BESCENA HRIŠĆANSKA RELIKVIJA
Klin Gospodnji sa Raspeća, koji je, po predanju, sa ostalim Klinovima pronađen zajedno sa Časnim Krstom, čuva se u pozlaćenom kovčežiću u Uspenskom hramu moskovskog Kremlja. To je jedini sačuvani Klin Gospodnji, njegova vrednost nema cenu, a njegov put do ruske prestonice nije bio nimalo lak.
Klinovi sa Hristovog Raspeća postali su jedno od najvećih svedočanstava stradanja Gospodnjih. U Milanskoj katedrali, Klin Gospodnji se čuva pod svodom (kupolom) i spušta na poklonjenje samo jednom godišnje (za šta je još Leonardo da Vinči napravio specijalnu mašinu, koja se sada čuva na galeriji hora).
U Carigradu, gde su se relikvije Stradanja čuvale u crkvi Svete Sofije, takođe su iznošene vernima samo jednom godišnje, u Svetu (Strasnu) nedelju, a Klin Gospodnji je zauzimao posebno mesto.
Mesno predanje u vezi s njim je vezivalo početak i kraj Novog Rima. O Klinovima sa Raspeća sa krvlju na njima, napominjao je i Antonije Novgorodski, a od zapadnih poklonika Pero Tafur, koji je 30-tih godina XV veka video „jedan od klinova sa Raspeća“ u crkvi Svete Sofije, zajedno sa drugim svedočanstvima Stradanja, obično iznošenih na poklonjenje u Strasnu nedelju.
Posle IV Krstaškog pohoda relikvija nestaje iz Carigrada. Moskovljani su dobili jedan od Klinova Gospodnjih tek krajem XVIII veka. Saglasno predanju, Klin je još Konstantin poslao gruzijskom caru Mirijanu, koji je primio hrišćanstvo, i čuvao se u carskom rodu Gruzije.
Klin Gospodnji i pozlaćeni kovčežić u kom se čuva
Godine 1688. car Arčil Vahtangović, preselivši se u Moskvu, uzeo ga je sa sobom. Epidemija koja je zahvatila Gruziju, postavila je pitanje povratka svetinje, ali je kod Kazana poslanika cara Arčila, koji je uzeo Klin, zadržao gubernator.
Po ukazu Petra I svetinju su vratili nazad u Moskvu, gde su je zajedno sa zlatnim kovčežićem predali u Uspensku crkvu. U dan ustanovljenog praznovanja (10. jula, zajedno sa Rizom Gospodnjom), Klin su ukrašavali svežim cvećem i verni su se udostojavali da ga celivaju. To je jedan od četiri klina, kojima je na Veliki Petak bio raspet na Krstu Gospod naš Isus Hristos.
Po obliku to je kovani, bez tragova rđe, starinski klin crne boje sa retkim zlatnim umecima. Dužina Kli- na Gospodnjeg je 14,5 centimetara, a težina oko 84 grama. Svetinja se čuva u Uspenjskom hramu moskovskog Kremlja u srebrnom pozlaćenom kovčežiću, napravljenom 1878. godine od strane čuvenog zlatara A. Vemana. Diskos, na koji je polagan klin i iznošen na poklonjenje vernima, urađen je po zamisli majstora I. Šćukina. Samo u retkim prazničnim slučajevima, uz blagoslov Patrijarha, Klin Gospodnji su iznosili na poklonjenje pravoslavnom narodu: jedanput godišnje – 10. jula na dan praznovanja Polaganja časne rize Gospoda našeg Isusa Hrista. Neposredni pristup svetinji imali su samo predstavnici viših duhovnih vlasti i članovi carske porodice.
Sudbina ostalih Klinova Gospodnjih, koji su se ranije čuvali u Carigradu zajedno sa drugim svedočanstvima Stradanja Gospodnjih je nepoznata. Klin Gospodnji (jedan od četiri Klina sa Raspeća), čija se sudbina prati u istoriji od 4. veka, kada je bio pronađen zajedno sa svetim Krstom Gospodnjim od strane Svete ravnoapostolne carice Jelene, i do naših dana je besceno, veoma važno i neosporno svedočanstvo zemaljskog života Isusa Hrista i Njegovih krsnih iskupiteljskih stradanja.
Izvor: Pravoslavie i mir