Josip Broz Tito – globalni mit i Dan Mladosti

By Zlatko Šćepanović|05/25/2011|Čovek|

Zlatko Šćepanović

I posle Tita, Tito.

Bi-Bi-Si engleska nacionalna medijska mreža je prošle godine povodom godišnjice smrti Josipa Broza Tita (preminuo 4 Maja 1980 godine) navela, na englesko ironičan način, u jednom svom komentaru da je Jugoslavija imala uticaj koji je nadmašivao njenu veličinu i da je sa „uspehom huškala supersile jedne protiv drugih“ i bila jedan od lidera Pokreta nesvrstanih.

. . .

Danas je pak Dan Mladosti, praznik proleća i života, ustoličen u znak sećanja na pomenutog državnika i njegov jak kult ličnosti, praznik koji se još do pre 30-ak godina slavio širom Srbije i tadašnje Jugoslavije u znak ljubavi prema rodjenju predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zemlje koje više nema, dan kada je voljom te iste države „rodjen“ najveći sin naroda i narodnosti SFRJ i njen maršal Josip Broz Tito.

Ne deli nas mnogo istorijskog vremena od doba u kome je Tito živeo i u kome smo svakog 25 maja proslavljali njegov rodjendan kao Dan Mladosti ili Dan cveća, otuda i kasnije Kuća cveća, njegov grob i mauzolej. Mnogi od nas su živeli u to doba, učestvovali u sletu i nosili štafetu, rodjendanski poklon naroda i narodnosti SFRJ za Josipa Broza Tita. I bilo nam je svima veselo tog dana, znali smo da nas čeka susret omladine i vojske na stadionu JNA, masovne koreografije i gimnastičke vežbe, i naravno predaja štafete od strane istaknute omladinke voljenom Titu, sa sve zakletvom.

Kao u starim paganskim vremenima i plemenima, tako su i komunisti stvorili slet i Dan Mladosti u Beogradu kao kolektivni izraz podrške plemena svom poglavici u vreme promene godišnjih doba, u vreme bujanja i vegetacije, u periodu godine koji je najviše ispunjen optimizmom i životom, sve kao svojevrsni narodni simbol obnavljanja i regeneracije onoga što traje i ne menja se, što večitog predsednika Tita, što države sastavljenje od različitih naroda.

Mnogo je napisano o Titu, što istinito a što romantično, preuveličano i mitomanski, ili pak krajnje tendenciozno, konspirativno i potpuno izmišljeno. Za života je imao mnogo manje neprijatelja nego posle smrti, za života su ga stranci cenili i voleli, domaći plašili i voleli, a u trenu smrti su ga svi iskreno oplakali, da bi ga njegovi sunarodnici nedugo nakon smrti potpuno satanizovali, valjda razočarani krajem bajke u kojoj su živeli. I ma kako da se neko trudio da iskreno i pošteno opiše njegov harizmatičan i kontroverzan lik i njegovo delo, on nekako uvek izmiče potpunom sagledavanju. Jer, Tito je za života bio pomalo tajanstven, ali komunikativan i srdačan političar sklon dogovorima, zbog čega je postao globalni mit i prepoznatljiv gradjanin i političar sveta, svojevrsna politička celebrity. Svi u svetu su znali ko je Tito, elegantni državnik u belom, hedonista i šarmer, blizak velikima i malima, i državnik koji je od svoje zemlje stvorio cenjenu državu, iako je u njegovoj zemlji postojala i oštra diktatura komunista i zatvor – ostrvo za političke neistomišljenike Goli otok, i politička cenzura, i ugnjetavanje Crkve i veroispovesti, i umanjena ljudska prava i ozbiljna državna vojna doktrina, koja je jednu zemlju od 20 miliona stanovnika držala stalno pod borbenom gotovošću i stvarala stalnu tenziju za susedne zemlje. Danas izgleda nestvarno da je takva zemlja, neuskladjena sa globalnim političkim standardima i vladavinom ljudskih i političkih prava, mogla postojati bez problema pod okriljem Evrope. I još biti cenjena.

Ne bi na ovom mestu ulazili u njegovu ličnost, ko je on bio u stvari, trostruki špijun Kominterne, Engleske obaveštajne službe i CIA-a, ili pak papin super tajni agent, veliki majstor masona, podmetnuta i zamenjena osoba koje je preuzela tudji identitet, niti ćemo ulaziti u njegovo delo i uticaj na svet; u stvaranje pokreta Nesvrstanosti ili organizovanja Samoupravljanja i mekog komunizma, jer značaj njegovog delovanja je toliki da ga sigurno niko sa ovih prostora neće skoro ponoviti. Želimo samo da se podsetimo na današnji dan i podstaknemo diskusiju. U prilogu ostavljamo link za jedan klip sa dočeka Tita u Koreji i dva dokumentarca, jedan režimski film iz SFRJ-a i jedan američki dokumentarac o Titu.

Lična sećanja, cveće i susret sa Titom

Sećam se susreta sa Titom. Jednom prilikom kada je u poseti bio italijanski predsednik Sandro Pertini, u ime pionira Beograda predavao sam cveće Titu i gostu iz Italije. Išao sam u osnovnu školu Ćirilo i Metodije i moje odeljenje je pod čeličnom upravom ambiciozne nastavnice Mire Prnjić bilo proglašeno za najbolje u gradu. Iz Skupštine grada ili čega već, tražili su od naše škole i mog odeljenja da pošalju pionira i pionirku da budu „cvećari“. Izabrani smo pogrešnim sticajem okolnosti, kako će vreme i ovaj blog naknadno pokazati, drugarica Zorica i ja. Mislim da je greška bila sa mnom, s obzirom da sam od tada postao svojeglav i sklon odbijanju ulaska u SKOJ, KPJ i ostale narodne organizacije. Od tog doba i postoji moja ljubav ka baštovanstvu, klasičnoj muzici, dobroj hrani i cveću. I onih Štulićevih 88 ruža u mom snu i u mojoj bašti. Ništa nije slučajno.

Sećam se da smo imali problema da se u brzini lepo obučemo, znate sve ono po soc kodeksu tog vremena: plave pantalone, bela košulja, crvena marama i partizanska kapa. I sećam se da su momci sa dva crna Audi 100 limuzine došli po nas i odveli nas u dvor.

Moja drugarica iz odeljenja Zorica Jovanović je predala cveće Pertiniju a ja Titu. Zapamtio sam ga kao niskog, punačkog i opuštenog gospodina, lepo preplanulog, blagog stiska ruke. Sećam se da dok smo sedeli u holu Dvora, i čekali da se završi svečani ručak Tita sa gostom, da je za vreme ručka svirala ozbiljna muzika. To mi se tada jako dopalo, taj prefinjeni stil. Bili smo stidljivi i odbili smo da se pridružimo ručku, iako su nam iz obezbedjenja govorili kako su neke preprelice i jarebice na repertoaru. Nije dete tada znalo ni šta su prepelice, a kamoli jarebice. Sada se kajem, duboko se kajem što sam propustio ručak sa dva legendarna predsednika, neprocenjiv promašaj. Inače, primetio sam u svom karakteru jednu zanimljivu osobinu, vrlo potanko pamtim gde sam, šta i kako jeo. I sigurno bih zapamtio šta je sve tada bilo na repertoaru, što bi bila vredna gradja za knjigu Emigrantski kuvar našeg kolege Dejana Novačića.

Sve u svemu, ostao mi je utisak da sam bio pri nekom važnom i uticajnom mestu i ljudima, to je bilo nedvosmisleno, samo kada se setim onih ljudi u tamnim odelima i bezizražajnim licima. No i pored peha sa ručkom, sudbina mi je bila ponovo naklonjena. Drugi put sam imao šansu da vidim Tita kada je moja srednja Gradjevinska škola dobila poziv da učestvuje u sletu i Danu Mladosti. Prijavio sam se i vežbao neko vreme, vodjen ljubavlju a ne razumom, jer mi je tadašnja simpatija takodje vežbala za slet, pa sam hteo i ja. No, taj ljubavni zanos prema mladoj omladinki me je potpuno dekoncetrisao, nisam nikako mogao da se uskladim sa ostalima igračima na vežbama, stalno sam mašio pokrete i koreografiju, pa sam zbog stida odustao od učešća u sletu. Šteta. Sećam se da su naši drugari i drugarice bili strašno ponosni i da su svi bili važni zbog kostima i patika koje su dobili.

Proleće je. Vreme je da se obnovimo i regenerišemo. Ovog puta bez Tita i mladosti, ali sa cvećem.

. . .

MARSAL JOSIP BROZ TITO: Welcome to Korea

httpv://www.youtube.com/watch?v=Ru642KUH-Ds&feature=related

. . .

Tito-istorija o Titu

httpv://www.youtube.com/watch?v=T5Zz9C80HLc&feature=related

. . .

Josip Broz TITO biography 1/5

httpv://www.youtube.com/watch?v=nCJJYIpb-4w&feature=related

100 Comments

Zlatko Šćepanović 05/25/2011 at 10:09

Mali dodatak tekstu. Zanimljivo štivo o ljubavnom životu JBT-a, ali ne znam koliko pouzdano ;-)

http://www.story.rs/vesti/svet-poznatih/9128-%C5%BEivotna-pri%3Fa-%E2%80%93-josip-broz-tito%3A-mo%3Fni-dr%C5%BEavnik-i-razvratni-ljub.html
Aleksandar Zlatar 05/25/2011 at 11:09

Bravo Zlatko za primeran i dopadljiv tekst, lišen svake ideološke ili političke ostrašćenosti ili senzacionalizma.
Verujem da je mnogima muka od višegodišnjeg „bombardovanja istinama“ o satanskom liku i delu Josipa Broza, a od njegove smrti do danas – više od 30 godina, ni jedan režim nije ozbiljno, argumentovano, činjenično dokazano, postavio Tita na pravo mesto i ostavio ga da na miru počiva. Izgleda da ga se i mrtvog plaše.
Inače, i meni je (da se pohvalim) kao primernom pioniru, pripala čast jednom prilikom da supružnicima Broz uručim cveće i poželim srećan put (ne sećam se gde su putovali). U muško-ženskoj podeli, meni je pripalo da Jovanki Broz uručim cveće, i gle sudbine ……posle nekih 15 godina oženih se sa njenom sestričinom (po majci Budisavljević).
Kad bolje razmislim, ono što je Tito imao kao privilegiju u životu – a to je bio brak sa Jovankom Budisavljević – imam i ja u „liku i delu“ supruge, jer geni su zaista čudo.
Zlatko Šćepanović 05/25/2011 at 11:41

:-) :-) :-)
Sasha 05/25/2011 at 16:01

O coveku puno govori ono sto ostaje iza njega. Kada je on umro sve je otislo u paramparcad.

Jedan drugi autokrata je davno rekao: „Posle mene potop.“

To je zaostavstina Josipa Broza.
Zlatko Šćepanović 05/25/2011 at 18:07

@ Sasha

Mislim da Tito nije imao nameru da ostavi „potop“ iza sebe. Naprotiv.

Zna se koji student titoizma je „prosuo jogurt“, njegovo ime je bilo Slobodan Milošević, uz podršku malog od palube Franje, jodlovanju sklonog Janeza i šejtana Alije.
Mosha 05/26/2011 at 13:08

Od svih koji su pisali o Tiiitu, malo se ko setio da napise da je on mislio, radio i umro kao istinski jugosloven. Sve ostale kategorizacije su manje bitne i nevazne, jugoslovenstvo je bila njegova religija.
Zlatko Šćepanović 05/26/2011 at 22:31

@ Mosha

Saglasan sam sa tvrdnjom.

Dodao bih da je on možda u stvari bio komunista internacionalista, i da mu se prilika za „bratstvo i jedinstvo“ jednostavno desila u Jugoslaviji.
Sasha 05/29/2011 at 22:07

@Zlatko: Po mom misljenju nije toliko bitno sta je on hteo koliko je bitno sta je on cinio, a sto je doprinelo katastrofalnoj poplavi (bolja metafora bi bila pozar) posle njega.
Sasha 05/29/2011 at 22:19

@Mosha: sigurno je jedno, a to je da niti je bio osnivac Jugoslovenstva niti je zasluzan za njega. Jugoslovenstvo je stvoreno krvlju iskljucivo Srpskog naroda u prvom svetskom ratu.
Takva jeziva greska je skupo placena u drugom svetskom ratu genocidom izvrsenim nad Srpskim narodom u takozvanoj NDH. Taj isti genocid je izazvao srpski narod u Hrvatskoj na oruzani otpor i odatle su potekle najelitnije partizanske vojne jedinice koje su dobrim delom zasluzne za pobedu partizana (citaj komunista) u drugom svetskom ratu. izgleda da nesreca nnikad ne dolazi sama, nego se vezuju jedna na drugu…
Sve u svemu Jugoslovenstvo koje je u pocetku izgledalo kao lepa ideja pretvorilo se u strahovitu gresku koju Srbi (a i drugi )placaju i dan danas. Pozdrav.
Zlatko Šćepanović 05/29/2011 at 23:16

@ Sasha

Nisam mišljenja da je „poplava“ i potop SFRJ-a delo Tita, kao zaostavština njegove vladavine. To su stvorili oni posle njega sistematskim svadjama oko vlasti i dezintegracionim težnjama.

Mi obično zamišljamo da lideri apsolutno vladaju svojim društvima. U praksi je to niz kompromisa koje prave sa političarima, vojnim i bezbednosnim strukturama koje ih okružuju, da ne bi naprasno završili vladavinu preko noći. Tako je i Tito u zadnjoj deceniji svog života više bio koordinator države medju raznim jakim grupama, nego apsolutista,
Sasha 05/30/2011 at 09:37

@Zlatko
Mudre reci i slazem se donekle. Obicno je tesko nesto dobro proceniti a ne PREceniti ili POTceniti. Tako je i to sa doticnom istorijskom licnoscu i njegovom ulogom.
Jedno je sigurno: narod zasluzuje onakvog vladara kakvog ima. Ako nam nije dobro ne treba da se ljutimo na druge nego na sebe.
Aleksandar Zlatar 05/30/2011 at 11:25

@Sasha
Ne znam koliko imaš godina (nije ni bitno), ali pogledaj malo oko sebe. Koliko ljudi u tvom okruženju ima 80 i više godina a koji su psiho-fizički sposobni da samostalno funkcionišu? Da li su oni sposobni da vode državu, odnosno da li su sposobni da samostalno prikupljaju potrebne činjenice i donose važne odluke? Teško. U tim, a i mnogo pre tih godina većina odluka se donosi uz pomoć onih kojima se veruje, što može biti zloupotrebljeno.
Ono što je očigledno i što je bilo nesporno kod pisaca i analitičara ili potomaka je da je Titu najbolji prijatelj bila supruga Jovanka, jer ih je vezivalo nešto mnogo više od „partijskog interesa“. Takav odnos, koji je u dobroj meri bio zaštitnički od strane Jovanke jer je bila mnogo mladja, bio je smetnja mnogima da ostvare svoje ciljeve, pa je smišljeno i sistematski odvojena od njega.
Pomenuo si rezultate, odnosno ono što ostaje iza nekoga kao merilo snage njegove zaostavštine. Pa zar nije najbolji dokaz to što se Jugoslavija raspala tek posle 10 godina od njegove smrti, a evidentno je da su ljudski odnosi, poverenje i zajedništvo „najkvarljivija roba“ na ovom podneblju.
I nemoj da te zavede priča o demokratiji – nama (i ne samo nama) je potrebna ekonomska a ne politička demokratija. To je (iako nedovoljno razvijen) omogućavao samoupravni socijalizam, za razliku od ove demokratije i (kvazi)kapitalizma.
Sasha 05/31/2011 at 08:26

@Aleksandar
Godina imam dovoljno, mogao bih i da ti prepustim koju. Rodio sam se u SFRJ. DA li covek moze da ima vlast u 80-tim? Naravno. Da li je Staljin imao vlast kad je ostario? Ja nemam nikakvu informaciju o slabljenju njegove vlasti. O odnosu Josipa Broza i Jovanke ne znam skoro nista i mislim da to nije toliko ni bitno, mada moze biti i da gresim u vezi te teme.
Ako ti 10 godina smatras dugim zivotom u istoriji onda moram kazati da se ne slazem. Koliko traje srpska istorija, koliko srpska drzava u raznim formama, koliko SPC? Rec je je o stotinama godina. Samo pod Otomanima smo trajali pet vekova. A Titova ostavstina 10 godina? To je treptaj oka u istoriji.
Voleo bih vise da cujem o toj ekonomskoj demokratiji. Politicka demokratija i sloboda je neophodna i preduslov za sve ostalo.
Jugoslavija je propala za to sto nikad nije bila slobodna zemlja napravljena tako da odgovara svima.
Samoupravljanje je bilo katastrofa, zato sto nije bilo samoupravljanje, vec direktorsko partijski centralizam sakriven iza radnickih saveta.
Neofit 05/31/2011 at 10:59

Niti mu se zna odakle je niti od kog roda. Kada govore o konjima, mackma, psima, ribama, tacno se zna koje je rase i ko su mu roditelji. Srbima to nije bilo bitno i o njihovim zivotima je odlucivao bezimeni covek.
Aleksandar Zlatar 05/31/2011 at 11:36

@Sasha
Nije sporno imati deklerativno vlast, sporno je na čemu se zasnivaju odluke koje ta vlast donosi (u ovom slučaju oličena u Titu). Ako se one zasnivaju na informacijama koje vam svakodnevno daju najbliži saradnici, a medju njima vlada prikriven rat za dominaciju ili potencijalnu secesiju kroz tadašnju decentralizaciju, onda je uloga te vlasti – Tita- da svojim autoritetom sprovede i odluke iza kojih možda u drugim uslovima ne bi stajao.
Da je „iza sebe“ ostavio drugog vodju, bio bi kriv. Kriv je i što je iza sebe ostavio kolektivnog vodju, koji je trebao u demokratskim i ravnopravnim uslovima da donosi odluke. Možda je trebao da vrati kralja, ali i onda bi bio kriv. Šta je trebao da uradi?
Činjenica je da je rezultat uvodjenja političkih sloboda i demokratije u periodu „posle Tita“, posle perioda apsolutizma, terora, centralizma, samoupravljanja i td. , današnja Srbija – država na začelju po svim kriterijumima. A to je rezultat zamene teze – dominacija politike nad ekonomijom i stvaranje privida slobode time što ćete na „neposrednim i slobodnim izborima“ dati legitimitet onima koji će vas na zakonit način opljačkati i osiromašiti.
Čovek je slobodan onoliko koliko je sposoban (ima uslove) da sebi obezbedi normalan život, a to je jedino ako ima ekonomsku sigurnost zasnovanu samo na njegovim ličnim sposobnostima i radu i adekvatne oblike socijalne zaštite, bez obzira ko je na vlasti. Svako ograničavanje ili ugrožavanje osnovnih egzistencijalnih potreba ima veću težinu od uskraćivanja bilo kojih političkih prava na koja se svodi današnja demokratija. Zato titular svojine, oblik vladavine ili oblik tržišta nisu bitni po svojoj definiciji ukoliko obezbedjuju uslove za „ekonomsku demokratiju“. Samoupravljanje ma koliko idealno zamišljeno, a u praksi loše interpretirano, imalo je mnogo bolje rezultate od današnje kapitalističke, tržišno orijentisane privrede – privrede koja funkcioniše već 20 godina a iza sebe je ostavila pustoš u narodu, a bogatstvo u džepovima pojedinaca.
Josip Broz Tito – globalni mit i Dan Mladosti | Dosada 06/02/2011 at 02:36

[…] Zlatko Šćepanović * * * I posle Tita, Tito. Bi-Bi-Si engleska nacionalna medijska mreža je prošle godine povodom godišnjice smrti Josipa Broza Tita (preminuo 4 Maja 1980 godine) navela, na englesko ironičan način, u jednom svom komentaru da je Jugoslavija imala uticaj koji je nadmašivao njenu veličinu i da je sa “uspehom huškala supersile jedne protiv drugih” i bila jedan od lidera Pokreta nesvrstanih. . . . Danas je pak Dan Mladosti, praznik proleća i života, ustoličen u znak sećanja na pomenutog državnika i njegov jak kult ličnosti, praznik koji se još do pre 30-ak godina slavio širom Srbije i tadašnje Jugoslavije u znak ljubavi prema rodjenju predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zemlje koje više nema, dan kada je voljom te iste države “rodjen” najveći sin naroda i narodnosti SFRJ i njen maršal Josip Broz Tito. Ne deli nas mnogo istorijskog vremena od doba u kome je Tito živeo i u kome smo svakog 25 maja proslavljali njegov rodjendan kao Dan Mladosti ili Dan cveća, otuda i kasnije Kuća cveća, njegov grob i mauzolej. Mnogi od nas su živeli u to doba, učestvovali u sletu i nosili štafetu, rodjendanski poklon naroda i narodnosti SFRJ za Josipa Broza Tita. I bilo nam je svima veselo tog dana, znali smo da nas čeka susret omladine i vojske na stadionu JNA, masovne koreografije i gimnastičke vežbe, i naravno predaja štafete od strane istaknute omladinke voljenom Titu, sa sve zakletvom. Kao u starim paganskim vremenima i plemenima, tako su i komunisti stvorili slet i Dan Mladosti u Beogradu kao kolektivni izraz podrške plemena svom poglavici u vreme promene godišnjih doba, u vreme bujanja i vegetacije, u periodu godine koji je najviše ispunjen optimizmom i životom, sve kao svojevrsni narodni simbol obnavljanja i regeneracije onoga što traje i ne menja se, što večitog predsednika Tita,Dalje […]
Jovan 10/04/2011 at 13:28

Pri sagledavanju i oceni istorijskih dogadjaja ili delovanju i ucinku istog u biografijama politicara, drzavnika i istorijskih licnosti nije mudro baviti se samo ‘rovovskim ideoloskim podelama’ i stavovima pro et contra(za i protiv). Naknadna ‘pamet’ i senzacionalisticka otkrica, publicisticka razotkrivanja navodno ‘strogo tajno cuvane istine’ takodje ne spadaju u domen mudrog sagledavanja sine ira et studio(bez mrznje i bez pristrasnosti) a niti u naucno. Josip Broz Tito ex predsednik SFRJ i vodja jugoslovenskih komunista-titoista je svakako bio i politicar i drzavnik. Kompleksna i kontraverzna istorijska licnost. Kao sto je nesporno(barem iz mog ugla posmatrano) bio predsednik koji je od jedne osrednje, prilicno politicki anonimne(u sirim geopolitickim razmerama) i raznim protivrecnostima protkane drzave, sa prilicno slabom predratnom ekonomijom, slabom industrijalizacijom i infrastrukturom, kao i niskim zivotnim standardom, zatim razorenu opustosenu ratom, opterecenu posledicama okupacije, gradjanskog rata, zlocina(mislim na Jugoslaviju kakvu je preuzeo posle rata), do sredine 70-ih transformisao u srednje razvijenu, poprilicno sredjenu, stabilnu drzavu, sa poprilicno solidnom srednjom klasom, solidnim zivotnim standardom i ugledom u svetu. Predsednik koji je svojom politikom omogucio da vecina gradjana i naroda SFRJ zivi solidno i pristojno. Imam 55 godina, prema tome secam se i pamtim dovooljno. Moji recimo nikada nisu bili clanovi SKJ niti za , socijalizam, komunizam, titoizam u nekom ideoloskom smislu. Cak, naprotiv, posle rata nam je kao pripadnicima ‘ gradjanskog sloja’ poprilicno nacionalizovano i oduzeto. Dakle, imao bih sve razloge da budem iz sve snage protiv Tita i njegovog rezima. Ali isto tako objektivno cu reci i to da je moja porodica tokom 60-ih i 70-ih u toj i takvoj titoistickoj Jugoslaviji ponovo marljivim radom stekla dovoljno za pristojan zivot. Skroman, ali dovoljan i pristojan. I niko nam u tome nije smetao, niti je trazio da budemo clanovi partije. Iso tako, reci cu i to da smo slavu, bozic i uskras UVEK slavili. I niko nas niakda nije prekorio a kamoli saslusavao zbog toga(kako danas mnogi tvrde). Naravno, to smo radili diskretno, bez mnogo javnog busanja. Al svestenik je uvek u nasu kucu dolazio i u crkvu smo isli. Ja sam krsten u crkvi svetog Marka u Beogradu 1957 godine. Prema tome niko mi ne moz reci da se ‘nikako nije smelo’. Nisu smeli oni koji su bili clanovi partije, to stoji(mada su i oni to ispod zita radili, mnogi su krstavali svoju decu, to je bila neka vrsta ‘javne tajne’), ili oni koji su isli suvise javno ili su otvoreno prkosili rezimu i petljali se u politiku, i petljali religiju sa politikom i nacionalizmom. Postovali smo zakon, drzavu u kojoj zivimo, nismo se mesali u ideologiju i politiku i radili smo svoje poslove u skladu sa zavrsenim skolama i strucnoscu. Pamtim mirniji, bezbedniji i sigurniji zivot u nekom tom dobu, nego sto ga imaju danasnje generacije. Naravno, imajuci pri toma na umu sve manjkavosti, nedostatke i greske. Kao i cinjenicu da se radilo o poziciji izmedju dav bloka, i o obilatoj ekonomskoj i finansiskoj podrski koju smo posle 1984 imali od USA i Zapada. Ali, ono sto danas niko nece da kaze jeste to da se ta navodna ‘jugoslovenska prezaduzenost’ odnosila na drzavu koja je imala 23 miliona stanovnika, na drzavu koja je tada imala znatno veci BDP, jacu ekonomiju privredu(nego danas ovako republike pojedinacno) i koja je posle raskida sa SSSR-om bila kulturoloski otvorena prema svetu, uticajima sa Zapada i ekonomski prema svetskom trzistu vise nego i jedna tzv komunisticka drzava. I jos se nesto danas precutkuje, taj spoljni drzavni dug SFRJ je sukcesivno podeljen na sve ex Yu republike(a ne samo na Srbiju, kako se naklapa) a drugo 2001 godine vlada Zorana Djindjica je sa pariskim i londonskim klubom poverilaca napravila sporazum o otpisivanju skoro 80% javnog duga , tj od onog udela u javnom dugu koji je u sukcesiji pripao Srbiji(tj tada SRJ ili SCG). Prema tome, taj dug iz SFRJ je fakticki najvecim delom prebijen i otpisan, dakle regulisan. A sta cemo sa danasnjom zaduzenoscu u periodu od 2001-2011, ove nase male i oslabljene Srbije, da nije mozda i za ovo danas ‘Tito kriv’?? Zar ce i kroz narednih 30 godina Tito i dalje za sve biti kriv? Razmislimo malo koliko smo i da li smo mudri kada i dalje za sve trazimo krivca u ‘Titu i njegovom vremenu’, umesto mozda u onima koji su dosli posle njega, u doba kada je on vec bio mrtav, u doba milosevicevskih nacional-socijalistickih ratova, neo-nacionalisticke histerije tokom 90-ih ili u ovom sada i u ovima koji sada vode politiku…
Ranko 03/23/2012 at 01:04

Tito i komunisti su upropastili Srbe i Srbiju, a spasili NDH, Baliste i Handžar diviziju od zaslužene kazne.
Ranko 03/23/2012 at 01:07

Žalosno i tragično je, da ga u Srbiji najviše slave… Zemljo, otvori se…
Ranko 03/23/2012 at 01:13

RTS i Olivera Kovačević, udarna pesnica komunista iz Srbije i precvala Playboy zečica, kao i direktor RTS, A. Tijanić, čovek za sve režime crvene i žute petokrake, pljuju na ruku, koja ih hlebom hrani, veličaju Tita, zlikovca i psihopatu…
Zlatko Šćepanović 03/23/2012 at 07:45

Rekoh ja u podnaslovu teksta „I posle Tita – Tito“ :-)

Umesto da se prost svet bavi u ovo vreme sadjenjem cveća, uredjenjem bašte i gajenjem začinskog bilja u kuhinji, za šta stvarno ne treba novca, već samo imati volju i malo razuma, ljudi i dalje misle o Titu, govore o tome šta je i kako neki političar rekao, ko je kome politički skresao i tako redom.

Tužna je istina: kakav narod – takva je i politika – i to nam je sudbina.
Sale 10/13/2014 at 21:32

Nesporna istorijska činjenica je da rasparčavanje Jugoslavije počelo ranih šezdesetih godina. Josip Broz Tito je uz pomoć najuticajnijih slovenačkih i hrvatskih komunista namerno radio na rušenju SFRJ i stvaranju nezavisnih republika još od početka šezdesetih godina prošlog veka… Tito još 1962. shvatio da Jugoslavija kao koncept ne može da opstane i da je sa dva svoja najbliža saradnika, Slovencem Edvardom Kardeljom i Hrvatom Vladimirom Bakarićem usmeravao Jugoslaviju prema raspadu – kada to budu dopustile međunarodne okolnosti. Ova ideja je pretočena u Ustav SFRJ iz 1974. godine, gde je precizirano da jugoslovenske republike imaju pravo na samoodređenje do otcepljenja i nije mogao da bude donesen bez njegovog parafa. Badinterova komisija je početkom devedesetih godina na osnovu tog ustava utvrdila da jugoslovenske republike imaju pravo na međunarodno priznanje – bez promene avnojevskih granica. Hrvati i Slovenci su u Jugoslaviju uneli ideju o svojim samostalnim državama. Oni se nikada nisu odrekli te ideje. Nije slučajno što je Kardelj Dobrici Ćosiću 1958. godine govorio da je Jugoslavija za Slovence tranzitna stanica…..Tito nije želeo da ruši Jugoslaviju za svog života, jer mu je ona garantovala snažnu poziciju u svetskoj politici. Naravno da nije imao iluzije da to neće večno trajati. Tito je “de fakto“ bio grobar svoje države….Tito razmišljao šta će biti sa zemljom posle njega i očigledno se odlučio da iza sebe ostavi izvorni komunsitički koncept Jugoslavije kao skup nezavisnih država zasnovanih na antisrpskoj ideološkoj osnovi koja glasi: „Kada se svi drugi namire, ono što ostane, to je Srbija“. Ta Titova teza je dobila otelotvorenje tokom devedesetih godina . …
Martina 10/13/2014 at 22:35

Joj Zlatko, papin tajni super agnet, ma iz kojeg je to crtanog filma?

Rođena sam u SFRJ. Dobivala sam pljuske od učiteljice Srpkinje jer imam križ oko vrata i jer idem u Crkvu. Zato sam dobivala ja i još jedna šamarčine pred pločom i jedinice, i rodtelji su to isto znali, tata je morao da šuti jer nije u Partiji i jer je na poslu radio sa Srbima partijicima najviše. Pa o čem Vi svi pričate? Kao dijete se sjećam da je najviše Tita volio srpski narod, moji su ga psovali da oprostite i u toj SFRJ, jedino su ga hrvatske komunjare voljele i naravno vaši komunjare. za druge i ne znam, svi su bili komunjare a da je nekto od Srba išao u crkvu koje postoje bile su prazne. Oprostite mi. čitam komentare i ne mogu se načuditi, narod koji je najviše gurao i slavio Tita …..
Pa Tito je bio izdajnik hrvatskoga roda i nitko ga nije od normalnih Hrvata volio. Doduše, mi nismo odgojrni da mrzimo na ikoga, ali ga je moj pokojni tata cio život psovao. On zna i zašto.Mi smo zbog Tite puno pretrpjeli kao vjernici. Tata zbog Tite nije mogao napredovati na poslu jer nije u Partiji. Kad je Tito umro ja nisam plakala, čak sam se uplašila zašto svi tako stravično plaču, bili smo u komšije Hrvata koji su suze ronili. Ja samo znam da sam morala zbog učiteljice koju neću imenovati a najradije bih, provela muku u školi i bila izopćena zbog Krista i križa oko vrata. Išla sam na sve moguće produžne kod te ….gospođe jel koja se uvijek raspitivala što su mi roditelji i znala je po imenuku gedati imena tko je kakve nacionalnosti, to se pisalo.Spasila sam se kad je došao peti razred donekle i postala odlikaš. Bilo je par imena koja su nastavljala tradiciju mrzitelja katolika i Hrvata, sve Srbi, hoćete prezimena, ajmo bit iskreni, od prvog do četvrtog Bojanić, peti pa dalje, predavala tehnički Lazarević, biologija ne mogu se sjetiti ta mi je zapaparila valjda sam potisnula, znam da se zvala Danica i da sam digla na bunu razred i razrednika. Odgovarala sam biologiju sa Radojčić, nije ništa znala i dobije pet a ja tri. Bunili su se i đaci i Srbi svi na strani R. nevjertojatno, znate kako to djeluje na dijete? Ja nisam gledala tko je tko, imala sam najbolju prijateljicu Kordić, Cvijanović…a nitko od Hrvata. Nisam gledala na ono što odrasli gledaju i nisam ništa od toga ni razumjela. Lazarevićka je imala miljenike, zna se tko su bili, tako sam ja dobila jako lošu ocjenu ize teme TITOVA KUĆA, dakle, svi smo morali napraviti Titovu kućicu i da ide na izložbu. Da stvar bude bolja tata mi je pommogao koji je bio inžinjer i kuća je bila predivna. Hm….dobila sam dva???? A neka ružnija kućica dobila je pet i išla na izložbu od Kordić. Uzela sam tu kuću i tamo je iskakala i razbila. Nikada mi nisu dali da uspijevam. Ah, da gospođa Jasić, hrvatski jezik….uvijek je imala pohvale i poitala je učenike Srbe koliko zaslužujem, uvijek sam dobila 4 a nikada pet. A ja sam inače sposobna napraviti dobre litararne radove i glupača je pisala zadaće braći Srbima, Pivaševiću itd, možda me sad čitaju Pivašević je bio najlijeniji dečko i dobivao je petice, Simić isto…a ja sam nekad i tri znala dobiti. Nevjerojatno! Gospodđa jasić uvijek je Pitala Ulemek o meni što misli i javno me ponižavala u razredu. Eto, oni su svi voljeli Tita jako jako a čitam komentare i čudim se čudim.

Srednja škola je rat. loša sjećanja, i tukli su se u razredu, mržnja, zanimljivo uvijek Srbi i Hrvati a msulimani nikada nisu dobili ćušku.

Još se sjećam knjige Bilo je časno živjeti s Titom, tko to nije imao jao njemu. Susjed bi te cinkao.

Maltretirani smo u školi kao pioniri maleni mi smo vojska prva….sa plavom kapom i crvenom petokrakom, bijela bluza i plava suknja. I ujutro rano na trg, pojma nemam zašto, neki zvučnici sa strane, moraš biti tamo netko dolazi. Štafeta, dušu ste mi izmučili sa maratonima i trčanjima, htjela sam pobjeći sa stadiona, ali dobićeš jedan….

Baš je dobro da je crkla Jugoslavija. Prestalo je to maltretiranje i zabranjivanje crkve i vjere u Boga.

Tako da papa nema veze sa Titom, neprijatelj Crkve da druguje sa papom.

za Titom nisam plakala, o Jovanki ne znam puno, samo bilo mi ju je žao u kakvom je stanju živjela i na što je spala, ipak je ljudsko biće bila. To je sramota za narod koji je volio Tita a vi ste ga voljeli!
Nije istina da su Hrvati voljeli Tita, mrzili su ga iz puno razloga i podjele teritorija….

Malo sam se ispuhala. Dobro je da je rat prošao, i ne ponovilo se nikada, to je jedino što mogu reći.
A danas imamo nove partizane na vlasti. Nitko ne valja da znate, svima smeta ekumenska molitva protiv pobačaja ispred bolnica, svima i onima desnima i lijevima, sve je to isto.

Ja se ispričavam, nisam nikoga htjela povrijediti ali kao dijete ja to nisam razmujela a svega se sjećam. Mene su moji naučili da volim svako dijete i nikada menisu poticali na mržnju. Nikada.
Ali su mene mrzili. Ne znam jeli mi uopće pametno staviti ovaj komentar, riskirat ću. Konačno je demokracija!

Pozdrav
Martina 10/13/2014 at 22:42

I izvinjavam se na gramatičkim greškama, brzo sam pisala i pod emocijama.
Samo sam htjela reći istinu . Pa neka me ide i jezikova juha, naći će se netko.
Zapamtite da sam ja bila dijete i gledala na dječji način. Na žalost ti događaji su mi stvorili lošu sliku o Srbima. Oprostite mi. Danas na Srbina gledam kao vjernik i to mogu nadići. Mogu.
A Tita nisam nikada voljela.Jer je tata plakao zbog njega.
Zlatko Šćepanović 10/13/2014 at 23:55

@ Sale

Da li su Tito i njegov tim saradnika imali ideje o kojima govorite ili su te stvari nastajale spontano, teško je da se proceni bez istorijskih dokumenata i verodostojnih svedoka. Često se takve stvari dese bez dugoročnog plana pa se posle uklope u dogadjaje, da sve izgleda planirano.

Mada vaše teze deluju logično.

Moje sećanje na taj period vlasti mi govori da su svakako postojale nacionalne težnje i autonomaška stremljenja, ali da su svi oni ipak bili igrači istog tima i da su verovali u večitost komunizma. Tako da nemam stav da li ste u pravu oko pravljenja komunističke zavere za budućnost ili ne :-)
Zlatko Šćepanović 10/14/2014 at 00:01

Eh, Martina, priče o tome da je Tito bio papin super agent se provlače kroz senzacionalističke knjige, baš kao i da je bio sin Rotšilda, austrijskog cara i ne znam koga još, to je sve navedeno sve kao ironija, nije to moja tvrdnja. Slabo poznajem Tita, njegov život i delo, mada sam ga upoznao lično, kao što napisah u tekstu :-)

Još niste oprostili svojim drugovima i učiteljicama iz Titova doba?
Martina 10/14/2014 at 09:37

E pa stvarno ja ne znam ništa o tome, samo mi je nespojivo.

Oprostila sam Zlatko, samo tako je bilo. Ako se sjećaš ne znači da nisi oprostio. Da ih sada sretnem sigurno bih im svima prišla. U tome je moja pobjeda.

Ah učiteljice,neka im Bog oprosti. Oprostila sam.

Titov režim nije donio dobra vjernicima, vladao je strah i zastrašivanje, a da ne govorim ono što i sami znate da je bilo mučenja i ubijanja, što svećenika, što običnih ljudi. Eto zato ne volim partizane jer su slijedili Tita. Zato ne volim petokraku. Petokraka je bila bog koja je htjela ubiti u nama Pravoga Boga. Neopisiva je ta mržnja bila na vjernike. Moj se tata bojao otići u crkvu da ne izgubi posao. Pa sad, samo budala može žaliti za Jugoslavijom, zar nije i kod Vas bilo takvih stvari? Dali su Srbi vjernici ispaštali zbog vjere od komunjara?
Niko 10/14/2014 at 11:59

U, brate, kol’ko ste stari… Ja nisam bio ni rođen dok je Tito bio živ.
Martina 10/14/2014 at 15:04

Niko

ne znam kako da ovo shvatim kao antikompliment? Čovjek je toliko star kako se osjeća u duši. Ja se u duši osjećam kao dijete. :) Kada sam bila kao ti ili kao dijete, onda mi je svatko bio star, bila mi je baba i ona u tridesetima, ja tako izgledam kao da jesam u tridesetima a možda sam starija deset godina. Kad budeš imao i sto godina ako doživiš, voljet ćeš i jedan dan više. Ne daju se stare generacije, generacije moje i one nešto starije mladi umiru, sve ljudi od četrdeset. Jesu li mladi ili stari Niko za smrt?

Eto, nije me sram reći. Godine će i onako proći i sve ode u Vječnost.

Možda i bolje da nisi bio onda rođen, novije generacije su otvorenije i nisu valjda u mržnji. Bar se meni tako čini. Ne znam. Kad pogledam ovdje u Hrvatskoj mlađe generacije, nemaju pojma o pojmu ni o ratu i sve im je svejedno. I nažalost, ne znaju ništa cijeniti.
Zlatko Šćepanović 10/14/2014 at 23:51

Tito je u Srbiji odavno zaboravljen Martina, odavno. O njemu se još vode neke žustre rasprave na pojedinim forumima ali je običan svet zaboravio na Tita. Drugi političari su u modi :-)

U Srbiji su vernici i sveštenici bili ozbiljno progonjeni, ne od Tita koliko od domaćih revnosnih Srba komunista koji su u svom ateističkom fundamentalizmu hteli da istrebe sve što ima veze sa verom.

Slično je bilo u Crnoj Gori. Tamo mi je jedan sveštenik pričao kako su njega jedene noći zbog nekog pisanja jurili komunistički obaveštajci, obučeni u duge kožne mantile, i kako se mesecima krio po manastirima, da ga ne uhvate. A samo su retki imali hrabrosti da idu u Crkvu, i u Crnoj Gori se bukvalno znala svaka porodica koja je išla u crkvu – bilo ih je malo, ali su bili hrabri i veru sačuvali, dok su im se svi ostali podsmevali i vredjali ih kao retrogradne i zatucane.

To su bila pamučna vremena koje su pojeli skakavci.
Martina 10/15/2014 at 09:31

Drago mi je zbog ovog Vašeg svjedočanstva, dajte malo objavite o tim svojim mučenicima za vjeru, ima ih i u katoličkoj crkvi koji su bili proganjani i mučeni i ubijani, a o pravoslavnima svarno ne znam ništa. Kod nas su od partijaca bili mnogi proganjanji a Titova je bila partija.I partizani su ubijali vjernike, sviđalo se to nekome ili ne, i sami znate da su imali ateistički nazor.Svaka čast obrani od okupatora ali su radili puno lošega. I ovdje je Tito zaboravljen odavno. Nema jugoslovena. Doduše ima nekih malih skupova, gdje ono, u Kumrovcu su imali skup u jako malom broju.
Aleksandar Zlatar 10/15/2014 at 11:49

Iznenadilo me je ponovno otvaranje teme Tita, Jovanke, njihove istorijske uloge. Moj stav je poznat od ranije, jer je ova tema još iz 2011. godine.

Martina, ja sam budala koja žali za Jugoslavijom. Ne radi se o mladosti, odnosno mladim, lepim i bezbrižnim godinama. Kad sagledate rezultate onog i sadašnjeg perioda u svim sferama i oblastima šta dobijate? Jedino možete da se slobodno posvetite veri i tu je kraj. Od ekonomski jake, socijalno pravedne, ugledne, bezbedne zemlje spali ste na bankrot države u kojoj je mala grupa lopova i hoštaplera, pod parolom demokratije, tranzicije i privatne ekonomije prigrabila enormna bogatstva, uz istovremeno osiromašenje ostatka naroda, koji se bukvalno bori za osnovne uslove za život.. Da li postoji bilo koji segment ovog društva (tu mislim na sve države bivše Jugoslavije) koji funkcioniše na zadovoljavajući način?

Osnova svakog društva je civilizovano uredjenje, u čemu se ljudi razlikuju od životinja. A civilizacija podrazumeva skup pravila ponašanja i adekvatnu kontrolu da se ta pravila poštuju, jer samo tako se obezbedjuju uslovi za život svakoga dostojan čoveka. Ako ne funkcioniše zakonodavna, izvršna i sudska vlast, odnosno ako su pod direktnim uticajem malog broja „demokratski“ izabranih onda je to dno, na kome smo, i evo već 25 godina ne možemo da se podignemo na površinu.

Svaki naredni dan, umesto da donosi boljitak, sve više urušava sve sisteme. Uvek sam se pitao – zar je moguće da ti koji su na vlasti ne mogu ili ne znaju da primene osnovne ekonomske mere i zakonitosti da bi ekonomiju države doveli bar na nivo od pre 25 godina. Onda sam shvatio da znanja ima dovoljno, ali da to nije cilj. Verovatno je i cilj apela premijera za dve godine stiskanja zuba (kako reče Brakus…niti imam vremena, a ni zuba…) da se dokusuri započeto, i preostala bogatstva u EPS, poljoprivredi, telekomunikacijama i sl. predju u privatno vlasništvo, što će označiti i definitivni kraj Srbije.

Zlatko, nije Tito zaboravljen. Naprotiv, sve je više onih koji uočavaju jasnu razliku života nekad i sad, i često ga pominju. Medjutim, ne postoji ni pojedinac ni organizovana grupa koji mogu da naprave promenu. Prodali su se sindikati, od vojske je ostao samo vojni orkestar, mladi su još mladi i neorganizovani, u zdravstvu su najveće p…., prosveta slaba, stariji bez posla i penzija.

I do daljneg ostajemo na dnu.
Niko 10/15/2014 at 13:16

@ Aleksandar Zlatar

E vala si se iskuk’o, svaka ti čast. Neka si izbacio to iz sebe. Nije tebi lako…
Martina 10/15/2014 at 13:46

Zlatko, dali ste Vi išta svatili što sam ja rekla? Zašto ja ne žalim za Jugoslavijom, vi nigdje niste spomuli pravo svakoga da ima svju vjeroispovijest i da niti jedan režim ne može i ne smije gospodariti nad nečijim osobnim opedjeljenjem. Varate se ako mislite da je u Jugoslaviji sve bilo dozvoljeno, „radilo se u tišini“ a nas kao djecu u psnovnoj i srednjoj školi su maltetirali svi oni koju su veličali Jugoslaviju i KPJ. Vama je to bilo dobro? Vama je bilo dobro da vas se uvijek ucjenjuje jer niste u Partiji? Vama nije smetlao da Vam netko dođe doma i kaže „Što slavite Božić“, nećeš dobiti mjesto na poslu itd… nažalost moj otac Vam to ne može reći jer je mrtav. Zato ja govorim. I neću šutjeti.

Voljela bih uistinu da se ovdje javi i neki pravoslavac i da kaže jeli i on imao takvih problema a možda i gorih.

Srdačan pozdrav
Martina 10/15/2014 at 14:00

Jugoslavija je mračno doba ateizma i terora nad onime koji je htio reći, da ja slavim Božić i vjerujem u Isusa Krista i idem na nedjeljnu misu.

Jedno svjedočanstvo: Kada sam ispovijedila „zakletvu Titu“ kao pionir maleni što sam ju MORALA dati, lebdila sam kao pero iza ispovijedi i plakala. Naravno da to neće shvatiti onaj koji nije vjernik. Mi smo se zavjetovali idolu pored dragog Boga, pa koje su to sve bile riječi idolopoklonstva drugu titu. „Mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo“. I ono obećenje pionira Titu, ne sjećam se više uopće ali zvuči kao da je zlatno tele tvoj Bog. Tko me je pitao jeli hoću ili neću, morao si.

Zamisli da se ja danas moram kleti predsjedniku bilo kojemu u ovoj državi? Neki su kod kuće na zidu imali sliku Tita i uvijek se gledao tko to nema sliku Tita ….mora da je neki antielement. mi nikada nismo kačili na zid ni Tite ni Tuđmane ni bilo koje ljude, nemam čak ni slike roditelja po zidovima, ja to ne volim. Imam raspelo. Za fotografije imam album.

Kao daijete nisam sve to razumjela, bilo mi je jako naporno biti dijete, danas razumijem. Nažalost dogodio se rat, kažem nažalost zbog svih mrtvih, ali na sreću konačno sloboda po pitanju vjere. Imamo druge demone, jednog smo se oslobodili a sad se borimo sa tisuću drugih, pobačaji, homosekusalci, političari….no bar mogu bez straha otići u crkvu i hoće li me netko vidjeti.

U toj Jugi, Aleksandar, moga oca su uhvatile komunjare Srbi, skinuli ga do gola i namazali paradajzom i tako osramotili samo zato jer je ministrirao u katoličkoj crkvi, i to je Jugoslavija, ali vama ateistima bitno je samo materijalno ali ne i duhovno. Tito je zločinac za mene. Možda on nije radio zla osobno ali je imao ljude za to. I imao je režim kao najveće zlo.

Ja ne znam kako je to u Srbiji danas, ali ovdje u Hrvatskoj te nitko krivo ne gleda ako ideš na misu, crkve su krcate i običnim danom. Ateisti su u manjini ali i na vlasti.Na vlasti su sami bezbožnici i lijevo i desno.
Zlatko Šćepanović 10/15/2014 at 14:21

Martina, nisam baš najbolje shvatio da baš meni upućujete pitanje:

Zlatko, dali ste Vi išta svatili što sam ja rekla? Zašto ja ne žalim za Jugoslavijom, vi nigdje niste spomuli pravo svakoga da ima svju vjeroispovijest i da niti jedan režim ne može i ne smije gospodariti nad nečijim osobnim opedjeljenjem. ….

Ako je stvarno upućeno meni a ne godn Zlataru, nemam komentar :-)
Aleksandar Zlatar 10/15/2014 at 16:42

@Niko
Izgleda da si zalutao u Baštu Balkana, krećući se nasumično po netu u potrazi za kul informacijama, slikama i pametnim komentarima istomišljenika, istog uzrasta, obrazovanja i interesovanja. Bolje se zadrži na fejsu ili tviteru, uz selfije ili strava snimke sa jutjuba. Mislim da ti ovde nije mesto, Bašta nije na tvom nivou.

@Martina
Ono što ti nazivaš mračnim dobom ateizma i terora u Jugoslaviji – vreme socijalizma (socijalno humanijeg društva) je u stvari zabrana mešanja crkve u zvaničnu politiku i uredjenje države. Ti imaš loše iskustvo jer se kod tebe očigledno sve vrti oko vere i verovanja, čak u tolikoj meri da je sve drugo u drugom planu. Mali je broj onih koji su razmišljali na taj način u to vreme. Mnogo veći broj je onih koji su u tom sistemu imali normalan život, a kojima vera nije bila priroritet.

Danas si zaštićena i evropskom konvencijom i ustavom i garantovana su ti sva prava veroispovesti, ali živiš u društvu daleko siromašnijem i duhovno i materijalno, gde su mnogi na rubu egzistencije i nikakva im vera ne može pomoći.
Martina 10/15/2014 at 18:40

@Zlatko, oprostite, dva Z greška, komentar je bio upućen g. Zlataru
Martina 10/15/2014 at 18:41

@Zlatko, oprostite, dva Z greška, komentar je bio upućen g. Zlataru, stvarno sam se zabunila, uopće nisam ni mislila na Vas, oprostite mi.
Martina 10/15/2014 at 18:56

@Aleksandar, griješiš. Kad sam bila dijete bila sam tek u povojima vjere da tako kažem, samo sam primala što mi roditeljli kažu. Danas vjerujem da je to bilo ispravno. Jer sam dohvatila dubinu duhovnoga, ne mislim se sad hvalisati, samo kažem, da se u vjeri raste pa nikako nije tako jaka vjera bila na početku ali sam nastojala biti poslušna i roditeljima i vjeri i nisam ništa loše nalazila u tome.
Ma nemam ja samo loše iskutvo ja sam tek zrno pijeska, voljela bih da se još netko javi ali ljudi se boje valjda i danas, sjećam se da je jedan Srbin pravoslavac na nekoj temi isto se malo okuražio i napisao što su prolazili ali ne znam koja je to tema bila, možda isto neka o Titu, treba pogledati u pretraživač.

Aleksandar, nije sve drugo u drugom planu. Snaga dolazi od Krista i za ovo u drugom planu. Pa ako baš hoćeš i mi smo u to vrijeme imali normalan život u smislu materijalnog, pripadali smo srednjoj klasi valjda. Dobro smo živjeli, ne mogu reći. Nismo bili gladni. Kad je rat počeo onda smo i bili gladni i toga se sjećam. Da danas živimo u jednoom nehumanom svijetu, slažem se, i više nemamo nego imamo, materijalno, može nas se deložirati, mogu nam sutra stići ovrhe, doći će prvo od odvratne HRT, to je takvo smeće od njih, kao žandari upadaju u kuće…nemam riječi …da se ne zadržavam na njima, da teško se živi, više se preživljava.Kupuje se najjeftinije. Svaki dan se razočaram, naiđem na nešto dobro i toga više nema, npr. srpki jogurt Moja kravica i Imlek, i dođem u dvije trgovine i više nema. A bilo je jeftino i dobro.Srpska stvar košta 8 kuna a hrvatska 16 a nije uopće bolja, to je istina.

Pitam se što bi falilo da su nam sva ta prava bila zagarantirana i u socijalizmu? To je bilo teško?
No to je sad stvarno glupo pitanje jer i rat nije počeo zbog toga. Sam kažeš da se dobro živjelo pa zaista ne znam čemu je bil potrebno da rat i počne ali i to je sad stvarno glupo pitanje.

Žao mi je što misliš da vjera ne može pomoći. u krivu si, vjera je pokretač u čovjeku. Kad imaš vjeru imaš nadu ne objesiš se nego vjeruješ u vječnost a i za života ti se mogu neka „zemaljska“ vrata otovoriti. Nemaš to iskustvo pa pričaš napamet.
Aleksandar Zlatar 10/15/2014 at 21:55

@Martina
Za mene je vera u ljude isto što i vera u boga. Kad si okružen ljudima u koje imaš poverenje i koji ti obogaćuju život ništa ti drugo i nije potrebno. Naći ćeš izlaz iz svakog problema ako te zadesi, a i sam ćeš pružiti pomoć i utehu drugima. Zar to nije ono što i ti tražiš u svojim molitvama?

Medjutim, svedoci smo otudjenja, raslojavanja i gubljenja poverenja u ljude. Raskidaju se prijateljstva, kumstva, rasturaju se porodice i familije. Nemaština ili nerealne ambicije pokazali su prava lica mnogih. U tome sam izgubio ovozemaljsku veru, a u večnost ne mogu da verujem, jer je tamo negde daleko, nedodirljiva i nedefinisana.

Kad kažem da se dobro živelo u ono vreme to je zbog toga što taj period poredim sa sadašnjim i bolje je reći da se bolje živelo. A kad su nastupile najveće prevare „savremenog sveta“ u vidu demokratije, tranzicije, privatizacije, zaštite ljudskih prava itd. i kad takav sistem ne može da dostigne ni deo standarda i blagostanja od pre 25 godina, onda se gubi svaki smisao, nada i vera. Zar je i (ne)pravda rezervisana, i za nju ni stvoritelj ne garantuje? Šta je onda smisao vere i ovozemaljskog života?
Vojsije 10/15/2014 at 22:34

Vernici koji veruju u spasitelja-mucenika kukaju kako je lose bilo vreme u kom su se sami morali muciti te nisu mogli praviti karijere u ateistickom uredjenju i hvale potpuno obezduhovljeno vreme u kom mogu `javno da izrazavaju svoju veru` ?
Martina 10/15/2014 at 23:06

Mislim da Vojsije nije razumio baš. Ma nisu to bile karijere nego ucjena da zadržiš i postojeći posao, baš bih voljela da se neki Srbin javi i posvjedoči malo za istinu, hajte, znam da čitate, pa nisu samo Hrvati trpjeli! Ne zbog mene nego zbog Krista. Gdje ste?

Vojsije bilo je loše da nemamo pravo na ono što bismo trebali imati pravo, sve u strahu, sve pod motrenjem kako niste razumjeli? Moja tata nije pravio karijeru ali je završio fakultet u Beogradu strojarski,mislim da svatko zaslužuje napredak ako se školovao, birali su se partijci i oni nesposobniji, nemojte mi samo reći da lažem.

Pa i Vi Vojsije ste vjernik ili niste ili niste onda bili pa sad jeste, više ne znam. Nemojte me tjerati da donesem ovdje popis poubijanih svećenika katoličke vjere. <Pogledajte Međugorje, što je sve prolazilo sa milicijom u doba druga Tite,fra Jozo Zovko…niste valjda prespavali i to.A danas je svetište, nije važno sad jeli to vi prihvaćate ili ne, to je ionako moja vjera.
Martina 10/15/2014 at 23:10

eh Aleksandar, kada sam počela jako vjerovati Bogu gle čuda, kako su ljudi otpali od mene, i to oni u koje sam vjerovala. Ne može se vjerovarti čovjeku, ni svećeniku čak, jedino Kristu. možeš imati prijatelje, ali čak te i oni iznevjere, tako da to sam prošla, Bog te nauči da se na oslanjaš na nikoga. Možep u ljudima gledati Božju Providnost ali zapravo te nitko ne voli kao Bog.On ti može slati ljude na put, ali to nije od ljudi nego od njega.

Vojsije stvarno me čudi ovakav komentar od čovjeka koji se zove vjernikom. Vjerujete li ne u Boga nego Bogu?Što ste u međuvremenu otišli u ateiste?
Vojsije 10/16/2014 at 07:17

Martina,moje iskustvo je drugacije iz tog ‚‚mracnog‚‚doba.Moji su bili vernici a ja
sam bio vernik u bratstvo-jedinstvo,svetlu buducnost i slicno . Tamo gde sam odrastao bilo je vise tolerancije nego kod vas . Crkva nije postojala ali je nisu srusili komunisti vec neki koji su bili pre njih . Bio je i pop , vise antireklama za sve vezano za veru , sto takodje nije omelo iskrene vernike da to budu . I bar 90% pripadnika islamske veroispovesti je slavilo svoje praznike. Slicno kao Zlatar , mislim da smo tad vise bili ljudi . Naivniji i postenji , siromasniji i srecniji , manje galamili o Bogu i on nas zbog tog vise cuvao …
Jos se nisam vratio mojoj ‚‚iskonskoj‚‚ ateistickoj veri u nista bez obzira na nesebican trud nekih u i oko Crkvi . Ali da opet ne pocinjem o tome…
Da se vratim na temu..
Druze Tito mi ti se koljemo…
Martina 10/16/2014 at 09:29

Ne, ne koljemo se. Sve počinje u srcu s Bogom. :)

Islamski vjernici i danas slave svoje praznike kao i uvijek. Ne vidm da ih itko dira ili da ih je dirao. Niti bih j ato htjela, nedaj Bože.

Progone se kršćani oni koji vjeruju Krista, kao što vidimo i danas iako je to daleko od nas, progoni se naš Bog, Isus Krist. Dali Vam to nešto govori, s obzirom na Sveto Pismo i Riječi koje je Isus ostavio, da biti će progonjeni oni zbog imena njegova, ne govori li Vam to i više od rečenog?

Ne koljemo se Vojsije, oni koji su u Kristu ne kolju se,oni koji su u Kristu ne kolju niti jednog čovjeka. To je ono duhovno što ja nastojim živjeti u sebi.
Ja možda govorim temperamento i katkad žestoko ali moj duh ide za Kristom, nastojim sve smiriti u Njemu.

Želim svima taj Mir. Kristov mir. Tko hoće naravno.

Povlačim se, sve sam rekla što sam imala.
Zlatko Šćepanović 10/16/2014 at 09:40

Samo bih napomenuo da je po rečima jednog meni dragog sveštenika u Titovo vreme bilo jako teško biti sveštenik, jer si bio proganjan i šikaniran, DB se uvukla i u crkvu, namerno su postavljali loše ljude i popove da bi diskreditovali crkvu, ucenjivali su episkope i vladike, preteći im zatvorom, progonom, pa čak i likvidacijom.

Naravno, običan svet, bio veran ili neveran, o tome nije ništa znao a ni mogao znati, jer je Služba to radila skriveno, pa onima koji se sa tim nisu susreli, Titovo vreme izgleda ružičasto. A izgleda tako lepo jer je bilo materijalno komforno i jer smo bili velika zemlja, ali je to bilo vrlo licemerno i konvertitsko vreme. Od malena su te primoravali da „misliš i radiš po diktatu države“, to nekako svi sada zaboravljaju – nisi smeo da pisneš kritički o KPJ, Titu, NOB-u, ili pak da kažeš nešto afirmativno o tabu temama.

To što kaže Vojsije da je kod njega bilo tplerantnije, to je samo slika te zemlje, negde je bilo dobro a negde ne, zavisno od lokalne vlasti, ali je na nivou cele zemlje vrlo svima bilo sve jasno i nacrtano kako da se ponašaju i žive :-)
Martina 10/16/2014 at 09:43

Vojsije, poklanjam, iako nismo iste vjere ali možda nešto i dotakne,upravo slušam.

http://www.youtube.com/watch?v=4qAsUsymLbo
Niko 10/16/2014 at 10:49

@ Aleksandar Zlatar

Stvari su sasvim jasne, što se tiče Jugoslavije. Ona nikad nije stvarno bila ekonomski jaka. Blagostanje o kom pričaš je bilo zasnovano na kreditnom zaduživanju, na štetu budućih generacija. Spoljnji dug države se uvećavao svake godine. Krajem 80-ih godina ekonomija je bila toliko jadna, da zemlja nije mogla da vrati ni kamate.

Pošto nisam na tvom nivou, evo članka koji govori o ekonomiji Jugoslavije, čiji autor „valjda“ jeste (na tvom nivou):
http://goo.gl/ueD4B6

Po mom mišljenju, Jugoslavija se zato se i raspala. A, ne zbog nacionalista i gramzivih visokih funkcionera – oni ne bi ni postojali, da je ekonomija bila izgrađena na zdravim osnovama.
Aleksandar Zlatar 10/16/2014 at 11:52

@Niko
Nivo koji sam spomenuo odnosi se na način tvog komentarisanja, a ne na tvoj, moj ili nečiji drugi nivo poznavanja neke teme.

Jugoslavija je svoj ekonomski razvoj zasnivala do pred kraj 60-tih godina isključivo na sopstvenom potencijalu i preraspodeli izmedju poljoprivrede i industrije. Zaduživanje iz drugih izvora bilo je strogo kontrolisano i ravnomerno rasporedjivanjo po celoj zemlji. Jugoslavija je bila ekonomski vrlo jaka u svim oblastima teške i lake industrije, energetike, vojne industrije, i mnogim drugim oblastima . Raspad Jugoslavije nije usledio, kako misliš, zbog kredita jer je to vrlo lako mogla da servisira sa takvim potencijalom. Raspad je usledio zbog globalnih političkih prekrajanja, slabljenja jakih zemalja zbog lakše strane kontrole, a Jugoslavija je bila pogodno tlo zbog heterogenog sastava stanovništva i korupcije lokalnih (republičkih) političara u kojima je strani uticaj imao najveće uporište.

Umesto privatizacije, koja je po diktatu sprovedena za rad osiromašenja većine, trebalo je jačati državna preduzeća, a unapredjen i prilagodjen sistem nagradjivanja i kontrole ključni su za efikasan rad svakog preduzeća bilo državnog ili privatnog. Da je to tako uradjeno ne bi sada imali tolika ugašena preduzeća i toliko nezaposlenih. Sprovedena decentralizacija sedamdesetih godina i davanje većih ovlašćenja republičkim političarima u sferi politike i ekonomije uništili su Jugoslaviju, a ne kreditna zaduženost. Ona Jugoslavija je bila opterećena sa oko 20-tak mlrd.dolara, dok su danas republike bivše Jugoslavije sa dugom oko 300 mlrd. sa privredom na nivou četvrtine privrede osamdesetih godina.

@Zlatko
Ako treba da biram da li da živim u sistemu u kome ne smem da kritikujem aktuelnu vlast koja razvija socijalno pravedno društvo, ili vlast u kome mogu da kažem da je premijer peder a živim u stanju svakodnevnog stresa i nemaštine sa neizvesnom budućnosti i neartikulisanim merama navodnog ekonomskog oporavka, onda je moj izbor sigurno pod br. 1.
Martina 10/16/2014 at 12:56

Zlatko istinu kaže,“ – nisi smeo da pisneš kritički o KPJ, Titu, NOB-u, ili pak da kažeš nešto afirmativno o tabu temama.“ Živa istina, ako bi netko i neku malu sitnicu rekao išlo se sa drugarima na razgovor, prijavio bi te neki tamo ulizica partijac.

Jedino mi nije jasno što je Vojsije napisao “ Crkva nije postojala ali je nisu srusili komunisti vec neki koji su bili pre njih „, to bi značilo da niste imali gdje održavati liturgiju? I općenito rasti u vjeri? Mi smo imali svete mise i po kućama kad nismo imali građevinu crkve, posvećeni oltar i mjesto…jest da bi se gužvali, tako da mi nije baš jasno. Nisam baš shvatila što je Vojsije htio reći. Pa napišite slobodno :) Nitko neće reći, nije istina, Vi najbolje znate jer ste tamo živjeli.

Evo, ja mogu reći kad su počele one barikade i nagovještaj svega što je odašiljala JNA u jednom gradu, poznavala sam svećenika, samo su ga jedne noći našli izbodena nožem iako je znao borilačke vještine, mlad svećenik, dobar čovjek, svima je pomagao bez obzira na nacionalnost, nakon njegove žrtve počelo je krvavo i ratno. Dan danas taj zločinac nije uhvaćen. Iako su mu bili n a tragu, malo čudno.

@
Niko, moj tata je govorio da smo dobro živjeli jer je Tito krao i zadužio nas u beskraj, pa sad…
Vojsije 10/16/2014 at 15:54

Ukratko,zla u doba ‚‚komunizma‚‚ nije bilo nista vise nego u vremenima pre i posle
njega . Bilo je drugacije i ravnomernije rasporedjeno.
U svakom drustvu, pa i sadasnjem zucnuti o zabranjenim temama nosilo je i nosi posledice.
Martina 10/16/2014 at 16:07

Ne znam koje su to zabranjene teme u Hrvatskoj, vjerojatno one o homoseksualcima, tu možeš nadrljati. :) I ako istučeš dijete na cesti stiže socijalna. (Jednu obitelj socijalna je posjetila jer su susjedi javili da dijete stalno plače, a ono novorođenče bilo gladno, eto…gdje mi živimo. )

Pozdrav
Niko 10/17/2014 at 09:41

@ Aleksandar Zlatar

To nije tačno. To je neki tvoj pjesnički pogled na jugoslovensku privredu i ekonomiju.

Jugoslavija je dobila 47 mld ratne odštete, a imala je i značajnu ekonomsku i političku pomoć Amerike.

20 mld dolara 80-ih, je kao 100 mld danas. Sve bivše države članice, danas imaju manju stopu rasta spoljnog duga, nego Jugoslavija. Pri tom, svrha zaduživanja nije bilo, vremenski ograničeno investiranje u projekte, koji bi donijeli povećanu produktivnost i time omogućili uspješnu otplatu duga u budućnosti.

„Primanja strmoglavo opadaju krajem sedamdesetih uprkos pumpanju ogromnih količina stranih sredstava u zemlju. Godišnja inflacija se meri dvocifrenim brojevima, a nekoliko godina pred Titovu smrt ubrzava i dostiže 40% godišnje. Stopa nezaposlenosti se, uprkos odlasku preko 1.1 milion (ili 20% radne snage) Jugoslovena na privremeni rad u inostranstvo, od 1970. do 1980. popela sa nešto ispod 7% na 12%. Takav rast nezaposlenostii stope ekonomske emigracije bi se u ekonomskoj literaturi okarakterisao kao znak duboke recesije.“

„… uprkos neprestanom rastu priliva stranih sredstava u vidu kredita bez pokrića, deviznih doznaka milionske dijaspore i politički motivisane američke ekonomske pomoći, jugoslovenska ekonomija beležila skroman rast. Ali, čak je i taj skromni rast bio neodrživ bez kontinuirane strane pomoći. Ono što se dogodilo osamdesetih i devedesetih, samo je otkrivanje stvarnog stanja jugoslovenske ekonomje. Kao kad hronični alkoholičar mora da se suoči sa realnošću svoje zavisnosti, …“

http://goo.gl/ueD4B6
Aleksandar Zlatar 10/17/2014 at 12:01

@Niko
Obzirom da nisi rodjen u „vreme Titove Jugoslavije“ pretpostavljam da si i u ozbiljnu materiju najranije ušao krajem 90-tih godina kroz literaturu, udžbeničku ili stručnu, u vreme kad je bilo „moderno“ prikazati jugoslovenski period u najgorem svetlu. Ekonomska kretanja 70-tih godina bila su u nadležnosti decentralizovanih republičkih vlasti, kao i kreditna zaduženja republika i preduzeća pojedinačno. To je daleko odstupalo od čvrste centralizovane kontrole zaduživanja i regionalnog usmeravanja u investicije 60-tih godina. Što se tiče inflatornih kretanja mislim da si pogrešio deceniju. Skromni rast „jugoslovenske“ privrede o kome govoriš ide u prilog tome da to više nije imalo vezu sa Jugoslavijom, već sa svakom republikom pojedinačno.

Ne znam koju literaturu koristiš, ali je mnogo nelogičnih informacija, počev od ratne reparacije, kao i konstatacije da bivše jugoslovenske republike imaju manju stopu zaduživanja. To jednostavno nije tačno. Stopa rasta spoljnog duga nije relevantna kategorija ukoliko se ne sagledaju i svi drugi parametri.

Onog momenta kad je politika duboko zasela u ekonomska kretanja i kad su počele političke likvidacije i uništavanje privrede (primer Agrokomerca), što se dešavalo 80-tih prestao je svaki osnov da se privreda naziva Jugoslovenskom, a to je i bila priprema za totalni sunovrat 90-tih. Iz tog sunovrata odjednom su nikli biznismeni, za koje nikad ranije niste čuli, koji su političko-demokratski-tranziciono došli do para za sebe i političare koji su im to omogućili, a zna se ko je bez tih para ostao. Bilo direktno, bilo kroz budžet iz koga je pokrivana pljačka.
Niko 10/17/2014 at 13:13

@ Aleksandar Zlatar

Ma, kakvi. Ja sam iz čistokrvne komunističke porodice. Krajem 90-ih sam bio u osnovnoj školi. U „ozbiljnu“ materiju sam ušao prije 2 dana (danas ću da izađem). Tito je počeo da mi se gadi prije godinu i po. Ako si pomislio da sam neki četnik – nisam, čak su mi i odvratni.
Martina 10/17/2014 at 15:53

Ha ha, e jesi me nasmijao Niko :) Pa zašto bi uopće pomisio da si četnik dijete drago.
Za dva dana postigao si puno, mnogi ne sada ne razumiju. Tito nas je uporopastio financijski i to će ti reći svaki Hrvat. Pa sad ….. Možda si Hrvat. Šalim se Niko.

Meni se čini da ti dobro razmišljaš, osim da sam stara. ;)
Aleksandar Zlatar 10/17/2014 at 16:51

@Martina
Martina, zaista mi nije jasno iz kojih pobuda se Titu pripisuju tako, moram prosto da kažem, primitivne „zasluge“ da je krao, da je finansijski upropastio Jugoslaviju, da je to mišljenje svakog hrvata i sl. Neka hrvati preispitaju svoje rukovodioce počev od 70-tih godina pa do danas. Tito da je krao verovatno bi svojim naslednicima, pogotovu Jovanki, ostavio nešto u stranim bankama ili u gotovu, pa ne bi većina naslednika živela običnim životom, a Jovanka ne bi doživela pakao u kome se nalazila od Titove pa do svoje smrti. Apsolutno neprimerene i primitivne kvalifikacije.
Magda Štos 10/17/2014 at 17:23

Nije točno da svi Hrvati mrze Tita i Jugoslaviju. Treba samo malo „prošetati“ društvenim mrežama da bi se vidjelo da mnogi misle o tim vremenima s nostalgijom. Moje je mišljenje, da Jugoslavija nije bila tako idealna i dobra, koliko je Hrvatska beznadna i loša, za Srbiju procijenite sami. Kad bi naše sadašnje države bile daleko bolje od Jugoslavije, vjerojatno bismo je svi već pomalo zaboravljali. Nažalost, nije tako. Sve što je u Jugoslaviji vrijedilo, a bilo je dosta toga, razoreno je i uništeno. Sve što nije vrijedilo, prenijeli smo u svoje nove države i multiplicirali do beznađa. U Jugoslaviji je bilo grabežljivaca, karijerista, zlobnika, licemjera kao što i u našim sadašnjim državama ima isto takvih. A gdje ih, molim vas lijepo, nema? Nije istina da se nije smjelo ići u crkvu, nije istina da se nije smio slaviti Božić, nije istina da su svi morali biti u partiji. Moj je otac bio jedan od rukovodilaca velike i značajne tvornice, a NIKADA nije bio u partiji, ali je bio dobar radnik i nikada nije pitao je li petak ili svetak: ako je trebalo raditi, on je radio i to se cijenilo. Da ne govorimo o zaštiti radnika. Ako to usporedimo s iskorištavanjem koje danas doživljavaju, jasno je da se oni stariji s nostalgijom prisjećaju Jugoslavije. Jugoslavije više nema, mi smo srušili kuću kojoj je trebalo okrečiti zidove, promijeniti parkete i popraviti prozore. I sad možemo uživati u slobodi pisanja kojekakvih gluposti i nebuloza po raznim društvenim mrežama, nesvjesni cijene koju smo za to platili.
Diana 10/17/2014 at 19:29

Magda sve ste točno rekli. Hrvatica sam, katolkinja i žao mi je da nema više Jugoslavije. Koliko je ta država bila dobro zamišljena i koliko je imala pravo boriti se svim sredstvima protiv nacionalizama svih boja na ovim prostorima najbolje potvrđuju zadnji potpuno nepotrebni ratovi na Balkanu. Šteta da nemamo kvalitetnu generaciju koja bi nas znala usmjeriti, neg ove amatere koji niti nakon 24 godine nisu u stanju ništa kvalitetnog organizirat i napraviti. Hrpa sitnih duša s pokojim kriminalcem maskiranim u vođu i patriota. Gledajući jučer impresivnu vojnu paradu u Beogradu čini mi se da vođe Srbije imaju viziju, kako će prosperirat njihov narod. Ajd, bar da neko s ovih prostora ide na bolje. Čestitam. Mi ostali budemo izgleda morali čekat, jer kak sam negdje nedavno pročitala : „da ove iz Sabora nemreš niti sa špahtlom ostrugat iz fotelje kak su se na nju zaljepili.“
Aleksandar Zlatar 10/17/2014 at 21:11

@Magda Štos @Diana
Mislio sam da sam usamljen u nekim stavovima, medjutim drago mi je da ima i drugih koji isto ili slično rezonuju. Istina je da veličamo onaj period jer je svaki naredni bio sve gori, a kao što ste pomenule da je bolje – stara Juga bi polako otišla u zaborav.

@Diana
Parada nas je malo „podigla“ ali je to daleko i od vodja i od vizije, na žalost. Čini mi se da ih je Putin poredjao i rekao – održaćete paradu, proslaviti oslobodjenje Beograda, prestati sa prekrajanjem istorije uvodjenjem četništva na mala vrata (ne zaboravite da su se do juče naše „slavne vodje“ šetale po Ravnoj gori i nosile kokarde na čelu), dobićete para ali da se zna gde je svaki dolar utrošen, jasno i glasno ćete naglasiti vezu Srbije i Rusije.
Martina 10/17/2014 at 22:13

Magda govorite u svoje ime ali ne i u moje, pa nema „nije istina“, zar trebam ovdje ostaviti, gradu, ulicu i firmu, kada bih ostavila možda bi Vam bilo jasnije malo.
Pa meni je drago da nisam taj Hrvat kao i vi. Uostalom ja sam katolkinja a za Vas ne znam.Ni jedan normalan katolik to ne bi želi, Jugoslaviju, Jugoslaviju žele ateisti, komunjare i vjernici na papiru, pa što god Vi mislili o meni. Mi nismo išli od Božića do božića na misu nego redovito.Vidim da Vam otac nije držao do vjere pa je i svecima radio, nije ni čudo da „nije istina“.

Ne želim s Vama nastavljati razgovor uopće, pun mi je kufer izdajnika i vjere i jugonotalgičara. Idite u Kumrovec. Nije istina da je moj tata bio mučen od tog vašeg režima, nosite se od mene svi.
Nije istina, nije istina, majko mila, sa ovakvima poput vas ni kavu ne bih popila. Povraća mi se.

Bolje mi je i u ovakvoj Hrvatskoj jer sam „slobodna“ nego robovati zlatnim teletima u Jugi, i klanjati se rogatom u petokraki. Tito je bio zlo. Doviđenja.Koliko je ljudi zbog njega umrlo.
Pravi vjernik nosi svoj križ i ljubi svoju zemlju makakva bila. Ne ljubi ju zbog odvratnih političara nego jer živiš tu. Poštovaš tuđe i živiš tu. Ako mi se ne sviđaju političari, još više volim svoju zemlju, a za njih se mogu jedino moliti. A žaliti neću nikada za Jugoslavijom. Tko zna kako bi nam danas bilo, vama ateistima dobro a nama vjernicima ….Jeste Vi magda ikada čuli za Međugorje i progon one dječice i fra zovke i vjernika, ma o čemu vi pričate NIJE ISTINA NIJE ISTINA….. fuj, samo to mogu reći. Kad mi Srbin digne tlak u nekoj temi ne zamjeram mu, ali kad mi netko ovako laže i to još „moj“….jadno brate, nije ni čudo kako nam je. Ali meni će uvijek bit dobro.
Magda lažeš za mene lažeš. „Mi smo Titovi Tito je naš“ to je tvoj Bog.
Martina 10/17/2014 at 22:21

Diana, ni ti nemaš blage veze. Katolik živi vjeru, u tome je razlika. Na papiru ima puno katolika, možemo vidjeti da nekima smeta i ova molitva protiv pobačaja ispred bolnica. Bogu hvala, eto izmoljeno je, Sveti Duh bolnica, liječnici neće raditi pobačaje, ne želi, ni jedan. Vidjeli smo da ova molitva smeta političarima,svi napadaju Crkvu, a i vas dvije, takve gluposti trabunjate, pravi vjernik je na strani Crkve a ne protiv nje. A protiv ste, jer je crkva bila proganjana u Jugoslaviji pa vi govorite što hoćete, hoćete popis mučki ubijenih svećenika i ljudi, ima na internetu, o jadnih li vjernika, Bože moj…gasim ovo da ne gledam dalje laži koje bljujete, SRAMOTA! Ja imam jednu riječ za takve. Izdajnici crkve i domovine. Diana, da ste pravi vjernik divili biste se ekumenskoj molitivi protiv pobačaja a ne nekoj paradi.
Martina 10/17/2014 at 22:34

Čudi me da Magda iz Zagreba, Diana isto? Niste nikada ovo vidjele i čule

http://www.dnevno.hr/vijesti/hrvatska/93554-misterij-zvan-tito-komunisticki-zlocinac-diktator-bravar-klavirist-obavijen-velom-tajne.html

A ovo sam sada našla, baš zanimljivo

posebno si pogledajte zadnju rečenicu

http://www.erepublik.com/en/article/dvi-istine-o-josipu-brozu-titu-1941944/1/20

Toliko,mislila sam popiti kavu za noćni rad ali mi je skočio adrenalin.
Martina 10/17/2014 at 22:44

Za slijepice jugonostalgičarke, žalosno brate da se zovete katolikinjama, jeste li vi ikada slušali propovijed o tome?

http://hr.wikipedia.org/wiki/Jugokomunistički_zločini_nakon_završetka_Drugog_svjetskog_rata

hoćete i popis svećenika i imena ljudi?

Ja ne mogu vjerovati, sebi ne mogu doći od laži koje vam sotona šapće, pa komu vi služite? A vjernice, o jadne li vjere.

A svakako si i ovo pogledajte, jeste li uopće čule za Goli otok?

http://hr.metapedia.org/wiki/Jugoslavenski_konclogori

Hoćete još?
Martina 10/17/2014 at 22:48

http://hr.wikipedia.org/wiki/Blaženi_Miroslav_Bulešić

http://hr.wikipedia.org/wiki/Blaženi_Miroslav_Bulešić
Martina 10/17/2014 at 23:04

Fra Lucijan Kordić, OFM,Mučeništvo Crkve u Hrvatskoj lijepo Vam piše na stranici 184.
http://hrcak.srce.hr/file/160995

i za vas dvije VJERNICE, dajte poslušajte fra Jozu što je rekao o tom režimu, nadam se da znate gdje je Međugorje.

http://www.youtube.com/watch?v=whmqKAIXSpg

Toliko.
Martina 10/18/2014 at 00:00

Ja sam gledala ovaj film u kinu kao studentica i plakala sam, pogledajte si, tako je to bilo….
a pored mene je jedan idiot cijelo vrijeme filma žvakao žvakaću i bio potpuno bez emocija…
Preporučujem svima da vidite muke po miliciji.
Martina 10/18/2014 at 00:01

Ja sam gledala ovaj film u kinu kao studentica i plakala sam, pogledajte si, tako je to bilo….
a pored mene je jedan idiot cijelo vrijeme filma žvakao žvakaću i bio potpuno bez emocija…
Preporučujem svima da vidite muke po miliciji.

https://www.youtube.com/watch?v=j9rmOFOTvmY
Martina 10/18/2014 at 00:29

I još nešto, ako niste pogledale film, nemojte ni komentirati, „Bog ne postoji u Jugoslaviji“, i „Tito ih je odavno trebao iskorijeniti“, kako kaže drug sekretar gamad nepatriotsku…

Film nije izmišljotina tako je bilo. Svi vi koji branite Jugoslaviju i Tita pogledajte ga.

Tito to je Jugoslavija, i Jugoslavija to je Tito.
Aleksandar Zlatar 10/18/2014 at 13:56

Kako je malo potrebno da neko pokaže svoje pravo lice – zatucano, netolerantno, histerično, puno mržnje, itd.itd. Svaka čast Martina, konačno si se postavila na pravo mesto. Ne zaslužuješ više nikakav dijalog.
Martina 10/18/2014 at 16:36

Aleksandar, jesam li tebi nešto rekla, ja sam to rekla svojim katolkinjama a ti nisi ni katolik ni pravoslavac i ne miješaj se sa petkorakom ok? Ako si katolik onda znaš neke osnovne stvari, čiji si ti đavolji odvjetnik. Briši. Ni tvoje lice mi se ne sviđa na ovoj slici, ako je izgleda kao da viri iz pakla.

Nemoje se miješati, umiješao si se među vjernike, tako su se mješali i sekretari. Imali su svoje ljude. Vidi se da nisi ništa ni čitao ni gledao.

Tvoje lice mi je mnogo gadno. Adios, nemamo što razgovarati.
Martina 10/18/2014 at 17:01

Aleksandar, puno mržnje? Pa ne znam tko je to pokazao. Otkud nekome pravo da meni i mojemu životu vrišti „nije istina“. Otkud? Tko umije tako lagati? Ne misliš li da sam se ja trebala naći uvrijeđenom a i jesam . Ti si zatucan. Nedavno sam čula novu hrvatsku riječ za zatucane, zatucanog kaže „natražnjak“. Tebi smeta istina, e vidiš, to kak si se ti ponio prema meni i one dvije, to je razlog što kažem Bogu hvala da je Jugoslavija krepala! Zbog takvih koji imaju samo svoju istinu.
Pričaj mi o pravom licu. Tvoje je očajno i za pogledi. Takva ti je i duša.
ma znam tko me napada, zato nemam što s tobom razogvarati, zlodusi koumunizma i titoizma, misliš da je Tito u raju nebeskom…jadna mu duša. Hitler je u paklu. Kada se rade egzorcizmi onda se objavi, ali ti nemaš pojma o tome.

Pogledaj film da znaš neke činjenice, osnovne. I ti i tvoje drugarice Savke.
Martina 10/18/2014 at 17:05

Rekla sam ja da će doći demoni sa srpovima i čekićima, i jesam li pogriješila?
Samo se vi uzdajte u svoje bogove….
I ne skrećite s Titina puta, on je tamo gdje je ekipa.
Magda Štos 10/18/2014 at 18:47

Aleksandre, nema se smisla valjati po blatu. Od toga se čovjek ne može očistiti. Drago mi je da ima ljudi poput tebe.
Aleksandar Zlatar 10/18/2014 at 20:51

@Magda Štos
Pozdrav Magda. Biće mi drago da o pravim temama, ako ih bude na Bašti, razmenimo mišljenja, bez obzira koliko su nam stavovi isti ili različiti, a pogotovo što smo na neki način tako blizu a tako daleko.
Martina 10/18/2014 at 20:57

Vjernici idu u crkvu i znaje sve ovo što vi ne znate. I u zajedništvu ste sa svojom braćom a vi ste mene tu kao katolkinje došle pljunuti, sram vas bilo. Mogu samo reći da je i Isus rekao „odlazite od mene , nepoznajem vas“ . I Isusa je Juda izdao za novac, tako i vi izdajte Boga drugim bogom. Mnogi su mrtvi zahvaljujući tom režimu a vi govorite „nije istina“. Magdu nikada nisam doživljavala ni srčanom ni zemljakinjom, ni u čemu, srčaniji su Srbi s kojima sa razgovarala, Diana isto, uvijek kontra mene, nigdje srčanosti (to je jugoslavenstvo) a Aleksandar uvijek isto mlati po ateizmu i po Bogu. Kako Vas nije srmaota Magda ulizivati se Aleksandru koji pljuje po tvome Bogu Isusu?

Više cjenim srčane Srbe nego duhovne mrtvace i one koji ne znaju ni otkuda su ni što su. To su jugosloveni.

Evo, izvolite dalje bez mene o vašemu Titi, sigurno nećete više imati što ni reći nego o meni pričati.
Ne dira me, duhovni mrtvaci me ne diraju i oni koji reže na mene. Ja imam odvjetnika na nebesima a vi, imate kuću cvijeća (jel to još postoji?)

Magda, nema smisla bacati bisere pred svinje. To ti piše u Bibliji ako ne znaš.
Martina 10/18/2014 at 21:02

Da možda se Aleksandar obrati i pronađe Boga ako se bude družio sa Magdom, Bože sačuvaj,onda stvarno ode u herezu.

Dobro je znati da ima još ljudi kao vi, da se ne uspavam, sotona vreba da proždre kao ričući lav, tako društvo, opet na moju korist ovo vaše ponižavanje :)

Digli ste mi živce. Ali u jednome se slažem, nema više dijaloga s vama, niti želim.
Aleksandar Zlatar 10/18/2014 at 21:02

Ponoviću komentar, jer se negde zagubio.

@Magda Štos.
Pozdrav Magda. Biće mi drago da razmenimo mišljenja o pravim temama, ako ih bude na Bašti, bez obzira da li se slažemo ili ne u stavovima. Posebno zbog toga što smo tako blizu a tako daleko.
Zlatko Šćepanović 10/18/2014 at 23:13

Titova sahrana je bila njegova poslednja prevara, kako pišu mediji.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:514459-Narod-u-Saveznoj-skupstini-plakao-nad-kovcegom-peska

Taj tekst me je podsetio na jednu duhovnu pouku koju bih podelio sa svima, verujući da saznaju nešto novo a neverujući da čuju jednu zanimljivost, a vezana je za Tita.

Naime, zapamtio sam da su duhovni starci i svetitelji u svojim poukama govorili da su tela velikih jeretika, raskolnika i zločinaca protiv vere strašno smrdela nakon upokojenja, nenormalno smrde i brzo se raspadaju, kao na primer u slučaju Tita. To je stoga zbog njihovih greha. Isto tako tela svetitelja pri upokojenju šire bogouhanje, miomiris nalik na med i bosiljak, miris koji se oseća kod svetih ikona koje mirotoče i koji se širi od mirotočivih moštiju. Vernici to znaju, jer su bili kod takvih ikona i moštiju i prepoznaju taj miris, uvek je isti. Skoro sam npr doneo vatu sa svetim mirom koje toči sa ikone iz oka Jovana Krstitelja. Neverujući bi mogli da prouče šta nauka kaže o tome, jer je to evidentan fenomen.

Ali nije miro sada tema. Dalja pouka kaže da najveće zločince zemlja neće čak ni da primi, oni se ne sahranjuju, nego se balsamuju i stavljaju sarkofag ili spaljuju, setimo se samo Lenjina i Staljina, ili pak Hitlera. A kao što vidite, Tito je navodno smrdeo zbog lekova, što verovatno nije tačno, lekovi ubijaju bakterije, od lekova je mogao samo da bude sterilniji :-)
Martina 10/19/2014 at 00:16

Da, to isto piše i ovdje

6. Tito je konačno umro, a smrt je proglašena početkom svibnja 1980. Nevazan je točan datum njegove smrti, ali je vazno da je takav zločinac umro i u hladnjači čekao dan proglašenja mrtvim. Svi znademo, da su ga došli ispratiti, njemu slični političari Istoka, Zapada i iz Nesvrstanog svijeta. Navodi se i brojka oko 200 drzavnika. Svi su oni došli uzalud jer nitko nije vidio Titovu lješinu ni u Ljubljani, ni u Zagrebu niti u Beogradu. Slovenski emigranti u Zapadnoj Europi su širili glasine, da Tito nije niti odpremljen u zatvorenom ljesu u Beograd, nego je zadrzan u ljubljanskoj hladnjači. U ljesu je bio balvan, pa su hrvatski Srbi kao uspomenu na potitovljeni balvan sahranjen u beogradskoj „Kući cveća“ nazvali svoj rušilački ustanak protiv Hrvatske: „Balvan revolucija“.
7. Neki od Titu privrzenih novinara kratko su objavljivali, da se Titova lješina nije pokazivala za javnost jer je on kroz bolest bio jako izobličen. To je obična patka jer današnja kozmetika moze od majmuna (oprosti majmune na vrijeđanju sa zločincem Titom!) moze napraviti „najljepšu ljubičicu bijelu i plavu“. Kako nitko nije imao priliku vidjeti mrtvog Tita u lijesu, njavjerojatnija je istina slovenskih emigranata, da je Titova lješina ostala u Ljubljani, a u njegovu grobu bez zvijezde petokrake lezi balvan. Tako je mrtav Tito prevario Srbe, koji se klanjaju balvanu u njegovu dedinjskome grobu, kao biblijski Židovi Zlatnome teletu.
Zašto se ne riješi ova zagonetka vezana uz zločinca Josipa Broza Tita. Otvaranjem groba se moze zaista vidjeti da li isti sadrzi Titovu lješinu ili slovenski balvan.

Mr.sci. Dragan Hazler, predsjednik Hrvatske Akademije Znanosti i Umjetnosti u Dijaspori

http://www.erepublik.com/en/article/dvi-istine-o-josipu-brozu-titu-1941944/1/20

Zlatko, gdje se nalazi ta ikona Ivana Kristitelja, oprostite Jovana?
Martina 10/19/2014 at 00:25

To sa mirisima, istina je. Kada je od Boga na ugodan je miris (to piše i u Pismu) a kada je od zloga onda imam miris sumpora. Potvrđeno, tamjan i sumpor. Kada sam se moila Majci Božjoj mirisalo je na ljiljanje, to je bilo samo jednom.

Evo Zlatko, ja kada sam spaljivala okultno na Savi po preporuci svećenika, nije htjelo gorjeti, morali smo paliti benzinom običnu posteljinu, i blagoslovljena voda i molitva, bio je takav crni dim i smrdilo je…

ja to vjerujem što ste napisali. Pri tome se osobno ne račnam u jeretike, Bogu hvala mogu se i šaliti :)
Zlatko Šćepanović 10/19/2014 at 08:38

Mirotočiva ikona Svetog Jovana koju sam pomenuo u komentaru nije jedina mirotočiva ikona u tom manastiru. U njemu se nalaze i jedna mirotočiva ikona Presvete Bogorodice i kivot sa pokrovom Svete Petke koji je počeo da mirotoči. To je manastir Svete Trojice pored Ljubovije, pisao sam o njemu u tekstu o pogruženju.

Inače, otac Serafim, duhovnik i nastojatelj manastira obavezno svekoga na ispovesti pita da li je ispovedio greh komunizma i titoizma, jer mnogi koji postanu vernici zaborave da su bili bogoborci komunist i idolopoklonici zvezdi i Titi, pa i ne ispovede taj greh :-)

Tako sam juče bio u jednom restoranu koji ima nekoliko velikih ikona a iznad kamina veliku sliku Tita. To je neispovedan greh.
Magda Štos 10/19/2014 at 09:29

S poštovanjem Diani i Aleksandru!
Zemlja nije mjesto pravde. Pravda nije prirodna pojava. Možda takvo mjesto postoji negdje u univerzumu, ali na zemlji, koja je naše jedino poznato stanište – ne postoji. Čovječanstvo vjekovima pokušava na Zemlji uspostaviti nešto za što nema predložak u prirodi. Ali u prirodi postoji nekakva ravnoteža i postoje ljudski sistemi koji je pokušavaju uspostaviti. Ne znam hoće li to ikada uspjeti, ali sam sigurna da ja to neću doživjeti. U prirodi se lavlji car mora i te kako namučiti da si pribavi obrok. To je ravnoteža. On ne zahtijeva da mu pripadne besplatni obrok prema poziciji koju zauzima. On ne zahtijeva da za njega love ostali članovi zajednice. On ne gomila zalihe. Ako ne lovi, on neće imati što jesti. Ljudski „car“ (tajkun) ne lovi, on tjera druge da mu „love“. On zgrće da ima i za sutra i za sljedeći mjesec, godinu, zgrče da imaju njegova djeca i unuci.
Socijalizam je bio sistem u kojem je svatko trebao „loviti“ da bi se prehranio. Je li bilo takvih koji su pokušali prigrabiti ulov bez lova? Bilo je, ali je uređenje bilo takvo, da se nije moglo dogoditi da netko „lovi“ (čitaj: radi) pola godine, a da od toga nema ni za dnevni obrok, jer mu gazda ne isplaćuje plaću. Svi znamo da to u socijalizmu nije bilo moguće. Direktor čiji radnici ne bi dobivali plaću pola godine, bio bi već davno smijenjen. U „našoj demokraciji“ on dobiva plaću kao da je postignuo pozitivne rezultate svjetskih razmjera. I to sve po zakonu, jer je u zakone „ugrađena“ nepravda kao način života.
U socijalizmu si mogao upropastiti tvornicu, ali za to i odgovarati. U našoj „demokraciji“ je možeš prodati za jednu kunu, a radnike izbaciti na ulicu. Doslovno. Po zakonu.
Jesu li se „proganjali“ oni koji su podrivali temelje društva? Jesu. A koja to država ne proganja one koji joj podrivaju temelje? Možda „najmoćnija“ (kako si vole tepati) sila na Zemlji? SAD? Pa, oni su u „ime demokracije“ otvorili Guantanamo u koji zatvaraju političke neistomišljenike. Bez presude, bez prava na žalbu, bez prava na život. Po čemu se to razlikuje od nekih drugih sličih mjesta u povijesti? Odobravam li to? Ni ovo sada ni ono u prošlost! Samo kažem da se svaka država brani i progoni neistomišljenike. I kakve to veze ima s procječnim američkim radnikom koji isto pokušava preživjeti i ne završiti ko beskućnik? Nikakve.
Tito je bio čovjek pa zato nije mogao biti savršen. Ali imao je viziju boljeg svijeta. Imao ju je i Marx i još mnogi drugi. Ali oni su propustili primjetiti da oni traže pravdu u svijetu u kojem ona nije prirodna pojava pa čovječanstvo nema prirodni predložak po kojem bi je oblikovalo. Trudimo se, neki više, neki manje, neki se ni ne trude, a kakvi su nam rezultati, vidi svatko tko nije slijep kod zdravih očiju. Dopustili smo da nam probisvijeti, svjetski i domaći razore „Otok“. Tko zna – znat će što je „Otok“ i što je značio. Znalo se da on ne može opstati, jer kolikogod on napredovao, pritisci i iznutra i izvana su preveliki da bi se održao. U ime čega smo to dopustili? U ime „domoljublja“. Zašto sam domljublje stavila u navodnike? Zato, jer je to jedna od najprostituiranijh riječi u zadnje vrijeme. Na nju se pozivaju već spomeuti probisvijeti, koji u sebi ne pronalaze nikakve zaslužene i samostvarene vrijednosti, pa se pozivaju na nešto zbog čega se nisu trebali potruditi ni koliko je crno pod noktom. Trebali su se samo roditi na određenom mjestu i to im bi trebalo osigurati najvišu moguću startnu poziciju i moralnu vrijednost. Mogu biti lijeni, glupi, nepošteni, neobrazovani, ali ako stalno ističu dovoljno glasno svoju „visoku“ startnu opoziciju – sve im je dopušteno.
O Crkvi ne bih trošila previše riječi. Ja je zovem d.d.b.o. (dioničko društvo bez odgovornosti). Ne bih dopustila da me zavede avet generalizacije pa tvrdila da su svi pripadnici Crkve loši, pokvareni, licemjerni, nečasni itd. Ima ih koliko ih ima i u ostalim segmentima društva: plemenitih i pokvarenih, iskrenih i licemjernih, velikodušnih i sebičnih. Ne znam što bi se trebalo dogoditi da se to promijeni!
Svakom zločinu protiv Crkve mogli bi se suprotstaviti zločini u ime Crkve. Ali čemu? Ne bi li bilo bolje kad bismo rekli: „Idi i ne griješi više!“
Što se tiče vjere, svatko odlučuje za sebe. Za mene u toj temi ima daleko više pitanja nego odgovora. U osnovi me cijela priča silno podsjeća na Kargo kult, ali to je samo moje mišljenje i nikome ga ne namećem.
Jesam li Hrvatica? Rođena sam u Hrvatskoj, ali po nacionalnosti sam Zemljanka. To znači da se do zemlje klanjam svakom poštenom i moralnom čovjeku bez obira odakle dolazi i iz dna duše žalim sve one koji vjeruju da im nacionalni predznak osigurava višu vrijednost. Imam li u tom stavu puno istomišljenika? Realno je pretpostaviti da imam podjednako istomišljenika i neistomišljenika. Vjerujem da svaki zločin ima ime i prezime, a ne nacionalni predznak. I svako dobro djelo isto tako.
I za kraj pitanje koje sam si nedavno počela postavljati: bi li Jugoslavija izdržala ovu svjetsku krizu koju trenutačo prolazimo. Mislim da bi ju pogodila kao što je pogodila cijeli svijet. Da nismo bacili u blato jednu od navrijednijh mantri koje su postojale na ovim područjima, a to je „bratstvo i jedinstvo“, mogli smo izdržati. No, po njoj se pljuje i gazi kao da njezina suprotnost „neprijateljstvo i razdor“ više vrijedi. Za neke vrijedi i kad ih ne bih smatrala opasnima za ljudski rod, ne bih ih smatrala vrijednima spomena. Pripadnike i ostatke nekad velike države vidim kao Indijance koji su se prodali za šaku staklenih kuglica. Jer li to, u krajnjoj liniji dobro ili loše? Ne znam. U povijesti su nestali narodi i civilizacije, ali s njima nije nestao i svijet. Svijet će još neko vrijeme postojati bez obzira bilo u njemu Hrvata i Rvatina, Srba i njhove suprotnosti (ne znam kako ih vi zovete; možda Srbende). Ako mu ne nedostaju Asteki, Tolteki, Zapoteki i Maje, mogu i bez nas.
Huxley je u jednom romanu napisao „Valjajući se po blatu, nećemo se očistiti“. E, pa, nek se valja tko ne može protiv svoje prirode.
Martina 10/19/2014 at 09:44

Meni nitko nije rekao od svećenika da to ispovijedim, čula sam od jednog prijatelja da je to ispovijedio jer mi je pričao da je poslije ispovijedi osjetio veliko olakšanje i jako je plakao poslije.Ispovijedio je zakletvu Titu kao pionir,isto sam i ja čuvši od njega, i također sam osjetila olakšanje u duši, nisam ni bila svjesna koliki je to okov bio za dušu pa čak i ako ti je nametnuto pa si morao, to je grijeh idolopoklonstva i grijeh protiv prve Božje zapovijedi „ja sam Gospodin Bog Tvoj, nemaj drugih bogova uz mene“, a ako se samo sjetimo Zakletve (čudno ja je se uopće ne mogu sjetiti, samo nešto „dajem svoju pionirsku riječ….) i svih tih pjesama zaklinjanja Titu pa to je zaista protiv Boga. Pazite ovo „druže Tito mi ti se KUNEMO da sa tvoga puta ne skrenemo“ samo slijepac ne vidi koja je to diktatura bila.

Svakako to treba ispovijediti.

p.s. ja ne bih više išla u taj restoran :)
Martina 10/19/2014 at 09:57

Huxley je štovao stonu i pisao je sotonske pjesme, obožavanja sotone.
Biti katolik znači živjeti vjeru i u tome je velika razlika. Katolik ne pljuje po Crkvi, katolik se moli Bogu.
Tito je bio čovjek sa vizijom boljeg svijeta u kojemu je ubijao ljude, po naređenjima. Svaka čast.To je ispravno, tako misli „katolik“, ili vjernik.
Bit zemljanin znači voljeti svoj korijen, ako voliš zemlju u kojoj živiš time proslavljaš život i Boga koji ti je dao da živiš, jer si tu gdje jesi, ne možeš omalovažiti Božje stvaranje za određeni komad zemlje na kojemju jesi. To je razlika, voljeti nije NACIONALIZAM, nego je voljeti jedna DUHOVNA dimenzija.
Ako volim svoju zemlju to ne znači da mrzim na drugoga i na njegovu zemlju, poštivam. Isus ti daj e nalog da ljubiš. Isus je volio svoj narod i izabrao ga? možemo li i Isusa suditi da je trebao biti tek zemljanin? Ljubiti je Božja slika.
Biti katolik ili pravoslavac znači ljubiti Boga a tko ljubi Boga voli i svoju zemlju. Jer ti je Bog dao da dišeš, živiš i mičeš se po njoj.
Ja nisam nacionalista, ali sam domoljub isto kao što je i Srbin domoljub ili rodoljub, to te ne čini manjim čovjekom, naprotiv, jer Isus je rekao LJUBI BLIŽNJEGA SVOGA KAO SEBE SAMA, (sebe sama, ponovi si to sto puta) samo čovjek koji voli svoje poštiva i tuđe.Čovjek koji ne voli svoje, taj ne voli ni sebe.
Martina 10/19/2014 at 10:21

Poštivam da netko ima stav i mišljenje ali neka ne piše „nije istina“ i „ja sam katolkinja“, to me je smetalo. Zato sam reagirala. Budi što hoćeš ali ne možeš se klanjati dvojici Gospodara, rekao je i Isus.A i možeš, tvoj život, ali nemoj u ime drugih katolika prodavati laži govoriti i ime katolika neistinu.
Moje je da te opomenem ako se smatraš katolkinjom, to sam i učinila, sa velikim čuđenjem.
I nisam zemljanka. Ja sam prvo vjernica određene vjeroispovijesti, katoličke,Hrvatica, kao što je Isus iz hebrejskog naroda, hodočasnik na ovoj zemlji SA IDENTITEOM vjernika i krvi, porijekla, kako god hoćeš.Što znači hodočasnik?(Hodati časno u Ime Isusovo) jer jednog dana kada dođeš pred lice Gospodnje reći će ti: dao sam ti zemlju a ti je ne voliš, ne voliš moje djelo stvaranja, ili obezvrijedila si nečiji život koji je pao za mene, za moje Ime. Svaki vjernik dužan se moliti za svoju zemlju, za političare, protiv grijeha se boriti, poštivati svoje susjede i moliti za ostalu braću kršćane, nigdje ljubav ne poziva na osudu, na prezir. Zar se bih se ja trebala osjećati loše ako neki Srbin kaže da voli svoju Srbiju. Pa mogu je i ja voljeti, sve je to Božje djelo stvaranja. Svaka ptica, svaka livada…ali ako ju on voli jače od mene, pa ima pravo na to.
Tek u slobodi ljubav je neopisivo ljepša. Slobodan si ljubiti i nema ugnjetavanja te ljubavi. To je razlika. Ljubiti slobodan bez straha, bez opreza.

p.s. Ne znam na koga se odnosilo ovo Srbende, to nije moje duhovno stanje gospođo Štos. Ako je netko i Hrvatina to pak ne znači da je zločinac i da je onaj sa slovom koje mu hoćete zalijepiti.

Domoljub može biti i i siromah, i prosjak, onaj koji ponizni živi u Kristu i zahvaljuje mu za sve, za život, za siromaštvo, za tlo po kojem hoda jer je ŽIV a živ je jjer ga je Bog htio i jer je život dragocjen.

Poznajem ljude koji pljuju po zemljli u kojoj žive i vele da mogu biti bilo gdje a još uvijek nisu otišli bilo gdje.Nitk.“o se nije zapitao zašto nam se sve to događa, dali je kriza posljedica stanja grijeha čovjeka, dali smo zaslužili bolje? Koliko se molimo da nam je bolje? da smo živjeli molitvu i Boga, rata nikada ne bi bilo, nije li to istina? Obje strane. „gdje je ljubav, prijateljstvo ondje je i Bog“, a u Jugi je bilo i ljubavi i prijateljstva ali nije bilo Boga jer su ga ubijali. Ušutkavali. Lažna je to bila ljubav.

Težak je grijeh klevetati vjeru pogotovo ako si vjernik.
Aleksandar Zlatar 10/19/2014 at 12:53

@Magda Štos
O nacionalizmu: Za mene je nacionalizam vezan prvo za teritoriju, za jezik i kulturu. Ljudi dolaze na poslednje mesto, jer kako nacionalno opredeliti pokoljenja kad je bar na ovom podneblju bilo toliko migracija i mešovitih brakova. Nacionalizam je politički zloupotrebljena kategorija iz dobro poznatih razloga. Evo i mi komuniciramo bez prevodioca, zemlje su nam naslonjene jedna na drugu na istoj geografskoj širini, volimo istu muziku, filmove, knjige. Očigledno je da smo na silu razdvojeni, a ne spojeni kako pokušavaju da prikažu dežurni istoričari.

O socijalizmu: socijalizam nije što i komunizam (utopija) i odlikovala ga je težnja za pravednijom socijalnom raspodelom. U socijalizmu su zarade bile mnogo, mnogo veće, samo što se deo isplaćivao, a ostalo je, kao karakteristika takvog sistema, usmeravalo u oblasti iz kojih su svi imali koristi – obrazovanje, kultura, zdravstvo, stanogradnja, socijalna davanja, briga o porodici, itd.itd. Od tog dela koji se isplaćivao radnicima moglo je pristojno da se živi, letuje, putuje, pa i uštedi.
U tom istom sistemu, moji roditelji nisu pripadali ni partiji ni crkvi. Otac je sam radio i izdržavao nas četvoro, što znači da nije imao problema da dobro zaradjuje iako nije bilo član partije. Ja sam osetio potrebu da budem u partiji, ali moje prvo zaposlenje bilo je preko biroa za zapošljavanje a u nastavku profesionalne karijere zauzimao sam najviša mesta kao ekspert u poslu, bez partijskog uticaja. Toliko o mistifikaciji sistema.
Daleko od toga da sistem nije imao mana. Medjutim, generalizovati i proglašavati Tita za sva zla koja su postojala, ili čak i nisu, je najveća glupost. Kao i sve vlasti, počev od careva i kraljeva pa do današnjih vlastodržaca, i taj sistem se branio od protivnika sistema na sve, za njih opravdane, načine. U tome nema razlike. Ponoviću još jednom – 70-tih godina, kad su se postavljali temelji za raspad Jugoslavije, Tito je imao više od 80 godina. Da li je u tim godinama bio sposoban da sagleda situaciju sam, ili je informacije dobijao od najbližih i „najdobronamernijih“ saradnika? Od Jovanke je odvojen baš zbog toga da ne dobija prave informacije. A malih maršala bilo je u svakoj republici, gradu i opštini koji su vodili svoje politike i vršili represiju. Toliko o tome.

Vlast u Srbiji: Nema razlike u većini oblasti izmedju Hrvatske i Srbije – dokaz probajte paralelno da gledate vesti u 19:30. Ne samo da su isti problemi, već se i informacije prikazuju skoro u isto vreme i isto traju. U Srbiji je glavna strogo cenzurisana informacija u medijima. Za više od dve godine osim priznavanja de facto Kosova, ništa drugo nije uradjeno, sve „impresivne mere“ koje su doživele ovacije na otvorenoj sceni Evrope i sveta plod su marketinga. Nema apsolutno nikakvih pomaka u pravcu poboljšanja života u Srbiji, a period koji premijer još traži (dve godine) čini se da je potreban da bi se do kraja sprovela pljačka i Srbija dotukla.

Ako niste čitali, potražite na internetu Budjenje duše – distorzija. Mislim da će Vam se dopasti pristup koji je opisan u knjizi o životu uopšte, postojanju, religiji, i mnogo čemu drugom.
Dragoslav 11/11/2014 at 11:03

Bravo Magda
Hvala za nesebičnost i vreme koje si potrošila. Samo oni koji imaju hrabrost da priznaju da je Titova Juga, sa svim svojim slabostima, bila pojam i ideal države koji mi i naše potonje generacije više nećemo ni omirisati, a kamoli proživeti. Hvala ti što nekim mlažim generacijama, koje još i ne znaju šta znači biti ljudsko biće u državi, prikaza i pojasni daje to bilo moguće pre 50 godina, a danas želja za životom dostojnim čoveka, za većinu počinje da biva kao vera, tj. religija, nevidljiva i nedostupna.

Citiraću deo iz ovog članka Zlatka Šćepanovića a koji se odnosi na eks državu Jugoslaviju:
„neuskladjena sa globalnim političkim standardima i vladavinom ljudskih i političkih prava“

„A onda deo koji on ističe iz BBC Bi-Bi-Si engleska nacionalna medijska mreža je prošle godine povodom godišnjice smrti Josipa Broza Tita (preminuo 4 Maja 1980 godine) navela, na englesko ironičan način, u jednom svom komentaru da je Jugoslavija imala uticaj koji je nadmašivao njenu veličinu i da je sa „uspehom huškala supersile jedne protiv drugih“ i bila jedan od lidera Pokreta nesvrstanih.“

Autor teksta je, kao i većina nedovoljno načitanih, neproživljenih u humanome svetu, i neuravnoteženih današnjih kvazi komentatora i analitičara, dežurnog krivca našao na pogrešnom mestu i u pogrešnoj državi. Lagana psiho analiza i saznaćemo da je još jednostavnije tumačenje tog duboko pogrešnog i tendecioznog blaćenja sistema koji nije ni video, čuo a kamoli doživeo.
Kada znate da dugo godina živite u krivu, sa pogrešnim mišljenjem koje se uklapa u milje, a iznutra osećate da je to pogrešno, onda je izbor boriti se za svoje i biti antiprotivan okruženju, ili uklopiti se u moderno pljuvanje svega što nije kvazi prozapadno, kvazi moderno, kvazi globalno ili lokalno u trendu, tj. opasna situacija. Većina bira, kao i u životu, liniju manjeg otpora. Kao i Zlatko.

Zlatko bi želeo reći: Jeste, Jugoslavija je imala nečeg dobrog, ali zamislite, imala je i Goli otok, i loš odnos države prema crkvi, i jednopartijski sistem, i ovo i ono loše.
Pre 60 godina. A te moderne demokratije, civilizacije, imaju Gvantanamo danas, plaćene privatne kompanije, i tajne i javne službe, koje svrgavaju legalno izabrane vlasti u zemljama, ubijaju decu po Ukrajini, Iraku, Siriji. Bombarduju civile kao meru humanosti. E Zlatko, Zlatko, treba razlikovati zlo od dobrog.

I tako, eks Juga i njene slabosti su super argumentacija, tj. nešto što opravdava da je treba pljuvati, a glorifikovati ovo danas, moderno kapitalističko robovlasništvo, Gvantanamo i na primer, što ići daleko, morbidno poseljačeno i ogavno nadmeno, tumačenje bomardovanja Jugoslavije kao vid humantirane akcije, tj. pomoći, kojom je kao Zapad i napredna civilizacija, pokazala kako treba da se nametne blagostanje onima koji to neće – milom ili silom.

Dakle, gospon autor Zlatko, vaša rečenica nije pogrešna. Ona je zlonamerna, jer bi nedovoljno obrazovan i neinformisan čitalac vašeg članka, a da nema ovih komentara, realnih osoba kao što je Magda, stekao utisak da smo se sada, u ovom raju zvanom kapitalizam, spasili što smo pobegli od tog socijalizma, od tog sistema u kome je čovek bio u sredini, a kapitalizam ni u tragovima.

Zarad onih koji su izgubili nadu, onih koji misle da ne može drugačije, da mora ovako, da tako treba, treba glorifikovati, jačati i ponositi se onima koji su svoje živote ulagali i žrtvovali, da bi neke generacije živele u svetu koji je okrenut njima, većini, a ne pojedincima i modernim robovlasnicima.

Dakle, našim precima je bilo mnogo teže da naprave Jugoslaviju, koliko god da je omražena danas od onih frustriranih, sebičnih kukavica, a koji su se uklopili u trendovski milje.
Nama i našoj deci je na raspolaganju puno više sredstava, tehnika, taktika, strategija da pokušavaju da svet i svoje okruženje, pa i državu, učine boljim. Pljuvanjem onih koji su bili uspešniji i stvorili bolja mesta za život to se ne postiže, gospon Zlatko. Ono što svima nama danas nedostaje je hrabrost, nesebičnost da se pokuša da, za potonje generacije, napravi humanije društvo nego što je ovo danas. Da se ponosimo tom Jugoslavijom, koja je ako ne znate, bila trn u oku Zapadu i Istoku, simbol mnogim narodima i državama sveta, a plivala je i živela dok nisu uspeli nas iznutra da zavade i zatruju svojim idealima zlog. Spolja nam, kao Jugoslaviji, nisu mogli ništa.

Ne treba se stideti onim što nam ceo sve priznaje. I ja se ne stidim. Ne znam, Zlatko, zasto se vi stidite, pogledajte film Bornov identitet, i posebnu pažnju obratite na na pasoše koje glavni glumac koristi prilikom kretana po svetu.

Trebalo bi da ste ponosni danas, što je nekada, jugoslovenski pasoš bio jedna od najtraženijih roba na crnom tržištu, jer je bio ulaznica skoro u svaku zemlju sveta. Ako možete to da shvatite iz vašeg ugla, građanin svake normalne države bi se danas ponosio tom činjenicom. Osim onih koji se ponose zombi rajom i podaništvom prema usrećiteljima civlizacije, zvanim EU i Amerika.
Zlatko Šćepanović 11/11/2014 at 11:18

Eh Dragoslave, baš ste romantičan jugo nostalgičar :-)

Epski komentar o mitomanskoj državi koja se održavala na pogrešnoj ideologiji, pozajmljenim parama i represivnim metodama.

Neki teoretičri ozbiljno misle da je ex Jugoslavija bila socijalni eksperiment za proveru da li ujedinjeni svet može da se održava tim trima polugama – ideologijom, novcem (komforom) i državnom kontrolom.

Pre Velikog brata, postojao je veliki Tito, sin svih naših naroda i narodnosti :-)
Martina 11/11/2014 at 11:58

Zar nitko nije pogledao film o Međugorju osim što je automat? Ateisti = automati rekao je S.V. i stvarno tako izgleda.
Dragoslav 11/11/2014 at 16:43

Ma zarad drugih, ne zarad tebe, jer shvatam da u nekim godinama čovek ne da nema snage da prizna da je pogrešio u poimanju sveta i prostora, nego se još većma trudi da istrajava u tome.
Znam i zašto moraš po svome, ali to je već druga nauka, neka druga psiho analiza. Ti nastavi po svome, možda dobiješ neki džeparac od onih 1% vladalaca sveta, što im glorifikujes i marketinški promovišeš robovlasnički kapitalizam, pljujući po svemu što je opasnost po tih 1% vladalaca. Ipak, kao mera ljudskog dostignuća, tj. civlizacijskog trenutka, mogućnost da neko ko ne razume zašto je socijalizam humaniji sistem od kapitalizma, koji se i dokazao kao takav kod nas (smešna je konstatacija da smo mi, eks Juga, eksperiment – jer kad bi Zlatko AND company ljubimo sve što ljubi i Obama, znali koliko je novca taj vrli zapad uložio da sruši Jugu, možda bi mu se misli još malo više smućkale od nelogičnosti), dobije informacije i od onih koji ne žele da budu zombi Zlatko, vatreni obožavaoci Obame i Merkel Companije zvane EU, prozborimo po neku.
Naravno, kada nemate sistem vrednosti koji bi hvalili, jer se pokazuje u celom svetu da je to trulo i više robovlasnički nego ljudski, onda je simpa kuditi sistem vrednosti koji nudi CIA i Soroš, kapital. Pametnom je onda jasno kom sistemu vrednosti treba težiti.
Magda Štos 11/11/2014 at 17:35

Dragoslave, znam da imam puno istomišljenika, ali znam i to da je to prošlost i da se neke stvari na ovim prostorima više neće ponoviti. To su prije svega radnička prava. Jedna naša radio stanica ima svakog tjedna emisiju u kojoj obespravljeni radnici iznose primjere svoje ozakonjene tragedije. Meni to zvuči kao da nam sudbinu kroji lady Macbeth. A o mržnji koja vlada između raznih slojeva stanovništva da i ne govorimo. Svi bi htjeli neke privilegije bez imalo suosjećanja za one koji ih nemaju i malo je vjerojatno da će ih ikada ostvariti.
I, da ne bi bilo zabune, ja ne mislim da je Jugoslavija bila savršena, ali ni roditelji nam nisu bili savršeni, a ipak ne dozvoljavamo da zlonamjernici po njima pljuju. A najmanje oni koji su daleko lošiji od njih. Ne znam što bi mi se moglo dogoditi da me netko uspije uvjeriti da je bolje što živimo u rasulu, beznađu i bez perspektive, okruženi lažnim blještavilom i sveopćim grabežom, nego radino, pošteno i skromno.
Zlatko Šćepanović 11/11/2014 at 17:40

Verovatno druže Dragoslave niste na ovom sajtu ili negde drugde čitali Dejana Novačića i njegove tekstove o Jugi i jugonostalgiji. Toplo preporučujem da pročitate, evo link ka jednom od njih:

http://www.bastabalkana.com/2009/10/jugonostalgija-istorija-bolesti/

Znate, da je u Jugi bilo tako dooobro, milioni njih se ne bi odselilo za vreme njenog trajanja u neke kapitalističke Nemačke, Austrije, Švajcarske, Amerike i td, već bi sedeli kući i propovedali marksizam i lenjinizam, upakovan u titoizam bratstva i jedinstva :-)

Neozbiljno ste počeli sa komentarisanjem, pa nema smisla ni da vam ozbiljno odgovaram koliko je i šta bilo trulo u državi Titovoj. Ono što vi pamtite je virtuelna realnost klimoglavaca kojima je bio obezbedjen standard i posao, samo pod uslovom da ne misle svojom glavom, da ne budu autentični u mišljenju, a kamoli u govoru.

Za one koji su bili hrabri i naivni da kažu nešto drugačije od „usvojenog mišljenja“ postojali su ljudi u dugim kožnim mantilima. Naravno, vi ih niste upoznali jer ste držali pesnicu na čelu dok ste pevali „Druže Titi mi ti se kunemo“, i tu je sva razlika izmedju vas i onih „nevidljivih stradalnika“ očitovana. Vi ste mislili ispravno i lepo živeli, dok su pogrešni mislioci bili negde po kazamatima ili u izbeglištvu.

Svako je platio svoju cenu, neko u savesti, neko u batinama i progonima.
Petkana 11/11/2014 at 18:51

Moram samo nešto da kažem, iako smo na ove teme već mnogo puta: U Titovo vreme je bar bilo onih koji su imali šta da kažu i čemu da se usprotive,postojala je ta autentičnost mišljenja o kojoj govorite,a bogme je postojala i Kultura.Da li je bilo trulo ili ne, najbolje se može videti u poređenju sa ovim što je danas,kada je sve „dozvoljeno“ a ničega nema,ponajmanje vere i religioznosti.
Svi koji su do vere i Boga držali,držali su bez obzira na komunizam i Titove zabrane,a da se živelo bolje, pa živelo se, i to neuporedivo.Čovek je čoveku ipak bio čovek,ne sećam se izgladnele bose dece po ulicama gradova,a to je za mene najbolji pokazatelj kvaliteta nekog društva. Ako mi danas možemo da ignorišemo sve veći broj dece koja žive napuštena od roditelja po ulicama,hraneći se na kontejnerima, i ne činimo ništa, mi smo jedna velika propast, i moralno i ideoliški, i kako god hoćete, i ne vredi nas ni komentarisati.
Toga nije bilo u Titovo doba, i zbog toga, ako ni zbog čega drugog mu skidam kapu.
A da li je bio ruski špijun ili nemački agent, pa jeste nešto od toga sigurno, ali se čini da je za nas više činio no svi ovi naši srpski rodoljubi.
Zlatko Šćepanović 11/11/2014 at 20:03

Ovaj web magazin je pre 5 godina počeo tekstom o tome šta bi Švedjani uradili da žive u Srbiji, da li bi od nje napravili Švedsku ili Srbiju.

Švedsku naravno,

Stvar je u ljudima i elitama koje ih vode. Slovenci su iz ex Jugoslavije izašli bogatiji i sredjeniji, iako su iz komunizma ušli u kapitalizam. Nikada im nije bilo bolje od 1992 do 2008 u istoriji. Tek ih je kriza od 2008 malo smirila.

Tako da je priča o Jugoslaviji kao idealnom modelu za naše narode samo puko lamentiranje nad prošlošću. Tek je raspad SFRJ pokazao mudrost i moralnost koju su nacije stvarno imale.
Martina 11/11/2014 at 20:12

O moj Bože, nitko te i ne spominje, uvijek je kriv netko drugi.
Ne sjećaju se ni oni koji nisu mučeni od toga režima i petokrake zbog imena Isusova, pod zemljom su, Bože moj jeli itko ikad nešto o tome čitao? Ja sam govorila kako je meni bilo u blažoj varijanti i svim mojima.

„Ne živi čovjek samo o kruhu, nego o svakoj Riječi koja izlazi iz Božjih usta!“ Mt 4,4.

http://www.dobripastir.com/index/index.php/clanci-iz-rheme/plodovi-itanja-boje-rijei

A to što se danas kopa po kontejnerima to je do ostataka komunjara koji su na vlasti i bezbožnika, svi su bili u petokrakama, a nekima su očevi upadali i na konjima sa petokrakom u katedralama, a na vlasti su. Jedite i pijte a kad dođe dan Gospodnji nemojte vikati Gospodine Gospodine jer će kazati Bog da vas ne poznaje.

Tko brani totoizam i Jugu taj govori protiv Boga i točka, to bi svaki vjernik kršćanin trebao znati. Ja stvarno ne znam jeli netko prespavao povijes ili istoriju, možda u istoriji toga nije bilo ali u povijesti i više. Ajme meni, zločincu skidati kapu koji je toliko ljudi pobijo.

Ovako, iskreno, u Hrvatskoj se uopće ne vode ove teme, nema ih, došli su vam „Hrvati“ jugonostalgičari na ove stranice, čemu Zlatko pišete o ovim temama, zločince ignoriramo kao i đavle, jednostavno ne pišemo o tome. Tko još piše o Titu u Jugoslaviji?

Ne želim replicirati, ignoriram, gadi me se veličanje nekoga tko je bio sotonin sluga. Ljudi jeste li vi normalni, kod nas se prijetilo otkazima tko ne ode u Partiju i tko ide u crkvu bio je pod povećalom, doušnici u firmi. Ah…Bože moj, zašto su te ostavili?

Pa pa svima, i pomolite se Titi prije spavanja. Danas i njegova unuka ima isto petokraku na čelu, jadna, teško joj je i jako loše živi spram ostalih.
Martina 11/11/2014 at 20:50

Kopa li Titova unuka po kontejnerima? A koliko se blamira na televiziji, ajme..i to o Golom otoku.

Pa pogledajte malo šire komentare a posebno izdvajam ovaj drugari:

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/438528/Titova-unuka-Snimicu-film-o-dedi/komentari#ostali

@luka : snimi i kako je mog dedu poslao na goli otok! snimi i kako je moj deda sa sesnest godina bio na sremskom frontu zbog ideja tvog dede. snimi i sta je radio sa srbima u dijaspori… snimi i to kako su moji baba i deda slavili slavu u mraku da niko ne zna…

Svi jugonostalgičari bi trebali imati državu na Golom otoku, možda bi se tada obratili na koljenima Bogu. Jer ne bi mogli spavati po noći. Možda bi im se i maršal ukazao.

Tko ide u crkvu nema što braniti Tita.

„Ja sam Gospodin Bog tvoj nemaj drugih bogova uz mene.“

„Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo.“

A svima reče: Tko hoće ići za mnom, neka se odreče samoga sebe, neka uzme na se svoj križ svaki dan i neka tako ide za mnom. Jer tko hoće spasiti svoj život, izgubit će ga; a tko izgubi svoj život zbog mene spasit će ga. Jer što koristi čovjeku ako dobije sav svijet, a izgubi samoga sebe i propadne? Tko se stidi mene i mojih riječi, toga će se stidjeti i Sin Čovječji, kad dođe u svojoj slavi, Očevoj i svetih anđela.( Lk 9, 23-27)

Pokoj vječni daruj Gospodine svim onima koji su umrli za tebe i slijedili te.

„Nijedan sluga ne može služiti dvojici gospodara. Ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će uz jednoga prianjati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.“ (Lk 16,1-13)

Što bi rekao S.V. tko ima uši taj čuje….adios.
Martina 11/11/2014 at 20:52

Ovo je bilo za vejrnike, a nevjernici, ateisti, njima i onako nije važno jer je tamo netko umro, neka je pića i igara, i pun stomak. Boga nema, jeli tako ateisti, pa vam život nije ni važan?
Petkana 11/12/2014 at 14:41

Svako ko je ikada bio na vlasti morao je zaprljati ruke, to je prosto priroda vlasti takva..a ovi današnji su grđi i gori hiljadu puta, samo to hoću da kažem.Jer Tito je imao Goli otok, i to je bila javna stvar,niko mu to ne može skinuti sa savesti…ali ovo što se dešava danas mnogo je bezočnije i poganije,i ima širi front uništenja, samo što to nažalost mnogi ne vide..
Nisam pristalica niti jednog oblika uređenja društva koje smo do sada imali prilike da vidimo, jer nijedan ne vodi brigu o čoveku.Apsurd je svoje vrste da se ipak najviše brige o pojedincu vodilo u tom Titovom socijalizmu,apsurd nad apsurdima, ali tako je.
Imam mnogo prijatelja u Sloveniji,po kojeg i u Hrvatskoj, i svi bi se do jednog vratili u tu „lošu“ Titovu Jugu…
O veri…moji su svi u sred Bosne slavili slave i poštovali sve crkveno,i nikada im niko na vrata nije zakucao zbog toga.Ali verujem da ima i drugačijih iskustava…kao što i danas imamo apsolutnu slobodu u svemu, a nikada porobljeniji i izgubljeniji nismo bili.

Comments are closed.

Josip Broz Tito – globalni mit i Dan Mladosti

I posle Tita, Tito.

Podeli priču preko socijalnih mreža!

100 Comments