Deset ruskih reči koje se teško prevode na druge jezike

IMAJU RUSKU DUŠU

Portal „Ruska reč“ sastavio je listu od deset ruskih reči koje je gotovo nemoguće prevesti na neki drugi strani jezik – bar ne u smislu kakav imaju u ruskom jeziku. Pokušali su da im makar približno odrede značenje, kako bi stranci znali šta zapravo predstavljaju te reči.

 

Za pojedine ruske izraze je u srpskom jeziku ili bilo kom drugom teško pronaći tačan ekvivalent, pogotovo ako je dotični pojam vezan za zagonetnu „rusku dušu“.

deset ruskih reči

„Пошлость“

Ruski i američki pisac Vladimir Nabokov, koji je u Americi držao predavanja studentima slavistike, priznao je da nije mogao prevesti ovu toliko uobičajenu rusku reč. Šta je to „Пoшлость“?

Nabokov je navodio ovakav primer: „Otvorite bilo koji časopis i obavezno ćete naići na nešto poput ovoga: porodica je tek kupila radio-prijemnik (automobil, frižider, srebrni escajg – svejedno šta). Majka tapše od prevelike radosti, deca skaču unaokolo zinuvši od čuda, a malo dete i pas pokušavaju da dohvate ivicu stola na koji je postavljen idol… A malo po strani… pobedonosno stoji tatica – ponosni „darodavac“. Gusta „Пошлость“ takve reklame ne proizilazi iz lažnog preuveličavanja vrednosti konkretnog korisnog predmeta, nego iz pretpostavke da najuzvišenija sreća može biti kupljena i da takva kupovina oplemenjuje kupca“.

– Ta reč obuhvata i trivijalnost, i vulgarnost, i razvratnost i odsustvo duhovnosti – dodaje profesorka Harvardskog univerziteta Svetlana Bojm.

„Надрыв”

U nemačkoj Vikipediji postoji zaseban članak posvećen ruskoj reči „надрыв“: To je ključni pojam ruskog pisca Fjodora Dostojevskog. Ova reč opisuje nekontrolisano emotivno stanje u kome čovek izvlači na površinu duboko skrivena intimna osećanja.

Pored toga, „надрыв“ kod Dostojevskog označava situaciju u kojoj se junak toliko udubljuje u kontemplaciju da u svojoj duši može pronaći i ono čega u njoj uopšte nema, ili ga nema u tolikoj meri. Zbog toga se ovom rečju često izražavaju umišljena, neizmerno preuveličana ili izobličena osećanja. Jedno poglavlje romana „Braća Karamazovi” se tako i zove: „Nadrыvы”.

„Хамство“

Ovu pojavu je pominjao sovjetski pisac Sergej Dovlatov u članku „To neprevodivo ’хамство’: „’Хамство’ nije ništa drugo do grubost, drskost i neotesanost ’u jednom paketu’, s tim što se podrazumeva da čovek koji sve to ispoljava neće biti kažnjen”. Po Dovlatovljevom mišljenju, „хамство” ubija čoveka u pojam upravo zbog nekažnjivosti. Protiv njega nema leka, jedini spas je u povlačenju. „Deset godina živim… u bezumnom, divnom i užasnom Njujorku, i sve vreme se čudim kako u njemu nema ’hamstva’. Ovde vam se može dogoditi svašta, ali ’hamstva’ stvarno nema. Možete, recimo, biti opljačkani, ali niko vam neće zalupiti vrata pred nosom”, dodaje pisac.

„Импортозамещение“

Ova reč je u Rusiji popularna od 2014. godine, kada je Zapad uveo sankcije, a Rusija odgovorila kontrasankcijama i politikom usmerenom na sistematsku zamenu uvozne robe domaćim proizvodima. U pitanju je složenica sastavljena od reči „import” (uvoz) i „замещение” (zamena).

Danas se ovaj izraz veoma često koristi u ruskim medijima, a na srpski jezik se svaki put mora prevoditi opisno, s tim što i taj opisni prevod najčešće ne može biti opširan, tj. ne može sadržati konotaciju koja se podrazumeva u izvornom ruskom tekstu.

„Tocka“

Ova reč se može prevesti kao „duševni bol“ ili „melanholija“, ali ti izrazi ne odražavaju svu dubinu ruskog pojma. Vladimir Nabokov je pisao: „Nijedna reč u engleskom ne odražava sve nijanse značenja reči „тоска“. To je osećanje velike duševne patnje bez nekog posebnog razloga. U nekoj bezazlenijoj varijanti je to nejasan bol u duši, … nejasan nemir, nostalgija, ljubavna čežnja“.

„Тусовка“

Reč „тусовка“ je ušla u omladinski žargon tokom 1980-ih. Tako se zvalo neobavezno druženje u grupama čiji članovi imaju ista interesovanja i vode sličan način života. Naziv potiče od glagola „тасовать”, što znači „mešati špil karata”, jer u takvom okupljanju čovek kontaktira sa različitim ljudima (često i nepoznatim), a kontakti su mnogobrojni i slučajni (na primer, „тусовка” u diskoteci). Značenje se proširilo kasnije, kada je reč počela da se koristi i za pripadnost virtuelnim socijalnim zajednicama, opet po nekom osnovu – profesionalnom ili ideološkom.

Vremenom je ovo sekundarno značenje postalo primarno. U kreativnim krugovima je uvreženo mišljenje da je za uspešno napredovanje poželjno da autor pripada nekoj uticajnoj „tusovci” gde se okupljaju ljudi iz dotične branše, na primer književnici ili, recimo, slikari. Reč „тусовка” se koristi i za svakojake političke pravce. Na primer, liberalna „тусовка” se često doživljava kao suprotnost patriotske.

„Беспредел“

Profesor slavistike sa Univerziteta u Njujorku Eliot Borenštajn objašnjava ovu reč bukvalno: „bez granica i ograničenja” („предел” je na ruskom granica, ograničenje), dok engleski prevodioci često koriste englesku reč lawlessness (bezakonje). Međutim, u ruskom jeziku je značenje ove reči daleko šire. To je ocena delovanja nekoga ko ne krši samo zakon, nego i opšteprihvaćene moralne norme.

„Авось“

Vrlo je teško objasniti značenje ove reči onima kojima ruski jezik nije maternji. To što označava reč „aвось“ često se tretira kao jedna od najvažnijih crta ruskog nacionalnog bića. Uzdati se u „aвось“ znači raditi nešto bez posebnog napora, ali uz očekivanje da će sve slučajno ispasti dobro.

„Санкционка“

Ova reč se pojavila kada je 2014. godine Zapad uveo sankcije Rusiji, a Rusija odgovorila kontrasankcijama. Označava namirnice čiji je uvoz u Rusiju zabranjen. Mnogi ukusni strani proizvodi na koje su žitelji velikih ruskih gradova navikli danas se ne mogu naći u prodaji, tako da ih građani Rusije mogu probati samo kada odu u inostranstvo. Hronološki gledano, poslednja „санкционка” je crnogorsko vino „Plantaže“, čiji uvoz u Rusku Federaciju je nedavno zabranjen zbog velike količine pesticida.

„Пиариться“

Reč potiče od skraćenice engleskog izraza „public relations” (PR), kojim se označavaju veze sa javnošću. Danas u ruskom jeziku ovaj povratni glagol ima izvesnu negativnu konotaciju. Mogao bi se prevesti izrazima „reklamirati se”, „baviti se samoreklamom”, ali u ruskom jeziku on ipak ima nešto šire značenje. Na primer, upotrebljava se kada neko koristi beznačajan ili neumestan povod da skrene pažnju na sebe.

Ovaj glagol ima i dosta izvedenica. Na primer, particip „распиаренный“ se koristi da označi ličnost ili pojavu koju su mediji neopravdano često pominjali i tako je učinili poznatom i priznatom.

Izvor: Ruskarec.ru

Povezani članci - Pročitaj više

Leave a Reply

Your email address will not be published.