TALENAT NASLEĐEN IZ PORODICE
Grnčarski zanat nam je, kao raseljenim licima, omogućio da radimo i od svog rada živimo, i u najtežim trenucima. Sada nas je u porodičnoj radionici u Kragujevcu trojica – tata, brat Aleksandar i ja. Zanat daje osnovu za egzistenciju, a umetnost smisao. Talenat za muziku nasledio sam od majke, kaže Goran Furunović.
Prištinska porodica Furunović čuvena je od davina po zanatskom umeću pretežno grnčarstvu, ali i po talentima za umetnost, slikarstvo, muziku…
Jedan od mladih izdanaka ove ugledne stare gradske porodice, talentovani muzičar Goran Furunovic rođen je 1979. godine u Prištini, a u Kragujevcu živi i radi od progona sa Kosova i Metohije 1999. godine. Osim keramikom, već više od 20 godina bavi se alternativnom rok muzikom. Jedan je od osnivača i basista benda „Popečitelji“ sa bratom Slavišom, kao i benda „Fitnes“ u kome su sva tri rođena brata, Aleksandar, Goran i Slaviša. Deo Goranovog umetničkog izraza predstavljaju i strip i slikarstvo. Kao strip autor do sada je izlagao svoje radove na više grupnih izložbi u Srbiji i regionu.
Izložba u galeriji KC UMMUS
Osmog marta ove godine u galeriji Kulturnog centra UMMUS u Kragujevcu, otvorena je izožba njegovih radova od gline, koji su nastali u prethodnih godinu dana. Na izložbi je prikazano dvadesetak eksponata različitih formi.
„Osnovu u izradi čini klasičan grnčarski pristup i rad na točku, oplemenjen vajarskim i slikarskim dekoracijama. U koloritu dominira terakota, sa detaljima od bele zemlje i oksidom gvožđa, koji daje crnu, kao potreban kontrast celoj postavci. Težnja je da cela postavka, iako sastavljena od minijatura i velikih formi, zidnih, stonih i podnih eksponata, odaje utisak jedne celine“, kaže ovaj umetnik.
„Muzički bend Popečitelji su još u Prištini devedesetih imali par zapaženih nastupa. Selidbom u centralnu Srbiju, tačnije u Kragujevac, i nastupima po lokalnim klubovima postajemo prepoznatljivi po kvalitetnim svirkama i jedinstvenom instrumentalnom zvuku, šta nas i stavlja u centar pažnje. Na ovaj način dolazimo do prilike da snimimo i izdamo prvi album ’’Ko radi’’, 2003. godine, koji biva ocenjen od strane nekih muzičkih kritičara kao najbolji za tu godinu“, napominje naš sagovornik.
Nakon toga slede nastupi po najboljim beogradskim klubovima, kao i širom Srbije.
„Ljubitelji kvalitetne i originalne muzike iz regiona su nas takođe primetili, tako da smo obišli i sve republike bivše Jugoslavije. U toku karijere, koja traje već dvadeset godina sviramo po klubovima i na muzičkim festivalima, od Poljske, Francuske, Italije, do Austrije, Belgije… Gde god smo svirali bili smo ponosni na činjenicu odakle potičemo, i to jasno iskazujemo, što govori i naša muzika koja ima jasne korene…“, zadovoljno kaže Furunović.
Praznina i nostalgija za Prištinom
Ovaj muzički sastav planira da u narednom periodu radi još posvećenije i da se muzikom bavi bar još dvadeset godina. A kako je doživeo napuštanje Kosova i Metohije i rodni grad Prištinu, kao i besomučno upornu prištinsku vlast da preuzme srpske manastire i svetinje pod svoju kontrolu, Goran nam priča:
„Odlazak sa Kosova je bio više nego bolan. I danas, iako je prošlo toliko godina, oseća se u svakom od nas praznina i nostalgija, a sa druge strane posle toliko vremena zavoleli smo prostor i ljude sa kojima živimo, ostvarili se i ostvarujemo privatno i profesionalno. Tema Uneska i Kosova je vrlo delikatna i višeslojna. Očigledno je da će u vezi sa ovim pitanjem morati da se pronađe nekakav kompromis. Što se tiče manastira i našeg kulturnog nasleđa na Kosovu, stvarno je neozbiljno pomisliti da to neko može prisvojiti“, kategoričan je naš sagovornik.
Svi smo svesni u kakvoj zemlji i okruženju živimo, pa se može pretspostaviti kako se od umetnosti može živeti. U slučaju Gorana Furunovića i njegove porodice zanat i umetnost su uskoj vezi. Zanat daje osnovu za egzistenciju, a umetnost smisao.
Da bi se podsetili kako su se Furunovići doselili u Prištinu, koliko i kako su se bavili grnčarstvom, pitali smo o tome Gorana.
„Deda Goroljub Furunović Goca se pedesetih godina sa svoja tri brata seli iz Gnjilana za Prištinu. U Prištini osniva sa starijim bratom grnčarsku radionicu i otvaraju radnju u staroj čaršiji. Tada je u gradu bilo petnestak grnčarskih radnji, koje u međuvremenu prestaju sa radom, a njihova ostaje aktivna do 1999. godine. Moj otac Dobrivoje Furunović nasleđuje zanat i uporedo sa radom u prištinskom Narodnom pozorištu stvara u svojoj radionici. Svoje grnčarsko umeće prikazao je na više samostalnih izložbi, od Gračanice do Subotice. Od 1999. otvara radionicu u Kragujevcu. Grnčarski zanat nam je, kao raseljenim licima, omogućio da radimo i od svog rada živimo, i u najtežim trenucima. Kasnije i ja ulazim u radionicu i, pored svog oca, počinjem vredno i temeljno da izučavam tajne grnčarskog zanata, kojem dajem umetnički pečat. Sada nas je u porodičnoj radionici trojica – tata, brat Aleksandar i ja. Aleksandar i ja smo šesta generacija grnčara u porodici Furunović. Tačno je da među Furunovićima ima afirmisanih muzičara, akademskih slikara, dizajnera… a kako i zašto, to je dobro pitanje! Izgleda da smo imali sreće! Od Furunovića smo nasledili ljubav i sklonost ka likovnoj i vizuelnoj umetnosti, a na ljubav prema muzici i muzički talenat uticala je prištinska porodici Ilić, u kojoj je rođena moja majka, i iz koje je poteklo više afirmisanih profesionalnih umetnika u oblasti klasične i moderne muzike“, priča ovaj interesantni umetnik.
Autor: Slavica Đukić
Izvor: Jedinstvo