Radjard Kipling
* * *
Posvećemo sinu.
AKO
gube svoje i okrivljuju te za to,
Ako možeš da vjeruješ sebi kada svi u tebe sumnjaju,
i čak pridodaješ njihovim sumnjama,
Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje,
ili ako si prevaren da ne lažeš,
ili ako si omrznut da ne mrziš,
A pored toga da ne izgledaš predobar ili premudar.
Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom,
ako možeš da razmišljaš, a da ti maštanje ne bude cilj,
Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom
i da smatraš te dve varalice kao da su potpuno iste.
Ako možeš da podneseš kada čuješ
da su istinu, koju si rekao izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale,
Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio ceo život,
i da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaraš,
Ako možeš da staviš na gomilu sve što imaš
i da ga baciš na kocku,
izgubiš i opet počneš iz početka
i nikad ne izustiš reč o tom svom gubitku,
Ako možeš da prisiliš svoje srce i nerve i tetive,
da te služe dugo iako ih više nemaš,
I tako izdržiš kada nema ničeg u tebi
sam volje koja ti dovikuje: „istraj“.
Ako možeš da razgovaraš sa najnižim,
i da sačuvaš svoje dostojanstvo,
ili da šetaš s kraljevima,
a da ne izgubiš razumevanje za obične ljude.
Ako ni neprijatelj ni prijatelj ne mogu da te uvrede,
ako te svi cene, ali ne suviše,
Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravan minut
sadržajem koji traje šezdeset sekundi,
Tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
i iznad svega bićeš čovek, sine moj!
. . .
Radjard Kipling (Bombaj, 30. decembar 1865. – London, 18. januar 1936) je bio engleski književnik i Nobelovac
U detinjstvu je naučio hindu jezik, pohađao je vojnu školu u Devonširu, a 1933. vratio se u Indiju i radio kao novinar. Putovao je u Japan, Ameriku i Južnu Afriku.
S jednakim žarom delovao je u književnom i političkom životu Britanije.
Godine 1907. dobio je Nobelovu nagradu. Njegova proza donosi izuzetnu sliku indijskog života i sveta britanskih vojnika, s osobitim smislom za svet dece i životinja. Bio je zagovornik britanskog imperijalizma, a kao otelovljenje kolonijalizma nemilosrdno je karikiran i parodiran.
Najčitanije su i najznačajnije njegove „Knjige o džungli“, koje karakteriše izvanredno poznavanje tajanstvene Indije i sveta životinja.
.
Tekst o književniku prenesen sa Wikipedije.
.
Navedeni stihovi očigledno nastoje opisati stanje nepristrasnosti ili neprivrženosti koje je neophodno da osoba, Duša, dosegne da bi se mogla vratiti u samo Srce Nebeskog Carstva. Sa takvim stanjem unutar sebe osoba je još za života dosegla obećano Carstvo.
No, još važnije od ovih stihova je pokazati put i način osobi kako da dosegne takvo stanje najviše duhovne razvijenosti, ljubavi prema životu a da ljudima iz okruženja to i ne izgled akao ljubav – koju humana svest još ni ne poznaje…
Kipling je očigledno prepoznao tu visoku duhovnu vrednost a koliko je sam uznapredovao na tom putu iz ove pozicije ne možemo čak ni pretpostaviti…