Marija Treben i kako se leči šećerna bolest

Kako deluje prirodni lek za šećernu bolest i dijabetes po preporuci Marije Treben, čuvene austrijske travarke. Kako se šećerna bolest leči lekovitim biljem

KAKO SE LEČI ŠEĆERNA BOLEST (dijabetes)

Posle infarkta srca i raka, dijabetes je narasprostranjenija bolest današnjice. Kod mnogih ljudi, a naročito dece, prekomerne količine nezdrave hrane predstavljaju najčešći uzrok ovog oboljenja. Znači, od bolesti gušterače, a samim tim i od dijabetesa, ne pate samo odrasli nego, nažalost, i mnoga deca. To za njih znači da moraju da budu po strani od svih radosti dečjeg doba, da drže strogu dijetu, dvaput dnevno da ubrizgavaju insulin i da već kao deca s jednom nogom budu u grobu. Mnoge bolesti današnjice pokazuju da imati visoki životni standard ne predstavlja uvek prednost. Korpu sa hlebom moramo da držimo tamo gde nam neće stalno biti pred očima, a delikatese da izbegavamo. Pre praznika koji traju dva ili više dana, možemo videti ljude koji namirnice kupuju u tolikim količinama kao da treba nahraniti čitav puk.

Borovnica je prirodni lek za šećernu bolest i dijabetes

Sada ću svim dijabetičarima pokušati da ukažem na lekove koji podstiču rad gušterače, a time ujedno leče i uzrok nastanka šećerne bolesti. Veliki švajcarski prirodnjak paroh Kincle kaže: „Šećerna bolest prilično brzo može da se izleči upotrebom sledećih biljaka: 3 dela zečje stope (Geum urbanum), po jedan deo lista kupine i borovnice, 3 dela žute steže (Potentila), 2 dela suvih zelenih mahuna pasulja. „Sa četvrt litre vode popariti punu malu kašiku ove mešavine i tri minuta ostaviti da odstoji; dnevna količina je 1,5 do 2 litre. Lekovito dejstvo lista borovnice zavisi od načina skupljanja. On sme da se skuplja samo pre nego što plod sazre. List borovnice, ukoliko se bere u pravo vreme, predstavlja klinički provereno sredstvo protiv šećerne bolesti. Smatra se dokazanim da mirtilin, koji se nalazi u listu borovnice pre nego što njen plod sazre, ne samo da smanjuje izlučivanje šećera nego može sasvim da izleči bolest. Zato se mirtilin iz lista borovnice s pravom naziva „biljnim insulinom“. Uprkos ovim izvanrednim osobinama, lečenje čajem od lista borovnice ne sme se sprovoditi bez lekarske kontrole.

Za snižavanje nivoa šećera u krvi preporučuje se i celer kao prirodni lek za šećernu bolest. Stari narodni lek je i rasol od sirovog kiselog kupusa, kao i sveža mrkva, koju treba jesti svakoga dana. U iste svrhe kao prirodni lek za šećernu bolest može da posluže crni i beli luk, kada se stave na hleb.

Još jedan narodni lek za šećernu bolest: četiri velike kašike lista borovnice (list ubran pre nego što plod sazre!) pristavi se u dve litre hladne vode, pa se napola skuva. Pije se po jedna šolja triput dnevno. I kopriva izvanredno utiče na gušteraču i svojim dejstvom snižava nivo šećera u krvi. Uzima se ekstrakt koprive, koji se može kupiti u apotekama, drogerijama i bio-radnjama.

S obzirom na to da korenom iđirota mogu da se izleče sva oboljenja gušterače, on pomaže i kod šećerne bolesti. Preko noći se u šolju hladne vode stavi ravna mala kašika korena iđirota, ujutro se lako ugreje, zatim procedi i pije po jedan gutljaj pre i posle jela, što je ukupno šest gutljaja dnevno. Svih ovih šest gutljaja čaja od korena iđirota veoma prijaju dijabetičaru.

Čaj od lista i izdanaka zove takođe može da se preporuči obolelima od šećerne bolesti. Zova spada među najstarije lekovite biljke koje se upotrebljavaju u narodnoj medicini.

Maslačak se na livadama i njivama bere u rano proleće, čim nikne. Treba ga odseći do korena, dobro oprati i upotrebiti kao prvu prolećnu salatu. Postoji maslačak sa sokom karakterističnim za zelenu travu i, druga vrsta, sa žućkastim mlečnim sokom. Ovaj drugi je prijatnijeg ukusa i topljiviji. U proleće, dijabetičari bi svakodnevno, u podne i uveče, trebalo da jedu ovu salatu. A onda, kada je krajem aprila i početkom maja maslačak u punom cvatu, za svakog dijabetičara je vreme da otpočne četvoronedeljnu kuru za snižavanje nivoa šećera u krvi. Stabljiku treba brati zajedno sa cvetom, oprati, i tek posle pranja odbaciti cvet. Ako dijabetičar jede 10 do 15 stabljika maslačka dnevno, može računati na potpuno normalizovanje nivoa šećera. U početku, stabljike imaju nagorak ukus, ali on kasnije nestaje.

Bela imela takođe pozitivno utiče na gušteraču, te stalnom upotrebom čaja od ove biljke postepeno nestaje uzrok nastanka šećerne bolesti. Imela se preko noći drži potopljena u hladnoj vodi. U početku, potrebna je količina od tri šolje hladne vode i tri pune male kašike imele. Posle nekoliko nedelja, dovoljne su dve šolje, a nakon izvesnog vremena, jedna sa jednom kašičicom imele. U jednom razdoblju proleća, kada za dijabetičare ima i drugog svežeg povrća, čaj od imele uopšte ne treba piti. Ovu lekovitu biljku treba skupljati od početka oktobra do početka decembra, u aprilu i maju, jer je samo tada lekovita. Najlekovitija je ona koja raste na hrastu i na topoli, ali su delotvorne i imele sa jela i sa voćaka. Stabljiku i cvet iseći nasitno. Bele bobice imele se ne smeju upotrebiti za čaj!

Pošto i naš mnogo hvaljen šveden biter pozitivno utiče na gušteraču, pa čak je može i izlečiti, dijabetičari treba da koriste i ove kapi. Uzimaju se tri puta na dan – po jedna puna mala kašika, s malo biljnog čaja. Zbog njihovog dubinskog delovanja, poželjno jejednom mesečno upotrebiti ih i za oblog, koji se na gušterači drži četiri sata.

Koren vodopije dijabetičari mogu da koriste kao odlično dijetalno povrće i prirodni lek za šećernu bolest. On se, slično endiviji, dobro opere pod mlazom vode, jer se time ublažava gorčina njegovog ukusa. Uostalom, čaj od cvetova i stabljika vodopije daje dobre rezultate i kod gojaznosti. Za mršavljenje, dnevno piti dve šolje ovoga čaja.

I isceđeni sok svežeg krastavca utiče na snižavanje nivoa šećera u krvi, pa se i on preporučuje dijabetičarima kao prirodni lek za šećernu bolest.

Crni koren takođe spada među izvanredno dijetalno povrće, isto kao i špargla. Zbog neznatne količine ugljenih hidrata, ovo povrće je idealna dijetalna hrana za dijabetičare. Može se pripremati s dosta masti i prezle a da to bolesniku ne naškodi. Crni koren se za upotrebu u kuhinji gaji u povrtnjaku i nije identičan sa gavezom, koji je poznat i pod ovim nazivom.

Zeleni praziluk je veoma dobar za dijabetičare. Treba ga jesti svakoga dana za večeru, sitno isečenog sve do vrhova perja, na hlebu. Salatu od praziluka poželjno je služiti i uz ručak.

Napitak veoma prijatnog ukusa može se pripremiti na sledeći način: 500 g praziluka, sitno isečenog sve do zelenih vrhova, preliti sa 0,7 l suvog belog vina, poklopiti i ostaviti da stoji 24 sata. Posle toga procediti i usuti u bocu, pa ujutro i uveče piti po jedan gutljaj. Čvrsti ostaci mogu da se jedu namazani na hleb.

Jedan lekar – praktičar iz Austrije pomogao je dijabetičaru sledećim receptom: tri velike glavice belog luka izgnječiti i staviti u litarsku bocu, nasuti prirodne rakije od žita i ostaviti da odstoji 10 do 14 dana. Svakoga jutra, pre doručka, uzeti jednu malu kašiku ovoga vina.

Aprila 1977. pozvala me je telefonom jedna žena iz Beča i ispričala mi da već 30 godina boluje od dijabetesa. Molila me je da joj pomognem. Savetovala sam joj da se leči na upravo opisani način, lekovitim biljkama. Postupila je tačno po mojim uputstvima iz brošure. Radosna, početkom avgusta, obavestila meje da je laboratorijskim analizama utvrđeno da joj je nivo šećera u krvi normalan. Krajem septembra 1977. držala sam predavanje u parohiji Hazenlajten (Hasenleiten) u Beču. Za vreme predavanja, za reč se javila ova žena: „Unazad 30 godina bolovala sam od šećerne bolesti. Sledila sam uputstva gospođe Treben i od avgusta su mi vrednosti šećera u krvi normalne.“ Od prisutnih je dobila buran aplauz.

Jedna poznanica iz mesta Gundelfingen (Gundelfingen) u Bavarskoj, piše: „Moj prijatelj je godinama bolovao od dijabetesa i svakodnevno je morao da prima injekcije. Čajevima i biljkama iz Vaše Brošure uspeo je da snizi nivo šećera u krvi. I dalje je, razume se, pod lekarskom kontrolom. Lekar je bio iznenađen kada je video da je mom prijatelju pao šećer.“

Vrednost šećera u krvi kodjednog inženjera iz Beča bila je 280. Držao se uputstava navedenih u „Božjoj apoteci“. Pri lekarskoj kontroli, utvrđeno je da je šećer pao na 130.

Upotreba svih ovih lekovitih biljaka i dijetalnog povrća kruniše se uspehom samo ako se pacijent istovremeno pridržava i dijete koja mu je propisana.

Marija Treben – Zdravlje iz Božije apoteke

www.prirodanadar.rs