O NAJVIŠOJ HRIŠĆANSKOJ SILI
U pesmama posvećenim Pedesetnici kaže se da je Duh Sveti Oganj koji od Ognja ishodi, Život i Životodavac, Svetlost i davalac svetlosti, Dobrota i izvor dobrote, LJubav i izvor ljubavi. Njegovi darovi ne mogu se izbrojati, oni neprestano izviru kao reka.
Ko je od vas imao priliku da posmatra rad zemljoradnika na njivi, mogao je zapaziti kako on po završenom oranju i zasejavanju njive skine kapu, prekrsti se, podigne svoj pogled nebu i rekne: “Gospode, ja učinih što je do mene: posejah u Tvoj ambar. Dalje Ti brini o njemu!” Pritom on misli na potrebnu vlagu i toplotu, koje Bog treba da izlije na posejano seme, da bi ono niklo, uzraslo i ploda donelo.
Ono što su kiša i sunčevi zraci za useve zemljoradnika, to je Duh Sveti za seme evanđelske nauke, koje je Sin Božji, Isus Hristos, tri i po godine neumorno sejao u ljudske duše. Pre svoga vaznesenja na nebo, Gospod Isus obećao je svojim apostolima da će im poslati svoga Svetoga Duha, koji će ih obući u “silu s visine” (Lk. 24, 49) i uputi “na svaku istinu” (Jn. 16,13). To obećanje ispunilo se u deseti dan po NJegovom slavnom vaznesenju. Kao uspomenu na taj preslavni događaj sveta Crkva ustanovila je veliki praznik i slavi ga svake godine u pedeseti dan posle Uskrsa.
Ko je Duh Sveti? Duh Sveti je treće Lice Svete Božanske Trojice, koji od večnosti ishodi od Boga Oca, u suštini jednak i ravan Bogu Ocu i Bogu Sinu, sa kojima se zajedno slavi, ali to nisu tri Boga nego jedan Bog u tri Lica. Tajnu Božanske Trojice razum ljudski, kao slab i ograničen, ne može da shvati, ona se verom prima.
Kako se Duh Sveti izlio na apostole? Ovaj preslavni događaj opisao je sveti apostol i evanđelist Luka u svome spisu Dela apostolska. Prema njegovom opisu, apostoli su bili okupljeni na molitvi u jednoj kući u Jerusalimu. U treći sat dana (u deveti po ponoći, po našem računanju), Duh Sveti uz silnu huku, kao kad zaduva snažna oluja, spustio se na apostole i pokazao u vidu jezika nad glavom svakoga od njih. “I napuniše se svi Duha Svetoga, i počeše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da govore. A u Jerusalimu življahu pobožni Jevreji iz svakoga naroda koji je pod nebom. I kad nasta ova huka, skupi se narod, i smete se, jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom. I divljahu se i čuđahu se govoreći: nisu li ovo sve Galilejci što govore? Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?…
“I svi se divljahu i čuđahu i pitahu jedan drugog: šta će ovo biti” (Dap. 2,4-12)? Dok su se stranci čudili apostolima, meštani su ih ismevali i klevetali da su se “nakitili vina”. Tada je sveti apostol Petar uzeo reč i objasnio da oni nisu pijani, nego da se u ovom času ispunilo starozavetno proroštvo Joiljevo (2,28-29) o izlivanju Duha Svetoga na ljude; da je Isus iz Nazareta, koga su starešine ubile, bio obećani Mesija, koga je Bog vaskrsao iz mrtvih, čemu su učenici NJegovi svedoci. Na poziv apostola Petra da se pokaju i krste u ime Isusa Hrista, odazvalo se oko tri hiljade duša. Tako je na dan Svete Trojice postala prva zajednica Hristovih sledbenika ili Crkva.
Šta je Duh Sveti? Ljudi ne znaju ni sebe šta su u suštini, a kamoli će znati šta je Bog. Ipak, izvesnu predstavu o Bogu Duhu Svetome možemo imati po onome što je o NJemu otkrio Sin Božji i po delovanju Duha Svetog u svetu. Tako, Sin Božji rekao je da je Duh Sveti – Duh Istine i Učitelj istine (Jn. 15,26; 16,3), Utešitelj (14,26). Prema crkvenim pesmama, Duh Sveti je: Oganj koji od Ognja ishodi, Život i Životodavac, Svetlost i davalac svetlosti, Dobrota i izvor dobrote, LJubav i izvor ljubavi (Stihire Pedesetnice). On je izvor neizbrojnih duhovnih darova: razuma, mudrosti, znanja, sile, vere, pobožnosti, straha Božjeg (Isa. 11, 2-3), proroštva, slobode (II Kor. 3,17), duhovne čistote, devičanstva, milostinje, posta i molitve, prozorljivosti, ljubavi, svetosti, snage, mučeništva, bogopoznanja, reči, radosti… NJegovi darovi ne mogu se izbrojati, oni neprestano izviru kao reka, kaže sveti Jovan Zlatousti.