Velibor Mihić
* * *
U BAŠTI TVOJE KOSE
Svađali smo se, bučno, dugo
i, do večeri, umorni pali.
Ljubomora, a šta bi drugo
i, nepomireni, mi, zaspali…
U snu te gledam, svetlu, sjajnu
dok, oko nas, vejavica veje…
Hoćeš da mi otkriješ tajnu
koju zima, između nas, seje?
Da li sanjam – ili sam budan?
Ili te, iz sna, ja, budnu gledam?…
Na ruci mi tvoj osmeh, čudan –
a u mom oku je pogled ledan!
Miriše bašta tvoje kose…
Kad se probudiš, biću daleko…
Da l’ ti suze obraze rose?…
Postaću stran i bivši tvoj neko…
.