Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost Nauka

Teslina psihološka metoda saznanja

Dr Velimir Abramović

* * *

.

Teslina Heuristička metoda saznanja

Izučavajući mehanizme svog psihičkog života, Tesla je otkrio da je niz slika iz „druge realnosti“ uvek u vezi sa dogadjajima u „pravoj realnosti“ i da tu postoji prilično pravilna korelacija. Ubrzo je stekao sposobnost da shvati kauzalni odnos. Postao je svestan, na svoje iznenadjenje, da je svaka njegova misao sugerisana spoljnom impresijom.

 

„Ne samo misli, već i akcije izazivaju se na isti način. Posle izvesnog vremena, bilo mi je savršeno očigledno da sam ja samo jedan automat obdaren mogućnošću kretanja, koji odgovara na stimulanse senzitivnih organa i misli i radi prema tome. Praktični rezultat ovoga saznanja bilo je, mnogo godina kasnije, otkriće teleautomatske kontrole čijih zakona sam postao najzad svestan, iako sam ih od ranije nosio u sebi u obliku nejasnih i nedovršenih ideja. „(N.T., My invention, EE., N.Y.,1919.)

 

Za razliku od  Ajnštajna koji je isticao presudni značaj „kinestezije“ i „saglasnosti sa unutrašnjim osećajem tačnosti i potpunosti“ neke ideje ili teorije, Nikola Tesla podvlači imaginaciju izuma kao  psihološki razlog formulisanja iskaza predvidjanja u matematičkom obliku. Na primer, za njegovog savremenika Tomasa  Edisona se ovako nešto ne može reći jer se on, budući bez znanja matematike, prevashodno oslanjao na dugotrajno i mukotrpno eksperimentisanje.

 

U spisima, Tesla često govori o svojoj predisponiranosti za mentalne procese rezonantne sa principima kojima se povinuje priroda. Ova urodjena sposobnost, smatra on,  javlja se u pronalazaču kao difuzan psihološki pritisak, kompulzivna nužda, uzrokujući osećanje nedostajanja  budućeg pronalaska, tj. onoga čega u pronalazačevom prethodnom iskustvu nikada ranije nije bilo. U tome on vidi ne samo poreklo pronalazačkog htenja uopšte, već i jedan dokaz više delovanja zakona vanljudske stvarnosti kroz čoveka. Ukratko, Tesla kreativnu imaginaciju smatra početkom saznajnog akta predvidjanja.

 

Iz shvatanja da naučni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosa nepristajanja na usvojena i ogledima verifikovana naučna znanja, kao i na tzv. univerzitetsku nauku. Kosmos je za Teslu, kao i za astronoma Džemsa Džinsa – um, a kao i za filosofa Lajbnica – živ u svim svojim delovima.

 

Po Teslinim rečima, u njemu se odredjeni zakon pojavljivao uvek spontano i u obliku geometrijske slike. Slede zatim razumevanje principa i fizičko interpretiranje kao kasnije faze procesa otkrivanja. Tek tada dolazi do aritmetizacije zakonitosti i do izražavanja tehničkih osobina materijala najpogodnijih za neometani rad zakona u konstruisanom fizičkom modelu. Shodno ličnom iskustvu svoje inventivnosti Tesla je držao da rad vrše prirodni zakoni, a ne materijalne strukture. Pod radom na otkriću on pre svega podrazumeva borbu za mentalno pročišćenje, tj. apstrahovanje od sekundarnih misli i čulnih sadržaja opterećenih detaljima koji zamračuju jasnost slike principa i otežavaju uvid u pravu prirodu relacija geometrijskih elemenata.

 

Teslin postupak shvatanja principa završen je, a princip spreman za primenu onda kada je postignuta univokna korespodencija matematičkih i fizičkih elemenata. Otkriće je, dakle, dosegnuto u momentu postizanja identičnosti nezavisnih članova matematičkog algoritma i njihovih fizičkih interpreta, tako da se u samom algoritmu prepoznaje fizički zakon koji vlada stvarnim svetom. Ideja se, prema tome, kod Tesle ekskluzivno pojavljuje kao akt kreativne imaginacije čije matematiziranje vodi konačno do fizičkog modela.

 

Induktivno predvidjanje u Teslinom radu je veoma retko, ako ga uopšte i ima, i karakter takvog predvidjanja strogo je podsticajan, tj. utiče samo na promenu mišljenja u deduktivno. Njemu je svojstven specijalan tip deduktivnog predvidjanja koji počinje slikom, nastavlja se uvidom u geometrijski princip, iz koga se, dakle, tek u trećem koraku obrazuje tzv. opšti stav izražen matematički, tj. nekom relacijom brojeva. Dalji tok je uobičajen hipotetički stav koji se odnosi na nepoznatu činjenicu, na primer, parametre rada konkretnog aparata i sledi iz opšteg stava kao njegova posledica. Ta posledica jeste konstrukcija indukcionog motora, modela obrtnog magnetnog polja, itd.

Teško je dobro razumeti činjenice na kome Tesla odlučno insistira u opisima načina kojim je vršio izume, a to je da jasna slika izuma prethodi čak i samom shvatanju principa kao i svim docnijim pretpostavkama koje ga vode do njegove realizacije u konkretnom materijalu. I kako sam kaže, on je metodu misaonog eksperimentisanja vremenom do te mere usavršio da je bio u mogućnosti da obavi sve korekcije svoje zamisli u umu, bez i jedne jedine fizičke probe, što svakako osvetljava donekle i enigmu kvaliteta njegovog rada čiji obim, obzirom na naučne ili bar tehničke novine mnogih  segmenata, upravo zapanjuje.

 

U nastojanju da sebi objasni tajnu precizne imaginacije primenljivog izuma pre uvidjanja samih principa rada, Tesla je postavio i teoriju o isključivo spoljašnjem stimulansu čovekovog mišljenja i pamćenja, a oslanjajući se delom na Rene Dekarta zaključuje o kosmičkom automatizmu svih ljudskih subjektivnih delatnosti kao i ljudske egzistencije uopšte. Ali kako ishod automatskog rada mozga upravo po Teslinom sopstvenom iskustvu može biti stvaralački (tj. proizvodnja do tada nepoznatih vizuelnih sadržaja) to on radi koherencije razvija i dodatnu pretpostavku o povratnom dejstvu vidnih centara mozga na retinu i u tome vidi uzrok pojave eidetskih slika svojih pronalazaka. Tako ljudski mozak, i ako izazvan na rad spolja, ipak može neprestano da produkuje nove sadržaje, misli i slike, jer je broj nadražaja iz okoline neograničen.

 

Najzad, za Teslu su, mišljenje, pamćenje, kretanje itd. samo povratni (feed – back) procesi, pa se može primetiti da je u naporu da domisli sopstveni dar pronalazaštva ujedno utemeljio pankosmički, tj. idealan stav kibernetike.

 

Verujući da je sva vasiona živa i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju memorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obično smatra (tj. biohemijski, odnosno biofizički) već da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spoljašnji stimulans. Zaista je neobično da čovek poznat po retko dobrom pamćenju (govorio je sedam-osam jezka), koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanja misaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Još značajnije je, naravno, da neko sa više stotina naučnih pronalazaka ne pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrši ulogu sprovodnika ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse. Sve ovo ne deluje više tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog sveštenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži Budizmu. Kasnije, Tesla se Budizmu sve više približavao, čak i praktično: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, upražnjavao meditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt u sred Njujorka živeo je izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.

. . .

Nastavak u sledećem tekstu … Vizije Nikole Tesle

. . .

 

7 komentara

  • Negde osećam da je Nikola Tesla propustio da uoči kod sebe postojanje nečega što je danas mnogo jasnije nego u njegovo vreme – talenat.

    Jednostavno, on je bio talentovan iznad proseka za nauku, i ta sposobnost mu je dala prodornost misli, imaginaciju i vizuelizaciju.

    Zato svi oni koji pokušavaju da imitiraju Teslu kroz pokušaj spiritističkih seansi, astralnih putovanja, čitanja Akaša hronika i sličnih okultnih praksi, jednostavno se ne mogu približiti njegovoj misli. Jer, njegova misao, um, duh, mozak, kako ga god tumačili, je prirodno prepoznavao zakonitosti prirodnih zakona i lako ih povezivao, što nesvesno a kasnije i svesno. Zato je njemu bilo lako saznanje novih naučnih paradigmi, jer ih je snagom svog talenta i rezonantnosti duha samo prepoznavao, nije morao da ih kroz eksperimente promišlja i dokazuje.

    Ali, to je redak dar, i ne može se kopirati. Kao kod vrhunskih umetnika ili sportista, mora postojati rad da bi postao izuzetan, ali ni beskrajan rad te ne može približiti onima koji su istinski talentovani i iznad vrhunskih normi. Zato je ljude kao što su Tesla, Mikelandjelo, Leonardo, Platon, teško ponoviti.

  • prica o pamcenju me podseca i na reci premudrog Nisargadate:

    „Perception, imagination, expectation, anticipation, illusion — all are based on memory.
    There are hardly any border lines between them. They just merge into each other. All are responses of memory.“

    Priznajem, ne razumem ovo bas potpuno, ali veza u uvidima postoji.

    Kako bilo,
    divan tekst, profesore Abramovicu!!

  • Postoji samo jedna beskrajna inteligentna živa energija koja prožima sve u KOSMOSU, vidljivo i nevidljivo, poznato i nepoznato. A veza koje sve to drži na okupu je LJUBAV… Zato se kaže da je LJUBAV jedini zakon, da iz njega proizlaze svi drugi zakoni pa ćete tako univerzalnom ljubavlju ispuniti i sve ostale zakone…Činjenica o postojanju Jedne beskonačne sveprožimajuće inteligencije često se izražava u terminima JEDNOGA UMA, u izjavama kako taj jedan um obuhvata sve što postoji, a taj jedan um, je vaš um. I upravo vam je zato dostupno celokupno znanje, prošlo, sadašnje i buduće… Postoji samo jedno vrijeme, SADA, kojeg nazivaju i večnošću, bezvremenošću ili simultanim vremenom. I kakav god bio vaš doživljaj, možete ga iskusiti samo u sadašnjem trenutku… Možda i razmišljate u terminima prošlosti i budućnosti, nego svaki vaš emocionalni doživljaj uvek se događa u sadašnjem trenutku. Kada počnete prekopavati po događajima iz prošlosti ili mozgati o događajima u eventualnoj budućnosti vi ih zapravo prenosite u svoje SADASNJE ISKUSTVO. A sve što vam prolazi mislima i emocijama u SADASNJEM TRENUTKU izaziva biološko-kemijske promene u vašem telu. To utiče i na vaše vibracije, na elektromagnetsko polje koje vas okružuje i na vaš doživljaj života…POZDRAV PROFESORE VELI-MIR-Eee…sve SVE NAJJJ

  • Sadašnjica kao pojam, bez obzira koji vremenski period obuhata, čini uvek blisku prošlost, jer je sadašnji trenutak praktično nemerljiv. Dešavanja odredjenog trenutka uglavnom nismo u mogućnosti da obradimo i saopštimo u tom istom trenutku, pa izrečena informacija o dešavanju govori o nečemu što već pripada prošlosti. Najveći deo izgovorene rečenice uvek pripada prošlosti, jer samo kraj pripada razumno merenom vremenu.

    Ali ta sadašnjost, koliko god traje a merimo je prema nama važnom dešavanju, je i najvažnija jer se u njoj dešava ono što je bitno za naž život i naše okruženje. Odluke koje donosimo u odredjenom momentu baziraju se na iskustvu prošlosti, ali se odnose na pojmove koji će nam oblikovati život u budućnosti.

    Bez obzira na dogadjanja u prošlosti, sadašnjost koja obuhvata duži ili kraći period prošlosti, je ta koja je odraz neposrednih uslova u kojima ćemo zasnivati naše odluke o budućnosti.

  • Potpuno ( u cjelosti) podržavam naprijed ispisane tekstove „Skulja“ i „Aleksandar Zlatar“ od 22. marta 2011. i želja mi je takve stavove afirmisati ( dalje propagirati i širiti), sa ciljem ispravnog poimanja prostora, vremena, materije i promjene (fizičkih zbivanja), baziranog na ovakvim shvatanjima.
    Pojmovi: „zakrivljenost prostora i vremena“, „dilatacija vremena“, „kontrakcija dužina“, „putovanje vremenom“, itd su pojmovi iracionalnog (nestvarnog) sadržaja i trebamo ih odbaciti u opisivanju objektivne fizičke stvarnosti.

  • Tesla kaže: „Ponosan sam da sam Srbin… Što se tice mojih religioznih ubedenja, ja pripadam Grcko-pravoslavnoj crkvi u kojoj je moj ujak, najmladi brat moje majke, ali bih mnogo radije sebe nazvao hrišcaninom.Naš narod ima toliko snage da nema sile koja ga može razoriti…Ne možemo, a da se ne zadivimo koliko je mudra i znanstvena i koliko je neizmjerno praktična hršćanska religija, i u kakvom značajnom kontrastu ona stoji sa drugim religijama … Tako smo mi, nadahnuti i hršćanstvom i naukom, sposobni činimo najviše što se može za dobrobit ljudskog roda.Majka me je učila da tražim svu istinu u Bibliji“, dodajući dase neprestano, nekoliko meseci, posvetio njenom proučavanju.

Ostavite komentar