FB status hrvatskog novinara o školstvu u Švedskoj pokazuje svu našu propast!

KAKO ĆEMO? LAKO ĆEMO!

Slobodan Mufić bio je novinar u Hrvatskoj, a od prošle godine, bolji život za svoju porodicu potražio je na severu Evrope. Fejsbuk status hrvatskog novinara uzburkao je društvene mreže, jer iz prve ruke objašnjava kako se deca školuju u Švedskoj.

 

Javna je tajna da sve više ljudi sa ovih nesrećnih balkanskih prostora u velikom broju odlazi u inostranstvo, a jedan od onih koji je odlučio da bolji život potraži u Švedskoj je i hrvatski novinar Slobodan Mufić.

status hrvatskog novinara

Kao i neki drugi roditelji pre njega, Mufić je odlučio da podeli svoja iskustva u novom životu. On je to učinio jednim jednostavnim opisom dijaloga svoje porodice sa direktorom škole u koju je njihova ćerka trebalo da pođe.

Ovaj razgovor dovoljno govori o uređenosti jednog evropskog sistema kakav je švedski. Nama ostaje samo da se čudimo kako nešto može da funkcioniše na takav način, koji mi ovde nikada nismo osetili niti ćemo osetiti ma ni u daljoj bubućnosti.

Post sa Fejsbuk profila novinara Mufića prenosimo u celini.

„Sredina prošlog avgusta, ugodno leto u Švedskoj. Mi smo Mi, a On je direktor osnovne škole Lunden, udaljene 200 metara od našeg stana.

Mi: Preselili smo se nedavno u Švedsku i imamo 11-godišnju ćerku koju želimo da upišemo.

On: Dobro, popunite ovaj obrazac, treba nam nekoliko osnovnih informacija o vašoj ćerki.

Mi: Znate, ona ne zna švedski.

On: Dobro, naučiće.

Mi: Možda bi prvo trebalo da radi po posebnom programu?

On: Postoji i ta mogućnost, ali mi mislimo da će najbolje i najbrže naučiti švedski u razredu s ostalom decom. Uostalom, jedna nastavnica švedskog jezika radiće dva sata dnevno samo s njom.

Mi: Što Leona treba da ponese u školu?

On: Ništa. Knjige, sveske, olovke, gumice, lenjire, trougle, bojice… sve će dobiti ovde. Mora samo da voditi računa da baterija na iPadu ne bude prazna.

Mi: Znači, moramo joj kupiti iPad?

On: Ma ne, iPad će dobiti u školi, da se lakše snalazi s prevođenjem i učenjem, ali mora sama da pazi na bateriju.

Mi: Treba li detetu da spremimo neku hranu za školu?

On: Nema potrebe, doručak je od 7:30, a ručak u 12:00. Svaki dan imamo dva menija, mesni i vegetarijanski.

Mi: Mislite li da bi kod kuće ponekad trebalo da govorimo švedski sa Leonom.

On: Nikako. Kod kuće treba da razgovarate na hrvatskom. I ne samo to, bilo bi dobro da jednom nedeljno uči hrvatski na dopunskoj nastavi.

Mi: Imate li nekoga ko predaje hrvatski jezik?

On: U našoj školi nemamo, ali dopunska nastava hrvatskog jezika održava se četvrtkom od 16:00 u Eriksdalskolanu.

Mi: To je na suprotnoj strani grada.

On: Nema problema, naručićemo taksi.

Mi: Taksi?

On: Da, čekaće je na parkingu svakog četvrtka u 15:45 i vratiti kući odmah posle nastave.

I tako se Leona svakog četvrtka vozila taksijem na časove hrvatskog.

Posebno se važnom osećala kad bi po nju došla mlada vozačica u limuzini s tamnim staklima. Naravno, sve na račun ljubaznih i širokogrudnih švedskih poreskihobveznika“, napisao je Mufić na svom Fejsbuk nalogu.

Povezani članci - Pročitaj više

Leave a Reply

Your email address will not be published.