STREET FASHION
Kad pogledamo fantastično oslikane teksas jaknice sa Dorćola, ne možemo da se ne zapitamo: “Ko to tamo crta”? Upoznajemo vas sa ovim domaćim, veoma zanimljivim modnim brendom, koji polako osvaja naše tržište.
Iza brenda koji se baš tako zove stoji kreativna gospođa Mirjana Jelovac sa svojim kćerkama Jovanom i Sarom. Ona se bavi oslikavanjem jakni, a deo posla koji se tiče nabavke teksasa, prezentacije, fotografisanja i komunikacije prepušten je devojkama.
U nastavku vam donosimo intervju sa gospođom Jelovac.
Kako ste došle na ideju da pokrenete brend “Ko to tamo crta”?
Ideja je došla slučajno, tako sto je moja kćerka želela da svoju teksas jaknu učini posebnom, znajući da slikam iz hobija. Nakon uspešnog prvog pokušaja i fenomenalne reakcije ljudi na ulicama Beograda, rešile smo da pokrenemo brend! Moja prvobitna ideja je bila da promovišemo slike velikih umetnika, da ih izvedemo na ulice, jer one i jesu zaostavština tj. kulturno nasleđe čovečanstava a tako malo ljudi je upoznato sa njima.
Ima li naziv brenda neke veze sa “Ko to tamo peva” ili je sasvim slučajno osmišljen?
Naravno da ima, želele smo nešto sto automatski izmami osmeh na lice, a taj film je na našim prostorima, iako se bavi mnogo dubljom temom, kroz lagani humor ostao u srcima filmske publike. Replike tog filma pored “Balkanskog špijuna“ su najcitiranije replike u svakodnevnom razgovoru. Zato smo htele naziv koji zaustavlja pogled i intrigira. Još jedan razlog zašto smo odabrale takav naziv jeste to što nisam htela da se predstavljam ličnim imenom, ali ipak htela sam da talenat koji mi je raspored gena slučajno dodelio kroz neki entitet predstavim svetu. Nadam se da se ljudi zaista i zapitaju “Ko to tamo crta?”
Šta su bili vaši prvi radovi?
Naši prvi radovi su bile jakne koje sam uradila kćerki a zatim i njenim drugaricama, tada se priključila i mlađa kćerka sa željom da svojim drugricama za rođendan pokloni nešto originalno. Pamtiću jednu jaknu na kojoj sam oslikala Džima Morisona devojčici od 15 godina. Takođe bih izdvojila i jedan akt koji je završio na jakni prijateljice, gola devojka prekrštenih ruku stoji iznad daske za peglanje, iza nje sudopera i sudovi, a ispod piše NAĆERAJ ME ćiriličnim crkvenim slovima.
Kako izgleda proces oslikavanja jedne jakne?
Sam proces je veoma inspirativan, posebno ukoliko se poruči slika koja ima neko značenje, nosi u sebi poruku i promoviše umetnost. Klijenti nam slike šalju preko interneta, tada tu sliku tražimo u najboljoj mogućoj rezoluciji i njenu veličinu prilagođavamo prostoru na jakni koji se oslikava. Želje su razne. Jakna se kao i slikarsko platno se pripremi za slikanje, oslikamo je i posle sušenja nanosimo zaštitni sloj. Kad nešto zaista volite nikad se ne umorite, taj posao uglavnom radim noću kada je sve tiho, uz muziku koja odmara dušu, ukratko uživam!
Šta mislite o modi na našim prostorima?
Mislim da na našim prostorima ima mnogo kreativnih ljudi koji zaista imaju šta da pruže modnom tržištu, kako kod nas tako i šire. Stalno pratim modu kao vid umetnosti, koja čini mi se postaje sve više uniformisana, posebno ako su u pitanju brendovi za srednju klasu. Progutali su nas veliki tržni centri bez duše, a male zanatsko umetničke radnje tavore, a ako kojim slučajem uđete u njih uvek će vas sačekati srdačan i iskren osmeh koji ce vam predstaviti gomilu malih čuda rukom stvorenih i neponovljivih. U Beogradu su počele da se pojavljuju zanatske radnje, koje prave mnogo toga od obuće do odeće, parfema, modnih detalja i bore se za svoje mesto na tržistu, ali većinom nemaju sredstava za marketing i nabavku kvalitetnog materijala koji kad se ugradi daje skup proizvod za naše prostore.
Kako doživljavate aktuelne modne trendove?
Mislim da „mejnstrim“ mediji promovišu osrednjost, a negativno gledaju na iskakanje iz “šablona” što rezultira da danas svaka devojka na ulici izgleda gotovo isto, zarad profita velikih tekstilnih kuća. Ide se do besmisla kao na primer ovogodišnji trend krznenih papuča za leto. Posebno me nervira uzrečica “must have”, mislim da smo mi kao bića jedinstveni i neponovljivi i da svojim oblačenjem, između ostalog, treba to i da pokažemo.
Da li je ručni rad dovoljno cenjen na ovim prostorima?
Nije, a posebno nije kao na “zapadu”. Ljudi su skloni da misle da je rukotvorina prosta, jednostavna, ma šta to bilo, a ne misle o tome da u svakom tom deliću nečega, ima znanja, umeća, nadahnuća i ljudske duše. Dokle će to trajati videćemo, ali sve češće se srećem sa ljudima kojima je potreban dobar krojač, obućar i sl. Dosadio im je modni diktat modnih kuća za široke potrošačke mase.
Planovi za budućnost?
Naš brend je još uvek mlad, traje tek nepunu godinu, i za to vreme imali smo prilike da sarađujemo sa nekoliko medijskih ličnosti koje su se pronašle u našem brendu, ali imamo utisak da će naša priča tek da zaživi i da nam tek predstoje značajni projekti i saradnje. Imamo zanimljivih ideja, svakako planiramo da proširimo oslikavanje i na druge odevne predmete što će takođe biti interesantno i novo za naše tržište. Podizaćemo svest da nismo potrošačke mašine, već mali ljudi koji se svakog dana bude sa svojim željama, nadama i očekivanjima.
Piše: Nataša Lazukić