Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Robovi sistema u Srbiji

Zlatko Šćepanović

* * *

Postoji u Srbiji jedan složen sistem napetog života koji od svojih gradjana stvara svojevrsne robove nesigurnosti i stresa. Manifestuje se sistem na mnogo načina, ali je suština u stvaranju zavisnosti svakog od nas u funkciji samog sistema, čime se postaje stalni rob takvom društvenom sistemu.

Najlakše je primetiti osobine tog sistema kada odete van Srbije. Odjednom je oko vas sve mirno, ljudi su vedri, opušteni i bez napetosti. Čim se vratite u zemlju, anaksioznost vas prosto preplavi i odmah počinje da vam raste unutrašnji naboj. Sve oko vas je u borbenoj spremi.

.

Društveni sistem anaksioznosti i stresa u Srbiji

 

Dok si mlad ništa ne primećuješ. Život je jednostavan, i sveden na zabavu i malo džeparca. Pouke roditelja i starijih te ne dotiču mnogo. Sve u svoje vreme, misliš. Onda jednog dana počneš da odrastaš, što silom što milom. Završiš školovanje, venčaš se, napustiš roditeljski dom i počneš sam da živiš. Ili ne napustiš roditelje, nego ostaneš kod njih, jer je to nužnost. Ali ups, želje ti postaju sve veće, jer dok si bio mlad bilo je dovoljno da pozajmiš auto od roditelja, sada ti treba sopstveni, hteo bi da putuješ, da imaš veći stan, da pružiš najbolje svojoj deci.

Počinješ da tražiš način kako da dodješ do toga. Prvo shvatiš da vlada besposlica, i da ma koliko si pametan, kreativan i vredan, treba ti »veza«, pomoć patrona. O tome su ti roditelji stalno nešto govorili, ali tek sada shvataš, da ni veza nekad nije dovoljna. Treba ti jaka veza, da dobiješ bilo kakav posao, a ne onaj koji odgovara tvojim kvalitetima. Sve ovo govorimo o običnim ljudima, o njih 80% ove nacije. Drugi put je bežanje u kriminal i »laku zaradu« na drugoj strani zakona. O tome nećemo, jer to nije put za valjana čoveka.

Kada i kad na kraju svih porodičnih, rodjačkih i prijateljskih napora dobiješ posao, dočekujete drugo iznenadjenje o kojem nisi ni sanjao. Našao si se na poslu koji je bremenit lošim medjuljudskim odnosima, nepravdom, prevarama, kradjama, sujetama i izloženosti mobingu – psihičkom nasilju. Shvataš takodje da sve što si učio u školi o ekonomiji, slobodnoj konkurenciji, vrednosti ideja i kreativnosti, slobodi rada i izražavanja, skoro i da ne postoji u stvarnosti ekonomskog života gde je sve drugačije, i manje slobodno. Za taj zadatak te niko nije pripremio. To se ne uči u školi i to se prećutkuje u društvenim ćaskanjima. Čak ni novine ne pišu o tome, to je slučajno nezanimljivo, odnosno postalo je tabu, jer vlada isto psiho emotivno nasilje i u medijima. Idealisti odmah sagore kada se suoče sa tim sistemom, i tražeći pravdu uglavnom ostanu bez posla. Oni »mudriji« prihvate sistem, sa nadom da će makar u tom sistemu vremenom doći na viši nivo, gde će oni biti u situaciji da pozitivnom promenom ukinu sistem, ili da i oni kinje one ispod njih. Skoro niko nije promenio sistem na bolje u tom naporu karijernog probijanja, obično je sistem promenio njih. To se zove socijalni mehanizam.

Oni koji imaju snažnu ambiciju, jaku volju, upornost i sreću da pravda na kraju pobedi, ako ikada uz pomoć fleksibilnosti i socijalne mimikrije i stignu do viših pozicija, tu imaju dva jednostavna izbora:

– prvi, da se stvarno bore za svoje iskrene ideale i pokušaju da poprave svet i društvo, i

– drugi izbor, da se bore po svaku cenu da sačuvaju svoju poziciju i karijeru.

Oni još mudriji od »mudrih« odmah uoče još u startu da je prvi izbor loš po njih, i da neće opstati na poziciji ako se prihvate poštenog posla. Jednostavno, iza ili ispod njih je mnogo gladnih, žednih, slavoljubivih i dovoljno primitivnih konkurenata da će upotrebiti sve sile da ih na nepošten način skinu sa pozicije i zamene. Jedino što mudrim-mudrim preostaje je da se onim prvobitnim metodama borbe za opstanak i izbore za očuvanje svoje pozicije. Takva su pravila igre. I takvi su ljudi koji te okružuju. Niko nema milosti. I niko nije solidaran. Ili makar pošten da prizna da ima boljih od njega koji zaslužuju mesta na vrhu. Tomas Hobs bi rekao: „Čovek je čoveku vuk“. A neki su i ovce, magarci i kokoške.

Takodje, niko ili bar mali broj ljudi, prijatelja, rodjaka, će stati na tvoju stranu u borbi za pravdu. Svi su igrači u sistemu koji voli kombinacije koje sve bole i gde pobednik „nosi sve“. Zato su kod nas popularne južnoameričke serije i rijaliti šou programi, jer se u njima stalno prave spletke, ljudi se vredjaju i takmiče ko će koga više da unizi, prevari i iskoristi. I to gledanje, praćenje i uživanje u takvom socijalnom ponašanju samo još više ljude inspiriše i oblikuje da budu još izraženiji šrafovi domaćih mućki. Zato svi ćute, i gledaju svoja posla, smatraju da mora da postoji neka zavera iza, neka kombinacija i neka opasnost za njihove interese, ne očekuju podršku ni od koga, pa je nikome i ne daju. U stvari daju podršku samo onima za koje znaju da mogu da im posle traže kontra uslugu ili kojih se boje. Štap i šargarepa. Tamte za vamte. Ti meni, ja tebi. Pošteno.

 

Ko održava ovakav društveni sistem u Srbiji

.

Mi sami i naši prijatelji, rodjaci, komšije i kolege sa posla. Zato što su svi beskičmenjaci, svi su savili glavu i nabili je u pesak, svi su u istom položaju, svi su robovi sistema. Sistem koji je kreiran na našim modelima ponašanja, našim sistemima vrednosti, moralu, željama i akcijama. Mračan sistem. Jer zbog te neslobode i potisnutosti, u njemu vladaju agresija, besne strasti i alavost da se pritisak sistema što više »olabavi« a to je moguće samo ako si gore u hijerahiji srpskog društva, a da bi tamo dospeo moraš sistem da hraniš još više nemoralom, siledžijstvom, kriminalom, osvetom, podmuklim zaverama, prevarama. I tako stalno.

I ne zavaravajte se što se neki političari „hrabro“ deru, vredjaju i viču na političke protivnike i pronalaze im mane, slabosti i pljačke. Oni to rade po zadatku, jer u svojoj kući, partiji, organizaciji ne smeju ni da pisnu, jer je svuda strahovlada autoriteta i svesnost izdaje. Kada dobiješ zadatak, onda možeš da laješ na druge, ali ne i na svoje i na sebe, jer to nije dozvoljeno. A kada nema samokritike, nema ni poštenja.

Sistem sam sebe održava, zahvaljujući nama robovima koji ga vrtimo u krug. Skoro pa perpetum mobile. Vrlo mu malo treba energije za održanje. Dovoljno je samo da kažeš da ti se nešto ne svidja, već se sistem pokrenuo. Histerija kreće i frontalni napad neistomišljenika krene na tebe, odnosno strasno saglasje negativnosti. Ili da nekome nešto, iz najbolje namere zameriš, on se odmah sveti gnevom. A kad on tebe kamenom, ti ćeš njega topom, jel da? Ili da pokušaš promenu na bolje? Teško to ide, odmah bi ti rekli; „pa kako se ti usudjuješ bez mandata od vrha da bilo šta menjaš?“. A kada ti sa vrha piramide kažu da nešto menjaš, menjaj to brzo i kuso, samo da se kaže da se radi, jer nikome promena nije u interesu.

I tako sistem u Srbiji funkcioniše decenijama. I neće se promeniti, bez obzira na šarene laže, medijske priče, zakletve političara i školske udžbenike, jer je takvom društvenom sistemu osnovna vrednost kolektivni primitivizam uličnih bandi nasuprot autonomije, kulture i manira slobodnog čoveka. I svuda sistem kroz sve institucije društva promoviše primitivizam kao vodeću i poželjnu kulturu ponašanja elite, a ne kulturu kao meru znanja, manira, ličnog i kolektivnog poštenje i društvene solidarnosti.

Zato i samo zato je sve u Srbiji u raljama nakaradnog društvenog sistema a da nam za to niko ni sa koje strane nije kriv, niti nam je neko kroz zaveru zagorčao život. Sami smo sebi zagorčali život, jer smo nedosledni i nemoralni. Zato sistem tako dobro funkcioniše. On teče i dalje, i on ti dozvoljava da živiš, nije on surov, isključiv, konzervativan, naprotiv. On hoće da se ti sve vreme gušiš, da se bacakaš, da se trošiš, da ti je nos u vodi, pa malo iznad, da vidiš nadu, pa da ti je skloni. I sve oko tebe je oblikovao tako. Pa i samog tebe, koji ovo piše i čita. I onaj ko misli da može da razume metode i metodologiju, i da se izdigne iznad, ni on nije ništa drugo do predvidljivi i sastavni deo celokupnog sistema. I on ima svoje robovsko mesto u sistemu, i njegova reč, bila ona zaludna, vredna, glupa ili proročka, ima funkciju kao i svi ostali, da stvara nemir, uznemirenost i patnju. Vidiš a ne možeš da sprečiš, razumeš a ne možeš da pomogneš. Samo uznemiravaš uspavane umove.

Sistema su se spasili samo oni koji su ga napustili trajno. Svi ostali su robovi sistema. Bilo da su na vrhu ili na dnu. Sve je to karakter ovog sistema.

. . .

Primitivizam u praksi – Sve Provale Srpskih Politicara

httpv://www.youtube.com/watch?v=kPNBzkVx0CE

. . .

21 komentara

  • Znaci najbolji blog post koji sam procitao u zadnjoj deceniji.
    Pitanje: sta sada? Kako dalje? Kako se spasiti bede? kako spasiti sebe i narod od izumiranja, jer demografija pokazuje da su Srbi narod koji izumire i prvi ioi drugi u Evropi po depresivnosti. I drugi u svetu po „brain drain-u“ (iseljavanju najpametnijih)?

  • @ Sasha

    Kako dalje, u bolje? Recimo da postoje dva puta, jedan brži i jedan sporiji.

    Prvi i brži put je da nas Nebesa iz nekog razloga pogledaju i da nam brzo daju prosvećenu i angažovanu elitu, koja će zasukati rukave i dovesti narod u red – naučiti, umiti, pružiti primer solidarnosti, morala, ljubavi i posvećenosti bližnjem svom, lokalnoj zajednici i državi. Elitu koja će biti poštenija i težiti pravdi (svima je jasno da je to u politici teško, ali makar da ima stvarnih napora na tom planu).

    Drugi i sporiji put je da sam narod postane bolji, sam od sebe. Da kroz niz mukotrpnih malih i sitnih primera čojstva i junaštva, poštenja i držanja morala, ide primer za primerom čestitosti malih pojedinaca, dok to ne razvije stid kod svih ostalih poludivljih sugradjana. Taj napor nas malih će na kraju i Nebesa pogledati i dati nam i opštu prosvećenost.

    Taj, drugi put, je spor, mukotrpan i mučan ali je njegovo ishodište najdublje i ima najdugotrajnije posledice, stvara veliku državu i velike pojedince. Problem sa njim je što mali pojedinac mora prvo da pobedi sebe, da se odrekne ustaljenog ponašanja, da smanji agresivnost kod sebe, gnev i rezigniranost, kao i očekivanja od drugih, i da na kraju radi za budućnost pomiren sa tim da će njegova sadašnjost verovatno proći bez nagrade za njegov trud.

  • Jedan citat:

    „Blog „Bašta Balkana“ je nastao spontano kao refleksija na idejno sve jednostavnije medije i samo društvo koje ide u pravcu potpune otvorenosti svim relativnostima. Simbolično je nazvan „Bašta Balkana“, jer je Balkan geografski pojam koji nosi snažnu težinu i poruku ka svetu, a bašta stoga što smo orijentisani na negovanje raznovrsnosti – polje lepih misli.“

    Slažem se da u Bašti zvanoj Srbija postoji dosta korova… no, ja više volim „polje lepih misli“ 🙂

  • @ Bojan Šćepanović

    Vidi prezimenjak! 🙂

    Slažem se sa tim da je „polje lepih misli“ bolji izbor od razvrstavanja korova. Jedino što baštovan mora stalno da plevi i čupka korov da bi to polje ostalo čisto. Ako ste nekada radili u bašti ili vrtu, razumećete analogiju, i koliko je bitno prepoznati korov i upotrebiti motiku 🙂

  • Smatram da je greska je staviti doktora prof. Vojislava Seselja u isti kos sa Tadicem, Dacicem, Dinkicem, Nikolicem… Mislim na video klip.

    Nikola

  • @ Nikola

    Video klip nije moj, uzet je sa You Tube arhive. U tom smislu nije moj izbor likova koji su se našli u klipu, mada ne vidim neku razliku izmedju psovki Šešelja, Nikolića, Ilića, Palme, Mrkonjića.

    Čak su im i psovke vrlo slične, isti rečnik, tema, ideja i glasnost.

    Što bi narod rekao: „Čemu se budala raduje (da opsuje protivnika), toga se pametan stidi“.

  • odlican tekst, lijepo opisano… jedino sto se ne bih slozio je komentar na pocetku koji daje lazni utisak kako se sve poggorsa ulaskom na balkan, a tamo na bajnom zapadu cvetaju ruze, sto nije istina – ja od 1992-ge putujem balkanom i svijetom i svuda vidim robove sistema, od Azije do Amerike… prava istina je da smo svi robovi sistema, i na zapadu i na istoku, jer ko smatra da nije neka mi da neki argument zasto misli da nije, pa da ih sve zajedno raskrinkamo? Mozda zato sto neko ima dobro placen posao, misli da nije rob? neka se ne pojavi na poslu nekoliko dana zaredom pa da ga pitamo sta je bilo s polsom? Neko ima dobar privatan biznis pam msili da nije rob – neka se ne pojavi u tom svom biznisu neko vrijeme pa da ga ptiamo sta je bilo sa biznisom? Neko je bio dovoljno „srecan“ da se dobro zaduzi pa da kupi sve te stvari i sada ih otplacuje srledecih 30-ak godina, da li je to neko ekonomsko ropstvo – ako taj misli da nije pitacu ga ako nakon 20 godina redovnih uplata propusti da plati nekoliko, pa kad mu banka oduzme to sto je mukotrpno placao svih tih 20 godina? Znaci vracamo se na sam uzrok tog problema, a to je sam taj sistem – Problemi u ovakvom sadašnjem društvu zasnovanom na profitu će biti riješeni samo ako se može doći do profita rješavanjem ovih problema. Zaključak je da nas prioritet profita stavlja u poziciju „mi protiv njih„, jer unutar monetarnog sistema mora da postoji odnos kupac-prodavac, zaposleni-poslodavac, klijent-vlasnik, imati-nemati. Uzevši sve ovo u obzir, svaka strana je primorana da stvori uslove koji su za nju najprofitabilniji, i samim tim poseže se za krajnjim rješenjima, i bitka između te dvije strane je uvijek u toku. Mi smo u konstantnom ratu jedni sa drugima da bi preživjeli. U ovoj bici ima malo vremena i prostora za održivi ljudski progres, i time se kao rezultat stvara bolesni, zagađeni i poremećeni svet koji nas okružuje. Pohlepa, a ne ljudski boljitak i opstanak, je pokretačka sila monetarnog sistema na kojoj on istrajava. Ljudsko biće se navikava da želi sve „više„ materijalnog bogatstva, jer to „više„ ide do u beskonačnost. Kao rezultat stvara se kultura koja nema smisao za ravnotežu, osećaj za ono što je zaista važno, ili „dovoljno„. Reklamiranje pogoršava sve to svojim neprestanim prikazivanjem „mogućnosti„, primoravajući ljude da preispituju svoju vrijednost zato što nemaju „najbolje stvari u životu„, itd. To postižu marketinškom manipulacijom i tako vas navode na zaduživanje da bi kupili sebi te poznate marke, a sam dug predstavlja vrlo aktivno sredstvo socijalne kontrole. Struktura je uvek hijerarhijska, tako da oni koji su na vrhu piramide uvek imaju veću korist od većine koja se nalazi pri dnu. Za ljude na vrhu je pozitivno ako je ostatak ljudi zadužen jer je tako motivisan da bude zaposlen i da se plaši da će možda i izgubiti taj posao, jer time postaje pokoran. Osoba kojoj je „preko potreban„ posao će vjerovatno prihvatiti nižu platu, i neće praviti probleme na poslu. Jedan od najpouzdanijih načina da se ljudi motivišu da ostanu zaposleni i da budu pokorni jeste da se ti ljudi natjeraju da se zaduže. Osoba koja ima velika dugovanja će vrlo vjerovatno biti mnogo pokornija sistemu od osobe koja nema dugovanja. O mehanizmu „dužničkog ropstva„ se malo govori, zato što većina ljudi i ne razmišlja o tome. Praktično svaki novac koji postoji u opticaju mora da se vrati bankovnom sistemu, a da bi se vratio, on mora biti „zarađen„ od strane onih koji su ga pozajmili, i to uglavnom zarađen kroz formu „nadnice„ ili „profita„, time zahtjevajući ljudski rad/pokornost. Ovaj problem se samo pogoršava time što znamo da uvijek postoji više nenaplaćenog duga nego novca u opticaju (zbog kamate koja se naplaćuje i stalno povećava dug sam po sebi), čineći time bilo kakvo nastojanje javnosti da „poravna„ dugove potpuno uzaludnim, unutar ovakvog sistema. Uvijek će biti još dugova koje treba otplatiti , osiguravajući time masovno ropstvo. Robovi prošlosti nisu brinuli o otkazima, ratama kredita, stanu i hrani, a moderni robovi današnjice sami moraju da brinu o hrani i stanovanju, i sami da plaćaju svoje dugove onima kod kojih su u dužničkom ropstvu.

    Znaci za mene su isti i komunisticki istok i kapitalsiticki zapad – robovi su robovi. Jedina pozitivna kritika svih drustvenih sistema sa konekretnim predlogom plana za promjene je data od strane R-evoluciaj Pokreta, citoa sam njihov manifest na fejsbuku – ukratko: zalazu se promjenu sistema,a ne za smejnu vlasti, zalazu se za prelazak iz moentarno-profitne ekonomije u ekonomiju zadruge (Osnova Ekonomije Zadruge je oslanjanje na svoje snage i suverenitet u tri ključna sektora: proizvodnja hrane, energije i ono bez čega ova prethodna dva ne mogu da funkicionišu, a to je lokalni bankarski sektor, podređen potrebama realnog proizvodnog sektora i građana. Lokalni bankarski sektor podređen realnom sektoru je moguće u vrlo kratkom roku formirati, dokapitalizacijom razvojnih banaka, i njihovim pretvaranjem u industrijsko – komercijalne banke, čime bi im bilo omogućavano da daju jeftine kredite proizvodnim firmama i građanima.), zatim zalazu se za promjenu politickog sistema iz ovog trenutnog korporokratskog sistema kojim vladaju partnerstva velikih korporacija i korumpiranih politicara – za promjenu u sistem direktne demokratije sa zakonskim uvodjenjem gde će građani/ke sami moći da odlučuju o pojedinim pitanjima (referendum), da traže donošenje pojedinih odluka, zakona ili održavanje referenduma (narodna inicijativa), odbace pojedine pogrešne odluke predstavnika vlasti (narodni veto) ili da traže ostavke onih za koje smatraju da ne rade dobro svoj posao (narodni opoziv), i zalazu se za radikalnu obrazovnu reformu ejr trenutni obrazovni sistem duplicira robovsku radnu snagu za taj isti sistem – Obrazovanje bi trebalo da bude više nego prezentacija mnogo činjenica koje studenti moraju da zapamte da bi odabrali najbolje polagace testova medju njima i onda ih sve zarobili u monotonim poslovima sledecih 50ak godina… Ima jos nekoliko pokreta koji se bore za promjenu sistema, ali meni se nisu ucinili interesantnim i zato ih ne spominjem , ionako sam previse opsiran ali tema je stvarno super i ponijelo me…

  • @ CYBER

    Ne znam odakle da krenem, zaista opsežan i kvalitetan komentar. I utemeljen. U većini stvari bih se složio, posebno u tome da svi sistemi u svetu stvaraju „robovski sistem“, stim da smatram da je u razvijenijim zemljama to mnogo manje izraženo, kada se pogleda prosečna situacija, jer imaju mnoštvo prilika da se „spasu“. Tamo prosečan gradjanin ulazi u ropski odnos samo zahvaljujući tome što mu apetiti rastu, postane pohlepan, inače ima mnogo manje potreba da se zadužuje – porodično blago, nasledjene nekretnine i infrastruktura, socijalna pomoć, itd.

    A kako se spasti u Srbiji kada ostanete bez posla i upadnete u dugove?

    S druge strane, svi sistemi nastaju manje više kao kombinacija spontanosti i planiranja, baziranih pre svega na borbi triju suprostavljenih potreba: države (administracije, elite, vojske), industrije i pojedinca.

    Uspešne zemlje i nacije nadju neki kompromis svega toga i obezbede svom stanovništvu koliko toliko miran i predvidljiv život. Doduše u zadnje vreme je toga sve manje.

    Problem sa Srbijom je na tom planu dvostruk: nemamo razvijenu ekonomiju i nemamo moral da krenemo da razvijamo ekonomiju kako treba. I mnogo smo napeti, gnevni i puni mržnje prema svemu i svakome, nesolidarni i vrlo socijalno surovi, što priznaćete nije odlika većine drugih zemalja, koje mogu biti ksenofobične prema strancima ali ne toliko i prema sopstvenoj naciji i marginalnim grupama.

    Putovao sam po dosta zemalja, i nigde nisam video osim u nekim susednim zemljama, toliko govora mržnje, crnih hronika, kiča, dezinformacija, surovosti i dominacije primitivizma kao u srpskom javnom životu. To je naš autohtoni proizvod, to nam niko nije servirao.

    Holivud ili Američka ambasada ne diktiraju RTS-u da pušta mračne i morbidne filmove, da pospešuje primitivno i banalno ponašanje u svojim emisijama, niti da svi mediji pišu i prenose iste informacije o katastrofama, tračevima, crnim hronikama i da danima prepričavaju kako se neko ubio, razveo ili seksirao na javnom mestu.

    A to sve opterećuje prosečnog čoveka, čini ga uznemirenim i stvara mu loše navike.

  • Slazem se sa Zlatkom, kod nas je kolicina mrznje, agresije, netolerancije na vrlo visokom nivou, kao rezultat nase okoline ne samo u zadnjih 20 godina, nego vijekovima unazad… SAmo sam zelio naglasiti da je sistem ipak sistem, a rob ipak rob, cak i ako vozi malo novije auto… Ali slazem se da je nase okruzenje (balkansko) nenormalnije i samim tim stvara brutalne, agresivne ljude… Nije normalno da se ubijamo zato sto navijamo za razlicite klubove ili zato sto boga zovemo drugim imenom, ali kod nas je to normalno, a nenormalno je da nikog ne mrzis, ne osudjujes, ne mislis da smo mi bolji od njih itd… I u takvoj okolini odrastaju te nove generacije i tako dobijamo 16-godisnje klince koji skandiraju „Noz, zica, Srebrenica“, koji nisu bili ni rodjeni tokom tih zadnjih sukoba, ali oni su od rodjenja nauceni da mrze i unistavaju sve sto je narcisoidno slabo razlicito…

    Ljudi su onakvi kakvi sami odaberu biti, ne možete ih mijenjati, ali ih itekako možete potaknuti da se sami promjene, svojim primjerom. Jedino na što možemo uticati je naše ponašanje. Pojedinac je osnova društva, on je temelj, početak i kraj. Društvo možemo mijenjati ako promjenimo sebe, jer ako promjenimo sebe tada potičemo sve naše bližnje da se mijenjaju, ne prisilom, već izborom. Pokrećemo lančanu reakciju na nivou čitavog društva, pokrećemo promjenu. Brutalan čovjek stvara brutalno društvo puno nasilja i mržnje, nježan čovjek stvara nježno društvo puno ljubavi i poštovanja…

  • Sve je dobro analizirano, činjenično tačno potkrepljeno i u tekstu i u komentarima, ali je jedino ispušteno da se konstatuje da duboka kriza koja vlada u Srbiji zahteva brze i radikalne promene, jer ako se izlaz iz krize traži u „promeni karaktera“ naroda ili „pogledu sa neba“ onda će mnogo vode proteći ispod planine-brda-Kalemegdana ispraćene zanesenim pogledima političara.
    Da li su moguće bilo kakve promene u društvu u kome su sistemski – kroz zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast – onemogućeni organizovani oblici borbe za političku i ekonomsku demokratiju naroda?
    Promene neće doneti partije na izborima, jer je ovo evidentno jednopartijski interesni sistem. Za promene se ne mogu izboriti ni sindikati, jer su rukovodstva produžena ruka aktuelne vlasti. Mladi su nezainteresovani jer su neorganizovani i opterećeni problemima svojih roditelja – svakodnevnom borbom za opstanak.
    Sistem destrukcije zaokružen je snažnom medijskom blokadom i cenzurom, sistemskom korupcijom i tržišnim monopolima u ekonomskoj i finansijskoj sferi.
    Šta je to što može doneti bilo kakve, a pogotovo radikalne promene u ovoj državi, da se život ljudi (u 21 veku) dovede na nivo dostojan čoveka, što će sigurno pozitivno uticati i na ukupne medjuljudske odnose, porodice, natalitet?
    Neprijatelj je jak, dobro organizovan i motivisan. Naša svakodnevnica je samo naša, jer je rezultat davno smišljenih planova onih koji nam uveliko planiraju budući život. Mogao bih se zakleti da u tim planovima današnji robovi neće bolje živeti.

  • @ Aleksandar Zlatar

    Nacije i države nastaju, rastu, stagniraju a neke i zauvek propadaju.

    I uvek je uzrok svega u ljudima, jer kakvi smo mi kao ljudi, tako će nam i biti. Kakvi budemo sa drugima, takve ćemo imati prijatelje i partnere.

    Nacija koja mrzi razvijenost, toleranciju, nauku, manire i kulturu Evrope i Zapada a voli samo njihovo bogatstvo i hedonizam, sliči sitnom lopovu kojeg niko neće za drugara dok se ne popravi i ne rehabilituje. I dokaže da je bolji.

  • Zanimljivi komentari. Ono sto sam ja licno u svom zivotu primetio, posle dugo godina pracenja politike, diktature i promena, posle koje je doslo do neke cudne tihe diktature kojoj smo svedoci danas, je da je skoro pa bezvredno lupati glavu nekim opstim politickim resenjima.Jednsotavno previse sam vremena proveo u razglabanju, kritikovanju, prepirkama a premalo u kako to filozofi kazu: „obradjivanju sopstvene baste“ to jest radu na razvoju sebe i onog cime raspolazem. To je princip broj jedan moje „politicke filozofije“.
    Pa ipak i pored toga, i dalje je cinjenica da postoje losi i dobri sistemi, ili ako bas moram tako, losi i manje losi sistemi. Dovoljno je uporediti jedno uredjeno drustvo (na primer bilo koje skandinavsko) sa nasim drustvom pa videti prilicnu razliku. Rekao bih da je obradjivanje baste daje obilnije rezultate u Skandinaviji nego kod nas.
    Ono sto mene licno zanima i intrigira je da postoje drustva koja su izvrsila ogroman skok unapred u kratkom vremensko periodu a da su pre toga bila prilicno zaostala i relativno siromasna, na primer Finska, Norveska, Singapur (verovatno nije bas prikladan Singapur jer je grad drzava a i u pitanju je daleko istocna kultura), Taiwan itd. Zastose prouciti njihov primer i upotrebiti njihova iskustva?
    Jako zanimljivo je i pitanje slobodno drustvo i razvoj kao na primer N. Zeland, Australija, Kanada ili autoritarno drustvo i razvoj: J. Koreja, Taiwan, Singapur itd. Moj licni izbor je svakako na strani slobode.

    A sto se tice pljuckanja po nama samima u uzdizanja drugih priznajem i ja to cesto radim ogorcen svojom okolinom.
    Medjutim, budimo realni i iskreni, niti je tkz zapadna „kultura“ toliko napredna niti smo mi toliko losi i divlji. Pod imenom zapadna kultura ovde ne podrazumevam sva njihova dostignuca (Gete, Bah itd). Ako pogledate obican svet u Italiji i Nemackoj, necete bas naci neke tragove duboke kulture, ili bar ih ja nisam video, kao sto ni u Grcima ne vidim anticke Grke, nego bas prave Balkance, sa dubokim tragovima Osmanlijske vladavine – nerad, neurodnost, lukavost, nepostovanje pravila , znaci veoma veoma slicno nama… Nije tacno reci da mi kao narod nemamo cime da se ponosimo, imamo jos kako. Pocev od srednjovekovne umetnosti, preko narodnih pesama, do jednog Tesle i Pupina. Istorija duga teska i krvava kakvu nema bas svaki narod. Licno i ne znam za neki narod koji je posle 5 vekova ropstva uspeo da se oslobodi, osim Iraca.

    I na kraju da dodam da ne vidim nekog neprijatelja to jest organizovanu zaveru, ako se izuzmu tajkuni, korumpirani politicari i neiskreni i budalasti mediji. Ne vidim ja tu nikakvu teoriju zavere.
    Vidim jedno neorganizovano drustvo puno nezrelih ljudi, nespremnih na promene i rad na samom sebi. Ja sam prvi koji je takav.
    Radikalne promene? Kakve? Da dodju radikali na vlast? Uvodjenje nekakve prosvecene diktature? Prosvecena diktatura je u stvari oksimoron, logicka besmislica, pa ipak izgleda nekad daje rezultate (Singapur…).
    Toliko, a sad nazad u bastu!

  • @Zlatko Šćepanović
    Ovakvo uopštavanje stavlja tačku na bilo kakvu raspravu i razmenu mišljenja, a time se i postavlja pitanje zašto je uopšte ovakav tekst postavljen na blog – koja je njegova svrha? Da li je srpski narod toliko loš i bezvredan da zaslužuje sve što mu se dešava, i da je najbolje da nestane sa lica zemlje „jer kakvi smo ljudi tako će nam i biti“? Možda je ovaj narod glup, naivan, zaveden i nespreman da se odupre lopovima i prevarantima, i da mu treba mnogo više vremena, za razliku od drugih, da shvati konačno prave vrednosti i dobre namere.
    Na osnovu čega zaključujete da NACIJA mrzi razvijenost, toleranciju, nauku, manire i kulturu Evrope i zapada? Odakle tolika smelost za uopštavanjem i korišćenjem termina NACIJA, kad sve izrečeno jednostavno NIJE TAČNO. Da li svoje mišljenje zasnivate na „verodostojnim“ podacima Zavoda za statistiku objavljenog na RTS ili elaboratima energičnog predsednika vlade?

    @Sasha
    Očigledno da Vam duge godine praćenja nisu mnogo pomogle da shvatite sistem destrukcije koji razara državu Srbiju, kad ga nazivate čudnom tihom ditakturom. A taj sistem ne dozvoljava bilo kakve promene, bez obzira da li se radi o upotrebi domaće pameti ili korišćenju iskustava drugih.
    Da li postoji zavera ili neprijatelj – naravno da postoji. Nazovite to i organizovanom kriminalnom grupom onih koje izuzimate, jer je sva vlast, sudstvo, novac, prinuda i ostalo u njihovim rukama. A pojam radikalnih promena sigurno ne podrazumeva vlast marginalne političke stranke radikala, već dubinu, sveobuhvatnost i brzinu nužnih promena.

  • @ Aleksandar Zlatar

    Daleko bilo da treba da nestanemo sa lica zemlje, ne daj Bože!

    Najmanje to želim sopstvenom narodu i svojoj deci. Ali da smo loši, jesmo loši i treba nam puno popravljanja, zato se i kroz članke na blogu ukazuje na loše ponašanje koje gajimo u sopstvenoj sredini.

    Mislim da je naš nepoverljiv odnos prema Evropi potpuno očigledan, počev od toga kako su se sve dosadašnje vlasti odnosile prema EU, kako se tome približavaju državne institucije kroz stalnu subverziju, do medija koji su konstantno maliciozni prema EU, do samih gradjana i njihovog stava koji se vidi na svakom koraku, od grafita, interneta, pisama, knjiga, do medjusobnih razgovora.

    Sad, vi ako ne verujete da je moja tvrdnja tačna, onda neko od nas ima pogrešnu percepciju stvarnosti. Nadam se da je moja iskrivljena zbog budućnosti ove zemlje.

  • Aleksandar Zlatar: Očigledno da Vam duge godine praćenja nisu mnogo pomogle da shvatite sistem destrukcije koji razara državu Srbiju, kad ga nazivate čudnom tihom ditakturom. A taj sistem ne dozvoljava bilo kakve promene, bez obzira da li se radi o upotrebi domaće pameti ili korišćenju iskustava drugih.

    Sasha: Pravo da vam kazem nisam bas nesto zaljubljen u drzave i slicne pojmove (kod nas sve zavisi od drzave, kao da drustvo izvire iz drzave a ne obrnuto), vise volim da koristim izraz drustvo. Ne bih se slozio da ne razumem sta se desava kod nas. Desava se jedan ogromni dzinovski kretenizam koji je na vlasti i dominantan vec duze vreme. Neobrazovanje, neznanje,nemoral,nezainteresovanost,necovecnost… Sve neki negativni NE pojmovi.

    Ne dozvoljava promene? Ko to? Nekakva tajna organizacija? Komunisti, plutokrati, Masoni, Jevreji, CIA? Postoji neka zavera? Oh ne, evo je opet teorija zavere…

    Mislim da je moj izraz „tiha diktatura“ tacniji nego vas. Vi kazete da je u pitanju „jednopartijski interesni sistem“. Koliko je meni poznato Srbija je visestranacka parlamentarna demokratija. Ili mozda gresim?

    Aleksandar Zlatar: Da li postoji zavera ili neprijatelj – naravno da postoji. Nazovite to i organizovanom kriminalnom grupom onih koje izuzimate, jer je sva vlast, sudstvo, novac, prinuda i ostalo u njihovim rukama.

    Sasha: Organizovana kriminalna grupa, hm, teske reci. Dokazi za tu tvrdnju? Zar nije u svakoj zemlji vlast (manje ili vise), sudstvo, novac, prinuda u rukama elite?

    Aleksandar Zlatar: A pojam radikalnih promena sigurno ne podrazumeva vlast marginalne političke stranke radikala, već dubinu, sveobuhvatnost i brzinu nužnih promena.

    Sasha: Sveobuhvatne brze i nuzne promene, zvuci kao politicka floskula. Sta to znaci? Dovodjenje na vlast neke nove elite, avangarde (da ne kazem radnicke klase)? Sta konkretno?
    Bojim se da ovo bas i nije prostor zgodan za korektnu i plodnu diskusiju ali nisam mogao da odolim. Pozdrav.

  • Zlatko Scepanovic:

    Nacije i države nastaju, rastu, stagniraju a neke i zauvek propadaju.

    I uvek je uzrok svega u ljudima, jer kakvi smo mi kao ljudi, tako će nam i biti. Kakvi budemo sa drugima, takve ćemo imati prijatelje i partnere.

    Sasha: I ako propadnemo, a iskreno se nadam da necemo, necemo biti ni prvi ni zadnji u istoriji. Kad su mogle supersile kakve su bile Rim i Vizantija da nestanu, sto ne bismo i mi mogli.

    Zlatko Scepanovic: Nacija koja mrzi razvijenost, toleranciju, nauku, manire i kulturu Evrope i Zapada a voli samo njihovo bogatstvo i hedonizam, sliči sitnom lopovu kojeg niko neće za drugara dok se ne popravi i ne rehabilituje. I dokaže da je bolji.

    Sasha: Ako zelis biti realan, Zapad bas kao i mi ima dve strane. Kulturu, renesanu, demokratiju, industriju ali ima i drugo lice. Lice koje je pokazalo u dva svetska rata bas na nasim podrucjima. Ko se ikada zanimao istorijom znace o cemu pricam. Pljacka, paljevina, rusenje, ubijanje.

  • Zašto je u laku lako dobar biti a da se na muci poznaju pravednici?

    Očigledno je da bismo hteli da nam život udovolji svim našim prohtevima da bismo iskazali pozitivne vrline i kvalitete.

    Život nam nudi da u svakoj situaciji, koja je svojevrsna raskrsnica, biramo najispravnije rešenje. Svaki naš izbor će nas podići u ličnom duhovnom razvitku (uzvisiti našu duhovnu svest) ili će nas malo povući unazad. Uvek zavisi šta je našem srcu draže.
    Ispravan duhovni razvitak iziskuje čisto srce, pravednost, samilost, kreativnost…
    Uzmimo primer iz minulog vremena; Zaposleni ima potrebu za stanom. Brže će doći do njega ako mulja sa poznanicima, ako pribavi koju potvrdu od lekarskih komisija o prioritetu, ako prikaže još nekog u spisku kako se o njemu ili njoj stara…. Druga mogućnost je da prihvati da ne mulja i strpljivo čeka da po važečim pravilima dodje na zasluženi red što može potrajati godinama.

    Najčešće se ljudi prihvate muljanja, verujući da će ovde na planeti ostati večito. Alo, život brzo leti i starost dodje mnogo brže. Svi dogadjaji jednoga dana budu iza nas.
    Ja bih pitao; Ko sa ovog sveta odlazi bogatijim? Onaj što je muljao ili onaj što je bio strpljiv?
    Moje shvatanje je da je onaj strpljiv pokupio svo bogatstvo i svo ordenje. Izdržao je i položio najvažnije ispite života iako možda nikada nije pohadjao školu ili fakultet.

    Sistemi su sistemi. U jednima možete nositi gvozdene okove (recimo na Balkanu) a u drugima zlatne okove (recimo u kojoj zapadnoj zemlji)! Koja je razlika izmedju robova sa gvozdenim i zlatnim okovima? Naravno nikakva.
    Svoje okove skidaju samo oni koji odaberu strpljivost, istrajnost, smirenost, čisto srce, rad, kreativnost.
    Danas je sve isto samo sa drugačijim životnim detaljima.
    Život ima skrivenu crtu kojiu treba prepoznati. Tada nikada neće i ne može biti dileme. Uvek će i pored postojanja bezbroj izbora postojati samo jedna mogućnost. Pravednost!!!
    Sami život je najveličanstvenija škola.

    U svim sistemima i u svim rešenjima ako se propusti osnovna komponenta života preti im kolaps. Ta neophodna komponenta je sagledavanje da život svakog ljudskog bića ima tačno odredjenu svrhu, smisao i cilj i da se uvek mora birati poštenost, odgovornost, krativnost, radnost, nesebičnost i ljubav prema životu.

    http://www.scribd.com/doc/51026497/DUHOVNA-VA%C5%BDNOST-ISPRAVNOG-ODGOJA-DECE

  • Mozda izgleda da je kasno za ovak komentar po datumu teme ali pošto je ovo tema koja obuhvata mnoge druge teme i ceo život, rešio sam da ga stavim kao komentar koji povezuje. Dodatni razlog je što tema asocira na veličanstven govor suštine Steva Jobsa na univerzitetu Stenford.
    Dakle naslov komentara je:

    Analiza-Zaključak ili „prevedeno“: Čemu/ Zašto/Kome

    Čitajući razne tekstove po netu koji se bave suštinom života i globalnih dešavanja, čiji vreli vetrovi duvaju oko nas žestoko, svaki iole prirodan, logičan i iskusan čovek vidi jasno kuda kao društvo, ljudski rod pa ipojedinci, idemo. Za to nije potrebno previše mudrosti, jer sve što je suštinski značajno je jednostavno. Potreban je zreo, realan i iskren pogled.

    Analizirajući npr. blog Robovi-sistema-u-Srbiji kao i komentare, stiče se čvršće uverenje da se takva zapažanja i zaključci podudaraju sa individualnim zaključcima donesenim čistom i jednostavnom logikom prirodnih ljudi. Identičan zaključak se stiče i kod drugog blogova, srodnih, za život ozbiljnih tema.
    Međutim, nedostaje jedan deo, nedostaje zaključak sa rešenjem, jer nakon svake dekompozicije, analitike i anlize donosimo izvestan zaključak. Takav zaključak je potreban svakome ko ne živi ni na nebu ni na zemlji da napravi sledeći korak, ispravan korak.

    Jedan značajan pristup razmišljanju i ponašanju koje želim da se ostvare svakom pametnom čoveku i narodu u tekućoj situaciji, na jednostavan način je izložen u knjizi „Ko je maznuo moj sir“, dok je slika tekuće društvene i zemaljske situacije opisana još davno u mnogim knjigama, npr u knjizi „Umeće Ljubavi“ Eriha Froma, i recimo Zen i umetnost odrzavanja motocikala, RobertaPirsiga od pre 36 god.
    Dakle analiza je odavno završena i urađena sa više pristupa, i u raznim vremenima, i zaključak je uvek isti. ….. U našem okruženju Forma je daleko nadvladala Suštinu.
    Na prvi pogled, obzirom na istorijske događaje, uložen trud i vreme, gle čuda, zaključak nije široko rasprostranjen niti ukorenjen. mada bi logično bilo za očekivati.
    Ovde bih napravio digresiju i pozvao se na blog Kako privući posetioce i povećati broj poseta na blogu. Iako moje prethodno izlaganje na prvi pogled, nema mnogo veze sa ovim blogom, skrenuću pažnju na pitanje zašto su neki sajtovi posećeni a neki ne, i šta je uzrok toga. Odličan odgovor se nalazi u poslednjoj rečenici „ saveta broj 1“ tog bloga, nakon jednostavne, logične analize i prezentacije podataka i činjenica. Logičkom indukcijom dalje idemo ka našem zaključku.
    Dakle zaključio bih redom ovako: Ljudi koji bi nešto Kreativno da Stvore za dobrobit zajednice i sebe, a umeju i znaju to da rade, nisu u mogućnosti jer nemaju priliku- podršku mase ljudi.
    Nemaju podršku iz dva razloga:
    Prvi razlog : „niko“ za njih ne zna jer se bave „Proizvodnjom“ i nemaju vremena za Marketing i Prodaju svog proizvoda. (a ne može se biti istovremeno na 2 mesta dobar) Dok većina onih koji imaju vremena za Marketing i Prodaju već prodaju maglu i slične stvari a za dobrobit samih sebe pa ih ovi prvi i ne zanimaju.
    Drugi razlog je upravo taj što masu sveta ne zanimaju ozbiljne stvari već kao što je u blogu rečeno trivijalne i površne. Ozbiljne stvari dovode do napretka a za njih treba snage, volje i znanja. Neopodna je i razvijena svest društvene zajednice o tome. Ali svesti nema, a dokaz tome je tekući sadržaj ponude potrošačima prema pomenutom principu: Ponudi potrošaču ono što želi!

    Dakle raspodela interesa i kvantiteta sa obe strane je takva a i manje više je uvek takva i bila, osim nakon velikih ratova i kriza, kada je bilo potrebno ponovo stvoriti sličan sistem koji je trenutno dostigao fazu starosti. Samo u toj situaciji su dolazili do izražaja ljudi koji su iskreno želeli da stvore nešto kreativno za dobrobit zajednice jer su bili potrebni ljudima od prodaje i marketinga. Zatim taj sistem raste i ima svoje faze. Na višem nivou posmatranja uočava se konačno ciklus koji se normalno ponavlja, samo u drugim formama- dimenziono regionalno ili svetski. Dokazano i matematički u procesima rađanja i umiranja. Dokaze promena u životnom ciklusu društva možemo videti prema tome koje potrebe su ljudi imali ili na šta su bili spremni pre npr, 50-100 god i sad, kakva ograničenja su sami sebi postavljali i bili zadovoljni. Možemo to videti u muzici, filmovima, plesu, autoputevima, hidrocntralama, broju TV kanala…u svemu. Svestan sam da je zadovoljstvo relativno ali su zato razvijene poznate motivacione teorije i kriterjumi zadovoljstva kao što je Malow’s Hierarchy of Nedees ili David Mc Clelland’s Needs Theory . Pored svih zaključaka koje dobijamo iz dosadašnje logičke indukcije kada pročitamo komentare slične kao što je napisao npr „Čovek iz 23. veka, 12. septembar 2011 17:50“:
    http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=541166 ili blog http://www.bastabalkana.com/2011/08/zivotni-duh-ekonomije-i-kriza-novca/
    ili prema knjizi Future Shock iz 1970 godine,komentar npr http://forum.b92.net/topic/15023-future-shock/ , imamo prilično jasnu sliku dešavanja. Bar je imaju oni koji hoće i mogu da je vide.

    I sad pitanje na koje trebam odgovor kao što ga mnogi sličnomišljenici čekaju:
    Šta upravo sada da rade oni koji umeju, žele i hoće? Obe vrste stvaralaca, proizvođači i marketing-prodajni stručnjaci. Kombinacija ova dva tipa daje nove prave vrednosti od koristi za sve ljude. Šta sada odmah da rade-preduzimaju takvi ljudi, koji su bitno je reći i u ogromnoj manjini?
    I zato što su u manjini, istorijski odgovor je poznat. I zašto ovo pišemo, zašto postoje ovi tekstovi, osim što je ovo vrsta hrane za dušu i um. Do čega će to dovesti nas i ili društvo kad su ionako prema pomenutom pametni posetioci ionako velika manjina posetilaca na internetu.

    Nešto nedostaje.
    LouisKrstić je lepo napisao: Ta neophodna komponenta je sagledavanje da život svakog ljudskog bića ima tačno odredjenu svrhu, smisao i cilj i da se uvek mora birati poštenost, odgovornost, krativnost, radnost, nesebičnost i ljubav prema životu. I Steve Jobs je dobro objasnio u pomenutom govoru.
    Međutim, pored toga očajno nedostaje udruženost-povezanost takvih ljudi jer svet je i kockica i mozaik istovremeno

  • @ Beli plamičak

    Lep i kompleksan komentar koji zahteva duži odgovor, koji ću pokušati da skratim što više mogu.

    Krenućemo od jednog pasusa iz govora ruskog reditelja Tarkovskog koji je objavljen na ovom blogu a koji ide u prilog vašeg komentara ali i daje odgovor na vaše pitanje:

    „Ruski filosof i istoričar Nikolaj Berđajev je vrlo precizno zapazio da u istoriji civilizacije postoje dve etape. Prva je istorija kulture, kada je razvoj čoveka manje više harmoničan i zasnovan na duhovnoj osnovi, i druga, kada počinje lančana reakcija koja nije potčinjena volji čoveka, kada dinamika izmiče kontroli, kada društvo gubi kulturu.“

    Objašnjenje ovog pasusa je i odgovor na vaše pitanje. Kultura, duhovnost i pobožnost su potrebne da bi društvo više cenilo sadržaj umesto forme. Kada imate pobožne i verujuće ljude, onda imate i milje u kome će se suština ceniti. Kada ih nemate, odnosno kada su oni forma „u Boga veruju i pominju ga ali u Crkvu ne idu“, onda forma preovladjuje i uticaj ovoga sveta, čiji je glavni dirigent Vladar Tame.

    Kada ste istinski verujući, onda vam je jasno i vaše mesto u svetu i oklnosti u kojima ste. Znate da je to sve Volja Božija, ali ne slepa volja, već volja kao odraz naše kolektivne volje, orijentacije, strasti i želja koje nas vode, odnosno naše sabornosti.

    Odgovor je jednostavan, mi + ostali sačinjavamo ovaj svet, društvo i zajednicu. Ne možemo se spasiti niti živeti lepše bez ostalih, to je ono što Gospod hoće da nas poduči, jer kao sebična bića nemamo mesto u Raju.

    Stoga, treba poneti i sopstveni krst i krst sveta u kome živimo 🙂

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280