Španska kafana – kako to rade Španci u kafani

U IME MUZIKE

Španska kafana u čast godine opere. Flash mob u Pamploni ili kako to rade Španci u kafani

 

Po legendi kafane su nastale u Austrougarskoj, kada je jedan naš čovek počeo da pravi kafu nakon opsade Beča od Osmanlija. Naime, u povlačenju Turci su ostavili džakove sa zelenom kafom. Niko nije znao čemu to služi, osim jednog našeg čoveka koji je bio upoznat sa turskim običajem pečenja, kuvanje i pijenja kafe.

On je uzeo te džakove, i u tadašnjem Beču otvorio prvu kafedžinicu, koja je ubrzo postala omiljeno mesto Bečlija. A kasnije je kafedžinica uz podršku šljivovice, jagnjetine i variva postala kultno mesto sastajanja Balkanaca – kafa + džebana = kafana.

Iz istorije vam je poznato da su kafane postale najznačajnije mesto za život naroda sa ovih prostora, čak važnije od kuća. U kafanama se sve odigravalo i pravili najznačajniji dogovori. No, kafana je postala i ozloglašeno mesto gde su se zapodevale tuče i kavge, gde su se dešavala ubistva. Ipak, ono što je Srbima i dalje bitno u kafani su lumpovanje, dobro jelo, društvo, muzika (po mogućstvu trubači) i u novije vreme devojke koje igraju po stolovima.

Španci nemaju takav izražen kult kafana kao Balkanski narodi, oni su poznatiji po flamenku, torcidi i plovidbi. Medjutim, Španci imaju odlično vino, pa kada malo popiju i oni znaju da naprave od kafane kultno mesto i da lumpuju i prave dernek. Posebno su aktivne mlade Španjolke, pa pogledajte na ovom video klipu kako oni to rade.

Sve se to dešava u glavnoj kafani, na trgu u Pamploni. Svako ima svoje „trubače“.