O romanu „Kruk“ Ranka Babića ili „kako smo se obićili“

KNJIŽEVNI PRIKAZ

Babićev Kruk je arhetip drevne i usamljenosti savremenog doba. Kruk je oblikovan i elementarnim emocijama: strahom, tugom i bolom.

 

Profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici dr Ranko Babić, rođeni Pećanac koji je 1999. izbegao iz Prištine gde je živeo i radio, bavi se pisanjem poezije i proze. Objavio je knjige pesama: Dubine visina (2006), Pola čovek pola čovek (2007), Deca su veća od dece (2007), i kalup za naličje (2010). Objavio je i prvi roman pod naslovom Kruk kod izdavačke kuće „Progeto“ Beograd.

kruk

„Kruk“ je roman o tome kako smo se rodili kao biće. Kako smo se obićili.

„Kruk“ je ne samo zanimljiv i neobičan već i veoma dobar roman. Nema u njemu ničega što bi „mirisalo“ na početničko nesnalaženje. Imamo pred sobom zaokružen, sigurno vođen, lepo komponovan , dograđen tekst vredan čitalačke pažnje, spreman da uloženo vreme „plati“ nesumnjivim uživanjem, kaže recenzent knjige Dušan Stojković.

Veoma pohvalno o romanu „Kruk“ Stojković govori poredeći autora sa Vukom Vučom, Borislavom Pekićem, Rastkom Petrovićem, Slobodanom Džunićem…

A tema praistorijskog života je ta zajednička nit koja je dovela Ranka Babića u vezu sa pomenutim znamenitim srpskim piscima. Babić je izbegao zamku da o davnim praistorijskim vremenima piše jezikom koji je tek bio u začetku. Autor romana „Kruk“ naprotiv tražio je i pronalazio novo u prastarom pa su tako u njegovom romanu prisutne reči (grobište, zaumica, zaćutavanje, odmisliti, oplošje, porotkinja, pustota, razmisao, tamnota…). Babić ume da stvori novu od stare reči i da je učini neobičnom, ali ipak shvatljivom. – Babić, provodi svog glavnog junaka, kroz najrazličitije oblike obreda, sučeljavajući ga sa lovom i ribolovom, poplavama i gladi, mnogobrojnim Duhovima( vetra, litice, noći; glavnom junaku se oni, u jedan mah, iznenadno ukazuju kao simbiotički, Veliki Duh koji on imenuje kao Nešto). No, kada glavni junak Kruk iz politeizma pređe, nesvesno sasvim, na monoteizam, on zaboravlja da ima posla sa jačim silama čije smo puke igračke, te se, iako je (samo)izopštenjem iz klana od Nekoga postao Ništa, i sam, ukidajući u izvesnom smislu svoju – iznuđenu – shizoidnu podvojenost (istovremeno je i deo kolektiva i apsolutni usamljenik , usamljenik koji – odbačen – sanja da je deo kolektiva), kaže Stojković.

Veoma zanimljivim roman čini glavni junak Kruk koji se razlikuje od ostalih što počinje da shvata da je i misaono biće. Misao se, inače, izdvaja u romanu kao esencija koja se proteže kroz ceo roman: „gladni tuđih misli“, „u žuboru njihovih misli“, „mislima video“, „Od misli je postao teži“…. To o mislima je upravo karakteristika profesora dr Ranka Babića kojem je filozofsko razmišljanje i promišljanje svojstveno, i bilo bi neobično da on nešto piše običnim rečima koje su često u upotrebi u svakodnevici. Babić traga za korenima mitskog ali rečima daje svoj ton i pečat te se u romanu „Kruk“ roje neke nove babićevske misli. I reči. Babićev Kruk je arhetip drevne i usamljenosti savremenog doba. Kruk je oblikovan i elementarnim emocijama: strahom , tugom i bolom.

Babićev roman se mora čitati pažljivo, upozorava Stojković, a svaki čitalac koji to učini, vratiće mu se bar još jednom.

Autor: Slavica Đukić

Povezani članci - Pročitaj više

Leave a Reply

Your email address will not be published.