Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Gloria Dei ruža – Peace rose – U ime svetskog mira

Zlatko Šćepanović

.

GLORIA DEI RUŽA

Najpoznatija i najčuvenija svetska ruža – Gloria Dei ruža francuskog uzgajivača Mejlanda

.

Francuska porodica Meilland iz mesta Tassin, pored Liona, se već generacijama unazad bavila uzgojem i selekcijom ruža, kada je 1935 godine, gospodin Francis Meilland iz treće generacije ružara napravio selekciju od 50-ak različitih vrsta novih ruža koje su obećavale. Naime, kao uzgajivači i selekcionari ruža porodica Meilland je stalno vršila ukrštanja ruža i stvarala nove i nove vrste ruža koje je kasnije komercijalizovala i prodavala. Naravno, nisu sve ruže dobijene ukrštanjem izlazile na tržište, već samo one koje su svojim kvalitetom bile iznad svih ostalih pokušaja. Te godine oni su od 800 novih vrsta ruža izdvojili tih 50. Jedna od tih ruža koja je obećavala nešto posebno u svom izgledu nosila je kodni broj 3-35-40. Četiri godine za redom Francis i njegov otac gospodin Papa Meilland su posmatrali svoje nove ruže i beležili njihovo napredovanje i osobine, ocenjujući koja od njih ima potencijal za tržište.

Te godine je Francis odlučio da poseti Ameriku i obidje američke ružare. Otišao je u Ameriku, kupio sebi polovni auto i proveo dva meseca i prešao preko 20,000 km obilazeći američke uzgajivače ruža. Nakon toga je uspostavio kontakte sa njima i počeo da planira poslovnu saradnju, posebno sa poslovnim čovekom i kvekerom Robertom Pyle-om iz mesta blizu Filadelfije, država Pensilvanija i njihove ružarske firme Conard Pyle Co. Put u Ameriku mu je poslužio da sagleda mogućnost plasmana njihovih ruža na veliko i bogato američko tržište i da uspostavi kontakte koji su se kasnije pokazali delom jedne velike istorije ružarstva.

Godine su prolazile. 1939 godine su u Tassinu organizovali Izložbu svojih novih ruža, jer su nakon tri godine počele da cvetaju. Došlo je dosta njihovih kolega eksperata iz nekoliko zemalja i svima je u oči upala nova hibridna čajevka, ruža 3-35-40 koja se izdvajala svojim lepim izgledom, senzacionalno velikim i mirisnim cvetom za hibridne čajevke, cvetom koji se romantično od žute boje plemenito prelivao ka roze boji na vrhu latica. Iz snažne noseće grane nove ruže izdvajalo se po 5 pravih grančica na vrhu kojih su se razvijali krupni, lepi i dostojanstveni cvetovi. Svi su bili oduševljeni, odmah su prepoznali ružu koja će promeniti istoriju ružarstva. Porodica Meilland počela je da deli kolegama iz profesije nove ruže za testiranje u njihovim krajevima, a 3-35-40 je otišla kod uzgajivača u Italiju i Nemačku. Medjutim, nastavak priče o novim ružama se naglo prekida, jer se nakon par meseci desila invazija Nemačke na Francusku.

Gloria dei ruža + Peace rose
Gloria Dei ruža

Situacija je postala vrlo zabrinjavajuća za porodicu Meilland jer je posao postao neizvestan i plantaže ruža su počele da bivaju ugrožene pod pretnjom uništenja od strane nemačkih trupa. U brzini i uz pomoć ranije ostvarenih veza sa diplomatama, porodica Meilland je počela ubrzano da seme i sadnice pojedinih ruža krišom švercuje u Ameriku kod svojih predstavnika, ne bi li se tamo njihove sorte ruža spasile. Jedna od njih, eksperimentalna ruža 3-35-40 je u vidu semena prošvercovana u Ameriku putem diplomatske pošte Američkog konzula koji je seme prosledio gospodinu Pyne-u, ružaru iz Pensilvanije. Na pošiljci nije stajalo ime ruže.

Od tada, pa sve do kraja rata porodica Meilland koje je ostala u Francuskoj nije znala šta se desilo sa njihovim ružama, da li su stigle ne odredište i da li je bilo koja od njih spašena. Imali su vesti iz Italije i Nemačke, ali ne i iz Amerike. Tek su u septembru 1944 godine, mesec dana nakon oslobodjenja Francuske dobili prve informacije iz Amerike od njihovog partnera. Pismo koje su dobili od gospodina Peyna je dirnulo sve u kući Meilland, jer je on napisao:

„Moje oči su fiksirane u fascinirano divljenje prema jednoj veličanstvenoj ruži, koja ima bledo zlatno, krem i boje slonove kosti latice, koje se spajaju sa svetlo naboranom ivicom delikatne boje karmina … Ja sam ubedjen da će to biti najveća ruža ovog veka!“

Jer, s druge strane Atlantika, njihov partner u Americi, gospodin Robert Pyne, posadio je ružu 3-35-40, razmnožio je i podelio drugim uzgajivačima da ih testiraju u raznim delovima Amerike i u raznim klimatskim zonama. Ruža 3-35-40 je na iznenadjenje svih pokazala sjajne rezultate u svim podnebljima. Imala je snažan rast do 2 metra u visinu i metar u širinu, aristokratsku eleganciju grma, čvrste i prave drške sa umerenim brojem krupnih bodlji, ogroman, mirisan i dugotrajan cvet žute boje sa roze prelivom na vrhu latica. Vrlo je brzo postala popularna i svojevrsna senzacija medju ružarima. Američki uzgajivači su zaključili da bi trebalo da je zvanično prezentuju javnosti u Pasadeni, Kalifornija, u nedelju 29 Aprila 1945 godine u Pacific Rose Society klubu i da joj daju ime. Istog dana je Berlin pao i mir je bio izvestan, što je puštanjem dva bela goluba u Američko nebo simbolizovalo dolazak mira. Tog dana je gospodin Robert Pyne, koji ju je javno predstavio, napisao jednostavno objašnjenje o imenu kojim je ruža nazvana:

»Mi smo ubedjeni da ova najveća nova ruža našeg vremena treba biti imenovana imenom ostvarenja najveće svetske želje – Mira (Peace).

Mi smo ubedjeni da je ova ruža sudbinom odredjena da živi kao klasika u našim baštama za generacije koje dolaze. Mi želimo da koristimo reč Mir da osiguramo znanje do kojeg smo teškom mukom došli u želji da obezbedimo više mira u svetu, da ga sačuvamo velikom mudrošču, pažnjom, i predostrožnošću kojom ljudska rasa treba da bude sposobna da ga čuva dugo vremena.

U skladu sa tim, sa svim našim nadama za budućnost, mi posvećujemo ovu voljenu novu ružu – svetskom Miru «

Naša ruža, sada nazvana Peace (Mir), na dan predaje Japana je dobila Sveameričku Nagradu za najbolju ružu, a 8 Maja 1945 godine kada je Nemačka kapitulirala svi delegati u Ujedinjenim nacijama, njih ukupno 49, imali su u svojim rukama ružu Peace kao simbol dolaska svetskog mira  i pored nje poruku o miru generalnog sekretara Američkog Udruženja Ruža.

Nakon završetka rata, ruža je stigla u svoju postojbinu Francusku kod porodice Meilland, koja ju je još 1939 godine imenovala kao »Madame Antoine Meilland« u znak sećanja na pokojnu Claudiu Dubreuil, majku Francisa i suprugu njegovog oca Antoana, koje je bila srce i glavni oslonac porodice, i koje je te godine prerano preminula od kancera.

U isto vreme, sadnice ruže koje su bile poslate u Italiju i Nemačku su uspešno bile razvijene i prodavale su se tokom rata u tim zemljama, ali pod drugim imenom, kao što je to u Nemačkoj, gde je nazvana Gloria Dei – Božija Slava, poznata fraza protestanata i luteranaca, naziv koji se raširio po Evropi i po kojoj je ruža poznata i u našim krajevima. U Italiji su je nazvali Radost – Joy, što su sve kvaliteti koji opisuju ružu i njenu poruku svetu i simboliku koju ona nosi u sebi. I više od toga, Gloria Dei ili Peace, u sebi sublimira duhovno jedinstvo celog sveta jer je nastala od strane katolika, sačuvana i razvijana od strane protestanta i svetsku slavu doživela uz pomoć kvekera, a postala najvoljenija ruža celog sveta i svih vera.

Svojim kvalitetima Peace ili Gloria Dei je otvorila novu eru ružarstva. Samo za 9 godina od završetka rata prodata je u 30 miliona komada, što je fascinantna cifra u svakom pogledu. Zbog svoje robustnosti, otpornosti na mraz, zdravlja i snage poslužila je kao roditelj i genetska osnova za ukrštanje sa drugim ružama i dobijanje novih i sve boljih varijeteta ruža. Zaslužna je za mnoge savremene i popularne ruže kao što su neverovatna ‘Double Delight’, još intezivnija „Chicago Peace“, ‘Casanova’, plava ‘Blue Moon’, ‘Soaring Wings’, ‘Electron’. Tvrdi se da je u 150 varijeteta poslužila kao majka i u 180 slučajeva kao otac mnogim savremenim ružama, jer je imala jake kvalitete koji su se nasledjivali.

Treba napomenuti da je kod savremenih ruža da bi bile uspešne, osim samog izgleda cveta bilo potrebno ispuniti i niz drugih osobina, da bi se ružila cenila i volela. To su pre svega otpornost na bolesti, otpornost na mraz i loše uslove vremena ili zemljišta, trajnost cveta, miris, obilnost cvetanja, upotrebljivost cveta u vazni i za bukete, izdržljivost, lep grm sa bogatom lisnom masom, sposobnost lake regeneracije i razmnožavanja, što je Gloria Dei sve imala u sebi. Stoga, sa razlogom predstavlja jednu od najvoljenijih ruža na svetu više od 65 godina, sa razlogom nazvana uzvišenim imenom u ime svetskog mira i u slavu Boga.

Nakon što je Gloria Dei (Peace) postala popularna ruža, a kasnije i kao prva ruža u svetu izabrana je za kuću slavnih ruža – Rose Hall of Fame.

Stvaralac ruže, Francis Meilland je preminuo 1958 godine, ali su njegov sin i ćerka i njihova deca nastavili tradiciju porodice Meilland i uzgoj novih i novih sorti ruža, i njihova slava traje i dan danas. On je povodom ruže „Madame Antoine Meilland“ / „Gloria Dei“ / „Peace“ u svom dnevniku zapisao:

“Kako je to čudno zamisliti da su svi ti milioni ruža izrasli iz jednog malog semena ne većeg od glave čiode, semena koje smo mogli tako lako prevideti ili zanemariti u trenutku nepažnje.

Kako je to nagradjujuće za svakog običnog baštovana kada zna da njegova ruža raste u baštama, palatama i oko kuća, oko crkvi, bolnica i manastira, i u javnim parkovima, i razmišljati kako mnogo ljudi sada vidi ružu koju je on sam jednom video u svojim mislima i stremio da je napravi”.

.

6 komentara

Ostavite komentar