Zlatko Šćepanović
POSAO U SRBIJI – III deo
Kako započeti sopstveni business i posao
Počeli smo sa prvim postom oštro, drugi je nastavio u tom stilu, a treći će biti nešto mekši i pozitivniji.
Šta dakle još možete preduzeti kada pokrećete sopstveni business u Srbiji? Ima li negde pomoći vašem business-u ili je sve tako crno i sivo u Bašti Balkana. U trećem delu ćemo pokušati da nadjemo odgovor i na ovu dilemu.
.
9. U velikom delu business-a ne postoji stvarno slobodno tržište
Da razbijemo jednu zabludu koja se zove slobodno tržište. Ono u stvarnosti postoji više kao statistička devijacija i greška nego kao stvarno stanje u većini ozbiljnih industrija. Globalizacija je to nedvosmisleno pokazala. Jedini prostor za slobodno tržište je ostavljen u domenu pružanja usluga: kozmetičari, frizeri, edukacija, zanatske usluge, ugostiteljstvo, itd. ili u sitnoj proizvodnji sirovina, hrane. Što budete više verovali u bajke o stvarno slobodnom tržištu od strane političara, medija i ideoloških udžbenika, pre ćete propasti u poslu.
Jer, sve ozbiljnije poslove i resurse su veliki tržišni konkurenti ili igrači uticaja mahom raspodelili i monopolisali na neki način. Postavljene su barijere da se udje u neke business-e kroz velike zahteve za investiranjem, zakonskim preprekama, visokim standardima, tehnološkim zahtevima, zabrani koršćenja odredjenih resursa, organizacijom kartela, postavljanjem poslovnih pravila naklonjenih samo velikim firmama, državna protekcija, neformalna udruživanja, nedostupnost sirovina, ekonomija obima, itd. Modeli su različiti i svi se svode na kontrolu tržišta i ograničenje konkurencije od strane glavnih igrača na jednom tržištu. I ozbiljan business se odigrava izmedju tih »igrača«.
Pogledajmo recimo da želite da otvorite fast food restoran ili butik. Kako ćete doći do prostora u prometnoj ulici? Verujete li da možete doći sa ulice u Poslovni prostor opštine na kojoj stanujete i dobiti lokal? Naravno da ne! Čak vam ni novac nekada nije dovoljan ako hoćete da dodjete do nečeg što je redak resurs.Na primer, neko od vas bi se bavio proizvodnjom električne energije, kopanjem ruda, telekomunikacijama, poštom, prodajom kroz velike trgovačke kanale, proizvodnjom cigareta, oružja, lekova, pružanjem nekih zanimljivih usluga i slično, ali sva je prilika da to nikada neće moći.
Zatim, veliki poslovi su nedostupni malima, jer postoje cenzusi za kvalifikovanje, a to je obično da imate reference koje kažu da ste već sličan posao izveli, da imate nemoguć iznos godišnjeg prometa i niz drugih uslova. I onda imamo apsurd. Pet odličnih malih firmi koje se udruže da naprave most to ne mogu, jer postoji samo jedna velika firma koja ispunjava uslove posla. I tako veliki dele velike poslove izmedju sebe, a mali dobijaju mrvice kao podizvodjači. Nešto slično su uradili i sa javnim preduzećima u Srbiji. Da bi mogao da budeš dobavljač za javna preduzeća moraš da prodješ sito i rešeto uslova, koje malo ko može da ispuni osim onih firmi koje su već na neki način ušle unutra. I samo te, licencirane firme dobijaju poslove, ostali su out.
Želite da plasirate vaš čudesan inovativni proizvod kroz trgovačke kanale. Odlično. Oni vam prvo traže velike pare da udjete na police, a onda vas stave u neki ćošak i posle 6 meseci isteraju jer se ne prodajete dobro. Ili vas jednostavno ne puste unutra, jer nema mesta na policama. Veliki igrači su zauzeli prostor. Pokušajte da udjete sa kafom, žvakama, gaziranim i običnim sokovima, mesnim preradjevinama na police supermarketa. Bićete duboko potreseni kada se susretnete sa uslovima i mogućnostima koje vas tamo sačekaju.
Pala vam je ideja da se bavite izdavaštvom. Odlične ideje imate i proizvode, knjige, slikovnice i novine. Da, … i ? Postoje samo dva distributera koja se time bave i preko kojih možete da prodajete, koji snabdevaju kioske ili knjižare širom Srbije. Ali, oni nisu zainteresovani za vas, već rade sa drugima!
Važi, kažete vi, imam dedovinu, baviću se malinama, šljivama, jabukama, žitom. Ko će to i po kojoj ceni da otkupi od vas? Tamo vas čekaju ljuto hladni hladnjačari, prevejani nakupci, sitni prevaranti i nemilosrdni ucenjivači, jer država je digla ruke od toga, nema subvencija za seljaka i sigurnog otkupa a pustila je »slobodno tržište« da reguliše relaciju izmedju seljaka proizvodjača i nakupca.
Pala vam je ideja da idete u kozmetiku, hemijsku industriju, duvan ili lekove. Kod ova zadnja dva proizvoda ćete shvatiti koliko su ulasci na ta tržišta skoro pa nemogući od novca i vremena koje treba da potrošite, do dozvola i standarda koje trebada ispunite, inspekcija i propisa koji vas pritiskaju za svaku sitnicu, da bi na kraju došli do arbitraže nekog državnog organa koji je pod uticajem konkurentskog lobija.
I tako dalje, i tako redom, svuda ćete naići samo na prepreke a ne na slobodan prostor. Ponavljam, jedino svetlo mesto gde stvarno postoji slobodno tržište su zanatske usluge i niz usluga kroz Halo oglase, dok se i tu neke stvari ne stave pod šapu velikih sistema i propisa. Već je počelo sa taxi službama, pa preko stambenog održavanja, itd. Sada to mogu da rade samo velike firme, sa jakim zaledjem, mali su out!
Iz svih ovih razloga, dobro se savetujte pre nego što udjete u neki posao.
.
10. Bolje prati glavni tok poslovanja u Srbiji ili predvidi baš onaj koji dolazi
Srbija je generalno teško tržište za business. U njoj se dešavaju spaktakularna bogaćenja i uzleti ali za uzak krug „odabranih“. Ako niste deo te ekipe tajkuna, političara, bezbednjaka i mafijaša, onda vas mnogo trnovitiji put očekuje. Stoga pazite gde se i u šta upuštate i ne maštajte o brzom bogaćenju. Pogotovu to ne očekujte sa nekom inovacijom, još nisam susreo pronalazača koji se u Srbiji obogatio.
Pre vam savetujem da pratite glavni tok i da se tu udenete nego da osmišljavate neku egzotičnu novinu. Naši sugradjani su dosta konzervativni po pitanju novotarija i mnogo vremena, novca i energije treba pre nego što steknu nove navike i prihvate vaš proizvod ili usluge. Ima naravno izuzetaka, ali je ponekad jako teško predvideti šta će naši potrošači da prihvate »iz prve«.
Daću vam neke meni omiljene primere. Postoje takozvane engleske ruže, koje su lepe, mirisne i cvetaju tokom cele godine. Koštaju 4 eura po sadnici. Godišnje se u Srbiji proda recimo 400.000 sadnica svih ruža, mahom daleko nižeg kvaliteta po ceni od 1,5 do 2 eura, koje niti mirišu, niti cvetaju cele sezone. Svega par hiljada komada engleskih ruža se proda u Srbiji. Cena jeste viša ali je zanemarljiva stavka ako hoćete da imate vašu savršenu englesku ružu sledećih 30 godina u vrtu. Ipak, potrošač radije bira jeftinu, sumnjivu hibridnu ružu, jer je to 30 godina standard na jednom nerazvijenom tržštu, jer je jeftinija, pa umesto 5 engleskih može da uzme 10 običnih, jer je tako radila njegova baba, majka pa i on, jer je naš potrošač nepoverljiv, jer ne zna za bolje, i tako redom. To je sve glupo, primitivno i nelogično od strane potrošača, ali je to tako.
U Srbiji ne može da prodje prava italijanska pizza, evo još jednog primera. Zašto? Jer je različita od srpske pizze. Italijanska je tanka, hrskava, sa malo ili nimalo sira i mesa. Srpska je debela, hlebasta, sa puno nekvalitetnog sira, kečapa i šunke. I na takvu pizzu opanak su se Srbi navikli, drugo neće.
Koliko vegetarijanskih i makrobiotičkih restorana ima u Srbiji i kako posluju? Koliko ima proizvodjača organskog djubriva i organskih pesticida i herbicida? Proizvodjača kristala? Proizvodjača nakita (većina zlatara koje prodaju nakit isti uvoze iz Turske, retko ga ko pravi)? Proizvodjača prirodnih svežih sokova? Proizvodjača gotovih pudinga? Proizvodjača pravog crnog hleba? Proizvodjača pecaroških štapova, mašina za šišanje trave, tečnog djubriva, … itd.
Primera koliko hoćete. Vodite računa o navikama i tradiciji. Takodje, budite svesni da je ovo tržište mahom siromašno novcem. Izgleda bolje spolja nego iznutra. Za neke stvari ima novca, za neke jednostavno ne. Pronadjite gde ima novca, i tu se nekako uvucite. Pozitivni primeri uspeha su neke fancy krpice i brand name kozmetika koje su odmah našle svoje mesto u Srbiji po većim gradovima.
Setite se nekih trendova koji su jedno vreme bili aktuelni a sada odumiru. Jedno vreme je bio stampedo otvaranja kioska, ćevapdžinica, piljara, pekara, benzinskih pumpi, apoteka. Svi su se sjurili u te business-e. Danas su kisoci desetkovani i isterani iz centara grada, sve su preuzela samo dva igrača, Štampa i Futura. Ćevapdžinica je bilo na svakih par ulica i radile su non stop, sada su skoro isterane iz centra i dramatično su smanjene. Piljare takodje, kao i dragstori. Pekare menjaju svoj poslovni ciklus ulazeći u franšize: Klas, Hleb & Kifle. Apoteke takodje ulaze u velike sisteme, a benzinske pumpe skoro da više privatnici i ne otvaraju, jer su veliki lanci OMV, NIS, Lukoil, Mol, pa i Avia franšiza započeli svoju veliku utakmicu.
Ako ste već rešeni da budete inovator i pionir na tržištu, jer obično ste zaljubljeni u neki proizvod ili uslugu, dobro procenite tržište i budite spremni na teškoće i istrajnost. Strpljenje će vam biti potrebno, ali kada se tržište razvije, bićete nagradjeni.
.
11. Tražiti pomoć na sve strane – država, fondovi, strani kapital, socijalne institucije
Svaki početak je težak, pa je korisno da ga olakšate sebi ako dobijete neku vrstu pomoći ili donacije. Poklonu se ne gleda u zube, pa u tom smislu budite velikodušan primalac. Ko vam bilo šta ponudi i pomogne, prihvatite i budite zahvalni.
Takodje, raspitajte se malo po raznim institucijama, gde možete dobiti bilo kakvu pomoć i podršku. Navedimo neke za koje znamo:
– Zavod za zapošljavanje, možete dobiti stimulaciju za zapošljavanje nezaposlenih
– Fond za razvoj – beskamatni ili jako povoljni krediti
– SIEPA – bespovratna sredstva za otvaranje joint venture firmi sa strancima, i za promociju izvoza, doniranje sajamskih nastupa u inostranstvu, reklamnih materijala, itd.
– Ministarstva Srbije – razni fondovi i projekti
– USAID – tehnička i metarijalna pomoć Američke vlade
– EAR – Evropska Agencija za Rekonstrukciju – veliki projekti revitalizacije i infrastrukture
– EBRD – Evropska Banka za Razvoj – nekim većim firmama daju povoljne kredite
– TAM BAS – tehnička pomoć EBRD-a malim i srednjim preduzećima, besplatno savetovanje ili delom donirano
– GTZ – Nemačka tehnička pomoć
– CESO – Kanadska agencija za tehničku pomoć
– Hellenic plan – 50 miliona eura bespovratne pomoći za srpske MSP (agrar, industrija)
– Evropski fondovi za razvoj lokalnih zajednica, Dunavskog sliva, medjugranične saradnje
– Informest – Italijanska tehnička pomoć i joint venture aranžmani sa italijanskim privrednicima, transfer znanja i tehnologija
– Fondovi i pomoć raznih vlada, obično pri ambasadama ili preko konsultantskih firmi
– Fondovi za medjugraničnu saradnju – Rumunija, Madjarska
– Republički i Opštinski fondovi za MSP
– Industrijske i bescarinske zone po opštinama
– Fondovi velikih firmi za podsticaj preduzetništva – npr US Steel je imao fond od 2 miliona eura za razvoj malih firmi u svojoj okolini
– Venture capital fondovi – fondovi koji hoće da ulože u vaš business uz uzimanje dela vlasništva
– Joint venture projekti – udruživanje sa partnerom – strani ili domaći, tražiti ih preko Asocijacija, fondova ili klubova
Iz mog iskustva, dosta tih stvari funkcioniše u praksi i preduzetnici dobijaju pomoć ili sredstva. Ono što preduzetnicima nedostaje je informisanost o postojećoj ponudi, vreme koga obično nemaju i strpljenje da prodju kroz skupljanje dokumentacije kada udju u proces konkurisanja za neku pomoć.
U svakom slučaju vredi pokušati gde god je moguće.
.
12. Ako nisi preduzetnik ne bavi se preduzetništvom!
Ima još pouka ali ova je možda najvažnija i ostavljam je za kraj, jer je kruna svih ostalih. A ona glasi da ako nisi preduzetnik sa strašću u duši i spreman na sve izazove poslovanja, ne kreći u posao. Radije nadji sebi neki činovnički posao, i mani se izazova.
Većina nas sebe odmah vidi kao uspešnog preduzetnika, gde je sve sredjeno i organizovano, posao ide sam i mi kupimo plodove svog rada, ideje ili kapitala. Imamo pristojan poslovni prostor, saradnike, dobar auto, vikendicu, stanove, decu u privatnim školama, letujemo na egzotičnim destinacijama. Život nam je ugodan i siguran. Pust san za većinu.
Biti preduzetnik nije samo pitanje predanog i teškog rada, vaše motivacije i entuzijazma. To je pitanje i rizika koji smo spremni da preuzmemo i dosta sreće. Da li smo sigurni da možemo da se kockamo i izgubimo, da li smo spremni da uradimo sve što je potrebno da bi firma preživela ili uspela? Da li će nas trenutak vremena i okolnosti u okruženju podržati?
Teorijski, kada razmatramo situaciju to ne izgleda baš obeshrabrujuće, ima uspešnih primera koje znamo, mi smo puni snage i elana, ali u praksi je to teže, baš zbog gore navedenih skrivenih i otvorenih prepreka. Jer, biti preduzetnik znači da će nas možda lagati i da ćemo mi možda morati da lažemo više ili manje, da će nas možda napadati i da ćemo mi napadati druge, da ćemo možda morati da prolazimo kroz scile i haribde mita i korupcije, da ćemo možda morati da izbegavamo plaćanje poreza, da možda štimujemo minimalne plate zaposlenima kako bi smanjili troškove i doprinose državi, kako ćemo možda imati neprospavane noći zbog dugova u koje smo upali kada može na doboš da ode porodična kuća i cela familija, da ćemo se možda družiti sa pokvarenim polusvetom koji je naš glavni kupac, da ćemo možda svaki dan doživljavati neku nepravdu kao i da ćemo je i sami nanositi drugima. Da ćemo možda moliti i kukati kod moćnika da nam plate ili daju neki posao, ili što je još gore da nas ne ugase. Naravno, većina ovih stvari ne mora svakome da se desi u praksi, ali ih treba sagledati kao vrlo verovatan scenario.
Takve pritiske može da izdrži samo osoba koja to radi snažne volje i predana je svojem cilju, bilo da je vuče želja za slavom, novcem ili postignućem. Ko sve ovo navedeno može da podnese, ima ambiciju, stomak i obraz, energiju i polet, može da krene u preduzetništvo. Ko to nema, bolje da se skrasi u zavetrini kao službenik, prodavac ili menadžer kod drugog preduzetnika. Makar bio i direktor.
To je otprilike to što sam hteo da kažem i savetujem. Ima tu svašta još reći, kao što je pitanje preduzetničke sreće i naklonosti okolnosti, jer mnogi preduzetnici misle da su uspeli samo svojim radom, a ne uvidjaju da su jednostavno imali sreće da se u pravom trenutku nadju na pravom mestu. Aktuelno je i pitanje slobodnog vremena preduzetnika, porodičnih odnosa, lične reputacije i image-a kada ste sitan preduzetnik a ne akademski gradjanin, dugoročne perspektive poslovanja, zadovoljstva sobom i tako redom.
No, za jedan mali post dovoljno je napisano. Srećno preduzetniče! :-)
Prethodni nastavci:
Kako započeti sopstveni business u Srbiji – šta vas čeka … #1
Kako započeti sopstveni business u Srbiji – šta vas čeka … #2
. . .
Ostaje nam izgleda jedino da osnujemo Dobrovoljno pevacko drustvo, samo da znamo da pevamo i da nam je Sasa Popovic iz Granda brat od tetke.
Ne vidim ama baš nikakav razlog da se ne zaposlim u državnom preduzeću umesto da jurim svoje snove :) UŽAS jedan!
@ Zoro
Da, uspeh na estradi generalno zahteva dobrog managera koji će pronaći mesto za vaše talente.
@ Jelena
Ne, ne ostavljaj se svojih snova! Jednom prilikom su jednu poznatu ličnost pitale obožavateljke u jednoj radio emisiji šta da rade jer su zaljubljene u njega. On je lakonski odgovorio: „Ako je to stvarno iskrena zaljubljenost, onda vam ostaje samo da patite“
Tako i ti Jelena, ako si IN što se tiče tačke 12. pratićeš i radićeš na svojim snovima. Ako nisi baš, baš, onda je stvarno bolje ići na državne jasle :-)
@Zlatko
ma salim se malo, meni su i jedna i druga stvar ekstremi. Ja sam timski igrac, nisam one-man show i LEPO mi je u http://www.etarget.rs ;)
A ponekad sanjam!! Al kako matorim sve mi bolje ide :) Redje ali BOLJE :))))
Sve je jasno, koliko ja vidim. Najbolje je postati korporativni direktor u velikoj firmi i život ti je udešen. Imaš sve što i preduzetnik (kola, sekretaricu, kafane, letovanja, putovanja, bonuse), još su ti reputacija i moć veće, ne boli te glava mnogo oko budućnosti firme, i na kraju krajeva otvoriš paralelno i svoje male poslove. Idealno.
El direttore…. U sridu!
U liberalno demokratskom drustvu uvek postoji konkurencija u SME sektoru koji na zalost ne postoji kod nas.
Da SME postoji stvorio bi jak lobi i postenu regulativu. Ovako su svi mali i malobrojni privrednici caushi tajkuna i vladajucih partija.
@ El Direttore
E direktore, direktore, takvi kao „ti“ su stvorili svetsku ekonomsku krizu na Zapadu a permanentnu krizu kod nas decenijama.
@ Dusan S
SToji ta teza, zato se kod nas i ne razvija SME, jer su resursi ograniceni, nema za sve.
Tacka 12. Zaboravio sam da dodam, da je neko i rodjen za preduzetnika. Ima stvarno ljudi koji idu iz posla u posao, imaju ideje, grese, uspevaju, kotrljaju se. Znam takve, i uvek se iznenadim projektima koje pokrenu i uspeju, doduse kratkorocno, ali onda nadju drugi posao i tako idu dalje.
@El Direttore
samo dok nije „posle mene potop“ sve je OK! Inace, kompenzacije, putovanja i sl. su u opisu posla, nije to nikakva privilegija – za razliku od drzavnih firmi VAZNO je pokazati rezultat i prirodno je da sledi nagrada. Putovanja – uh. Ja znam neke koji ih izbegavaju, umeju da budu jako iscrpljujuca :) Srecom, ja nisam medju takvima, bas volim da upoznajem nove ljude, koncepte i poslove. A i nisam direktor :)
Kako sam ja bio naivan kada nisam hteo da ucim skole i radim kao rob za multinacionalke, mukotrpno se probijajuci kroz hijerarhiju do CFO, CEO, COO i do sjajnog zivota. Nego sam pozeleo da budem svoj gazda i vodim samostalan zivot i posao, bez gazde, bez kretena oko mene, bez borbe za fotelju, bez nozeva u ledja, sa slobodom da dodjem na posao u 10h, a odem u 10:15h, sa duuugackim godisnjim odmorom iz 8 puta godisnje, sa mnogo nezavisnosti i slobode.
A onda sam zavrsio kao manager kod bas takvog srpskog gazde, „domacina“.
Cujte, nisam ja takav i kriv za kolektivnu pohlepu, vec samo brzo ucim gde je najbolje.
Bolje gore nego dole.
Jedini slobodan prostor je INTERNET NEBO !!!
Zato se posao moze kreirati i kroz IT tacnije na netu…
Ideja….????
Moze, ako imate korisnike i kupce. Ako je njih malo, dzaba nam dobre ideje.
Ideje koje ce biti uspesne nikako da dodju :-(
Zlatko,
Do ovog bloga sam na svu srecu dospeo surfujuci. I imao sam srecu jer sam imao priliku da na ovom blogu procitam jako kvalitetne stvari. Naravno prepuno znastveno potkrepljenih cinjenica i naravno bez pravog „recepta“, ali najbitni je da ovde nema potrebe za citanje izmedju redova. Sve gore navedeno, vezano za preduzetnistvo mozda je i svetla tacka od Krusevca pa navise. I ta pravila kakva god da su mozda i vaze, ali od Krusevca pa nanize i ta pravila vise ne postoje. Jug Srbije ne moze da se pohvali ni zakonom jacega niti bilo cim drugim. Ovde dole ne postoje pravila i ako ih ima ona se ne postuju, pa bila ona i najrdjavija moguca. Jednostavno ih nema.
Posto nisam tog kalibra da jos uvek imam tendencija ka sopstvenom preduzetnisvu, odlucio sam da, bar za sada, ne budem preduzetnik, vec da svoju kozu nekako prodam na trzistu. Moje ovovekovno iskustvo kaze da je i to ovde nemoguce. Na jugu posla i nema. Javna preduzeca koja navodis kao „svetle“ primere udomljavanja su na ivici kolapsa. Nemaju previse zaposlenih (retka su) a i ovo sto radi u njima radi to rade mlade generacije po principu pripravnika. Menjaju se kao carape (citaj vlast). Radio sam u JP koje nije imalo dovoljno zaposlenih pa je i taj nedovoljan broj ljudi uspevao da zavrsava celokupan posao (svi smo imali po nekoliko resenja za razne poslove koje smo obavljali). Iskreno bolje je bilo kod privatnika. Tamo se bar zna ko je gazda i cije su odgovornosti. U JP ne postoji odgovornost i to je “smrt” za mlade ljude koji u njima rade jer im matori papci dodeljuju odgovornosti koje ni oni sami nece, a sebe stite dugogodisnjim statusom u firmi bez odgovarajuceg znanja i iskustva ( osim godina provedenih na radnom mestu). Tako matori fosili dobijaju radnike (rudare) i “budale” koje hteli ne hteli moraju da private odgovornosti koje im se namecu jer ako ih ne private onda lete iz tih JP-a. Sta cemo sada? Probacemo opet kod privatnika. Sa parolom ovakav posao za te novce mogu negde drugde naci. Nemoguce. Vazi ubedjenje da se u JP ne radi nista. Sah mat.
Pokusavas onda da nadjes posao u Bg-u nece jer si sa juga (retki su oni koji su u tome uspeli) ista prica i sa Vojvodinom o inostranstvu i da ne govorim. Posle 2 godine i vise stotina posltih CV-ja u zemlji i inostranstvu za pozicije u rangu i ispod ranga sa znanjem i zvanjem nekako dobijes drugi posao kod privatnika koji nece da te plati onoliko koliko placa tvoje kolege (ni priblizno) koji zive i rade u BG-u. Troskovi zivota su gore veci, dok se cesto desava da sa monopolima na jugu Srbije imas vise cene nego li u Vojvodini i Beogradu. Platu koju dobijes ovde je ispod republickog proseka.
Zasto sve ovo pricam ? Ne bi bilo lose da svoje bogato iskustvo podelis i sa nama, koji nismo preduzetnici vec samo hocemo malo skuplje da prodamo svoju kozu, za nesto malo iznad republickog proseka. Iskustva o trazenju posla i problemima koji tu postoje. Da se ne hvatamo za infostudove savete koji jednostavno ne prolaze ovde na jugu. Naravno ne samo ti vec i svi ovi blogeri koji svojim komentarima, zaista zavredjuju paznju.
Rekao bih jos sto sta ali plasim se da zbog duzine teksta ni ovo neces da procitas.
Veliki pozdrav
@ Bojan
Pokrenuo si jednu temu za koju sam hteo da napisem poseban post, o razlici izmedju Beograda i unutrasnjosti. Solidno poznajem prilike u unutrasnjosti, godinu dana sam i proveo u Sumadiji vodeci jednu vecu fabriku, kao konsultant obisao mnogo firmi, a i dan danas saradjujem sa firmama van Beograda, i shvatio sam bolno kolike su razlike u prilikama izmedju Beograda i ostalih mesta.
Ipak, imam prijatelje iz unutrasnjosti koji su uspeli da se snadju, sto u lokalu sto u Beogradu, zahvaljujuci dovitljivosti, talentu i mudrosti. Cinjenica je mucna, mala mesta po Srbiji su bez para i sa malo perspektive, industrije nema, nema tokova posla i novca, svi drze cvrsto neke pozicije, vlada nepotizam, despotija i neznanje kombinovano sa nesolidarnoscu zajednice.
Sta bih te savetovao? Ne odustaj, kao prvo. Kao drugo, radi na sebi, kroz znanje ili sticanje razlicitih iskustava. Kao trece, proceni dobro situaciju, ko je ko, i kakvi mehanizmi vladaju. I najbitnije, menjaj sebe ako sa sadasnjim modelom ponasanja ne uspevas. Mozda je problem u tome sto ti nastup kod poslodavaca nije onakav kakav oni ocekuju a ne kako ti mislis da treba. Iz mog iskustva, a promenio sam dosta firmi, nema mnogo poslodavaca koji su vredni postovanja.
Znam da ce ti trebati i malo srece. Ako pak ides ka Beogradu, tu su ti sanse vece, ali moras se prilagoditi ocekivanjima sredine koja ovde vlada.
Naplatiti sebe vise? Pa, prvo sebe nisam uspeo da naplatim :-) kao sto ni moja supruga sebe ne moze da naplati kao hirurg, pa se oseca bedno sa svojom platom i uslovima u kojima radi :-( te ne znam sta da ti kazem na tu temu. Vestine pregovaranja i prodaje ti mogu pomoci u prvo vreme da izboris bolje uslove, ali ne i konacno, jer su izvori novca mali, pa i sve ostalo. Svakako da ce gazda prvo sebe da naplati, pa ce tek onda da plati radnike, jer zna da je kod nas i kod njega sve neizvesno.
Kako bi rekli neki moji poslovni drugari: „Bori se tigre!“
[…] nove sugestije i nastavak texta u sledećim postovima … #2 i #3 jul 10th, 2009 in […]
[…] u sledećem broju … priča cela iz tri dela se završava u trećem postu. jul 15th, 2009 in Ekonomija | tags: business, MSP, preduzetništvo, SME, srbija, start […]
Odlican post, odlicni komentari, ko je pazljivo procitao bice vrlo korisno… jedino sto mi fali u ovom blogu je vise detalja o porezima za firme i olaksicama koje odredjene vrste firmi donose? Npr na koju se vrstu pravnog lica registrovati ako hoces da najvise troskova opravdas kroz porez, tj kako da prvo platim sebi a drzavi ono sto ostane nakon troskova? Kakvi su zakoni i regulative u Srbiji u vezi toga, i da li se registracija vrsi preko jakih advokatskih firmi, ili moras sam sve? Ako ima dobrih advokatskih firmi u NS – koju preporucuju ljudi sa iskustvom u NS??
@ CYBER
Osnovno pitanje je delatnost firme i očekivani promet, jer od toga sve kreće dalje. Na primer, najbolji vid takvog pristupa je da budeš individualni poljoprivredni proizvodjač ili poljoprivredna zadruga, jer tu imaš dosta oslobadjanja od poreza.
Inače, u Srbiji je sistem sa firmama i porezima vrlo jednostavan.
1. Agencija ili str sa paušalnim oporezivanjem, ako godišnji promet ne prelazi 4 miliona dinara. Paušalna mesečna obaveza je od 100 eura pa na više, s tim da se to računa kao akontacija, a na kraju ti se napravi finalni obračun na osnovu ostvarenog prometa, pa doplatiš porez ako treba.
2. Agencija, str, preduzeće (bilo koje) koje je u sistemu PDV-a, gde imaš plaćanje pdv-a, doprinosa za zaposlene (plate), neke sitne takse i na kraju porez na dobit preduzeća (20%) i porez na dobit gradjana ako neto plata prelazi godisnje 1,5 miliona dinara.
3. Kao strana firma si oslobodjen poreza na dobit nekih 2 do 3 godine, ali ako se registruješ kao čisto strano predstavništvo ne možeš da prihoduješ.
Itd, ima finesa, ali ako znaš čime se baviš, koliki promet očekuješ, itd lako se nadje najbolji model. Za to ti je dovoljan i pronicljiv knjigovodja pre nego advokat, jer bolje poznaje poreske propise. Sam možeš da osnuješ firmu i preko interneta, a možeš i da daš nekom advokatu za 100 eura da ti to obavi.
Koristan link ako hoćeš sam da osnuješ firmu – prvo registracija u APR – pa odlazak u Poresko po PIB – pa odlazak u Banku po žiro račun i eto firme
http://www.apr.gov.rs/
http://www.poreskauprava.sr.gov.yu/
Re: CYBER
Napišite vašu e-mail adresu kako bi Vam poslao jake NS advokatske kancelarije, da ih baš ne reklamiram na blogu.
[email protected]
hvalaaaaa i zlatku i huki :)
Pozdrav, Zlatko.
Svaka čast za tekst, verujem da ću se još dosta puta na njega vraćati tokom svojih „sanjarija“ o privatnom poslu. Nedavno sam pokrenuo temu na Elite Security-ju povodom započinjanja posla sa maloprodajnim softverom, pa ako bi ste imali neki koristan savet ili znate nekog ko je upućen, mnogo će mi značiti! Hvala unapred! Evo i linka – http://www.elitesecurity.org/p2504999
@ Srdjan Grandić
Ne znam kakve su cene za postojeći softver koji tebe zanima, za MPO i Horecu. Kupovao sam mahom veće softvere sa pogonskim knjigovodstvom gde ima proizvodnje i brojnim licencama. U svakom slucaju ces morati da pitas po restoranima od koga su kupili i za koliko program.
Pretpostavljam da bi cena koju bi kafici bili spremni da jednokratno plate za instalaciju par stotina eura i možda još par stotina eura za godišnje održavanje, ili bez toga ali da im naplaćuješ dolaske. MPO malo možda više jer imaju više stavki.
Ako Pantheon koji je ozbiljan softver prodaje licencu (za otprilike 3 korisnika) u tom domenu za manje od 1000 eura, i traže neki fi od 15% za godišnji up to date, mislim da kao no name brand moras da ides sa damping cenom i strategijom.
I stvarno moras dobro da se raspitaš šta oni kupuju, jer će možda takvi klijenti tražiti dvojno knjigovodstvo i slične smicalice, ko zna, moram na žalost to reći u Srbiji se i na takav način misli.
U svakom slučaju, tvoja jedina konkurentna prednost može biti u ceni, pouzdanosti servisa i odziva na poziv. Ostale stvari kao što su interfejs, lakoća rukovanja, brz prenos podataka, grafika, itd i nije toliko bitno kupcima, ako misliš da će ti to biti advantage.
Hvala puno!
Takve neke cifre su mi i bile na pameti, a damping cena mi je najverovatnija strategija (uz konkurentan kvalitet, nadam se! :))
P.S. – Ako koristite LinkedIn, bila bi mi čast da vas imam u „kolekciji“ – http://www.linkedin.com/in/srdjangrandic :)
Za izdavaštvo niste u pravu. Ko hoće, može preko interneta prodavati te knjige, slikovnice, oglašavati se preko Google-a i na taj zarađivati. Uvek postoji način.
@ Sara
Da, uvek postoji način, ali nije uvek dostupan i dovoljan većini zainteresovanih. Poenta pisanja nije u tome kako je neko uspeo nego kako da veliki broj njih uspe.
Voleo bih da internet prodaja funkcioniše masovno u Srbiji, ali osim nekoliko uspešnih izuzetka, ona ne funkcioniše baš najbolje. Još pre 10 godina se očekivalo da e sales bude značajan rastući trend, ali za sada raste malom brzinom :-(
Злаја „ЦАРЕ“ свака ти част на овим личним ставовима. Не могу, а да не примјетим да сте јако изфрустирани стањем у мајци СРБИЈИ, али вјерујте ми, да смо ми као нација, у већем или мањем омјеру дали свој допринос овом хаосу. Елем…Наиме, овдје сам с намјером да вас контактирам из неког другог разлог, а то је покретање личног бизниса, тачније агенције за пословни консалтинг, па ме интерсује да ли би сте били вољни ступити у контак путем Скајпа или имејла да поразговарамо у везе ове тематике и да ми у коначници дате своје мишљење у вези моје идеје.
Велики поздрав, са поруком не клоните духом, главу горе, само храбри побеђују.
Далибор
Злаја \"ЦАРЕ\" свака ти част на овим личним ставовима. Не могу, а да не примјетим да сте јако изфрустирани стањем у мајци СРБИЈИ, али вјерујте ми, да смо ми као нација, у већем или мањем омјеру дали свој допринос овом хаосу. Елем…Наиме, овдје сам с намјером да вас контактирам из неког другог разлог, а то је покретање личног бизниса, тачније агенције за пословни консалтинг, па ме интерсује да ли би сте били вољни ступити у контак путем Скајпа или имејла да поразговарамо у везе ове тематике и да ми у коначници дате своје мишљење у вези моје идеје.
Велики поздрав, са поруком не клоните духом, главу горе, само храбри побеђују.
Далибор
tekst je iz 2009-te…koliko smo u medjuvremenu potonuli i mi i svet…cudo jedno. sve sto je vazilo juce,danas ne vazi…planeta se zalaufala i svi su pokazatelji da ce udariti u nesto. bice to sjajan prasak za nekog!
А за Вас текст није стар, али сте ипак нашли вренмена да прокоментаришете другог. За вашу информацију текст не може да буде стар већ информација али ако је информације преточена у мисао онда је вјечна, само су стари они коју је читају.
Za 6 godina se nešto promenilo na bolje, nešto na gore, ali je suština ovih misli ostala ista, jer se ukupni poslovni ambijent i mentalitet u Srbiji nije značajno promenio. Neke stvari su sada lakše, nešto je dostupnije, nešto je jeftnije, ali i dalje nije lako.