Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Travel

Kad jaganjci utihnu na Zlatiboru

Aleksandar Parezanović

* * *

.

Bog podario Erama pitome brežuljke i visoke zlatne borove Zlatibora

.

Kad krenete usponom od Užica ka Zlatiboru, ne možete se oteti utisku da je Bog ljudima koji ovde žive – veliki poklon podario.

Idealno blizu i idealno daleko.

Postavio im je Zlatibor dovoljno blizu da od njihove odluke da krenu na planinu, budu na ovoj lepotici za 40 minuta, a opet, dovoljno ga udaljio da Zlatibor ne postane predgrađe Užica pa da bude stambeno, industrijski, skladišno i na svaki drugi način napadnuto. Ovako, na 1000 metara nadmorske visine, za koju stručnjaci kažu da najviše prija ljudima, Vi odsedate, na 1500 metara (pristojne) nadmorske visine imate priliku da u blizini (na Torniku) ozbiljnije skijate, a na 1200 metara, pri tome u centru Zlatibora, na nekoliko finih staza ste u prilici da učite da skijate ili da se pravite da znate dobro da koristite sneg, a ustvari, ne znate.

Sve to uz svadbarski kupus, rakije svih boja i ukusa, kuvana vina, pršute, slanine, džemove i slatka od kupina, borovnica, drenjina, od raznih voćki i zdravih bobica, jagnjetinu, teletinu, prasetinu, gibanice, proju, kajmak, sir, komplet lepinju i zaboravljeni ukus pravog kiselog mleka ….

E, da još nije Zlatibor dobio graditeljski bum onih divljih i ilegalnih devedestih godina prošlog veka, kada je vladao zakon jačega, kada su se, pored časnih ljudi, u većem broju udružili srpsko-crnogorski „patrioti“, „snalažljivci“ i „šeici-kantaši“, da bi gradili po malom crnogorskom primorju i lepom Zlatiboru – sad bi on bio još lepši i atraktivniji. Danas se urbanisti Čajetine, koji vole ovu planinu, trude da pametno drže pod kontrolom širenje i snažne investitorske ambicije, ali su neke bitke pre 20 godina izgubljene. To je, što je.

Ova planinska lepotica svima nudi svoje čari, i letnje, i prolećne i zimske, kao i celogodišnje „gastronomsko-alkoholičarske“ mamce koji ovde tako prijaju, a građani Srbije joj se odazivaju i dolaze.

Još kad stigne autoput u blizinu, pa većini državljana Srbije približi ovu planinu, kao što je Bog to sada uradio Užičanima! Nije to više tako daleko, ovih dana udruženi Srbi, Azerbejdžanci i Turci ozbiljno broje novce, sa planovima da taj put i ostvare.

Lepo.

.

Ostavite komentar

Ostavite komentar