VINSKO BLAGO CRNE GORE
Po raznovrsnosti vinove loze Crna Gora je jedna od kolevki vinogradarstva. Sorte loze koje se na tom prostoru mogu pronaći ne mogu na drugim mestima – od toga njih 33 nađene su samo na jednom mestu. Ozbiljna činjenica kojoj treba posvetiti pažnju i odrediti vrednost.
U Crnoj Gori nađeno je toliko divlje loze da je dr Rafael Ocete sa Univerziteta iz Sevilje, koji je obišao četiri kontinenta istražujući divlje loze, rekao da bi pod Uneskovu zaštitu trebalo staviti neke prostore u okolini Skadarskog jezera kao prirodni rezervat divlje vinove loze.
Pored ranije dokazanih autohtonih sorti: kratošije, vranca, žižka i krstača, nađeno je 54 uzorka nepoznate sorte loze, od čega su 33 nađena samo na jednom mestu, a 21 su nađeni na dva ili više mesta u crnogorskim vinogradima, što znači da su rasađivane jer su davale dobro grožđe. Treba im dati imena, razmnožiti ih i od onih koje imaju vinski potencijal praviti jedinstvena – retka vina sa visokom cenom. Ovo traži dalja naučna istraživanja pošto je uzorkovanje izvršeno samo na 50 odsto teritorije Crne Gore i možemo očekivati nova otkrića.
Utvrđena su dva genetska centra: kratošija, koja je oduvek rasla na ovim prostorima i rozaklija, koju su, verovatno, donele Osmanlije. Od kratošije potiče čak 18 vinskih sorti. Kratošija je otac vranca koji je prvi sekvencionirani genom crnogorskih loza sa originalnim DNK, s neverovatnom specifičnošću boje.
Nađene su tri sorte rozog grožđa potpuno različitog genoma, koje su se nazivale lisica ili lisičina, ali naučna analiza je utvrdila da predstavljaju tri različite sorte.
Neko pre, a neko kasnije, shvatiće da su rezultati genetskih istraživanja vinove loze velika lična poslovna i velika privredna šansa Crne Gore. Tako će se osim Crmničana i njihovog vranca i Kuči moći pohvaliti jedinstvenom čubricom; Boka žiškom i Svetim Tripunom zaštitnikom vinogradara; Bjelopavlići lozom Svetog Vasilija i Ivan-bega Crnojevića; Budva kratošijom; Paštrovići lisicom…
Kako na nivou opštine iskoristiti rezultate genetskih istraživanja vinove loze?
Primitivo iz južne Italije (Đoja i Mandurija), crljenak Kaštelanski iz Hrvatske i kratošija iz Crne Gore. U Italiji, osim pisanih podataka da je ova loza ,,introdukovana“ i sam naziv primitivo za lozu koji ničim ne podseća na naziv bilo koje druge italijanske sorte, upućuje da je iz krajeva koji su njima izgledali upravo takvi kakvo su ime dali lozi. Verovatno su italijanski trgovci, zbog ograničenja izvoza vina iz Budve, relativno skoro preneli i posadili loze koje su davale tako dobro vino i dali im prigodno ime. Možda su je i odneli u Novi svet, kao što je jednako verovatno da je neki naš nostalgični iseljenik preneo brdune kratošije i zasadio ih u Kaliforniji. Zanimljiv je i način na koji su se obezbeđivali brduni (lastari) da se ne osuše. Na krajeve brduna su se naticale krtole koje su održavale svežinu. Genetička istraživanja potvrdila su kako sorta ne pripada italijanskom genetičkom basenu.
Zahvaljujući bezgraničnoj podršci države Hrvatske, snažnom lobiranju u Kaliforniji, Hrvati najupornije od svih pokušavaju da dokažu da je zinfandel potekao sa njihovih prostora. Da je to crljenak kaštelanski. Činjenica je, ipak, da je u celoj Hrvatskoj nađeno svega 25 čokota ove loze, kako se navodi u literaturi, iako su pročešljani i najzabačeniji i najzapušteniji vinogradi. To navodi na zaključak da je loza doneta i nije nikad zaživela i namnožila se. Ali ovde je reč o marketingu, odnosno o velikom novcu. Jedan poznati Amerikanac iz sveta biznisa kupio je u Dalmaciji vinograd zato što je u njemu bio jedan čokot loze koja ima isti DNK kao zinfandel. Investitori, prvensteveno bogati fanovi zinfandela, krče primorsku makiju i melju kamen praveći prostor za vinograde. Hrvati dovode investitore i podižu vinograde i pričaju svoju ,,tanku” priču o poreklu zinfandela ali ukupno predstavljaju sjajan primer kako treba raditi.
U Crnoj Gori kratošije ima u svakom pa i najmanjem vinogradu, i ima 17 biotipova kratošije koji imaju svoja imena. Zovu se: mala kratošija, velja kratošija, rehavica, ljutica, čestozglobica, sitnoperica, bikača, vrana, vrančina… Ovako bogata heterogenost populacije dokazuje njenu starost na ovim prostorima.
Ali da nije bilo Amerike ovo bi ostala jedna od lokalnih sorti kakvih ima sami Bog zna koliko, ovako je dobila svetski značaj.
Američki zifandel je zapravo budvanska kratošija
Zahvaljujući prvom naučnom radu akademika Marka Ulićevića iz 1962. višegodišnjoj borbi i ovom projektu koji je vodila dr Vesna Maraš, direktor razvoja Plantaža, pitanje porekla zinfandela je rešeno – Zinfandel je kratošija, kako god da je stigao u Ameriku. Amerikanci su snagom marketinga jednu lokalnu sortu učinili profitabilnom i svetski značajnom. Sada je pred Budvom pitanje kako iskoristiti američki marketing i na silini te energije, odnosno ogromnog novca, naplatiti skupoceno nasleđe.
Sve vinogradarske sredine imaju svoje priče i svoje stare loze. Na primer, Kotor takođe ima srednjovekovni statut i u njemu se pominju loze, ne po sorti, što je neverovatna dragocenost Budvanskog statuta, ali ima Svetog Tripuna, zaštitnika vinogradara. Zašto su baš tog sveca kupili Kotorani a ne nekog drugog ostaje da se istraži.
Prilikom iskopavanja antičke nekropole nađene su prelepe posude za vino iz III veka pre nove ere, koje nesumnjivo govore o vinskim iskustvima prastanovnika Budve. Da su vino i vinogradi i kasnije bili važni ukazuju detalji loze i grožđa sa friza na nadvratniku crkve Santa Marija in punta iz 9. veka, ali i toponimi poput naselja Velji vinogradi. Vinogradarstvo zamire posle Drugog svetskog rata. Ne toliko zbog industrijalizacije, koliko zbog poklapanja najezde filoksere koja je posušila loze i početaka razvoja turizma. Ali pravo čudo zapisano je u srednjovjekovnom statutu Budve. Iz sačuvanog prepisa iz perioda despotovine, period između 1421. i 1442. (istoričar I. Sindik),u članu CCLXI stoji odredba o kratošijskim vinogradima.To je, do sada otkriveni, najstariji pisani pomen kratošije.
Neverovatno je da niko od brojnih naučnika, istraživača i čitalaca, do sada, nije shvatio značaj pominjanja kratošije u ovako starom i značajnom istorijskom dokumentu. U čak 20 članova govori se o proizvodnji, prodaji vina i zakupima vinograda… Dakle o vrlo razvijenim vinogradarskim rabotama. Zašto je pomen kratošije pravo čudo? Čudo je zbog zinfandela. Jedna od zanimljivijih planetarnih vinskih priča stiže iz Amerike. To je priča o poreklu loze od koje se dobija najpopularnije vino u SAD – zifandel. Gaji se na preko 40.000 hektara, podižu se novi veliki zasadi u Meksiku, Latinskoj Americi, Australiji…
Odakle je ova loza stigla u Ameriku, bila je zagonetka. Naučnici i poslovni ljudi iz Mađarske, Italije, Hrvatske a tu je poslednje vreme i Crna Gora čine sve da dokažu da je njihova zemlja postojbina zinfandela.
Izvor: Vinocip.me