Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Desa Djordjević – Milutinović

* * *

Najzad smo dočekali da i u grad Beograd stignu dinosaurusi!

O čemu se radi? Od 19 juna u Impuls Holu kod hotela Kontinental (Nekadašnji Interkontinental na Novom Beogradu) otvara se izložba „Dinosaurusi Argentine – džinovi Patagonije“. To će biti divna prilika da najzad i naš narod vidi te čuvene džinovske životinje koje su pre oko 200 miliona godina bile apsolutni gospodari Planete. Izložba je na glasu kao veoma lepa i dobro uradjena, ali pošto je nisam lično videla ne mogu da vam dam neke bliže opise, u svakom slučaju posle otvaranja ću vas pobliže obavestiti o samoj izložbi i eksponatima na njoj.

A do tada mogli bi smo malo više da se informišemo o samim dinosaurusima, tek da ne odemo na izložbu kao potpuni nepoznavaoci tematike :)
Uprkos tome što smo gotovo svi čuli za pojam „dinosaurus“ i dalje ne znamo baš mnogo o njima. Na primer jedna mala anketa koju sam sprovela pre dve godine na pitanje „Šta znate o dinosaurusima ?“ otkrila je sledeće

1. To su ogromne životinje koje su živele u praistoriji

2. Bili su tromi, glupavi i spori ( neki su ih čak poredili sa kantama)

3. Desila se neka katastrofa koja ih je zbrisala sa Zemlje

E pa da…. eto tako nekako počinje i završava se naše znanje o dinosaurusima, a u stvari sve je mnogo zanimljivije i komplikovanije. Pa sam odlučila da za ovaj prvi text o dinosaurusima bar malo rasvetlim nedoumice i dam par korisnih činjenica.

.

Činjenice o dinosaurusima

1. Živeli su u praistoriji. Jeste to je tačno samo da ih još pravilno smestimo u odgovarajuće vreme, jer istini za volju praistorija je prilično širok pojam koji obuhvata par milijardi godina. Dinosaurusi su naseljavali našu planetu u periodu koje se zove mezozoik i koje obuhvata tri epohe (trijas, juru i kredu). Mezozoik je počeo pre 250 miliona godina i završio se pre 65 miliona godina velikom katastrofom koja je došla glave dinosaurusima. Dakle dinosaurusi su živeli od pre 250 do pre 65 miliona godina. I izumrli su davno, davno, davno pre pojave prvih ljudi, praljudi, australopitekusa i ostalih.

2. To su ogromne životinje. Gotovo svaki opis dinosaurusa počinje ovom ili sličnom rečenicom. Stvarno neki od njih bili su, za naše pojmove, zaprepašćujuće ogromni. Jedan od najvećih je argentinosaurus. Mora da se zemlja tresla pod njegovim nogama, jer bio je dugačak 40 m i težak 100 t. S druge strane bilo je i onih sićušnih koji nisu bili veći od prosečne kuce ( prosečna kuca = oubičajeni avlijaner koji baza gradskim ulicama). Drugim rečima dinosaurusa je bilo na hiljade vrsta i u različitim veličinama. A to je i logično, oni su vladali našom Planetom gotovo 200 miliona godina. Pa možete zamisliti koliko raznorodnih životinja može evoluirati tokom tog perioda. Kao što danas ima najrazličitijih sisara od žirafe do slatkog šumskog ježa, tako je bilo i raznorodnih dinosaurusa. (tek da napomenemo da čovek, sa svim svojim srodnicima i pretcima, postoji u najboljem slučaju tek tričavih 4 miliona god)

3. Bili su tromi, glupavi i spori. E to je skroz netačno! To su predrasude stvorene još pre skoro 200 godina kada su počela prva iskopavanja i istraživanja ovih životinja. U početku bilo je veoma malo podataka o dinosaurusima i rekonstrukcije su ih prikazivale kao glomazne i teške životinje sa malom glavom i shodno tome sa veoma malo mozga. Medjutim od tada do sada saznalo se izuzetno mnogo i stara šablonska slika o tromim kantama potpuno se promenila. Da li su slonovi ili kitovi glupave životinje? Naprotiv obdarene su zavidnim stupnjem inteligencije, otprilike se u tom pravcu menjala i slika o dinosaurusima.

4. Desila se katastrofa koja ih je uništila. To je i danas važeća teorija. Zaista se pre 65 miliona godina desila neka katastrofa koja je direktno uslovila izumiranje dinosaurusa. O prirodi te katastrofe i dalje ne znamo mnogo. Postoji nekoliko poznatih teorija. Po jednoj u Zemlju je udarila kometa ili veliki meteorit, po drugoj Zemlju je tokom hiljadu ili više godina obasipala kiša snažnih meteorita, koja je sukcesivno ubijala sve živo, po trećoj desila se serija snažnih vulkanskih erupcija. Za sada ni jedna od ovih teorija nije u potpunosti dokazana ali ni opovrgnuta. Paleontologija dokazuje da je na K-T granici (granica izmedju krede i tercijara) zaista došlo do masovnog izumiranja. U slojevima ranog tercijara, neposredno posle katastrofe, dokazano je postojanje neuobičajeno velike količine paprati. Ovako veliki procenat paprati govori da su u to vreme Zemljom harali požari globalnih razmera, jer paprati veoma uspešno naseljavaju požarišta. Da li su ove planetarne požare uslovile komete, meteoriti ili vulkani jož uvek se ne zna.

.

Zašto u Srbiji nisu otkriveni dinosaurusi?

Tokom mezozoika celokupno Balkansko poluostrvo pa samim tim i Srbija bilo je predstavljeno sistemom ostrva koja su se nalazila u sred prastarog okeana Tetisa. Na severu od ovih ostrva nalazila se Paleoevropa (centralni i severni deo današnje Evrope) a na jugu Afrika. Veliki deo kopna koje danas ulazi u sastav Balkana, tada je bio deo morskog dna, drugim rečima bilo je malo kopnenih površina. To je osnovni razlog zašto kod nas ne mogu tako lako da se nadju fosilni ostaci dinosaurusa. U Srbiji je nadjen veliki broj fosilnih biljaka iz doba dinosaurusa, koje ukazuju da su ostrva bila pod tropskom klimom i da su se ovde razvijala bujne tople i vlažne šume drvenastih paprati i golosemenica, i u tim šumama su sigurno živeli i dinosaurusi medjutim njihov broj je verovatno bio isuviše mali da bi se u većem broju očuvali u vidu fosila. Čista matematika: od 1000 jedinki, 10 se fosilizuje, od 10 fosila paleontolozi u najboljem slučaju nadju 1, a često ni jedan.

I evo za kraj jedne praktične napomene.

Tokom mezozoika gmizavci (ili reptili) su bili najbrojnija i najuspešnija grupa životinja na Zemlji. Oni su osvojili i kopno i vazduh i vodu i mogu se podeliti na: kopnene gmizavce – dinosauruse, vodene gmizavce – ihtiosauruse i leteće gmizavce – pterosauruse. Pogrešno je reći da je pterosaurus – leteći dinosaurus (mada to ponegde možete naći), jer su to dve odvojene grupe životinja, a zajedničko im je to što obe spadaju u klasu gmizavaca.

P.S.   Trudiću se da vas  objektivno obavestim kakva je predstojeća izložba i sta se dešava na njoj.  Inače, ovu  izložbu „Dinosaurusi Argentine – džinovi Patagonije“ organizuje Prirodnjački muzej u Beogradu.

http://www.nhmbeo.rs/

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: