Cerealije za decu i muesli za doručak
Šta je zdrava hrana i zdrav doručak za decu? Cerealije za decu nisu baš tako zdrave namirnice kako se reklamiraju
Cerealije za decu i muesli za doručak nisu zdrava hrana za decu!
Dugo godina pokreti za zdraviji život vode brobu protiv industrijske hrane i prehrambenih navika koje stvaraju veliki proizvodjači.
U tom smislu je bila kontroverzna borba koja je izbila izmedju alternativnih grupa i gigantskih koncerna oko konzumacije industrijski proizvedenih muesli i krispi proizvoda.
Naime, jake marketing kampanje velikih proizvodjača, uz upotrebu lekara i nutricionista nametnuli su muesli i krispi proizvode kao nazovi „zdravu hranu“ za decu i standard za doručak i početak dana.
Objašnjavali su da deca treba da jedu žitarice i da su njihovi proizvodi samo ukusniji vid nekadašnje tradicionalne seljačke ishrane sa žitnim kašama, koje su ukusima i oblicima prilagodjeni savremenoj deci.
Uz to, ti proizvodi su obogaćeni vitaminima i mineralima neophodnim za dečiji razvoj, što je tek vrhunsko licemerje, jer prirodne i nepreradjene namirnice sve to imaju, dok su industrijski proizvodi prazni, pa moraju da se „obogaćuju“.
Tako smo dovili ždrav život na industrijski način.
Ono što su veliki i mali proizvodjači industrijskih cerealija za decu propuštali da kažu su koliko skrivenih masnoća i šećera ima u toj hrani (karamelizacija i čokoladiranje), kako se ona tretira konzervansima, bojama, pojačivačima ukusa, kako se ekspandira i uklanjaju klice i mekinje, i koliko uopšte nema biološku vrednost (prazna hrana), zbog čega su deca naterana da jedu više i postaju gojaznija.
Naša preporuka je da deci ujutru umesto industrijskih mueslija i cerealije za decu, ekspandiranog žita i krispija, servirate stvarno zdravu hranu – integralno žito:
– kačamak od integralnog kukuruza
– kačamak od oljuštenog prosa
– zobnu, žitnu ili ovsenu kašu
– muesli sa lomljenim zrnima ovsa ili zobi (ječma), malo suvog groždja, voća i dodatkom meda
Obratite pažnju samo da kupujete namirnice koje nisu genetski modifikovane.
Na kraju je i savremena medicina počela da tvrdi isto što i aktivisti za zdraviji život. Prenosimo jedan američki tekst koji govori o rezulatatima istraživanja o biološkoj i hranljivoj vrednosti hrane koja se deci i nama „servira kao zdrava“ – doručak za decu na industrijski način.
Jeff Deasy
Cereals Marketed to Children are Poor in Nutrition
The breakfast cereals that are marketed specifically to children are not as healthy as those developed for adults.
That is the conclusion of a new study published in the Journal of the American Dietetic Association.
The researchers looked at 161 cereals between January and February of 2006. They classified 46% of those cereals as being marketed to children.
For example, if the packaging contained a licensed character or contained an activity directed at children, the cereal was deemed to be marketed to children.
The authors of the study wrote that, “Compared to nonchildren’s cereals, children’s cereals were denser in energy, sugar, and sodium, but were less dense in fiber and protein.”
They also found that, “The majority of children’s cereals (66%) failed to meet national nutrition standards, particularly with respect to sugar content.”
If you’d like to read the study in the Journal of the American Dietetic Association cited above go to: Examining the Nutritional Quality of Breakfast Cereals Marketed to Children
. . .
A gde molim vas pise u ducanima zdrave hrane da hrana nije genetski modifikovana?
Moja deca vole musli, ali mi im dajemo domaci, od domacih proizvodjaca, koji je onako malo siroviji, manje obradjen, nema mnogo industrisjke prerade, samo lomljena zita, suvo voce i grozdje. Jeste da se teze topi u mleku, ali je zdraviji.
Ovo sam i ja oduvek tvrdio. Ne mere preradjeno, prekuvano, obojeno, ekspandirano, zasladjeno i sta sve jos ne, da bude zdrava hrana! Pa ja te preradjevine koje pakuju kao krispi ili musli zitarice dozivljavama kao Coca Colu. A stalno te ubedjuju, jedi prijatelju musli, da ti creva rade, da imas imunitet, da ti spadnu kile, ih! A niko nece da kaze da je stara ovsena ili zobena kasa najzdravija hrana na svetu, da je kuvano zito sa medom zdrava poslastica, pa jos malo fine ribe pride.
Na Zapadu se odavno zna za ovu cinjenicu.
Farmeri i ljudi iz predgradja jedu tradicionalne ovsene kase, dok uglavnom gradsko stanovnistvo, emigranti i siromasniji jedu industrijske muesli kao brzu i jeftinu hranu.
Bogati Evropljani i Americka aristokratija retko jedu takvu hranu, bas zato sto je pravljena za siromasne.
Ovu informaciju sam pre nekoliko godina pročitao u časopisu Vita, ali je isti časopis u medjuvremenu objavio i suprotne informacije.
I to se stalno dešava sa medijima, kakofonija suprotnih tvrdnji. Posebno kada se pojavi neka ozbiljna studija koja negira svojstva odredjenog proizvoda, odmah posle toga PR odeljenja i komunikacioni stručnjaci proizvodjača tog proizvoda počinju sa serijom afirmativnih tekstova, kako je ta namirnica zdrava, rekao lekar ovaj, nutricionista onaj (a sve za pare a neki i iz ubedjenja), počnu sa agresivnim kampanjama na TV i medijima, akcijama i dogadjajima, i potpuno zatru istinu. Samo oni koji imaju dobro pamćenje, znanje, upornost i rasudjivanje, a takvih je generalno malo, drže se istine i preporuka. Ostali postaju žrtve medija i proizvodjača.
Cerealije za doručak – Otrov za decu
Cerealije za doručak nisu nikada bile tako popularne kao danas. Upakovane sa vitaminima i mineralima, one obećavaju snagu, zdravlje, i vitalnost, posebno za mlade generacije. Međutim, uproks tom “dragocenom” doprinosu porodičnom zdravlju, zastrašujuć broj dece pokazuje znake lošeg zdravlja i nedostatka imuniteta.
Industrija hrane upotrebljava mnoštvo razblaživača i hemikalija radi poboljšanja ukusa i boje, i teksture svojih proizvoda. Uobičajena praksa sintetičke proizvodnje hrane i dodavanja sintetički dobijenih vitamina i minerala kako bi se načinila “zdravijom” je u korenu mnogih zdravstvenih problema koji pogađaju i decu i odrasle u razvijenom svetu. Sintetički dobijeni “hranljivi sastojci “ su strana materija i za ljude i za životinje. Time što je hrana iz laboratorije načinjena ukusnom i atraktivnom ne znači da je ona bezopasna.
Napomena:
Većina musli mešavina cerealija sa lešnicima i voćem sadrži voćni konzervans sumpor dioksid (E220), koji može da podstakne napade astme i nalazi se na crnoj listi Grupe za podršku hiperaktivne dece u Engleskoj. Izdrobljeni lešnici reaguju sa kiseonikom i postaju užegli, jedan od uobičajenih izvora alergija. Sušeno voće u cerealijama razvija plesan, što može da poremeti apsorbovanje vitamina i minerala i suzbije imunitet. Hrskavi ili prženi lešnici sadrže šećer i ulja lošeg kvaliteta.
Vruće cerealije za doručak, koje su se koristile pre ere hladnih, gotovih cerealija, sadržavale su pšenični krem, staromodnu zobenu kašu, pahuljice od raži, proso, kukuruzno brašno, pirinčani krem, itd.
Iako je bilo potrebno više vremena za njihovo spremanje nego za gotove cerealije, barem ste znali šta se nalazi unutra.
http://bard99.com/general_health_sr_10.html
@Zorica
Pazljivo sam procitala Vas komentar i zahvalna sam Vam na informacijama koje ste izneli,imam utisak da ste u ovoj oblasti strucni.Do sada,srecom, nisam kupovala “ musli“ ( izbegavala sam, ne znam ni sama zasto ) ,kazem srecom, jer moja devojcica ima astmu .Ali jesam neke slicne proizvode , na pr. 7- corn („Milupa“),medolino, rizolino i sl.Ne znam koliko su oni bezbedni?
Znam da je domaca hrana najbolja, ali kako se izboriti sa petogodisnjakom koji tvrdoglavo odbija kacamak i griz,zobnu kasu pljuje , na boraniju se mrsti,karfiol sakrije ispod tanjira i tako redom, iako je sve to jela kao mala? Imunoloski status joj je na donjoj granici ,od cega mene hvata panika, iako me pedijatri uveravaju da je to normalno za taj uzrast i da ce se oko sedme godine uravnoteziti.
Saturn,
radikalni zaokret je jedino resenje. Moja cela porodica je pre 3 godina presla na „vegan“ organic ishranu,…samo smo jedno vece pobacali sve takve stvari, meso, jaja, mleko, slatkise, cokolade, cipseve, keksove….Neckanje i ubedjivanje ne pomaze.
Saturn,
u svom traganju za “ispravnom“i kvalitetnom hranom za decu shvatila sam da je problem u tome sto se svakodnevno unosi vise toksina nego hranljivih materija u organizam deteta,jer na zalost sve sto se kupuje (super-marketi,pekare,..)ima puno hemijskih supstanci potpuno nepoznatih organizmu sa kojim on,najprostije receno ne zna sta da radi.Otuda slabost imuniteta i bolesti,u sadjstvu sa drugim faktorima.Medjutim mislim da mozete doskociti vasoj devojcici ali mozda bi bilo dobro da mi se javite na mail adresu,ukoliko zelite naravno,iz prostog razloga da ne bismo ovo pretvorili u“ forum za mame“.
Slazem se sa komentarom koji je ostavio Brana-potrebna je pre svega svesnost i odlucnost da se nacin ishrane promeni,a onda ce postepeno i duge stvari doci same po sebi,filozofija i nacin zivota.Jedino sto za mame,jos ako su zaposlene i imaju okolinu koja ih ne podrzava sve postaje mnogo,mnogo teze.Treba dosta snage,upornosti i vere.
Pridružio bih se diskusiji sa jednim pitanjem koje mi stoji u glavi već godinama. Naime, pre 5-6 godina sam u Srbiji kupio Quaker Oats ovsene pahuljice, a isto to sam pazario i prošle godine u Grčkoj, ali ovaj put ražene.
Šta sam primetio, u odnosu na slične domaće pahuljice, Queker ima daleko bolje funkcionalne osobine, lako se rastapa u vodi ili mleku, stvara kačamak, i pahulje su dosta veće. Od Quaker oats bez problema za par minuta napravim kačamak deci, dok sa domaćim pahuljama je to mučan proces, jer moram da ih stavim u vodu da omekšaju, pa da ih duže kuvam i opet ne uspem da napravim kačamak, nego moram da dodajem kukuruznu palentu ne bi li se masa zgusnula.
Sad, šta je moja dilema, da li su Quaker oats štetne u nekom smislu, ili je to samo pitanje obrade zrna, ekspandiranje, sušenje, presovanje, pa ona imaju takva dobra svojstva za kuvanje.
Mislim da je Zlatko kod svih njih u pitanju ovo sto Zorica navodi, dakle procesovano, eliminisanje ljuspica koje za sobom odnosi prirodne minerale i enzime, da bi se to posle vestacki „obogatilo“ sintetickim vitaminima, kukuruznim sirupom, secerom zbog ukusa, itd, itd..Sve sto ima veze sa procesovanim secerom nije dobro, u sustini malo doprinosi telu. Znaci sto prirodnije, to bolje je „rule of thumb“.
Pre neki dan sam slucajno u kuci nasao knjizicu „Posna Hrana na Vodi“ koju je izdala SPC, iz Manastira Rukumija 2001. Izbezumio sam se kako je to dobro, jednostavno napisano. Mogu da postavim ovde par ideja za dorucak. Mi u kuci za dorucak jedemo „certified organic“ cereal, mada sam nedavno citao da iako je zrno bolje i ne tretirano hemikalijama, isto se gube mnoga dobra svojstva kad se omeksava, presuje, itd…znaci po tom izvoru ni mi nismo u nekoj prednosti.
Da bi kompenzovali, onda i mi u jednu jutarnju takvu kasu, dodajemo badem, kokos, i koje god voce imamo pri ruci ( jabuka, kruska, sljiva, maline…).
Mislim da u ovoj manastirskoj knjizici ima nesto slicno, samo je kod njih u pitanju pirinac. Stvari kao sto je Quaker Oats su zato i izmisljenje, ljudi imaju malo vremena, i ko ce sad da se bakce da konstantno nesto proklijava, jede ljuspice od ovoga ili onoga….Vremenski je jako naporno planirati obroke da budu kvalitetni, i onda firme kao Kellogs, Pepsico (Quaker Oats) itd imaju ogromne profite.
Zlatko,ne postoji proizvod koji nije hemijski obradjen,vecina koje koristimo pa cak i u svakodnevnoj ishrani su vrlo “nehumani“(pomenimo samo aditiv 128,koji se razgradnjom pretvara u anilin, zabranjen pre dve godine ,za bojenje mesa,da bi ono imalo purpurnu crvenu boju koja se termickom obradom pretvarala u smedju,a inace je mutagen,genotoksican i karcinogen,o stetnosti se govori zadnjih 40 god.ali navodno nije dokazano u kojoj kolicini je stetan).Ima tako puno toga a mislim da ce vam pomoci da shvatite “tezinu“problema jedan hrvatski sajt koji se ozbiljno bavi hem.dodacima hrani,proucite ga malo.
http://e-brojevi.udd.hr/
Brano,bilo bi zanimljivo da nam das neku ideju iz doticne knjizice,prosto jer nismo u mogucnosti da je nabavimo.Ideje su uvek dobrodosle jer zbog nedostatka vremena se sve svede na manje-vise isto.
Danas su objavili da je organsko tamno laneno seme uvezeno iz Kanade GM proizvod,imalo je certifikat organskog proizvoda ali su naknadne analize pokazale GM zrno.
@ Brana @ Zorica
Hvala na komentarima i objasnjenjima. Quaker oats su obicne pahuljice, nisu posebno tretirane, cini mi se.
Imam nekoliko tabela o E aditivima, ali ima u njima cini mi se malo i nedoslednosti.
Npr E300 se smatra kancerogenim za nesto, a radi se o vitaminu C.
Jedno vreme sam kupovao noseci sa sobom tabelu kancerogenih E ali sam odustao, nemas sta onda da kupis.
Hocu, stavicu auuu bas sam se ulenjio. Jeste nedavno je ovde napisano da su nasli modifikovano semenje lana na poljima organskog lana u zapadnim provincijama. Pratim to da vidim u cemu je stos. Bilo koja agencija za sertifikovanje organskih semenki nema kompromisa kad je u pitanju nesto GMO. Mozda ce da izgube dozvolu a samim tim i premiju koju naplacuju.
Vec kad smo kod hemikalija, pade mi na pamet „aspartame“ dodatak Diet Coke i mnogim drugim napicima koji zamenjuju secer. Znam da dosta nasih baka odavde kad se vracaju nose te male zuckaste kesice zasladjivaca. Istina je da je aspartam opasna materija, koja se u telu pretvara u formaldehid…..bljak.
Evo recimo jednog.
2 kasike semenki (bilo koje zitarice), 1 kasika suvog voca, 1 jabuka, 1 sargarepa, 2 kasike badema ( eh znaju monasi za „high Ph“ hranu :-) , 2 kasike meda.
Dve kasike semenki se samelje na krupno, moze i mlin za crnu kafu. Uvece zatopimo u vodi da prelazi jedan prst preko prekrupa. Posebno zatopimo kasiku suvog voca ( smokva, sljiva, suvo grozdje). Ujutru sve sjedinimo, dodamo pendanu jabuku, srgarepu, mlevene bademe, i med. Ako se stavi sladak kupus umesto jabuke ista je stvar samo dorucak bude slan umesto sladak.
U delu gde se opisuje kako da se isklija suncokret, dalje se navodi. (ostavicu metod kako da se zrna klijaju ako su ljudi zaintresovani)….Klice suncokreta ( 24-72 sata nakon klijanja) mesati sa svezim i suvim vocem, orasima i grozdjem. U mikseru za sokove umutite vodu, med, i izdanke suncokreta za izvanredan napitak za dorucak.
Eto ima nekoilko super recepta za pasulj na vodi…ovaj vikend cu da malo eksperimentisem.
Evo jos jednog recepta za pasulj, dakle knjiga je “ Kuvar posnih jela na vodi, zive nekuvane hrane, kolaca na vodi i napitaka i pravila posta“, manastir Rukumija, 2001. „Pasulj beli na drugi nacin“.
0.5kg pasulja, 0.5kg crnog luka, nekoliko suvih paprika, 2 lista lovora, 1 glavica belog luka, so, biber.
Uvece potopite pasulj u vodu da prenoci. Sutradan ga ocediti, naliti drugom vodom i staviti da provri. Ponovo ga ocediti, naliti vodom koliko da ogrezne, dodati seckani crni luk, nekoliko suvih paprika, moze i koja ljuta, listove lovora, i kuvati dok se pasulj dobro ne raskuva. Uzeti presu za pire, i dobro ga ispresovati, posoliti, pobiberiti i dodati glavicu iseckanog belog luka.
Zlatko,buduci da je ovaj sajt je napravljen od strane strucnih ljudi,u delu “Cesta pitanja“kopiracu jedan takav odgovor,koji je,priznacu i meni resio problem da li je limunska kiselina opasna ili nije:
-“Imam jedno pitanje ….na vašoj stranici sastojak E330 je označen sivom
bojom … dakle nije jako opasan, medjutim na stranici http://www.zpr.fer.hr/predmeti/erg/2005/antic/ebrojevi.html isti taj E330 je obilježen kao „najopasniji dodatak (izaziva rak)“.Dakle, zanima me da li je taj E330 stvarno toliko opasan (kao što kažu oni)ili nije (kao sto kažete vi)?Puno hvala, pozdrav……i jos jednom svaka čast na http://e-brojevi.udd.hr/! Pozdrav T.“
Poštovani,
limunska kiselina (aditiv označen brojem E330) kao i sve njezine soli citrati (aditivi označeni brojevima E331, E332 i E333) prirodne su materije i bezopasne su za ljudsko zdravlje. Stoga za te spojeve nije ni odredjena ADI-vrijednost, odnosno preporučena dnevna doza koja se sigurno može konzumirati. Na nekim takozvanim „crnim listama aditiva“ navodi se da limunska kiselina uzrokuje rak. Ta informacija je jednostavno netočna. Ili se radi o lapsusu („lapsus calami“, možda su autori liste mislili na E320, butilhidroksianisol, koji je zaista problematična kemikalija upitne sigurnosti) ili se radi o tragikomičnoj zabuni prijevoda nekih tekstova s njemačkog jezika. Naime, limunska kiselina sudjeluje u normalnom metabolizmu ljudskog organizma kojeg nazivamo Krebsov ciklus (prema imenu njemačkog znanstvenika Krebsa); buduci da „krebs“ na njemačkom znači i „rak“, moguća je bila i takva zabuna…
Uostalom, na listi koju navodite kao „dokaz“ o štetnosti limunske kiseline, lako možete uočiti da su sve soli limunske kiseline (citrati, E331-333) navedene kao bezopasni aditivi, dok je sama limunska kiselina navedena kao karcinogena. To je besmisleno, jer ljudski organizam ne može razlikovati „porijeklo“ limunske kiseline i njezinih soli. Limunska kiselina i njezine soli nalaze se u tjelesnim tekućinama u stalnoj ravnoteži („gdje god se nalazi limunska kiselina, nalaze se i citrati“) pa prema tome njihovi biološki efekti moraju biti direktno povezani (ako ne isti, onda vrlo slični). Takvo nepoznavanje osnovnih svojstava limunske kiseline i njezinih soli upućuje na zaključak da je lista sastavljena od nepouzdanog izvora.
Konačno, ta lista nije sastavljena, kako se navodi u prilogu, na Klinici za dječju onkologiju u Duesseldorfu, niti ta Klinika ima ikakve veze s navedenom listom u kojoj se limunska kiselina proglašava karcinogenom. O tome vam u prilogu šaljemo službeni dopis, odnosno demantij spomenute Klinike.
Pozdrav,
Valerije Vrček
Službeni dopis Klinike za dječju onkologiju iz Düsseldorfa
Prijevod demantija Klinike za dječju onkologiju iz Düsseldorfa, 15. 3. 2005.
Lista aditiva u hrani
Poštovane dame i gospodo,
lista „Dodaci u hrani“ kruži već mnogo godina, najprije pod imenom Instituta „Gustave Roussy“iz Villejuifa, zatim pod imenom nepostojećeg Instituta za dijetetiku Sveučilišta Heinrich Heine u Düsseldorfu, te konačno pod imenom Dječje onkolološke klinike iz Düsseldorfa.
Zbog mogućih pravnih implikacija, ravnatelj Sveučilišnih klinika u
Düsseldorfu podnio je državnom odvjetništvu prijavu protiv nepoznatog počinitelja, budući da je ta lista izazvala veoma veliku nesigurnost kod mnogih – posebno mladih – obitelji. Državno odvjetništvo obustavilo je postupak. I savezna vlada očitovala se o listi i izdala svoj demanti.
Za informacije o aditivima u hrani i njihovim popratnim uöincima obratite se na
Bund für Lebensmittelrecht und Lebensmittelkunde e.V.
Godesberger Allee 142, 53175 Bonn.
U nadi da će Vam ove informacije biti od koristi, srdačno Vas pozdravljam
Prof. Dr. U. Göbel
za Branu rec.za dorucak je ok,kako se naklijava suncokret,to jos nisam probala?Rec.za pasulj-ako dodamo jos kasiku dve maslinovog ulja,sta kazete?A kolaci na vodi?Gde u Bgd-u ima da se nabavi knjizica?
E,aspartam je tek posebna prica,procitajte:
E951 Aspartam
Umjetno sladilo i pojačivač okusa, 200 puta slađi od šećera. Dnevna doza ne bi smjela biti veća od 40 mg/kg tjelesne težine. Upotreba aspartama je vrlo raširena, nalazi se u više od 6000 proizvoda (pa i dječjih), u osvježavajućim napitcima, na stolovima u gotovo svakom restoranu, a problem je u tome što se reklamira kao da je bezopasan. Američka uprava za hranu i lijekove (FDA) odobrila je upotrebu Aspartama u osvježavajućim pićima. Unatoč više od 10 000 žalba potrošača, ta uprava nije učinila ništa da bi o opasnosti upozorila javnost. Istraživanja pokazuju da Aspartam može biti vrlo škodljiv po zdravlje. Simptomi trovanja aspartamom mogu biti omamljenost, glavobolje, umor, vrtoglavice, povraćanje, ubrzani rad srca, dobivanje na težini, omaglice, razdražljivost, uznemirenost, gubitak pamćenja, zamagljeno vidno polje, osip, napadaji, sljepilo, bol u zglobovima, depresija, grčevi, pobačaji, neplodnost, ovisnost, slabost, gubitak sluha. Postoje sumnje da aspartam može inducirati tumore mozga, multiplu sklerozu, kronični umor, epilepsiju, Parkinsonovu bolest, Alzheimerovu bolest, dijabetes, mentalnu zaostalost, limfom, defekte kod porođaja, sistemski lupus… U trudnoći aspartam može djelovati na plod. Osobe koje boluju od rijetke bolesti fenilketonurije trebale bi izbjegavati fenilanalin koji nastaje iz aspartama. Stoga namirnice koje sadrže aspartam moraju u deklaraciji imati dobro uočljiv tekst „sadrži izvor fenilalanina“. Prilikom zagrijavanja namirnica koje sadrže aspartam može doći do stvaranja diketopiperazina. Aspartam može sadržavati do 1% ove tvari štetne za zdravlje. Postoji mogućnost da organizam na konzumiranje takva sladila reagira povećanim apetitom, a postoje i dokazi da dolazi do povećane potrebe za ugljikohidratima. Zbog toga redovita upotreba sladila može dovesti do debljanja. Vidi E950.
DOPUŠTENA UPOTREBA
KOLIČINA
mlinski i pekarski proizvodi snižene energetske vrijednosti, proizvodi sa šećerom ili bez šećera 2000mg/kg
mlijeko i napici na bazi mliječnih pripravaka 600mg/l
mliječni niskokalorični proizvodi s dodanim šećerom ili bez šećera, mlijeko 1000mg/kg
sladoled za dijabetičare i dijetni sladoled, sladoled 800mg/kg
voće i povrće u slatkokiselom naljevu 300mg/kg
deserti na bazi voća i povrća, kompoti, voćni i povrtni pripravci, džem, žele, marmelada i pekmez, niskokalorični pripravci s dodatkom šećera ili bez šećera 1000mg/kg
slatkokiseli trajni i polutrajni riblji proizvodi, marinade od riba, rakova i mekušaca 300mg/kg
majoneza s više od 60% ulja 350mg/kg
kakao proizvodi i bomboni sa šećerom ili bez šećera
2000mg/kg
čokoladni namazi 1000mg/kg
guma za žvakanje bez šećera 5500mg/kg
guma za žvakanje sa šećerom 2500mg/kg
bezalkoholna osvježavajuća pića sa šećerom ili bez njega, sa sniženom energetskom vrijednošću, bezalkoholna osvježavajuća pića s mlijekom, prašci za pića bazirana na voću i instant čaj, bezalkoholna osvježavajuća pića sa šećerom ili bez šećera 600mg/l
bezalkoholno pivo ili pivo sa sadržajem alkohola koji ne prelazi 1.2 % vol., stolno pivo, osim „Obergeierigeseinfachbier“, pivo s minimalnom kiselošću 30 miliekvivalenata izraženo preko NaOH, crno pivo tipa oud bruin 600mg/l
deserti na bazi jaja sa šećerom ili bez šećera 1000mg/kg
sirova i pržena kava u zrnu600mg/kg
prašak za puding, kreme, deserte i slične proizvode: niskokalorični proizvodi s dodatkom šećera ili bez šećera 1000mg/kg
snack-proizvodi na bazi žita i krumpira te preliveni plodovi i sjemenke s dodanim šećerom ili bez šećera 500mg/kg
sve vrste senfa 350mg/kg
praškasta umjetna sladila 2000mg/kg
tekuća umjetna sladila 600mg/l
fini pekarski proizvodi za posebne prehrambene namjene 1700 mg/kg
bomboni za osvježavanje daha bez dodanog šećera 6000 mg/kg
hrana za redukciju tjelesne mase 800 mg/kg
hrana za posebne medicinske namjene 1000 mg/kg
dodaci prehrani u tekućem obliku 600 mg/l
dodaci prehrani u čvrstom obliku 2000 mg/kg
vitaminsko-mineralni dodaci prehrani u tekućem ili čvrstom obliku 5500mg/kg
prihvatljiv dnevni unos-40mg/kg tjelesne težine,pa vi sad racunajte sta pojedete u toku dana i kolike kolicine aspartama unesete.
@ Zorica @ Brana
Vasi doprinosi temi su dragoceni.
Na zalost, E330 pokazuje koliko podaci sa interneta mogu biti nepouzdani i cela ta prica negde naduvana, a negde i neprimetna a u stvari vrlo problematicna.
Reci cu vam za jednu stvar koju znam iz svog radnog iskustva, gde imamo slucaj konzumacije aspartama ili nekog drugog zasladjivaca a da to ne znamo:
Vocni jogurti
I to ne samo light varijante, nego skoro svi, jer se vocni jogurt pravi od jogurta, secera i vocnog pripravka. Taj vocni pripravak, ili marmelada, da se tako izrazim vec stize u kontejnerima sladak, zasladjen aspartamom, ciklomatom i slicnim zasladjivacima. Onda se dodaje secer, u procentu od 5-6%, da bi vocni jogurt bio sladak, ali njegova sladkost je na nivou 10-11% kao kod Coca Cole, pa se postavlja logicno pitanje ko nadoknadjuje tu slatkost – vestacki zasladjivaci iz pripravka.
IMa puno takvih zloupotreba, i tesko je sve to ispratiti.
Zorice, nisam ni ja naklijavao suncokret. Kad ga mi jedemo, potopimo ga u vodi preko noci, i isperemo ujutru iz 2-3 vode i onda prosusimo. I to koristimo za dodatke slatama dorucku…Isto tako i sa semenkama bundeve i bademom i heljdom. Ali video sam naklijali suncokret, prilicno je debeo, mozda 2-3mm….sad moram da zurim ostavicu kasnije kako se naklijava ( zurim sad,…mislim ne znam jel ostave ljusku ili ne ?).
Inace knjigu pojma nemam, moze biti da sam je dobio u nekom Manastiru, 2005 smo ih obisli dosta. Znam da ima u Beogradu ona knjizara SPC u ulici 29 novembra (ne znam jel isto ime :-)) pa mozda pogledati i tamo. Ima super recepata jedino sto u dosta kazu da se doda secer,..ali ako se proba med umesto secera, ili kruska/jabuka…eto zdrave alternative.
Ne znam da li je neko u predhodnim komentarima pomenuo, ali sam vise puta imala prilike da narucim neki proizvod iz Amerike, koji postoji i na nasem trzistu. Kada bih dobila naruceno, rezultat je cesto bio bizaran. Potpuno isti proizvod, od istog proizvodjaca, sa razlikom trzista kome je namenjeno, bi izgledao potpuno drugacije po boji, ukusu, cak i mirisu. Predpostavljam da se i sastav potpuno razlikovao.
Cinjenica da smo “prisiljeni“na kupovinu u super-marketima ne opravdava nase sleganje ramenima-pa sta da se radi,nemam drugi izbor?…Mi nas novac,dajemo u sustini za kupovinu namirnicama kojima se trujemo,od kojih se razboljevamo,od kojih zaglupljujemo,od kojih postajemo umorni,apaticni,bezvoljni,ravnodusni, mi a pogotovo nasa deca.Kada sam shvatila(bolje reci iscitala) o cemu se tu zapravo radi,prva reakcija je bila uzas,nemoguce..Zbrajala sam mg unesenih aditiva,boja,pojacivaca…sate provodila u marketu sa listama opasnih i manje stetnih,i svaki put se vracala sa sve manje i manje namirnica jer mi se vrtelo u glavi od onih sitnih slova i nerazumljivih naziva.A onda sam pobesnela-na sistem,na pokvarenost,na bezobzirnost,na sebe..Kada je “euforija“prosla pocela sam da pravim strategiju-odakle poceti?Od testova.Uradili smo svi testove osetljivosti na hranu i rezultati su bili porazavajuci-kako smo uopste bili zdravi?..Dalje je sledilo trazenje literature,citanje,povezivanje cinjenica i najvaznije promene u kuhinji,promene u nasoj svesti,druga organizacija zivota.Zato ne mislite da su ove cifre tako bezazlene(radi se o dozvoljenim kolicinama posle eksperimenata na zivotinjama u kojima se izračunavaju količine aditiva koje ne narušavaju zdravlje(tj.nije ih ubila ta kolicina) istih,umanjena za sto puta),izracunajte koliko toga pojedete pa cete otkriti zasto vam dete ima astmu,ceste upale,a vi ste stalno umorni i nekako “ostareli’ pre vremena.Ne cekajte da se razbolite pa da shvatite gresku,danas vam je sve na dohvat ruke problem pa i njegovo resenje.Doskocite sistemu,i ne dajte pare za vasu“likvidaciju“,kako to voli da kaze moja “osvescena“komsinica.
Svaka cast Zorice, sve je tacno. Trebalo je 3-6 meseci dok u mojoj porodici to nije potpuno zazivelo. Zanimljvo je bilo nekad kad smi primorani da jedemo hranu koja nije nasa…tacno se oseti secer, ili peckanje u stomaku posle konzumiranja. I onda se covek upita, zar sam nekad ludovao za ovim (usecerenim tortama punim jaja, putera, svega i svacega) !!!??? I to se slazem, treba o ovome razmisljati i ne slezati ramenima. Nista nije medeno kad se roditelji hvale kako mali Djokica, ili Milkica ne vole ‘povrce pa to ti je“. Ili kad me nekad pitaju “ a kako dospevas do proteina“ ….misleci sad su mi nasli neku zackoljicu o kojoj nisam mislio.
Zanimljiv je bio nedavno taj film „Food Inc.“….kazu eksplozija McDonalds restorana 1950-tih naterala je snabdevace namirnicima da budu ucenjivani od McDonalds, da samo onaj koji ostvari pozeljnu hiperprodukciju moze da s njima saradjuje. Naravno 1990-tih, sto se tice zivotinja, brzina kojom dostignu velicinu gde mogu da se salju i klanicu je 3 puta veca nego 1950-tih. Pitam se zasto :-( ?
U Severnoj Americi kazu 40%-45% populacije ce za zivota razviti rak. Hemoterapija, i pratece terapije su multimilijarderski biznisi svake godine. Niko nece da se bori za nase zdravlje ako mi sami ne zasucemo rukave.
Naravno sto Zorica kaze tu su neka stanja na koja smo se kao navikli misleci da je to nesto s cime moze da se gura, ceste kijavice, alergije, ekcemi, visok pritisak, bolovi u zglobovima, okostavanje i kalcijumski depoziti, pa cak i dijabetes.
Uzgred, ovde sam spomenuo knjizicu, kuvar posnih jela na vodi, manastir Rukumija. Ovo je link sa svim njihovim knjizicama o kuvanju. Kako kazu skupljeno je od Monahinje Atanasije Rasic.
http://www.pravoslavlje.nl/rukumija/Kuvari.html#1
ima cak i kako se „hraniti u prirodni“…o samoniklom bilju…WOW
http://www.pravoslavlje.nl/rukumija/Kuvari.html#9
ima tu jos dosta knjiga iz Manastira Rukumije. Postom do Zdravlja, kako se prehraniti u prirodi, kako ziveti u prirodi,…posna zimnica, pa ovo je super, nisam ni znao ….
@ Zorica @ Brana
Ne osporavam vase tvrdnje po pitanju namirnica ali skrecem vasu paznju na sistem i koncept ishrane.
Pre svega, nas imuni sistem i organizam su veoma adaptabilni i prilagodjavaju se okruzenju i unosu hrane. Naravno, ako je hrana kontaminirana, i ako unos takve hrane traje dugo, sigurno ce biti posledica. S druge strane pak, teznja ka potpuno „organskoj ishrani“ dovodi organizam do neadaptibilnosti na aditive i ostale sastojke, pa telo potpuno izgubi „imunitet na savremenu hranu“, upravo ono sto Brana kaze da je „peckanje u stomaku“. Treca stvar je sto takvo profinjivanje organizma moze da bude kontraproduktivno ako se tako hranite a zivite u zagadjenim gradskim uslovima. Skrenuo bih paznju na takve stvari, jer sam imao prilike i sam da doyivim slicnu neadaptabilnost a imam i poznanika koji je morao da prodje proces prilagodjavanja na savremenu ishranu, jer su mu se zivotni uslovi promenili i nije mogao da odrzi vise jedan specifican nacin „dalekoistocne monaske kuhinje“.
Zorici bih na temu alergije na hranu rekao sledece; 3 takve analize na hranu sam prosao, biorezoinantna dijagnostika, jedna preko krvi, dve preko aparata, jedan francusko americki aparat, drugi nemacki.
Rezultat br.1: sve 3 su mi dale razlicite rezultate i preporuke koju hranu da izbegavam.
Rezultat br.2: svaka prehrambena terapija koju sam primenjivao od te 3 analize, je davala pozitivan rezultat, iako su se namirnice iskljucivale.
Rezultat br.3: na kraju sam napravio eksperiment na sebi, sam sam napravio sebi terapiju drzeci se osnovne postavke da izbacima mleko i mlecne proizvode, secere, kvasac, med, kafu, svinjetinu, gazirana pica, pivo, itd. i imao sam iste rezultate kao i sa zvanicnim terapijama.
Zakljucak: ima u tome preterivanja i metode nisu pouzdane i do kraja utemeljene. Njihov uspeh se bazira na redukciji glavnih namirnica koje prave problem, mlecni proizvodi, kvasac, seceri, gazirano, a ne verodostojnosti pronalazenja alergena.
ne razumem tu analizu Zlatko. Od svega toga sto ste privremeno prestali, samo je mleko alergen…ovo ostalo je stetno ali moze da se podnese. Uostalom postoji alergije, a postoji i osetljivost. Ne morate vi ni da radite analize, tih alergena ima nekoliko i veoma su poznati. Recimo maltodextrin (na bazi kukuruza), ima ga u malom milionu proizvoda, zito je takodje alergen (acidicno je i puno glutena), soja, …a onda i stvari kao kikiriki, i zdravije ali cesto kod nekih izazivaju alergiju kao orah, lesnik….Kafa nije alergen ali je veliki stimulant i vestacki izaziva ubrzano kucanje srca i energicnost ( „payback“ je veliki ako smo zavisni o kafi).
Prosto ne mogu da verujem da ako ste makar i privremeno eliminisali svinjsko, kvasac, secere, kafu…..da niste osetili svezinu, bolji san i vise energije. Ja zaista ni ne smem da delim neke stvari iz licnog iskustva, ali vi biste bas bili sokirani sta ishrana moze da sanira. Ma dobro, svako ima svoje misljenje ali ja sam ubedjen da za 5-10 godina trend kako ce ljudi da razmisljaju o ishrani ce da sve vise ide ka pravcu koji zastupamo Gospodja Zorica i moja malenkost.
@ Brana
Niste me pazljivo citali. Pisao sam o biorezonantnoj analizi i alergijskoj osetljivosti na namirnice, sto pretpostavljam da je test koji je Zorica radila, u nekom obliku. Po klasicnom medicinskom alergijskom testu nisam alergican ni na jednu namirnicu, osim sto imam blazi oblik alergije na polene trava i korova.
Zbog toga sto sam primetio da mi se javljaju nekada padovi imuniteta bez ociglednog razloga kada promenim ishranu, krenuo sam na ispitivanje na koju sam namirnicu alergican. Klasicna analiza je pokazala da nisam alergican ni na jednu namirnicu.
Ok, onda sam krenuo na biorezonantnu dijagnostiku, koja odredjuje niz namirnica na koje navodno nas imunitet reaguje. Posto su mi prvi rezultati analize bili cudni, odlucio sam da sprovedem terapija ali i da proverim hranu – alergene na drugom aparatu, ali po istom sistemu. Kao sto rekoh, drugi aparat je dao drugacije rezultate. Ok, hajdemo na treci aparat, kao superviziju, medjutim i treci aparat je dao trece rezultate. Zapravo, svi se slazu u 40-50% namirnica kada se po dva metoda uporedjuju. Kikiriki, vino, paradjz, paprika, psenica, banana, na primer su mi se javljali negde kao alergen, negde ne.
Posto nisam bio lenj, isprobao sam sva tri metoda, i sa i bez kikirikija, paradajza banane i slicno. I svi su delovali :-)
To je samo potvrda da biorezonantna dijagnostika hrane alergena nije validna, to sam hteo da kazem.
A inace tu terpiju sam primenio zbog toga sto sam imao nekih padova imuniteta i sa makrobiotickom ishranom, pa sam mislio da je u pitanju neka namirnica. Sada sam siguran da je smanjivanje onih namirnica koje sam naveo sustinsko.
ja te metode nisam nikad koristio. Ma ne postoje precizni, i naucni metodi ni u konvencionalnoj medicini koje ce to da otkriju a kamoli u alternativnim nacinima. Ja se trudim da zivim po sablonu te pH vrednosti svake namirnice i onda i ne razmisljam puno o svakoj namirnici ponaosob.
Nas organizam se uspesno adaptira na sve promene u ishrani ali je problem u tome sto mu treba vreme.Mi smo zadnjih 15 god.izlozeni povecanoj upotrebi hem.supstanci u ishrani,dolaskom \’\’trendova sa zapada\’\’.Nase generacije nisu odrasle na ovakvoj hrani,znate i sami.Dete do svoje trece godine nema razvijene enzimske sisteme za uspesnu detoksikaciju,a njegov imuni sistem je jos u utrobi opterecen svim onim sto mu dolazi od majke-zasto je takva \’\’epidemija\’\’visokog pritiska,srcanih poremecaja,debljine a o dijabetesu da ne govorim.Sa odraslima je jos gora situacija,najveci problem je sto ne ostavljamo imunom sistemu vreme za predah,za obnavljanje snaga(a pritom mu ne dajemo ni materijal za obnovu);nije izbalansiran unos hrane i eliminacija(vrlo vazna stavka koja opet zavisi od vrste hrane koju unosimo);ph nije uravnotezen,najcesce se govori o tzv.\’zakiseljenosti\’\’ organizma sto opet govori o kvalitetu namirnica(svi proizvodi od belog brasna,secer,sir,meso i mesne
preradjevine,riba,mast,ulje..)ali i pojacanom radu bubrega,izdvajanje Ca i Mg iz kostiju zbog uspostavljanja balansa;zatim vreme u koje jedemo-kada nam padne na pamet i sta nam je pri ruci nezavisno od prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima…Stvari su vrlo kompleksne jer je i sam organizam takav-na zalost malo cenimo tu cinjenicu.Na zalost ni organska hrana ne daje nam mogucnost da se opustimo,ne postoji apsolutno zdrava organska hrana jer ne postoje uslovi da se ona proizvede.Ali to ne znaci da treba da posustanemo u trazenju najboljeg resenja za nas-ako nam ne pomognu tri testa da utvrdimo kako reaguje nas organizam i u kakvoj je situaciji, uradimo i cetvrti,negde ce se rezultati podudariti a u medjuvremenu je bolje da \’\’osluskujemo\’\’signale koje nam organizam salje svakog trenutka samo sto nismo navikli da ga slusamo.Uskratite mu hranu barem jednom nedeljno,ne zatrpavajte ga SVAKODNEVNO sa kontaminiranom hranom,gledajte da postoji pauza,uzmite vise hrane koja je tretirana sa sto manje hemije.Kako je to negde izjavio jedan nutricionista na pitanje:pa kako treba da se hranimo,odogovorio je -kao pecinski ljudi…
@ Zorica
Slazem se sa iznesenim. Samo bih dodao, da kako treba da se hranimo, mozda bi najbolji odgovor bio: „Da uglavnom gladujemo“. Podrazumeva se da jedemo sto jednostavniju i prostiju hranu, kombinovanu, ali sto manje :-)
To pomalo slici i na „pecinske ljude“ i oni su bili mahom gladni. Teska je to navika :-)
Prevaspitati nepce i “gladne oci“je uzasno teska stvar.A primeticete da nam ni okolina to ne dozvoljava,sva druzenja su tipa:rostiljamo-dolazite?Otvorio se novi restoran idemo da vidimo sta nudi?Hocemo na picu?…Ako nisi u krugu istomisljenika svi prate svaki tvoj pokret,broje zalogaje da vide hoces li “pokleknuti“i pokazati da si jedan od njih,ako se pridruzis u degustaciji jer se domacica ljuti prestaju da te shvataju ozbiljno i kazu:ma sta pricas kad ni ti ne drzis do toga,eto probao si-jel ti fali nesto? Svi te naizgled shvataju,prihvataju ali ti i zagorcaju zivot,ne znajuci kako su ti jos u zivom secanju mamine sarme,musake,torte…No,ipak se “lakse dise“i funkcionise bez svega toga…
Zorice, to sto sve pricate je tacno. Moja porodica i ja se svakog dana s time susrecemo pogotovo kad je u pitanju neki drustveni dogadjaj, proslava, Slave…gde cesto donesemo nasu hranu od kuce, ne jedemo meso i slatkise,…ali je uvek pritisak, ma ajde sta vam je falilo do pre 3 godine…..Ali sto kazete Zorice tako za organsku hranu ??? Mislim ako ste protiv konvencionalne hrane, a niste ubedjeni u cistotu ni organske hrane….ne razumem koji je taj treci put…pogotovo ako zivote u Srbiji ( ako mogu da zakljucim). E sad jedino da gajite svoju hranu,…ali za neke stvari se morate osloniti na kupovinu, a tu je rizik od izlaganja „hemiji“ vec znatan…
Ovde u Kanadi i Americi pogotovo vecim centrima,…mora se za dosta toga ici u radnju, ali ipak snalazimo, znamo farmere koji prodaju organske sargarepe, jabuke, jagode, maline…..nadjemo badem iz Evrope, maslinovo ulje,..avokado…
Ako vi uspevate u Srbiji da ste tako disciplinovani, onda vas molim da mozda vi meni date koju ideju o kuvanju, i sta da koristimo. Svaka vam cast.
I uzgred da vas pitam, a mozda i neko drugi odgovori….ima neki Bio Market restoran u Beogradu, Svetogorska 18…pise da je „vegan friendly“…zna li neko za taj restoran i da li je hrana dobra. Hvala
Pratila sam ovu pricu o hrani, moze se saznati mnogo korisnih stvari od Vas.
To sto se Brana muci sa hranom po Americi i Kanadi , ne cudi me. Svaki put kada je moj muz proveo u Torontu duze od tri meseca vracao se sa 1o -tak kila vise i holesterolom i objasnjenjem da je hrana u najmanju ruku cudna.Onda ga mi nahranimo: kacamakom sa domacim kajmakom, projanicom sa sirom i zeljem,jagnjecom sarmicom sa kiselim mlekom, kiselim kupusom sa suvim rebrima i slaninom, corbama od porca sa pavlakom isl. I cas ga opet stesemo,a i holesterol mu se smanji.
Pa Gdjo Saturn jel od hrane, ili od setnje…..mozda je u Torontu cesto u kolima, javnom prevozu. A kad dodje u Srbiju, malo na kafu kod Pere, malo kod komsije, malo do radnje peske, malo na pivce ispred radnje ( :-) salim se….) ….i eto. Uggh, budi Bog s nama, otkad nisam jeo suva rebra i slanine…..kad se setim one kiseline, i nadimanja, pa posle obroka moram da sednem da mi se sve to barem malo svari, pa mi se prispava jer mi krv umesto da stiti imuni sistem, i pojacava koncentraciju silazi u stomak da pripomogne varenje….pa se onda uzdignem i kazem,….zasto mi je stomak ovako tezak, pa u starom dobrom Balkanskom fazonu rezonujem, ako ako ti si muskrcina, to tako treba.
Dobro, salu na stranu….veza izmedju jesti nemasnu hranu i holesterol nije bas jasna konvencionalnoj medicini. Jetra je organ koji proizvodi 85% holesterola u krvi. Tacno ima ljudi koji jedu tesku hranu a imaju super holesterol. Ali to je vec druga tema.
Kako je meni objasnila doktorka, holesterol se u vecini slucajeva dobije od stresa. A najbitniji je nasledni faktor.A u Toronti jeste stalno u kolima, takav je nacin zivota i razdaljine su velike. U nasem selu nema gde da se parkira , pa uglavnom idemo peske, ja za volan sedam samo kada putujem.
Brana
O sigurnosti hrane bombarduju nas svakakvim vestima, koje su vrlo često i prilično kontradiktorne.Primeticete da cas se propagiraju voće i povrće, drugi put se kaže da ono i nije toliko zdravo, treći se put insistira na dijeti bez mesa, a onda sa mesom…. Prosečan covek je, ne samo kod nas, već u čitavom svetu svakodnevno doslovno bombardovan vestima o
(ne)štetnosti hrane.Zbog toga se mnogi pitaju je li hrana koju jedemo sigurna? Što biotehnološka industrija ne želi da se sazna? Jedemo eksperimentalnu hranu,vec duze vremena,bez naseg znanja,mada ni to nije opravdanje,jer tamo “gde ima dima,ima i vatre“sto ce reci ako postoji vec tridesetak godina GMO hrana koja postoji u Americi,Africi,Aziji..kako to da mi u Evropi nemamo istu-ptice ne lete na druge kontinente,ne nose seme u kljunu,najbanalniji primer…Kalifornijska polja su medju prvima zasadjena GMO semenom a danas je prva u proizvodnji organske hrane-neverovatni su u prodaji lazi.Zemljistu koje je zagadjeno upotrebom vestackih djubriva i raznih pesticida je potrebno barem deset godina da uspostavi mineralni balans.Itd,itd-primera je mnogo..Zato kazem da za organsku hranu ne postoje uslovi da se ona proizvede,mada to ne znaci da je ne treba koristiti jer je svakako opterecena sa manje stetnih materija od klasicne,prskane svim i svacim.Vecina aditiva koja se koristi kod “normalne“ishrane je kod organske zabranjena ali je interesantno da se svake godine menjaju uslovi za gajenje organske hrane,sistem malo “olabavljuje“pa su od ove godine dozvolili neka vestacka djubriva zbog loseg prinosa i bolesti koje unistavaju useve(mislim da se to odnosi prvenstveno na plastenike).Osim toga neka vrlo retka ispitivanja,na zalost,su pokazala da npr jagode uzgajane na takvom zemljistu ne proizvode dovoljnu kolicinu vitamina C i da je on skoro potpuno neupotrebljiv u odbrambenim funkcijama organizma.Skoro je odrzan u Washingtonu jedan sajam gde su studenti pokazali fenomenalna resenja u vezi koriscenja solarne energije-za grejanje,kako se grade kuce itd ali interesantan je bio deo o malim bastama koje mozete da drzite na terasama sa najpotrebnijim vrstama povrca,zaista originalna resenja.Ne zivim u Srbiji-tad bi sve bilo mnogo lakse,moja mama pravi kompost od organskog djubriva za nasu bastu,ali retko uzivam u plodovima njenog rada.Ovde jurim neke bakice po pijaci koje iz sela donesu ono sto imaju u basti pa to prodaju iz dosade,da dodaju penziji koji euro jer su organske pijace jos neorganizovane,malo je njiva koje se time bave jer je ovde Evropska Unija odredila da je prvi proizvod pamuk a sve ostalo je neisplatljivo.Zato trazim i ja adekvatno resenje za buducnost a najvise jer ne podnosim ukus hrane koja nije “razvijena“u normalnim uslovima.Jako je opasno to sto rade u danasnje vreme,a tako moraju,je sto beru zelene proizvode i mi konzumiramo tako nedozrele ili “prisilno“sazrele plodove (banane npr).Oni sadrze vrlo male kolicine vitamina,minerala i svega onoga zbog cega ih u stvari i jedemo.Zato svaku vocku ostavite barem malo na suncu da koliko-toliko prirodno dozri,nemojte je jesti zelenu i kiselu.
Zorice, i u Srbiji postaje sve teze kupiti prirodno odgajenu hranu. Ja licno u gradu nisam pojela nijedan pristojan paradajz celog leta,kao ni voce, sve je nedozrelo i ima cudan miris. A na pijacama ima vrlo malo pravih seljaka, uglavnom su nakupci.Tako je u vecim gradovima, u manjim mestima i u selima jos se moze naci prava hrana.
Jedino povrce iz prave,starinske baste gde sve sazreva na suncu koje ja vidim je ono koje odgaji moja mama,a i ja ucim pomalo,mada mi bolje ide voce.Seljaci su mi se u prvo vreme smejali, sada mi pomazu savetima.A moja g-dja bankarka u penziji skupila je literaturu i vec nekoliko godina ima svoju bastu(bez vestackog djubriva) na imanju van grada , tako da ipak pojedemo pokoju pravu jagodu, neprskanu jabuku ,krusku i dzem od pravih kajsija . A komsija vikendas, inace profesor, odgaji nam poneko pile koje ne smrdi na koncentrat i nesto jaja .
Mnogo se hrane poslednjih godina uvozi iz EU, ni mi vise ne mozemo da se snadjemo sta da jedemo.Mene u marketima uhvati panika, pa kupujem samo domace proizvode( brasno, zuti secer, ulje i sl) ,najveci problem mi je meso, nikada ne znam odakle dolazi,je li uvozno ili domace.
Tacno je da se trudimo da kuvamo domacu hranu( malo sam nervirala Branu pisuci o nasim specijalitetima, tek da se podseti,i ja sam nekada bila vegan), ali do zdravih sastajaka za nju sve teze dolazimo.
Diskusija je otisla u širokom smeru drage naše. A što se tiče domaćih proizvoda, tu bih bio jako oprezan, treba znati šta je stvarno valjano a šta ne. Treba izgleda da napišemo post o tome šta i odakle jedemo :-)
Luk na primer stiže iz Kine, ako i kikiriki, kupus, ponekad i cvekla, karfiol :-)
@ Zlatko
Trebalo bi napisemo i jedan post o tome zasto nasa drzava ne stimulise proizvodnju zdrave hrane za EU,a imamo sve uslove za to.Toliko neobradjene i decenijama nedjubrene zemlje ima u Srbiji!
Stranci su to shvatili pre nas. Pouzdano znam ( poslovni kontakti) da je nekoliko stranih firmi ulozilo kapital u proizvodnju na Pesteru ( sir,kajmak idr.) i nekim drugim podrucjima . Trenutno je atraktivna Stara planina ,tamo je je jos uvek nezagadjeno (bar nema direktnih hemijskih zagadjivaca) .
1996 sam bio uključen u neke projekte Agroekonomika o organski gajenoj hrani. I tad sam shvatio da to nema veliku perspektivu kod nas, iako se evo već treču deceniju o tome priča i piše. Što ne znači da ne treba promovisati taj put, i tu tehnologiju ali od ideje do realizacije je dug put. Ako budem imao volje jednom ću i da napišem zašto je to tako problematično kod nas, a do tada jedan ilustrativan primer iz moje prepiske sa jednim uzgajivačem nečega, gde mu ja šaljem informaciju da ima organsko djubrivo, po toj i toj ceni, i on meni odgovara:
„Ja sam već od njih dobio propagandni materijal, ali je ovo jako skupo za primenu. Ako ide 100 gr po biljci, to znači 11 din. po biljci, što je neisplativo u odnosu na cenu biljke i ostala đubriva (npr. NPK 8:16:24, idealno đubrivo za biljku zbog visokog sadržaja kalijuma i fosfora, a malog sadržaja azota, 50kg košta 1.550 din., a treba 5gr. po biljci“.
P.S: Bili mi u Zasavici, rezervatu pre nekog vremena na gulašu od mangulice. I dobili dve priče:
Priča 1. U priči nam se domaćini žale kako nema više zečeva u kraju, jer svi prskaju useve, zeka to pojede i capne.
Priča 2. Nema više ni voća. Ušetali se dabrovi u voćnjake i sva stabla potamanili – posekli.
@Zlatko
Cekaj,tu nesto nije logicno. Organsko djubrivo neisplativo je u odnosu na cenu biljke, tako su ti rekli.Na koju cenu? Otkupnu ili maloprodajnu? Za domace trziste ili za inostranstvo? Ta vrsta hrane tamo je skupa, ne znam zasto se proizvodnja ne bi isplatila.
Kada bi se, na pr. celo jedno selo organizovalo da proizvodi samo organsku hranu i istupi samostalno ka uvozniku iz inostranstva,(kao zadruga ili udruzenje gradjana),bez posrednika, onda bi bilo isplativo.
Prica o zekama i dabrovima je interesantna ,ali nije cesta pojava . U mom rezervatu zeceva koliko hoces.Dabrovi se jos nisu doselili u Sumadiju.Poziv otvoren!
@ Saturn
Nije isplativo ni na otkupnu ni na maloprodajnu cenu. I to jeste tako. Problem plasmana organske hrane na Zapad je ogroman, uopste nije lako i jednostavno prodati organsku hranu. Razloga koliko hoces, od standarda, prevoza, cene, kolicina, pouzdanosti …
Dabrovi su stigli u Sumadiju, vec do Kragujevca, verovala ti ili ne. Tako barem tvrde ovi iz Zasavice. Nemoj se iznenaditi kada ti banu u vocnjak. Ljupka su stvorenja, ali samo za zoo, inace su velike stetocine, i to je razlog sto su istrebljeni u Srbji i svim manjim zemljama. Jedino opstaju u velikim i dalekim divljinama, jer gde god se blizu vocnjaka pojave, naprave karambol, plus sto prave show sa rekama praveci svoje brane.
[…] Spisak gotovih seminarskih radova – http://www.maturskiradovi.netKao sto rekoh, drugi aparat je dao drugacije rezultate. Ok, hajdemo na treci aparat, kao superviziju, medjutim i treci aparat je dao trece rezultate. Zapravo, svi se slazu u 40-50% namirnica kada se po dva metoda uporedjuju. …. umesto da stiti imuni sistem, i pojacava koncentraciju silazi u stomak da pripomogne varenje….pa se onda uzdignem i kazem,….zasto mi je stomak ovako tezak, pa u starom dobrom Balkanskom fazonu rezonujem, ako ako ti si muskrcina, to tako treba. …Detaljnije […]
dakle, nestle cereals sa bademom i medom za odrasle(fitness) nisu zdrave? juce sam ih kupila pa sam htela da pogledam na netu koliko je to zapravo zdravo. nigde ne pise na kutiji nikakve naznake E…
Hvala unapred na odgovoru, mada koliko sam shvatila, vec je receno da nije zdravo jer je vestacki obojeno=konzervansi…Pozz i hvala na korisnim informacijama. ne moze da se otvori sajt sa receptima monaha…bar ja nisam mogla
@ Sonja
Nestle je ove godine doneo odluke da iz svih svojih proizvoda izbaci veštačke boje, ukuse i konzervanse, kako bi bio u skladu sa trendovima.
Medjutim, ono što je problem sa mnogim njihovim i mnogim drugim proizvodima je prerada i obrada namirnica.
Klasičan musli se sastoji od prostih ovsenih pahulja i dodataka parčića voća, čokolade, lešnika, badema, suvog groždja. No, da bi poboljšali ukus, oni idu na ekspandiranje žitarica, pa na karamelizaciju, pa na ubacivanje šećernih sirupa, dodavanje slatkog, itd, što sve smanjuje biološku vrednost a povećava kalorije. Da bi to anulirali dodaju biljna vlakna, mekinje i klice, ali onda dodaju arome jogurta i jagode da bi sve bilo ukusno, i tako u krug. Ono što je najednostavnije i najbolje je zamenjeno složenim, skupljim i ne tako zdravim.
Zato niko i ne može da smrša sa industrijskim ceralijama i niskomasnim jogurtom :-)
[…] da industrijski musli za decu u šarenim kutijama je pun skrivenih šećera i masti i nije dobar za zdravlje […]