Redakcija Bloga
* * *
Morali smo da reagujemo na vest koju je objavila Nemačka informativna agencija Deutche Welle u članku koji govori o nasilju nad decom u Srbiji, navodno po istraživanju Unicefa.
Jednostavno smatramo da je vrlo problematično saopštenje i vrlo tendenciozan zaključak koji u tekstu glasi:
„Prema podacima UNICEF-a najveći problemi dece u Srbiji su nasilje, siromaštvo i nemogućnost ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. U Srbiji sada umire manje dece mlađe od pet godina nego pre, ali je više od 70 odsto dece izloženo verbalnom i fizičkom nasilju, neki su od ključnih zaključaka istraživanja koje je ova organizacija sprovela tokom 2009. godine.“
Ostavljamo svima da pročitaju tekst i donesu suvislan zaključak. Mi zaista ne mislimo da su deca u Srbiji izložena nasilju, čak naprotiv, mislimo da su sve razmaženija, zaštićenija i napornija za svoje roditelje. Uostalom, da li od desetoro dece koje vi znate, njih sedam trpi nasilje?
U tom smislu smatramo ovakva istraživanja i tekstove vrlo tendencioznim, politički smišljenim spram naše zemlje i društva, ne bi li se osećali krivi i postidjeni zbog nečega što nije stvarna istina. SVe nas ovo podeća na vremena pred Nato bombardovanje Srbije, kada su nas kao zemlju i narod „medijski satanizovali“. Možda bi se mogli složiti sa delom teksta gde se govori o lošijem funkcionisanju socijalne zaštite i tih institucija, ali s obzirom na siromaštvo celokupne zemlje i ne može se očekivati bolje.
Plasiranje ovakvih vesti je pokušaj „disciplinovanja nešeg društva“ po jednom globalnom modelu, koji mi treba da prihvatimo. Na žalost, i pored dobrih stvari koje takav model života i društva donosi (veća briga o mnogim stvarima, disciplina, red, solidarnost) postoji mnogo stvari koje daleko od normalnog i razumnog, kao što su medijske hajke, a posebno je problematično sprovodjenje takvih modela, koji se vrše na silu i pritisak, kroz politiku, istraživanja, zakone.
. . .
Ovo nekako ide i uz vakcinu za svinjski grip. Sada treba da izmisle za nas vakcinu sa kojom cemo spreciti epidemiju nasilja nad decom. Uzas! Opet ista prica!!!
I vlada odmah reaguje po HITNOM postupku! Sve je izgleda postalo HITNO u zadnja vremena. Postali su bre veca gerila od nas anarhista. Rade brzo i tajno.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=20&nav_id=393766
Ne bih da vas razocaram, ali su podaci i te kako validni.
Jedino sto mnogi u Srbiji pod nasiljem ne zele da podrazumevaju: vikanje, sikaniranje, omalovazavanje, ignorisanje i jos puno drugih radnji …
Projekata „Skola bez nasilja“ koji sprovodi UNICEF u saradnji sa mnogim ministarstvima u Srbiji je jako dobar ali ljudi jednostavno zbog obimnog posla koji je pred njima ne rade ga.
Ukoliko skola prodje kroz prjekat, utoliko bolje a sve ove podatke zbog kojih se cudite su tada vidljivi. Pre toga jednostavno nisu vidjeni iako su tu pred svima nama.
Opsirna je tema, ali u skracenom odgovoru : DA, podaci su tacni !!! NAZALOST
Redakcija je u pravu. Deda je u pravu. Samo je pitanje iz kog ugla se problem posmatra.
Po EU standardima ako viknete ili mrko pogledate dete vi sprovodite nasilje nad njim. Udarite li dete i ono pozove socijalnu sluzbu dete ce vam biti oduzeto i smesteno u sigurnu kucu a vi pritvoreni.
To vam u Srbiji izgleda nenormalno ali to je EU standard i po tom kriterijum Deda je u pravu, Srbija je puna nasilja nad decom.
Naravno, po tom kriterijumu bilo koja arapska zemlja ili npr Japan bi bio na vrhu lestvice ali njemu se gleda kroz prste.
Vi hocete u EU pa morate da usvojite EU standard.
Licno mislim da ce to obuzdavanje kod vas biti kontraproduktivno jer ce deca postati jos divljija jer Srbi nemaju generacijsku kulturu Zapada.
@ Deda
Meni ova tvrdnja o 70% deca koja su izložena nasilju stvarno izgleda preterano. Znam da je poenta u postavci istraživanja i pojmu šta je to „nasilje“ pa bih voleo da malo objasnite više šta se pod tim podrazumeva.
Jasno mi je da u Srbiji ima nasilja u porodicama, posebno su žene ugrožena vrsta, medju navijačima, marginalnim grupama i slično, ali ovo je osuda celog društva, sa čim imam problem da se složim. Svako od nas se suoči nekada sa omalovažavanjem, šikaniranjem, vredjanjem, pa opet ne mislimo da smo u nasilnom društvu. I sam u kući imam prutić leske za vaspitni rad sa decom, pa sumnjam da bi moja deca rekla da je tata nasilan zato što im nekada pokaže prutić :-)
Pa bih u tom smislu hteo da čujem vaša malo šira tumačenja teme, pošto izgleda da ste uključeni u priču. Možda imam pogrešnu predstavu, ko zna.
Prutic govori vise od mog odgovora, jer ne verujem da uz prutic ne ide i povisen ton , kazna i slicno…
Moje tvrdnje su zasnovane na istrazivanjima koje se vrsi u skolama pre pocetka projekta i koje se zasniva na ispitivanju ucenika , nastavnika, pomocnog osoblja, roditelja. Svi imaju razlicite ankete i sve su anonimne. Kada se pogledaju rezultati a kasnij ei kada se krene sa radom, jednostavno se suocimo sa stvarnoscu koja je bolna, bas kao i sada u ovom trenutku kad ne mozemo da prihvatimo ovu cinjenicu.
Ajde da izadjemo iz skola na ulicu, tudja dvorista i stanove i osvrnemo se oko sebe.. Crna hronika je natiraznija kod nas… Sigurne kuce se grade skoro u svakom gradu. Prihvatilista su sve veca.
Da li nam ovo nesto kazuje?
Zaista nemam nameru da sirim temu, ali ako sam nedorecen, potrudicu se da ponovim komentar.
„Prutić“ sam namerno pomenuo, jer je on vekovima bio uspešan vaspitni model, pa i u posleratnom periodu ove zemlje. Tek su društvene kataklizme od kraja 90-ih od pruta napravile batinu, ali to nije dokaz da je prut loš, nego da je celo društvo imalo traumu i rane koje jako bole, kao što su nesigurnost, siromaštvo, nezaposlenost, nemir, i gde su deca kolateralna šteta.
Naravno, da uz prutić ide i povišen ton, ponekad i kazna kao što je ogrničavanje korišćenja facebook-a, na primer, ali to nema veze sa nasiljem, već sa stvranjem navika i discipine kod deteta. Ako neko misli da će stvoriti radne navike, manire i disciplinu kod dece koristeći model „Slobodne dece Samerhila“ i sličnih eksperimentalnih metoda, onda mislim da je to vrlo naivno. Počev od toga da za to nema kadar (roditelje), znanje, sredstva i celokupno okruženje, koje zahteva jednu infrastrukturu i bogatstvo nacije.
Pošto sam se bavio istraživanjima i sociologijom, moram nešto da napomenem i oko toga i anketa. Ako vi postavite pitanje detetu da li roditelji viču na vas i on odgovori sa DA, neko će to plasirati kao nasilje, a to vikanje može biti bezazleno, kao na primer kada detetu 5 puta ponavljate da se skine sa računara jer trebe da ide u školu a ono neće. I tako stvarate sliku nasilja.
Pre neki dan smo upravo i razmatrali učešće u jednom projektu renoviranja stratišta sa oko 400 dece na Zvezdari. Možda ne živimo u istom ambijentu ali sva ta deca koja su u stratištu su mahom romska deca, uglavnom regrutovana za rad na ulici od strane svojih roditelja, rodjaka i mafijaških lidera. Skoro i da nema dece beskućnika ili dece koja su pobegla od roditelja, mada neću da kažem da nasilja nema i da svi treba da radimo na pravima i zaštiti deteta, ali me nerviraju licemerja.
Da li ste vi Deda ikada povikali na svoju decu, namrgodili se, lupili im čvrgu ili izvukli uši? I da li sebe zbog toga doživljavate kao nasilnika?
… i ja, i ja, i ja … i ja sam zrtva nasilja … tata me je terao da igram fudbal … a tamo te udaraju po nogama i ponekad i po nosu … mama je vikala na mene stalno da se sklonim sa ulice … baba me izgladnjivala, nije mi dala da jedem dok ne operem ruke …. deda mi je lepio cuske zauske kada god ukradem komsijsku vocku … u razredu su me sutirali jer sam bio streber … na fakultetu mi je devojka lupila samar kada sam pogledao drugu … i ja sam zrtva nasilja … i hocu da podrzim ovaj zakon … da pokazem i ja njima da i mi mali imamo snagu … children power!!!
Rekao bih nesto o generacijskoj kulturi Zapada i nastanku zakona o zastiti dece, da bi sagledali siri koncept price i zaslo taj isti zakon ne funkcionise u vecem delu juzne i istocne EU.
Zakon je potekao iz bogatih protestantskih drustava Severa Evrope koja su bila i ostala rigidna u vaspitanju dece od malih nogu i zato su njihova deca mirna vec od druge godine zivota. U toj idili komfornog i mirnog zivota poceli su da im smetaju divlji juznjaci, Turci i ostali koji su samo nesto vikali i gde je puno njihove dece vristalo i remetilo mir sredjenog sveta. Zato su prvo sebi izglasali zakon ne bi li disciplinovali juznjake a onda ga naturaju ostalima ne bi li se osecali kao kod kuce kad kupe imanje na Balkanu.
Problem je samo sto taj zakon zahteva veliki budget za socijalne sluzbe i nije efikasno primenljiv zbog toga u mnogim zemljama a i zbog dosadasnjeg mentaliteta drustva.
Zamislite njegovu primenu u juznoj Italiji, Korzici, Grckoj. Postoji na papiru ali ne i u praksi, tako da je pitanje i njegove primene u Srbiji.
Inace mislim da su vasa deca vrlo razmazena u odnosu na EU standard i da se roditelji previse zastitnicki odnose prema njima.
Vaspitanje dece zahteva odredjenu strogost i autoritet osim ako necete da od dece napravite sarane i somove. Do sada ne znam bolji nacin od kombinacije blagih kazni i razgovora sa detetom, uz jedno hriscansko vaspitanje.
Slazem se sa Dedom da nmasilja ima po skolama i kucama, i da ga treba sprecavati ali se i ne slazem sa izvestajem, mislim da je to samo jedan od niza procesa koji se odavno vode protiv Srba ne bi li se oni preumnili na izopacene evropske standarde i globalnu demonokratiju.
Kada bi nas pustili na miru da se stabilizujemo i imamo miran i ekonomski stabilan zivot i sami bi stvari doveli u red. dokle god zbog bede vlada javasluk i korupcija na vrhu vlasti, gde ima puno gladnih i pohlepnih, bez morala i savesti, raja ce prepustena sama sebi ludeti i biti nasilna, prema raznim socijalnim grupama.
U svakom slucaju jesam za zakon, poboljsace nas, valjda, a i zakoni se menjaju, pa mozemo i ovaj ako nam se ne svidi sutra.
Dodao bih samo da je liberalizacija medija dovela do paradoxa, da i pored pacifizacije roditelja zakonom maloletnicka delikvencija raste u EU jer su deci servirani cartoons puni nasilja, ultimat fight mecevi i igrice, a dobili su prava za koja ona sama nisu zrela, pa neki teoreticari pricaju o fenomenu children terrorism prema roditeljima i zajednici.
Vi u siromasnim zemljama sanjate svoj american dream i sve prihvatate neselektivno sto vam se daje, jedino sto vam niko nece dati novac koji vam treba.
Ex Yu je dala dobar primer vaspitanja i bez EU standarda ali je tad bilo novca za obrazovni sistem.
Kada bi ovaj izvestaj Unicefa bio tacan, mogli bi sami sebe da proglasimo za monstrume i zabranimo dalju reprodukciju.70% dece izlozeno nasilju!?To je dve trecine! Verbalnom i fizickom ? Ne znam kako su dosli do tih podataka , kojom metodom i na kom uzorku su radili anketiranje. Mozda na osnovu decjih odgovora na pitanje: da li tata i mama ponekad viknu na tebe? Naravno da vicu!
Pronadjite jednog roditelja koji se nikada nije izvikao na dete i odmah mu dajte Nobelovu nagradu!
Da se razumemo, nisam za batine kao vaspitnu metodu, cak ni za prutic . Deca najbolje razumeju jezik ljubavi, njima treba blaga i cvrsta ruka.Ali te standarde koji daju takve rezultate EU neka zadrzi za sebe. I hvala lepo na mirnim dvogodisnjacima, to je potpuno neprirodno. Ako dete na taj nacin sputas sa dve, imaces devijantnu licnost sa 12 i 22 godine.
@ Victor
U pravu ste, Ex YU je je imala dobar sistem vaspitanja, a i porodica je u tom sistemu jos imala nekog smisla,jer su roditelji, babe i dede i rodbina imali vremena i zelje da se bave decom u onoj kasnije toliko ismevanoj zivotnoj semi 3×8 ( 8 sati rada, 8 sati slobode i 8 sati sna).
Setih se sada svog dede po ocu . Imao je tri unuke, puno je vremena provodio sa nama i mnogo nas je voleo . Ali je znao da ,kada smo porasle i trazimo novac za grad, kaze: vidite ona drva ispred kapije? Kada sve utovarite ,dobicete. I mi stvarno zavrsimo posao i tek tada dobijemo novac. A nismo bili materijalno ugrozeni, naprotiv.
On nikada nije koristio prutic, bilo je dovoljno samo da nas pogleda.
@saturn
Ne bih da budem pogresno shvacen, jer iako sam cinican prema hipokriziji u EU licno smatram da je to drustvo daleko iznad srpskog po manirima, kulturi i zrelosti.
Protestanti a posebno kalvinisti osamostaljuju decu od rodjenja. Majke ne spavaju sa decom do 6 godina kao u Srbiji i odmah bebi stave do znanja da plac ne pomaze. Ta krutost pomaze da deca brze sazrevaju i disciplinovanija su. Takva deca lakse i brze napustaju roditeljski dom i otvorenija su prema svetu. Koliko samo u Srbiji ima maminih i tatinih sinova i kceri je neverovatno, jer vas porodica razmazi.
I deca na Zapadu su skromnija i kulturnija u ophodjenju, imaju izgradjeniju kulturu komunikacije.
Ono sto meni smeta u EU je sto ona ubrzano gubi moral i postaje licemerna na vrhu, dok se obicni ljudi jos drze, mada nove generacije razbijaju medijima i fals mtv kulturom, sto je sve made in usa.
Vidim da moj prutić intrigira mnoge, a ja sam lepo pročitao kod Čajkanovića o običaju u Srba da uspešno isteruju „vragove“ iz dece leskovim prutom, pa rekoh da primenim lesku, ako ima takva magična svojstva. Moja deca prutić od milja zovu „Nevaljalko“ što će reći da i ona od malih nogu pokazuju zrelost i razumevanje situacije iako ne žive u EU. Mislim da im Nevaljalko samo kao opomena, ne i akcija, znatno pomaže u bržem sazrevanju :-)
Victor je donekle u pravu po pitanju naše dece, pogotovu po većim gradovima, jesu malo razmažena. Priznajem to i za svoju decu, videli smo to na letovanjima po inostranstvu, koliko su zapadnjaci opusteniji sa decom od nas. Da li je ta naša zabrinutost neko istorijsko sećanje na danak u krvi i sve silne ratove koji su zadnjih 200 godina tutnjali ovim prostorima, pa smo svi prezabrinuti za decu, ne znam ali priznajem da pravimo „maminu i tatinu decu“. Evo vesti na tu temu:
„Prema istraživanju Galupa, u Srbiji čak 57 odsto stanovništva starosti između 25 i 34 godine živi sa roditeljima. Kod roditelja je, ipak, najlepše jer je sve – besplatno i lagodno. Kod mnogih razlog je materijalna situacija, ali je prisutan i sociološki fenomen „produženog detinjstva“.
http://www.e-novine.com/drustvo/32348-Tata-mama-hou-vama.html
@ Victor, Saturn
Bolje ne pominjite ex sfrj i njeno vaspitanje. Bilo je uspesno jer je bilo bazirano na diktaturi proleterijata, zaboravili ste taj momenat. Sada imamo diktaturu „prava“ sto mi se takodje ne svidja, jer se gubi razumna moralnost.
Ne koristim prutic, ali znam da podviknem.
Ali vas prutic, moje podvikivanje i 30% ostalih roditeljskih vaspitinih mera razlikuju se od 70% grubljih nasrtaja i fizickog nasilja kojeg definitivno ima oko nas na svakom koraku.
Bio sam prisutan na jednom seminaru povodom ovog pitanja u Nisu kada je jedan kolega rekao : drugarsko pesnicenje nismo racunali !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Dobro je da nisam pao u nesvest u tom trenutku… Drugarsko pesnicvenje ne racunaju u nasilje?? A u nasilje definitvno spada i vikanje akamoli nasilnicko ponasanje, na sta su reagovali ljudi iz okruzenja i iz UNICEF-a..
Ovo je kompleksna tema i mogli bi mesecima da pisemo o njoj.
Poenta je da priznamo, ali predhodno da vidimo i utvrdimo nasilje i onda da preventivno delujemo pre sprecavanja bilo kakvog nasilja.
Uzgred, ljudi koji i pisu i pricaju, spremni su da deluju, a meni je to jako drago, poa vas sve ovde smatram dobrodoslim po ovim pitanjima.
Pozdrav od Deke… http://www.youtube.com/watch?v=hjdm24ftKSc mali off, ali lepi…
@ Deda
U pravu ste tema je široka i zahteva dosta priče. Polazeći iz svog okruženja, Beograd, ne vidim i ne osećam to nasilje u tolikoj meri kako studija predstavlja. To se nekako i čuje i prepozna kod dece, ako nasilja ima u porodici ili u društvu. I složio bih se sa Saturn da nas ovakve vesti predstavljaju maltene kao „monstrume“. No, na ovom mestu nemamo mogućnost da raspravljamo o metodologiji istraživanja, pa možemo samo da se načelno pozabavimo problemom.
Još jedan od razloga koji me navodi na skepsu prema istraživanju i rezultatima Unicefa je jedno drugo nasilje, prema Romima. Već sam pripremio jedan post na tu temu jer sam učestvovao direktno u istraživanju te problematike i video na terenu, uživo, da tog nasilja u Srbiji jednostavno nema, barem ne onako kako se predstavlja u medijima. A postoji i jedan vrlo no fer play projekat EU na tu temu. Ali o tom potom, sledećih nedelja kada objavim post.
Sad ste me bas zbunili. Kako to, mi po UNICEF-u terororisemo decu, a ona nam toliko razmazena da nece da odu od nas ?
Ja licno sve vise gubim strpljenje za EU i gomilu gluposti koje treba da progutam da bih dosla do tacke kada cu moci da kazem: e, sada je donekle izvesno da moje dete nece doziveti rat , sada je Srbija deo EU, sta god to znacilo. A i tada cu strepeti jer cisto sumnjam da su oni u stanju da civilizuju Siptare i sprece njihove teritorijalne ambicije.
@ Tepsijanac
Ali je bar bilo uspesno! Nismo isli okolo sa spricem u jednoj i mocugom u drugoj ruci !
„Uostalom, da li od desetoro dece koje vi znate, njih sedam trpi nasilje?“
Ne, od desetoro dece koje ja znam svih desetoro trpi nasilje, tacnije ne znam ni jedno dete kome je pruzeno dovoljno ljubavi, i paznje, a medju njima znam i „razmazene“ i mislim da su takvi upravo zbog nasilja.
Tu podrazumevam i decu moje brace, i mojih prijatelja, jednostavno, 100% primera koje sam video.
Kao sto rece Deda: „Podaci su tacni! NAZALOST!“
„. . . posebno je problematično sprovodjenje takvih modela, koji se vrše na silu i pritisak, kroz politiku, istraživanja, zakone.“
I ovo je tacno, ne mozes coveka naterati da bude dobar roditelj. Nazalost, ovaj je problem suvise komplikovan da bi mogao samo na ovaj nacin da se resi. I sa njim muku muce i clanice EU.
Ali smatram da bi time moglo makar da se krene iz mesta! Ljudi ne zele da vide koliko su gluvi za svoju decu!!! Ali to je potrebno.
[…] Nakon uspostavljanja njihove kampanje za borbu protiv nasilja “Love Myself”, u partnerstvu s UNICEF-om, grupa se obratila 73. Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, postavši najmlađi dobitnik Reda […]