Aleksandar Parezanović
* * *
Vremeplov: 1985 godina.
Ima mnogo najgorih kampova na Jadranu, ali je verovatno najgori od najgorih jedan privatni kamp u Ublima, na Lastovu, najudaljenijem ostrvu na Jadranu.
Na ulazu naletite na rampu i krovinjaru u kojoj poovremeno sedi čuvar. Sa leve strane džade nema ničega, a sa desne, pa sve do mora, na nekoliko mesta na teškoj nizbrdici pobodeno je nekoliko šatora. Nema nikakvog WC-a, struje ni vode.
Samoposluga je 2 km daleko i snabdevena je kao lošija vojnička kantina.
Gosti kampa se lepo nasapunjaju i zalete u more ili odu u hotel „Solitudo“, 4.km daleko, pa se prskaju slatkom vodom u WC-u kod recepcije.
Kamp se, naravno, plaća.
. . .
. . .