Наташа Димитријевић
* * *
„Је л’ могу да опипам твоје срце?”, питао jе.
Пренула се из размишљања, подигавши поглед према њему. Посматрала га је нетремице. Овај пут, он се збуни. У њеном погледу није било изненађења, тумачења, подсмеха. Ништа од оног штоје очекивао. Поглед је говорио „Само изволи”, или је он то тако тумачио.
„Можда моја рука, моји прсти нађу свој калуп”, настави он са извесном дозом храбрости и знатижеље.
Допадала му се ова реченица. Волео је да збуни саговорника.
Девојка узе гутљај пића и понуди младића цигаретом. Прихвати цигарету али је не запали. Већ је постао нестрпљив самим тим и нервозан. Могао је да осети знак питања над својом главом. Неприметно затресе главом не би ли га тако распрашио. Тренутак се испунио тежином.
„Калуп је деформисан, рече она благо. Много рукује оставило трага, неки су дубљи а неки површни, али се ниједна рука више не уклапа. Може се уклопити само по који прст, и то са муком.”
Хтео је да каже нешто духовито, пребирајући у глави неку фразу као да тражи затурени предмет у регистру, али је остао нем, затечен.
Овај пут, изгледа, НАДИГРАН.
. . .
Kratka priča iz zbirke najboljih kratkih priča IK Alma za 2009-u godinu – „Kuće u vazduhu”
. . .
Summer – Nella fantasia
httpv://www.youtube.com/watch?v=UqjFv6W5grM
.