Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Schunnin

* * *

Danas ponovo razgovaramo sa Schunnin-om i nastavljamo prvi deo intervjua sa njim.

Ujedno, gledamo i sjajan film iz Hong Konga pod nazivom „Chungking Express koji nam je on preporučio za ovu subotu, za sve one mladiće koje devojke ostave baš 1 Aprila.

Sa Schunninom pričamo o životu i radu dizajnera i crtača u Srbiji.

Ko su našem sagovorniku uzori u poslu kojim se bavi, od koga dobija misaonu i umetničku inspiraciju.

Koliko umetnici u Srbiji moraju da rade i koliko imaju podrške od svojih kolega.

I još mnogo toga.

. . .

Učestvuješ li na javnim konkursima i takmičenjima preko Interneta?

● Često se može čuti teza da su domaći konkursi namešteni, ili dobar deo njih. Ako se odvažimo na korak dalje od sopstvenog dvorišta, moramo znati da je konkurencija daleko brojnija i da ne pobeđuje kvalitet po svaku cenu, jer rokovi i cene nekad bivaju važniji. Crowd/cloud sajtovi su postavljeni tako da štite i koriste samo sebi i poslodavcima, budući da je potrebno uložiti svoje vreme i znanje sa neizvesnim ishodom – procenat pobeda u odnosu na učešća je svega 1-10%, retko kad više. Zato se time bavim samo kada nema posla, da izbegnem prazan hod i pokušam prođu sa idejama koje nisu generičke, mediokritetske, isprazne i bezbroj puta viđene. Uvek postoji način da se dobra a odbijena stvar, iskoristi u neke druge svrhe i/ili prilike.

 

Tvoji umetnički uzori su …

● Nemam više konkretne uzore kojima stremim, može se reći da me inspiriše svaki rad koji kvalitetno odgovara na zadatu temu, a njih je premnogo. Nekada su mi uzori bili majstori renesanse severa, Direr, Boš, Holbajn – zatim uticaj Dalija, Magrita i nadrealista, sve do današnjih umetnika koji koriste prostor Interneta za promociju, iako nisu opštepoznati van njega. Tu je presudna ideja i način razmišljanja, ako govorimo o dizajnu; odnosno, upečatljivost, atmosfera, snaga ili osećajnost ako je u pitanju ilustracija. Ne privlači me osrednjost, bezidejnost, stvari koje se ponavljaju bez inovacije ili ličnog pečata. Kvalitet nije moguće konzumirati mnogo i dugo, a da ne dođe do zasićenja, zato se inspirišem povremeno i „na kašičicu“, kako se kaže.

Da li pratiš neke dizajnerske forume i grupe, i šta bi mlađima preporučio da gledaju?

● Sporadično pratim nekoliko foruma, češće obilazim određene blogove i sajtove na kojima se akumuliraju probrani radovi iz celog sveta, dok aktivno učestvujem samo na par mesta. Sve navedeno iziskuje previše vremena, pa ne ostaje dovoljno za stvaranje, ako bi se prepustili baš svemu što nas zanima. Iz tih razloga, preporučujem razvijanje samokontrole, strpljenja i smisla za prioritete, kao sredstva razuma kojima krotimo sebe i posredno, svet. Na svom blogu, sastavio sam listu linkova ka blogovima i sajtovima kolega iz regiona i celog sveta, a u jednoj temi na domaćem forumu, često upućujem čitaoce na kvalitetne i/ili inspirativne sadržaje koji se mogu pronaći na Internetu. Na forumu Dizajn Zone sam ipak, najaktivniji, najažurniji i najprisutniji. Valjda se vernost i lojalnost iz svakodnevnice prenela i na Internet domen, pošto ni u životu nemam običaj da bez velike potrebe menjam često najobičnije stvari, prijatelje, navike, pribor, časopise, pa čak ni mesto za sedenje u prevozu.

 

Urednik si jedne rubrike o dizajnu na Dizajn Zoni, kakva su tvoja iskustva sa deljenjem ideja između umetnika?

● Pomenuta tema (ŠVRĆK) nastala je iz potrebe za slobodom izražavanja, koju samo jedna svaštarska tema može da podrži – i nužde za izvorom u pustinji; u slanom moru praznoslovlja, kvazismešnih slika, priča, snimaka i opšte degradacije kojoj su izloženi apsolutno svi, morao sam ponuditi nešto malo pijaće vode. Smatrao sam, i još uvek sam tog mišljenja, da samo sopstvenim primerom možemo i moramo da popravljamo stvari – upravo onako kako (u suprotnom pravcu) delaju svi koji rade na srozavanju duha, pameti, morala, ljudskosti i ukusa. Zato danas sve ono što iznosim pred druge, deluje više kao „tvrda hrana“, jer pretpostavlja određen nivo opšte kulture, slobodu duha, razmišljanje i kontemplaciju nad viđenim, za šta se nema uvek vremena. Ostaje nada, da će u nekoj bliskoj budućnosti, bačeno seme naići na plodno tle, kišu i toplotu Sunca, koje bi trebalo da nas ogreje jednog lepog dana, nakon što se raziđu tmurni oblaci koji nas još uvek nadvijaju. Da nemam viši cilj na umu, verovatno bi se tema završila mnogo ranije; jer se među posetiocima i kolegama, oseća tačna razmera naše nevesele svakodnevnice. Često se svaki ozbiljniji izlet u neprofitne aktivnosti, (po)smatra kao sulud ili neozbiljan čin, u najmanju ruku.

Danas je inače godišnjica otvaranja ŠVRĆK teme, u koju se za godinu dana slilo preko 1300 poruka, od čega mojih ima nešto više od šest stotina. Kada sam se prijavljivao na forum Dizajn Zone, čvrsto sam odlučio da nijedna poruka koju budem tamo ostavio, neće biti bez ilustracije. Neke su ostale da ih popunim naknadno, ali su gotovo svih 1634 njih propraćene vizuelnim prilogom. Na taj način izbegava se prazna priča ili uzaludna diskusija i daje pravi, lični primer kako stvari mogu biti drugačije. Pozdravljam i pozivam ostale na uključenje u temu, jer se kroz međusoban uticaj i razgovor, tema grana i razvija na nepredvidljiv način. Od toga korist imaju učesnici, čitaoci a i ja, jer do nekih radova ne bih nikada došao na drugi način, sam od sebe.

Koliko dnevno provedeš vremena za radnim stolom i u dizajniranju?

● Za stolom i kompjuterom – previše. Brzi Internet doneo je mnogo toga, ali je svojom dostupnošću oduzeo još vremena. Ranije sam isključivao računar, jer je modemski pristup ograničavao prisutnost i konzumaciju onlajn sadržaja, pa se više toga radilo analogno. Sada nas pristupačnost nagoni da je koristimo u što većoj meri, zato moramo da to uravnotežimo boravkom u prirodi, šetnjama, izlascima, putovanjima, rekreacijom i periodima kad smo lišeni pristupa Mreži. Osim konkretnog rada, kako sam na početku pomenuo, razmišljam i skiciram uvek i svuda – jer ideje ne biraju ni mesto ni vreme. To je konstantna vežba, trening koji je prerastao u potrebu da se stvarnost oko nas propušta kroz sopstvenu prizmu, i rasipa po belini papira.

 

Ostaje li ti slobodnog vremena za neke druge aktivnosti, interesovanja, hobi?

● Mislim da je naš um sposoban da obavlja misaone i kreativne procese u pozadini, i da ga ponekad jednostavno moramo pustiti da to radi na miru. U kontaktu sa okruženjem, on se puni informacijama koje mu filtriram, sugerišući pritom određene asocijativne veze – ali mu nakon bavljenja konkretnim problemom, veoma prija promena glavne aktivnosti. To može biti dobra knjiga, film, serija, emisija, strip, igra, šetnja, putovanje, sport, spremanje stana ili, recimo, kulinarske majstorije. Pored navedenih, bavljenje u kuhinji je nešto što zaista volim da radim i uživam u tome. Ovo je izjava nekoga, ko nije umeo sebi u pubertetskim danima da spremi pržena jaja za doručak (!). Ispostavilo se vremenom, da to nije ni bauk niti preterana nauka i da je bitno da se igramo u životu, jer neke stvari ne treba uzimati preozbiljno. Lepša strana tog hobija je što nam nije glavni izvor zarade, kuvamo za sebe, bližnje i drage ljude – nema pritiska vremena i brojnosti gostiju, komotno se osećamo. Umesto da pratim recepte u slovo i brojku, bitnije mi je da upoznam odnose, slaganja, redosled i okvirno vreme obrade sastojaka i jela. Tako često iskombinujem nekoliko recepata i dodam nešto svoje, što i jeste najbitniji „sastojak“ u kulinarstvu. Godišnje imamo nešto više od pola posnih dana, na vodi, na ulju, na ribi – kad onim preostalim izuzmem meso, koje više ne koristim u ishrani, dobija se izazovan i inspirativan zadatak sastavljanja dnevnog jelovnika koji je hranljiv, uravnotežen i zdrav. Hrana  je data da nam pomogne u oba smisla: da rastemo i funkcionišemo, ali i da nas leči, zaštiti (telohranitelj) i sačuva (sohrani). Ako želimo da pomognemo sebi, moramo pronaći najadekvatniji režim ishrane koji nam najviše dobra donosi i čuva zdravlje.

Šta još nisi uradio a nameravaš?

● Recimo, pregledan, jednostavan i upotrebljiv autorski sajt. Čim budem smislio kako da organizujem svoje radove, a da to ne bude sterilna galerija popunjena slikama, već lepo zagrejan bazen sa mirisnim solima, diskretnim svetlom, ambijentalnom muzikom u kojem se posetioci opuštaju, kontempliraju i rado vraćaju da se brčnu i sledeći put. Slična tome je ideja o sopstvenim knjižicama ili jednoj mega-knjizi, danas postoji sasvim pristojna ponuda štamparija na zahtev, koje rade čak i tiraž od 1 komada. Onog trenutka kada se stvori kritična masa radova, pozabaviću se ozbiljnije tim poduhvatom. Generalno, interesuje me plasman i praktična primena ideja na proizvode koji imaju komercijalni potencijal – delom i zbog izazova da se projekat uradi tako, da ne bude isprostituisan nezasitim apetitom za zaradom. Novac je samo sredstvo koje nema mnogo smisla ako stoji i ništa ne radi, a nije ni cilj sam po sebi. Nemam ništa protiv njega, ali ne bih voleo da ga imam u izobilju, po svaku cenu. Nešto mora da nas motiviše, ali na ispravan način, a ne kroz gramzivost. Nemanje je tu u konačnom zbiru, za malo bolje nego imanje. To se ne odnosi na mala, čudesna čeda koja nam bivaju darovana od Boga, da ih u ljubavi gajimo i pomognemo da odrastu u neponovljiva, zaokružena ljudska bića dobrog srca i duše, korisna i bližnjima i daljnima. Taj „projekat“ ispuniće nas nemerljivom radosti i zaseniti sve što smo u životu uradili do tada, kad se bude ostvario jednog (nadamo se skorog) dana.

 

Koji projekat ti je do sada doneo najveće zadovoljstvo?

● Od urađenih i završenih, to su dve igre koje smo radili kao deo Gameyus tima. Prve strategije tog obima na našim prostorima, „Will of Steel“ i „Alliance“ nisu ispunile očekivanja ni publike niti nas koji smo ih stvarali – ali su urađene do kraja i izdate. U datim okolnostima, to je bilo najbolje što se moglo uraditi, uzimajući u obzir sve aspekte, parametre, uzroke i posledice. Usputno zadovoljstvo, koje je doneo rad na prvoj igri jeste i moj prvi računar, kupljen sredstvima od rada na igri. Dve ljubavi koje su stvorile jedna drugu. Otkad sam ugledao Spectruma (davnih osamdesetih), trebalo je da prođe dobrih dvadeset godina, dok nisam došao u posed sopstvene „čarobne kutije“. Nakon izneverenih obećanja, propalih nadanja i prazne priče, taj trenutak i činjenica da sam ga sam stekao, radeći ono što volim – definitivno je najveće zadovoljstvo, koje je jedan projekat doneo do sada. Magija kompjutera je od tada malo izbledela, ali ona iskra fascinacije ostaje; danas, prema tablet uređajima.

Može li se i kako živeti u Srbiji i od kakvog posla u tvom domenu?

● Mora. U zavisnosti od onoga što volimo da radimo ili radimo jer volimo, i odnosa na surovom tržištu – neophodna je posvećenost, žrtva, strpljenje i trpljenje. Ako su nam svima darovani određeni talenti, onda je na nama da ih umnožavamo, a ne zatrpavamo. To je jedini način da zahvalimo Bogu, za ono što smo od njega dobili, i da ga proslavimo dajući sve od sebe. Često se osetim nedostojan tih darova što sam primio, i da ih nedovoljno uzvraćam, ali ta borba je ono što nas neizbežno čeka. Živi se od projekta do projekta, naše firme uglavnom nemaju računicu da za stalno zaposle ljude sličnih interesovanja, a da su u prilici i da beneficiraju od istih. Naravno, uvek se desi neki izuzetak koji potvrđuje pravilo, i ne bih imao ništa protiv toga.

 

Držiš do izvesne anonimnosti, i nastupaš pod neobičnim imenom – otkud to?

● Najlakši način da se dođe do tržišnog imena je pribegavanje sufiksu „design“ iza imena, taj primer može se videti u hiljadama. Posle nešto razmišljanja, setio sam se da već imam(o) porodičan nadimak sa očeve strane, ko zna koliko star. Porodicu u njegovom kraju, zovu Šunjini (kao npr. Čorbini) a da li se neko od predaka šunjao, ili je drugi razlog takvom nadimku, ne znam. Ispostavilo se da je na internetu ime jedinstveno, što je uzgredni plus. Želeo sam da radovi govore za sebe, a lik, ime i prezime su više za administrativne potrebe, i na neki način smetaju u prenošenju poruka. Naročito je današnja „transparentnost“ medija, rijalitija ili socijalnih mreža, doprinela još većem uverenju u ispravnost distanciranja od svog kreativnog rada. Znaju me oni koji moraju i sa kojima sarađujem, poznaju me oni koje volim, a čuli su svi do kojih je došao neki moj rad. Vama se ovom prilikom zahvaljujem, što ste me kroz intervju suočili sa pitanjima, koja su mi pre toga čučala u nekom uglu svesti.

.

Linkovi za Schunnin-a i svet dizajna:

ŠVRĆK tema na DizajnZoni

Teme na DizajnZoni

Schunninworksdepot blog

. . .

Film za ovu subotu po preporuci našeg gosta je Chungking Express“

Citat iz filma:

Mislio sam da je šala kad me May šutnula prvog aprila. Od tada, svaki put kupujem konzervu ananasa… sa datumom isteka roka 1. aprila… jer May mnogo voli ananas…“

 

httpv://www.youtube.com/watch?v=K7yez4lXjBI

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: