Dr Velimir Abramović

* * *

Nastavak iz prethodnog texta …

.

Hologram čoveka nije ništa drugo do fizička osnova savršenog ritma kosmosa. Duša čija je odlika svesnost pomerena je u fazi u odnosu na genski materijal. A svesna volja samo je jedan od univerzalnih instrumenata kosmičke namernosti, onaj primordijalni. Pravi čovek na pravom mestu je taj čije su namere usaglašene sa kosmičkim ritmovima.

Svesna namera ima veliku moć i naš glavni izbor je u preuzimanju odgovornosti za ishod njenog uticaja.

Uopšte uzev, treba stvoriti drugačiju sliku tela kao sklopa elegantnih eteričnih polja udruženih u odnos ritma i praznine, talasa i prostora.

Pokušajmo  da sumiramo do sada iznete teze: sačinjeni smo od talasa, a ne od materije zvane „čvrsta“; sve ono što nazivamo stvarima i dogadjajima prvenstveno su segmentalni talozi relacija tih talasa; svako od nas ima svoj svemirski jedinstven identitet koji je izražen odredjenom funkcijom talasa od kojih se sastoji; svako od nas ima hologram koji sadržava univerzalnu informaciju o vremenu; namernost ili vektor identiteta jeste osnovni element u svemiru, veoma moćna osobina subjekta, kojom on utiče na sve mnogim i naizgled neobičnim načinima i budući da smo hologram in potentia, znamo sve u svemu.

U svetlu iznetih opštih postavki podsetimo se, pre ikakvog zaključka, činjenica o radu Nikole Tesle, činjenica koje se odnose na Toranj Vardenklif i Teslinu navodnu komunikaciju sa Marsom (ili možda vanzemaljskim inteligentnim bićima).

Tajna Vordenklifa duboka je i o pravoj nameni Tornja nemoguće je govoriti u Teslinom odsustvu. Medjutim, mnoge tehničke činjenice ukazuju da je Teslin objekat, podignut na Long Island-u (u to vreme omiljenom njujorškom izletištu) praktično bio daleko ispred onoga o čemu savremeni naučnici samo maštaju. Bio je to uspešno testirani emiter kompleksa elektromagnetskih talasa, kojima je Tesla izazvao zemljotrese, mentalne promene na ljudima i životinjama, palio atmosferu, uspostavljao neprobojne energetske barijere u jonosferi, kontrolisao vreme (raspršujući ili kondenzujući oblake odgovarajućim frekvencama), i najzad, primao tok neiscrpne energije iz etera po danas nepoznatim principima etarske tehnologije.

I pored svih navedenih dejstava Tornja Vardenklif koja je veliki majstor Tesla demonstrirao pred mnogobrojnim svedocima (nikad ne objavljujući kompletne rezultate i ne otkrivajući svoje naučne principe), njegov pravi razlog za izgradnju ovog gigantskog elektromagnetnog i mehaničkog oscilatora bio je dublji ozbiljniji i značajniji nego što se može i pretpostaviti.

16. januara 1901. godine na prvoj strani New York Times-a pojavio se izveštaj profesora Pikeringa (Pickering) sa Harvardske Observatorije pod naslovom: „Bljeskovi svetlosti sa Marsa“.

„Rano u decembru prošle godine primili smo telegram sa Lowell observatorije u Arizoni da je primećen jak snop svetla projektovan sa Marsa u trajanju od 70 minuta.

Lowell observatorija je specijalzovana za istraživanje Marsa, a posmatrač koji je bio na dužnosti je pažljiv, poverljiv i iskusan čovek, tako da nema mesta nikakvoj sumnji u povodu toga što on tvrdi. Ove fakte odmah smo telegrafisali u Evropu i po čitavoj Americi.

Svetlost je dolazila sa veoma dobro poznate geografske tačke na Marsu na kojoj, koliko se u nauci zna, nema ništa posebno. Šta god da je bilo u pitanju, mi sada nemamo nikakvih sredstava na raspoloženju da to bilo kako sipitujemo. Da li je to znak postojanja inteligencije tamo, ili ne, niko ne može reći pouzdano. Za sada, ova je pojava potpuno neobjašnjiva.“

U vreme kada se ova vest pojavila, Tesla se nalazio u NJu Jorku. Upravo se bio vratio iz Colorado Springs-a gde je čitavu prethodnu godinu vršio epohalne i do danas nerazumljive eksperimente sa elektromagnetnim poljima čudnim rezonantniih svojstava. (Teslina laboratorija u Koloradu bila je tačno na vrhu Pike’s Peak. Koincidencija je da taj vrh Hopi Indijanci obožavaju kao spiritualni Pol Sveta).

Ohrabren možda onim što je primećeno sa Lovel observatorije u Arizoni, Tesla izjavljuje u novinama da je u toku istraživanja u Koloradu i sam izmenio signale sa Marsom. Tad  on nagoveštava da je već konstruisao prototip aparata pogodnog za medjuplanetarnu komunikaciju i da će ga i dalje usavršavati.

„(…) nikad neću zaboraviti prva osećanja koja sam iskusio kada sam shvatio da sam u kontaktu sa nečim što će imati neprocenjive i nesagledive posledice za čovečanstvo (…) to što sam primetio uplašilo me je, kao da je bilo na delu nešto misteriozno, da ne kažem natprirodno. Postepeno sam postao svestan toga da sam prvi koji čuje pozdrave jedne planete drugoj (…)“ (Nikola Tesla, „Talking with Planets“, Current Literature, March 1901, p. 359).

Reakcija naučne javnosti na Teslin kratki članak bila je neuobičajeno oštra i negativna. Prvi ga je demantovao profesor Holden, direktor Lick observatorije u Kaliforniji. Gotovo ljutito, profesor Holden rekao je reporteru sledeće:

„Gospodin Nikola Tesla objavio je da je uveren da su izvesni poremećaji njegovh aparata – ništa manje nego električni signali primljeni iz inteligentnog vanzemaljskog izvora. Naglašavajući da ne dolaze sa Sunca, Tesla misli da su signali planetarnog porekla, najverovatnije sa Marsa. To je besmisleno.

Pravilo razmišljanja je da se istraže svi mogući uzroci jednog novog fenomenan pre nego što se uvedu oni nemogući. Svaki normalan eksperimentator rekao bi da je gotovo izvesno da je gospodin Tesla učinio grešku i da pomenuti poremećaji dolaze od struja u atmosferi ili zemljinom tlu. Osim toga, kako neko može sa sigurnošću tvrditi da te električne promene ne dolaze sa Sunca? Fizika Sunca je još uvek nepoznata. U stvari, nije jasno o čemu Tesla uopšte govori. Zar nema kometa koje su mogle da posluže kao objašnjenje za izazvane pravilne električne poremećaje? Zar instrumenti nisu mogli biti pobudjeni sazveždjem Velikog Medveda, Mlečnim putem ili svetlom Zodijaka? Postoji, naravno, uvek šansa za nova otkrića, ali je mogućnost da se novi fenomeni objasne starim zakonima još veća. I dok gospodin Tesla ne pokaže svoje aparate drugim eksperimentatorima i ubedi ih kao samog sebe, do tada mirno možemo tvrditi da njegovi signali ne dolaze sa Marsa“. (Colorado Springs Gazette, Mart 9, 1901, p. 4.col. 2.).

Smatrajući totalno neozbiljnom pretpostavku da je Tesla elektromagnetnim putem razgovarao sa živim bićima vanzemaljskog porekla, uvaženi profesor Holden u svojoj kritici to i ne razmatra.

Radeći sa ekstremno dugim elektromagnetskim talasima vrlo visoke frekvencije (što se sa važećom teorijom nikako ne slaže jer se porast frekvencije vezuje isključivo za smanjivanje talasne dužine, ali Teslini talasi nisu bili isti kao Hercovi i rasprostirali su se brzinom daleko većom od svetlosti). Pojam energije shvaćen u današnjem smislu Tesla nije koristio. Imao je sopstvenu elektromagnetsku teoriju, do danas neodgonetnutu i u njegovim su računima elektromagnetski talasi imali ove osobine: oscilaciju (pod njom je Tesla podrazumevao konfiguraciju prostora na kome sam talas kao takav egzistira), frekvenciju (kvocijent oscilacija, odnos dva homogena ili dva heterogena elektromagnetska polja) i vibraciju (složen sistem frekvencija u medjusobnom harmonijskom odnosu). Tesla je otkrio ne samo zakonitost njihovog bežičnog prenosa kroz Zemlju i atmosferu bez ikakvih gubitaka, nego je isprobao i dokazao i njihovu izvanrednu prodornost kroz kosmička prostranstva. Postoji nepotvrdjena legenda da je on bio prvi koji je ka zvezdama poslao periodične signale kodirane po aritmetičkom algoritmu odredjenih teorema geometrije kao što su Talesova i Pitagorina teorema i Arhimedova formula sume harmonijskoga niza (radi se o sabiranju reda 1+1/2+1/4+1/8…, čija je suma broj dva, ali je broj članova niza beskrajan, tako da njegovo realno sabiranje mora da traje večno. Problem je postavio još filozof Zenon tvrdeći da usled beskrajne deljivosti prostora Ahil ne može sustići kornjaču jer je ova pošla pre njega).

Nakon tri dana, na svoje najveće zaprepaštenje, registrovao je odgovor. Shvativši princip po kome je uzvraćena poruka bila kodirana, ucrtao je odgovarajuće tačke na koordinatni sistem i dobio – pravilan ljudski lik. U prvi mah nije mogao da odgonetne da li su oni čiju je emisiju primio nacrtali ljude, želeći da pokažu kako naša civilizacija za njih nije tajna, ili sebe, u nameri da nas pouče kako u Kosmosu ima još sličnih bića.

Ako je sve ovo tačno, jasno je da je, svestan potpunog nerazumevanja na koje bi naišao, Tesla odustao od bilo kakve javne rasprave o svom otkriću. Ali se ubrzo dogodilo nešto što je čitavu stvar vratilo ponovo na prve stranice američke štampe.

1902. godine Ameriku je posetio čuveni engleski fizičar Lord Kelvin, koji se posle razgovora sa Teslom u potpunosti složio sa njim i rekao kako je Tesla sasvim u pravu, ali da svi detalji komunikacije, razumljivo, nisu za javnost. Posle banketa održanog u njegovu čast, Lord Kelvin pohvalio je Nju Jork: „To je najbolje osvetljen grad na svetu i jedino mesto na Zemlji vidljivo sa Marsa“. I kao da je naglo bio inspirisan, na kraju je uzviknuo: „Mars je signalizirao Nju Jorku!“ (Philadelphia North American, „Lord Kelvin Beleives Mars is Signalling America“, Maj 18, 1902.)

Ovog puta nije bilo ni jednog glasa protesta. Ćutao je čak i uporni profesor Holden. Starom i veoma uglednom Lordu Kelvinu bilo je više nego nezgodno protivrečiti. Umesto toga, kao neposredni zaključak diskusije pojavi se članak Teslinog zagovornika, publiciste i pisca Džulijana Hotorna koji je Kelvinovu senzacionalnu potvrdu Teslinih navoda razvio u pravcu fantastike:

„Očigledno“, pisao je Hotorn, „ljudi sa Marsa i drugih starijih planeta godinama su posećivali našu Zemlju i pažljivo pratili razvoj zemaljske civilizacije, neprestano izveštavajući kako mi za njih još nismo spremni. Medjutim, rodjenjem Nikole Tesle stvari su se promenile. Moguće je, zašto da ne, da ljudi sa zvezda upravljaju njegovim duhovnim i naučnim razvojem. Ko to može pouzdano znatai?“ (Julian Hawthorne Papers, Bancroft Library, University of California)

U vreme najžešće polemike oko Marsovaca, povučen, u tišini, Tesla je predano i u početku gotovo neprimećen radio na svom najvećem životnom delu, grandioznom projektu Tornja Vordenklif, koji je trebalo da preokrene svetsku istoriju i izvrši tako radikalne promene u razvoju naše civlizacije, da je o tome zaista teško govoriti uverljvo.

. . .

Nastavak u sledećem tekstu . . . Planeta Zemlja kao rezonantni sistem

. . .