Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Karejci

* * *

 

Hilandar – centar Srpske pravoslavne duhovnosti

 

Luka i pristanište za manastir Hilandar je dosta skromna gradjevina. Sastoji se od male marine i velike kamene kuće sa terasom u kojoj živi nemački monah.

Da, dobro ste čuli, nemački monah. Naime, u manastiru Hilandar se zamonašio jedan Nemac koji je primio pravoslavnu veru i nakon nekog vremena je dobio poslušanje da boravi na obali mora. To jest, on je sam to tražio a bratstvo mu dozvolilo.

Zahvaljujući njegovom nemačkom mentalitetu i prijateljima iz Nemačke koji su mu slali donacije, on je od jedne trošne kuće napravio reprezentativan i lep objekat, veliku kamenu kuću u kojoj živi sam. To je njegova kelija (stan).

Od pristajanja na obalu Svete Gore do manastira Hilandara se putuje 20-ak minuta džipom kroz brdske puteve bez asfalta. Sam put je uzbudljiv i liči na planinski safari. Prolazi se kroz vrlo divlju i nepristupačnu prirodu, do prilaska manastiru, gde već počinju vinogradi, kelije i voćnjaci.

Hrabriji poklonici koji imaju više vremena i ako je vreme lepo odlučuju se da pešače do samog manastira Hilandar ili do drugih manastira na Svetoj Gori. Ima hodočasnika koji lutaju Atosom. Ima i monaha koji idu od manastira do manastira moleći za prijem u bratstvo. Nema opasnosti od divljih životinja ali se može naići na zmije, mada je to redak slučaj, jer putem prolaze vozila, pa i zmije znaju da izbegavaju put ljudi.

Sam Hilandar iz daljine liči na tvrdjavu, što on i jeste bio, ne bi li se zaštitio od gusara, iako je duboko u kopnu. Ipak, gusarima nije bilo teško da se iskrcaju i da u potrazi za blagom dodju do Hilandara i jurišaju na njegove zidine. Istorija beleži dosta okršaja sa gusarima i banditima. Često su u istoriji Hilandarski monasi bili prinudjeni da se bore na život i smrt ne bi li sačuvali svoje živote, svete dragocenosti i sam manastir.

O Hilandaru možete saznati iz raznih izvora sve što vas zanima. Mi, družina zvana Karejci je tamo provela 3 fantastična dana, prolazeći kroz većinu odaja manastira, od Vinskog podruma, Kosturnice, Gostionice, Biblioteke, Riznice, Pirga, do kelija monaha, u koje smo odlazili samo po njihovom pozivu. Bili smo i revnosni da prisustvujemo bdenju i jutarnjim liturgijama koje počinju pre svitanja. Bili smo smešteni u novom i dosta lepom i ugodnom konaku. Hranili smo se sa monasima i pomagali u kuhinji pri spremanju ili raspremanju obeda, koliko smo mogli, kako i šta su nam domaćini zapovedali. Tamo nema ko da radi osim samih monaha i nas gostiju. Nije nam bilo teško.

Poklonili smo se čudotvornoj ikoni Svete Majke Trojeručice, igumanki manastira Hilandar, jedinstvenom fenomenu u pravoslavnom svetu, jer je po legendi sama Sveta Majka Bogorodica kroz svoju čudotvornu i blagotvornu ikonu Trojeručicu zauzela mesto igumana manastira i pod njenim blagoslovom i njenim duhovnim vodjstvom Hilandar živi i dela. Hilandar je jedini manastir na svetoj Gori koji nema monaha igumana, već je to Presveta Majka lično. Velika čast i obaveza.

Treba reći da nam se čini, iz onoga što smo videli na Hilandaru i na drugim mestima na Svetoj Gori, da je ozbiljnost i verska disciplina možda i najstroža u manastiru Hilandar, posebno primena Tipika Svetog Save. To je svakako dobro za Srbiju i Srpske monahe, jer treba puno iskrene i predane molitve i revnosti monaha da se razuzdan narod majčice Srbije spase od propasti.

Tamo na Svetoj Gori i u Hilandaru shvatiš kolika je snaga molitve i kako mali broj molitvenika svojim molbama Gospodu za oprost greha svojih zemljaka drži jedan narod u životu da zbog svojih greha i oholosti ne nestane sa lica zemlje.

Photo by Rade Radulović

. . .

 

 

 

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: