ULAZI NA UVO, IZAĆI ĆE NA NOS
Stanislav Ježi Lec (1909-1966) bio je poljski aforističar i pesnik. Ciničan i sarkastičan do bola, Lec je svetsko ime koje se ubraja u najpoznatije kovničare britkih zajedljivih rečenica koje prodiru duboko u samu srž. Ovde je samo izbor, a obiman je. Diveći se njegovoj erudiciji, otkrivaćete i sopstvenu – PROVERENO! Pa počnimo!
Ipak, pre početka, sledi anegdota ostala u sećanju priređivača aforizama velikog Ježi Leca. Jednom, u velikoj Jugoslaviji, na nekom simpozijumu, sastali se, tada naš pesnik Gustav i poljski satiričar-aforističar Ježi. Pruže jedan drugom ruku. „Lec!“ – predstavi se Ježi. A naš Gustav ga odmah poklopi: „Krk-LEC!“
Kad sam već izgubio veru u reč, vratila mi je cenzura!
Srpom možeš ubiti čoveka. I čekićem možeš ubiti čoveka. A da i ne govorimo o srpu i čekiću!
Imao je grešne pobožne misli!
Nacionalan praznik u stranoj državi, bio je savršen. Тоg danа, bilo je, sve, zatvoreno, čak i građani!
Izraz moje megalomanije je uverenje da sam još daleko od savršenstva!
Niko nam ništa nije poklonio. Sve smo ukrali, sami! – ponosno kažu lopovi!
Kaže se: „Kišobran ponesi i kad kiša ne pada.“ Nikad se ne zna kad će hteti da te popljuju!
Živi su tragovi njegove ljubavi. Puna su ih sirotišta!
Više volim narode koji su zbir „ja“ nego pojedince iz naroda koji su deo „mi“!
Kad bi, bar, moje prezime bilo toliko puta pomenuto koliko je puta bilo demonstrativno izostavljeno!
Od kulta ličnosti, gori je, samo, kult bezličnosti!
Kad bi oživeli, jevanđelisti bi za svoja Jevanđelja naplatili tolike tantijeme da bi na Zemlji mogli s lakoćom urediti Carstvo Nebesko!
Udvoje je teško dogurati do razvoda. Mnogo je lakše utroje!
Nikad se neće sudariti dva rodoljublja. Uvek su u sukobu ljubav prema domovini s jedne strane i mržnja prema drugom narodu, s druge!
Ima ljudi koji nemaju nikakve nacionalne predrasude. Mogu se tući sa svakim!
Pazi kako biraš snove. Snovi se ponekad i ostvaruju!
Priznajem, ako se nešto nije stvarno desilo, tad se to može predivno opisati čak i u debeloj knjizi. Ali ako se nešto desilo – dovoljno je nekoliko snažnih i lepih rečenica!
Ljubav ponekad dolazi tako iznenada da nas zatekne sasvim gole!
Prvi greh, bio je izvor Božje slave – i velikog porasta broja vernika!
Zahvaljujući paklenim mašinama, mnogi su dospeli u Raj!
Kad bi se neiskorišćeno vreme moglo, bar, sačuvati za kasnije!
Jednom ga je uhvatila stvaralačka strast – na žalost, uhvatila ga je, samo, ispod pupka!
Draže su mi bajke o dalekim prošlim vremenima, nego o budućim!
Najveći kompliment za grešku: „Neispravljiva!“
Piskaranje će uzimati sve više maha – u skladu sa širenjem tehničkih mogućnosti za beleženje trabunjanja!
Sveg nam je dosta – rekli su građani. Dokaz blagostanja?!
Jednom će svi ljudi biti kao braća – i opet će početi od Kaina i Avelja!
Šta znam o ženama? Hm, to da, tek, zajedno s muškarcem, čine čoveka!
„Ne bi li sve to mogao reći jednostavnije?“ „Mogao bih, ali mi ne bi platili!“
Dajte mi potvrdu da sam lud i počeću govoriti kao normalan čovek!
Bio sam odsutan na 70 skupova. Smatram to izuzetnom društvenom aktivnošću!
Kako ta mala raste! Nekad mi je bila blizu srca, a sad mi se popela na glavu!
Reče sardina: „Moj rođak kit!“
Njihov moral je veoma nizak. Seže samo do pojasa!
To je bio veoma kulturno vođen postupak. Briga za optuženika, sezala je tako daleko da je tužilac i iskaze davao umesto njega!
Imam utisak da su neki pisci počeli pisati samo zato jer nisu imali šta da kažu!
Tiranima uvek pripada više. Da bi običan čovek imao miran san, tiranin mora spavati večnim snom!
Skratili su ga za misao!
Sme li se verovati laži koja priznaje da je laž?!
U borbi između srca i mozga na kraju pobeđuje želudac!
Njegova nadarenost se vidi po izboru reči koje zaobilazi!
U nekim državama vlada takva otvorenost javnog života da je, čak, i tajna policija javna i može se svud videti!
Neponovljiv sam? To je loš kompliment. Hteo bih biti u stanju ponavljati se u beskonačnost!
Kad s njim razgovaram, mogu, istovremeno i razmišljati. Naravno, ne o onom o čem razgovaramo!
Rizičnost života ljudi, smanjuje se svakim proživljenim danom!
Iz stilistike: Treba razlikovati „šta se može na tu temu reći“, od „što se sme na tu temu reći“!
Nisam zavidan. Ako treba, neprijatelju mogu obići i grob na Aleji zaslužnih!
Veština slikanja minijatura izumire. Tja, kog bismo danas mogli umanjiti?!
Stvarajte večite aktuelnosti!
Mozak bi mogao mnogo učiniti da ne mora misliti!
Vredno umetničko delo za većinu ljudi, najčešće je ono koje ih zabavlja, iako je najčešće vredno ono koje ih nervira!
Neprijatelju je plazio jezik? Da, dok mu se ulizivao!
Prazni tanjiri naroda podležu zakonu spojenih sudova!
Smrt je poza mrtvog čoveka!
Za starog Rokfelera, štampali su posebne novine pune izmišljenih događaja. Druge zemlje mogu da štampaju takve novine ne samo za milijardere, nego za ceo narod!
Kad vlast leži na ulici, trebalo bi proveriti u kakvom je stanju!
Ko uspešno izvrši samoubistvo, ne može sebi ni da čestita!
Ne volim narod koji se ne deli na ljude!
Postoje države u kojima su i knjige o kuvanju subverzivna literatura!
Bojim se da nam smrt ne oduzme i zagrobni život!
I omča može biti pojas za spasavanje!
Kad bismo, bar, mogli poverovati u suprotnost laži!
Pisci čije se knjige ne prodaju, najlakše se prodaju!
Ulazi na uvo, izaći će na nos!
Kad se čovek bori protiv vlastitih misli, teško mu je biti nepristrasan!
Neki sebi svojim stvaralaštvom grade nadgrobni spomenik, a neki kopaju grob!
Stavio sam tačku na i – imenujući ga idiotom!
Da li je kostur bio skica čoveka?!
Kad se čovek ni u šta ne razume, može se sveg prihvatiti!
Srećan čovek nikad ne kaže: „Stavi se u moj položaj!“
Mislite li da ružne reči postaju lepe ako se ne upotrebljavaju?!
Vernici govore kako životinje nemaju dušu, a nevernici kako nemaju ideologiju!
Gaze vam najuzvišenije događaje? Ne dozvolite da budu tako prizemni!
Ko će se usuditi napisati „Kritiku prljavog razuma“?!
Ko apeluje na svest, ne priznaje joj prvostepenost!
Ako iz istorije izdvojimo laž, neće nam ostati samo istina nego, ponekad, samo ništavilo!
Licu bezličnog čoveka pristaje svaka boja!
Otkad sam ga upoznao, više ga ne poznajem!
Kog je oponašao majmun pre nego što je postao čovek?!
Niko me nikad neće uveriti da sam umro!
Samootrovanje samim sobom!
Ko ima genijalnost, nadarenost, obrazovanje i slično – njemu bi dobro došlo i malo drskosti. Onom, pak, ko je drzak – pomenute sitnice ne trebaju!
Ponekad je govor zlato – a ćutanje trideset srebrnjaka!
Treba, samo, izdržati život – a posle ćemo se već nekako snaći!
I o humoristi se može reći: ozbiljno se raspisao!
Kasniji hrišćani nisu mogli biti potomci onih koje su u cirkusu rastrzale Neronove divlje zveri – nego onih iz mase gledalaca-navijača!
I posle nekih aplauza, trebalo bi oprati ruke!
Svim vlada slučajnost. Kad bih, samo, znao ko vlada slučajnošću!
Neke bolesti boluju od izlečivosti!
O pesniku H: Nedostatak talenta nadoknađen mu je brojnim književnim nagradama!
Racionalizacija: živimo sve duže i sve manje!
Pravila društvene pristojnosti podrazumevaju i lepo ponašanje ateista prema Bogu!
Ranjavali su me, iznutra, oni koje sam nosio u srcu!
Najteže je predvideti nečiju prošlost!
Njegovo je stvaralaštvo – kao jedan od praelemenata – vazduh!
Pokazalo se da je devet meseci koji su nam dati za razmišljanje – roditi se ili ne – premalo!
Baš smo ambiciozni! Gospod Bog je prognao naše praroditelje iz Raja – a mi se uporno želimo tamo vratiti!
I mase se mogu osećati usamljeno!
Odsanjaj san o ljubavi, kao i sve druge. U postelji!
Treba stalno naglašavati da „amoralan“ ne potiče od Amora!
Vladar je obećavao: „Stvarnost ću pretvoriti u bajku!“ To je i učinio. Ništa više nije bilo istina!
Ističu mi kao zamerku: „Vaše misli teraju na razmišljanje!“
Neprestano me pitaju: „Pišete li veće stvari?“ „Ne“, odgovaram, „samo velike!“
Izvor: Montenegrina.net
Priredio: Velibor Мihić, veb autоr