ISTOČNJAČKA LEGENDA
Čuvena tri mudra majmuna, koji su širom sveta veoma popularni motiv u izradi raznih predmeta, izvorno potiču iz 17. veka. Svaki od njih ima svoje ime, a njihovo značenje duboko je ukorenjeno u drevnoj religijskoj tradiciji Japana.
Svima su vrlo dobro poznate figurice tri majmuna, od kojih je jedan rukama pokrio oči, drugi svoje uši, a treći usta. Tri majmunčeta zajedno čine zapravo skulpturu koja se nalazi iznad vrata poznatog svetilišta Tošogu u japanskom gradu Niko. Ta skulptura na ulazu u svetilište je original, a sve ostalo su njene reprodukcije i kopije.
Zanimljivo je da svaki majmun ima svoje ime. Mizaru je ime majmuna koji ne gleda u zlo, Kikazaru je onaj što ne čuje zle stvari, dok Ivazaru simbolizuje princip “ne govori zlo”.
Originalnu skulpturu izradio je japanski skulptor i graditelj Hidari Jingoro, a veruje se da je u njenu simboliku uključen Konfučijev Kodeks ponašanja. Jingoro je, koristeći majmune, želeo da dočara čovekov životni ciklus.
Pretpostavlja se da ove tri figure predstavljaju tri različite dogme Konfučijevog učenja, koje je u Japan došlo iz Kine u 8. veku.
Kod ovog kineskog filozofa postoji slična izreka, koja glasi: “Ne gledaj u ono što je suprotno ispravnom, ne slušaj ono što je suprotno ispravnom, ne govori ono što je suprotno ispravnom, ne čini ono što je suprotno ispravnom“. Moguće je da je ovaj mudri Konfučijev citat skraćen i pojednostavljen u vreme kada je stigao u Japan.
Igra rečima
Smatra se da je ova Konfučijeva izreka praktikovana putem Košin obreda, koji predstavlja praksu japanske narodne religije, utemeljene na principima kineskog taoizma i drevne Šinto religije. Košin su osnovali budistički monasi krajem 10. veka. Značajan broj kamenih spomenika može se naći svuda u istočnom delu Japana, oko Tokija, ali je tokom druge polovine perioda Muromači, bilo uobičajeno da se kameni spomenici grade u obliku tri majmuna, u skladu sa poštovanjem Košin tradicije.
Iako, učenje samo po sebi nije imalo nikakve veze sa majmunima, koncept tri mudra majmuna nastao je iz jednostavne igre rečima. Izreka u izvornom japanskom jeziku glasi: “mizaru, kikazaru, ivazaru“, što u bukvalnom prevodu znači: “ne vidi, ne čuje, ne govori“, gde je ono “zaru“ negacija koja se kao sufiks dodaje na tri glagola.
Ovde se jasno vidi da ova izreka nije povezana sa rečju “zlo“, pa se ovo “ne vidi, ne čuje, ne govori“ može odnositi i na majmune.
Tumačenje simbolike tri mudra majmuna, koje je i do dana današnjeg opstalo, povezano je sa zlom, jer je zlo ono što je „suprotno ispravnom“ prema Konfučijevoj misli.
Kazna za loše ljude
Originalna skulptura „Tri mudra majmuna“ iznad ulaznih vrata u hram Tošogu
Hram u gradu Niko je Šinto svetilište, a majmun kao simbol izuzetno je važan prema toj staroj religiji naroda Japana. Postoje čak i značajni festivali koji se obeležavaju svake dvanaeste godine, kada po kalendaru padne godina majmuna, dok se poseban Košin festival organizuje svake šesnaeste godine, tačno šezdesetog dana u godini. Prema starom verovanju, tokom trajanja Košin festivala potrebno je sva loša dela “prijaviti nebu“.
Prema drugim tumačenjima, majmuni izazvaju “Sanši“ i “Ten-Tei“ da ne vide, kažu ili čuju loše stvari koje su vezane za neku osobu.
“Sanši“ su tri leša koji žive u svačijem telu i oni vode evidenciju o ljudskim delima, a posebno o onim lošim. Šezdesetog dana, u noći pod nazivom Košin-Mači, ako osoba spava, “Sanši“ napušta njeno telo i odlazi do Boga neba, koji se naziva “Ten-Tei“ kako bi ga izvestio o delima te osobe. “Ten-Tei“ onda odlučuje da kazni loše ljude, tako što im pošalje bolest ili im istog trenutka oduzme život. Vernici koji poštuju Košin religiju, a koji imaju razloga da strahuju, pokušavaju da ostanu budni tokom te noći, jer je to jedini način da se spreči odlazak “Sanši“-ja do Boga neba.
Šizaru – „ne čini zlo“
Ponegde se mogu naći i figure četiri majmuna, gde je trojici majmuna pridružen i četvrti, a koji predstavlja četvrtu zapovest iz Konfučijeve izreke – “ne čini zlo“. On se zove Šizaru.
Ta Konfučijeva misao, koja uključuje i deo o nečinjenju onoga što je suprotno ispravnom, najranije i izvorno predstavljena je kroz četiri zlatne figure koje se sada nalaze u budimpeštanskom muzeju “Ištvan Zelnik“, instituciji koja u svojim postavkama prikazuje brojne zlatne skulpture iz jugoistočne Azije.
Ove zlatne statue datiraju između 6. i 8. veka i u obliku su ljudi iz plemenskih zajednica, sa ne baš precizno izvajanim delovima tela.