Monah Gavrilo
Starac monah Gavrilo i njegova proročanstva i vizije o budućnosti Srbije i Beograda, o ljudima i njihovim dušama u raju i paklu
Prepodobni monah Gavrilo je u ravni poznatosti i čuvenja prepodobnog oca Tadeja. Njih dvojica su svojom pojavom, delom i uticajem na vernike, dobili poseban, mitski status u našoj sredini. Monah Gavrilo je bio prozorljiv, doživljavao je duhovne vizije, čitao misli ljudima i video budućnost. Davao je ljudima pouke, i liči na ranohrišćanske starce, svete ave, monahe iz pustinja Egipta i iz kelija Svete Gore. Vernici ga smatraju prorokom. Njegova proročanstva o sudbini Srbije i Beograda, pojavi krune i naslednika Nemanjića, o ustoličenju carske Rusije, izazivaju mnogo polemika. Nesumnjiva je njegova prozorljivost, ali ostaje pitanje da li su njegove vizija stvarno budućnost koja nas čeka ili Božije upozorenje poslato preko njega, šta nam se može izvesno desiti u budućnosti ako se kao narod i ljudi ne pokajemo i duhovno ne promenimo.
Deo transkripta koji prenosimo je iz filma „Starac Gavrilo Tajnovidac, koji nije iz filma „U susret Carstvu Nebeskom“ koji vam danas predstavljamo, ali su reči monaha Gavrila skoro iste u oba filma. Poslušajte i osetite reč duhovnika.
.
Kad sam bio, pa kad me je vratio (Anđeo, sve mi je pokazao!), Gospod kaže: „Čedo moje, bićeš bijen, mučen…“, sve mi je kazao Gospod kako će biti; kaže: „Ja ću te čuvati svuda, i Majka Božija“. Četiri godine sam bio na robiji za veru! Sve milicajce, milicajke, pribrao sam veri, sve! Sotirića, protu Smiljanića… Najveći komunisti su bili tamo kad sam bio na robiji, pa sam im govorio šta je komunizam, Lenjin, Staljin i redom sve. Priznali mi sve! A to je Bog naredio.
Ljudi, najveći grešnici primaju veru, a imaš ovde ove što im ne vredi pričati. Ne vredi mu pričati ništa! Ništa mu ne vredi. Okovao ga (đavo) gvožđem, gvožđem okovan, pa ne može. A đavo puši, đavo huli, đavo mrsi, pa nađe onoga pa ga okuje i ne može da se vrati. Zabadava plakanje, zabadave je sve. Čovek ako sam sebe ne vrati, sam sebe ne popravi, sam sebe ne nauči, sam sebe ne osudi pa da kaže sve što je činio da više ne čini, da se ispovedi. Sve što se ispovedi to Gospod oprosti, a što se ne ispovedi ide s njim u pakao. Ima 20 mitarstava, znaš li? Piše sve – onde ti je ispovest i ovome je ispovest, i sve čovek treba da ispovedi, a Gospod će da izleči.
Beše jedna osoba u Pećkoj Patrijaršiji. Grešio je, bio je i ovako i onako, pušio, hulio, radio sve najgore što može. I jednoga dana dođe pa se zakune pred ikonom da više neće. Ali đavo ne miruje (onde je i heruvim bio); prođe malo pa ga natera i on zgreši – opet pogazi! I dođe u crkvu, padne pred ikonom, pisne da plače a đavo kaže anđelu: „Zašto braniš toga bludnika, kad je on tako i tako radio, pa lagao…?“ On se kaje a Gospod kaže: „Ja sam stradao za grešnike“. I oprosti mu grehe… Pokajao se! U poslednjem momentu se pokajao! Ali, to su retki, retki su.
Beše jedan brat, kako se zvaše, ne znam. Išao od kuće. Što god činiš, sebi činiš. Šta god, šta god činio ovde, tamo te čeka. Sve što je zlo, tamo se vraća. A ko je dobro radio, blago njegovoj duši. Beše jedna udovica i imala jednog sina. Dete spavalo noću u krevetu, i iskralo se da ide sa decom u vrt. Ona ostala. Naiđe onaj čovek a ona umesila kolač da mu poturi, da ga sruši. Naiđe čovek putanjom gde je dete bilo. „Čiko, daj mi jedan kolač, ogladneo sam!“ Čovek izvadi onaj kolač što mu je dala majka. Umre! Pade! Doktori ga pregledaše i videše. „Ko ti je dao ovaj kolač?“ „Dala mi majka“. I onda – što god činiš, sebi činiš – izgubi sina! Ona se obesi i ode u pakao, u večitu tamu dole. Što god činiš, sebi činiš! Vidiš li?!
Sve što govorimo – ima Angel koji sve piše. Sve što govorimo, izaći će na videlo. Ništa nema sakriveno što se neće videti tamo. Stani, pomisli: Gospod zna, koji je stvorio um da ne zna, koji je stvorio oko da ne vidi, koji je stvorio uvo da ne čuje, koji je stvorio srce… Jezik je glasonoša a usta su vrata. Što leži na srcu, to na usta teži. Jezik je glasonoša samo, on svedoči šta je na duši. Kome crkva nije… nije mu ni Bog otac, kome nije Bog otac… ko crkvu ne voli, toga ni Bog ne voli; Bogu se ne moli, Boga huli, Bog ga ruši. Mi smo živa Crkva Hristova. Ako se pokajemo- dolazi Bog, ako ne- ne dolazi. Ko ne jede telo Hristovo i ne pije (krv) neće da se spasi.
.
Starac Gavrilo – U Susret Carstvu Nebeskom
. . .
Kandilo vere,hvala ti.Ovo je nešto najljepše što sam mogla dobiti.Istinito i predivno za dušu.Hvala ti.Od svih komentara,najljepši.Blagoslovio te Bog.
Nisam mogla a da ti ovo prešutim,jer ne bi više komentirala. To je najbolje.Da ne zgriješim ja a niti drugi zbog mene. Budi ljubazan,napiši mi tko je to napisao.Želim si ostaviti ovaj tekst.
:) +
Marta ostavljen je ranije u komentarima link ka ovoj knjizi:
„Nevidljiva borba“
Sveti Nikodim Agiorit
PS Sveti oci pravoslavlja su sve svima odavno objasnili u svojim knjigama i poukama. Samo su ljudi loši učenici. Ponavljači. I umesto da slušaju napisano od mudraca, svi su tumači sopstvenog fantaziranja.
I umesto da slušaju i promišljaju reči oca Gavrila, svi pričaju o svojim frustracijama i zamislima. Zato je lakše citirati pametnije.
U zdravlje svima s dobrim Bogom!
A što ćete, priznajem da sam vječni ponavljač, katkad strasi začepe uši. U svakom slučaju,hvala. Ovo ću svakako pročitati. Eto,dotaklo me što ste stavili, više nego sve izrečeno. Stvarno sam vam zahvalna i Bog me obradovao preko Vas. A koliko sam se samo ljutila. Dobar ste čovjek.
Svako dobro želim.
Šaljem link predavanja čija intersna grupa treba da prvenstveno i primarno budu pravoslavni srbi. Ovo je prvenstveno obrazovni prilog i šaljem ga bez želje da zbog prethodne diskusije ispada da nečiju sliku kačim o banderu. Ko ima sat slobodnog vremena lepo bilo da odvoji da pogleda i sasluša.
Prof.dr.Miodrag Petrović – Predavanje u Somboru “Zakonopravilo Svetoga Save i Latini kao bogumili“.
http://www.youtube.com/watch?NR=1&v=RVbVnYOj8Ro&feature=endscreen
Slusam prfesora Petrovica i kontam kako bi bilo zanimljivo , da se ne desava bas nama ,gledati kako se u samo jednoj generaciji jedan narod rastace i koliko se sam trudi da u tome pripomogne , da zaboravi sve sto je bio..
Sad vidim da mi se Marta zahvaljuje a meni sve hvale greju srce :-) Hvalaaaaa, Marta vi ste divan komentator, inspirativan i znate i da pokudite i pohvalite.
Sad, meni su teme koje ste svi pokrenuli zanimljive, ali su svi otišli van sadržaja predskazanja oca Gavrila. Zato sam se ja sebe radi, pošto prvi put nailazim na ova predskazanja o budućnosti Srbije, zainteresovao da to istražim. Pročitao sam knjigu monahinje makarine o starcu Gavrilu, saznao da ima i otac Gavrilo Raletinački koji je dao isto predskazanje o dolasku Nemanjića, itd.
Ne verujem predskazanjima. Ona su često polovično tačna jer su iz nečistog izvora, iako su stvaran doživljaj proroka. I taman sam hteo da odbacim proročanstva oca gavrila kao prelast, kada se desi zemljotres u Italiji kada mu vreme nije. I rekoše seizmolozi da će možda i srušiti Rim (zbog grehova njegovih, dodali bi teoretičari zavera). Tu mi sinu, kada može Rim tako lako i očigledno da nestane, pa ništa lakše nije ni za Beograd. Da nije otac Gavrilo bio u pravu, mislim se ja?
I još jedna stvar me je iznenadila u njegovim proročanstvima, pronicljivot oko dela komunista koja će nestati i oko sadašnje vlasti koja je sve prodala za pare, što je tako očigledno, kao što je očigledan i put decentralizacije i rasturanja Srbije. Još reče da će nameti i porezi biti sve veći, kad ono osvanu inforamacija da se diže pdv na 22 %.
Pametnom pravoslavcu su tri dokaza dovoljna. Sad verujem.
Na ovom predavanju nije navedena još jedna knjžica koja je izdata u vezi rada na Zakonopravilu a to je spis Sv.Jovana Damaskina o Islamu. S obzirom da je Sv.Jovan ziveo u istom periodu kada je došlo do pojave Islama i zbog toga najbliži vremenski samim izvorima i razlozima nastanka ove religije veoma je interesantno pročitati, naravno koga zanima. Sv.Sava je prozirao u budućnost i zano je da će jedan ovakav dokument biti potreban njegov rodu u skorijoj budućnosti pa ga je uvrstio u Zakonopravilo.
U prilog našoj zaboravljenoj istoriji šaljem Vam link o Srpskim svetinjama u Svetoj Zemlji
http://www.knez-lazar.com/forum/index.php?topic=834.0
Konstantine,hvala,:)
sad je malo dosadno… he he
http://apantaortodoxias.blogspot.com/2012/05/saint-sophia-frightens-turks.html
ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ
О МУХАМЕДОВОМ УЧЕЊУ
Срби се од појаве Турака на Балкану (XIV век) непосредно и непрекидно суочавају са Мухамедовим учењем, из којег је израстао многобројни исламски свет. После вишевековне турске владавине све до данас у Рашкој области и Босни постоје исламизирани Срби, који помоћу исламске вере стварају свест о себи као посебном – муслиманском народу. Њих би данас свакако било много више да у Србији нису постојали списи о Мухамеду и о профаности вере коју је проповедао. Свети Сава је два таква списа преузео из византијске књижевности и унео их у Законоправило или Номоканон – зборник црквених и грађанских прописа, намењен Српској цркви и држави. На тај начин Срби су, благодарећи Византинцима и светом Сави, теоријски и посредно знали о исламу много пре појаве Турака у Србији.
Оба списа се у целини објављују на савременом српском језику. Да би се лакше схватила њихова садржина, укратко су изложени подаци о Мухамеду, о земаљском а не небесном пореклу исламског веровања и о фанатизму муслимана, који наспрам државних граница предност дају верским границама.
“ … Ко може стати напоредо с Богом?… сам Мухамед, поред све своје ненависти према хришћанима, признаје и ставља у Коран, да ће Исус син Маријин судити свету, следствепо и самом Мухамеду. Какво онда уједначење и поравнање!…“(Епископ Николај, 127. писмо, Сабрана дела, књ. ВИИИ, Диселдорф, 1978, стр. 151).
Спис о измаилћанској вери
Свети Сава је у своје Законоправило унео преко сто канонских и законских византијских списа, преведених на српскословенски језик. Међу њима је у 61. глави под бројем 21 догматски, апологетско-полемички спис светог Јована Дамаскина (+ 749/50) о измаилћанској вери, стављен на крају списа светог Епифанија Кипарског (+ 403) „О јересима“. Дамаскиновом тексту придодати су, без одређења, одељци из списа Георгија Монаха (ИX век) „О вођи Сарацина – Мухамеду који је и Мухумет“. Тако преузет из византијских номоканона, спис о измаилћанској вери, први пут овде објављен у преводу са грчког и српскословенског на савремени српски језик, гласи:
„21. И до сада постоји служба измаилћанска која држи и вара људе, то јест вера срацинска која је претеча Антихриста. А потиче од Измаила, рођеног Авраму од Агаре, због чега се називају Агарани и Измаилћани. Себе називају Сарацинима, јер су од Саре сујетни, будући да рече Агара анђелу: ‘Сара мене сујетну отпусти’ (1. Мојс. 16). Они, дакле, идолима служаху и клањаху се звезди Даници и Афродити коју су својим језиком и Хавар назвали, што значи велика.
До времена цара Ираклија, пак, отворено идолима служаху. А од тог времена па до сада код њих узрасте лажни пророк по имену Моамед који је, разговарајући са Јеврејима и са хришћанима, тојест са аријанима и несторијанима, одасвуд црпео зло: од Јевреја пак једноначелство, а од аријана Реч и Дух – оба створена; од несторијана човеколатрију. А поштује Стари и Нови завет. Тако, разговарајући и са неким аријанином монахом, створи своју јерес. И под изговором да се држи боговерја, присвојивши срацински народ, проповедаше да је Писмо с неба од Бога снесено на њега. А списи какве је у његовим књигама исписао достојни су смеха.
Веру је њима овако предао: Говори, да је један Бог творац свега, који није ни рођен нити рађа. Говори, да је Христос Реч Божја и Дух његов, створен и слуга, и да се бесемено роди од Марије сестре Мојсијеве и Аронове.Јер, каза да Реч Божја и Дух уђе у Марију и роди Исуса који је пророк и слуга Божји, и да га Јудејци, безаконујући, хтедоше распети. И осудише и распеше његову сенку, а сам Христос нити је био распет нити је умро, јер га Бог узе к себи на небеса. Запита га Бог говорећи: ‘О Исусе, јеси ли ти рекао, син сам Божји и Бог’? И одговоривши Исус рече: ‘Милостив ми Господе мој, ти знаш да не рекох, нити се стидим бити слуга твој, него људи преступници написаше да рекох те речи и слагаше против мене и у заблуди су’. И одговоривши рече њему Бог: ‘Знам да ти ниси изговорио те речи’.
И многе друге измишљотине су достојне смеха у таквом спису, за који надмено каже да је од Бога снесен на њега. А кад ми кажемо – па које тај који сведочи да му је Бог дао спис, или ко је од пророка прорекао да ће се појавити такав пророк, они остају у недоумици. Јер, Мојсије на Синајској Гори наочиглед свих људи, у облаку и у огњу и у мраку и у бури прими Закон од Бога који се јави; јер и сви пророци од Мојсија па наовамо почеше проповедати о Христовом доласку и о томе, да ће се Христос Бог и Божји Син, дошав, оваплотити и распет бити и умревши васкрснути, и да је Он судија живима и мртвима.
И кад ми кажемо још, како ваш пророк не дође тако, да и други о њему посведоче, него не у вашем присуству, не онако како је Мојсију Бог дао Закон док се наочиглед свих људи димила Гора, па да за спис, који рекосте да је њему тако био дао, и ви имате доказ? – одговарајући рекоше да Бог чини онолико колико хоће. То и ми знамо, рекосмо, него питамо – како спис сиђе на вашег пророка? И одговарају: ‘Док је спавао спис сиђе па њега’. А ми им са подсмехом кажемо да, пошто је, дакле, спавајући примио спис, није осетио дејство, па се на њему испуни народна прича: Што је баби мило – то јој се и снило.
И кад ми опет питамо – како не запитасте њега, пошто он у вашем спису заповеда да се ништа не чини или прима без сведока, прво нама да се покажеш са сведочанством да си пророк и од Бога изашао, и који спис сведочи о теби? – они ћуте, стидећи се.
Сходно томе, кажемо им: Пошто вам није допуштено без сведока узети жену, ни купити ни стећи, а ни сами ви нећете без сведока да имате магарце или [друге] животиње, дакле помоћу сведока имате и жене и имање и магарце и остало – само веру и писма имате без сведока. Јер, онај који вам је предао веру ниоткуда нема доказа, нити се ико зна за његовог сведока, него је спавајући њу примио.
Нас називају двобошцима, јер кажу да уводимо другог Бога говорећи да је Христос Син Божји и Бог. А ми им кажемо да су то предали пророци и Писмо, а ви тврдите да прихватате пророке. Ако, дакле, погрешно Христа називамо Сином Божјим- то они учише и предадоше нам.
Неки од њих кажу да ми, преиначујући пророке, додасмо такве ствари, а други веле: ‘Јевреји који вас мрзе преварише вас да је [тако] од пророка написано, да бисте пропали’.
Ми им опет кажемо: Пошто ви говорите да је Христос Реч Божја и Дух, како нас онда клеветате да смо двобошци, јер је Слово, и Дух, неразлучан од Њега у коме јесте? Ако је, дакле, у Богу као Његова Реч – јасно је да је Бог, а ако је изван Бога, по вашој речи Бог је без разума и без живота. Нисте ли Га, дакле, бежећи од другог Бога, пресекли? Боље би вам било да говорите да имате другог неголи да Га пресецате и као камен или дрво или нешто од нечулних бића уводите. Док ви, дакле, лажно клевећући, нас називате двобошцима, ми вас пресекатељима Бога именујемо.
Клеветају нас да смо идолослужитељи, поклањајући се крсту и икони Христовој и светих. Ми њима кажемо: Како се ви, дакле, тарете о камен, по речима вашег Вахтана, и љубите камен поздрављајући? А неки од њих кажу: ‘На њему је Аврам лежао са Агаром’; други опет кажу да је за њега привезао био камилу када је хтео жртвовати Исака. И њима одговарамо: Пошто Спис говори да је Гора била шумовита и [имала] дрва од којих је, исцепавши за свеспалну жртву, Аврам ставио на Исака, и да је са децом оставио магарце, откуда вам, дакле, та из-мишљотина? Тамо нити шумских дрвета има, нити магарци пролазе. Стиде се, наравно. Ипак, кажу, камен Аврамов постоји.
Затим им кажемо: Нека то и јесте камен Аврамов како ви измишљате. Љубећи га, дакле, само зато што је Аврам лежао на њему са женом и што је за њега привезао камилу – не стидите се, него нас окривљујете што се поклањамо крсту Христовом и лику Његовом, којим се бесовска сила и ђавоља превара разруши.
А то, што рекоше да је камен – јесте глава Афродитина, којој се поклањаху и коју називаху и Хавар; на којем камену се и до сада онима који тачно посматрају, уклесотине и знамење јавља.
Тај Моамед многе, како је речено, бесмислице написав, од којих свакој додаде назив, као овај: ‘Спис о жени’, и у њему отворено озакоњује узимати четири жене и наложница, ако може, тисућу, колико његова рука обујми оних које се повинују. А од четири жене, коју хоће пусти и другу коју хоће узме. Из овог разлога доносећи закон, Моамед имаше помоћника, заправо друга по имену Зид (Зејд). Овај имаше красну жену коју пожеле Моамед. Док су њих двојица седели, Моамед рече: ‘Хеј, Бог ми је заповедио да узмем твоју жену!’ А Зид одговори: ‘Апостол си, чини оно што ти је Бог рекао – узми моју жену!’ Чак и више да кажемо – рече му – ‘ Бог је мени заповедио да отпустиш жену своју!’ И он је отпусти. После неколико дана друкчије рече: ‘Заповедио ми је Бог да ја њу узмем’. И тако узев, и прељубу с њом учинив, донесе овакав закон: ‘Онај ко хоће да отпусти жену своју, па ако се после отпуста њеног врати, други да је узме, јер је недостојно узети је ако не лежи с другим. Ако пак и брат отпусти жену – њу да узме брат његов, ако хоће’. Овакве ствари прописује у том спису: ‘Ради земљу коју ти је дао Бог и одржавај је’; чини и ово тако и тако – да не говорим као он све оно што је срамно.
Други, опет, ‘Спис о камили божјој’. О њој каже како беше камила од Бога и како испиваше сву реку те не могаше пролазити између две горе зато што се укљешти. А на том месту, рече, бејаху људи и, једног дана, они пијаху воду. А камила другог дана, пијући воду, храњаше их, дајући им млеко место воде. Подигоше се они зли људи и убише камилу, а та беше родила малу камилу. Пошто је мајка убијена, младунче завапи к Богу и Бог га узе к себи. Па им кажемо: Откуда беше она камила? И кажу да је од Бога била. Па велимо: Је ли се та камила парила са другом камилом? И кажу – није. Онда откуда, рекосмо, роди младунче, јер видимо камилу вашу без оца и без матере и неродословну, а родивши веома пострада? Али не види се ни онај који јој је нанео насиље, а младунче се вазнесе.
Зашто, дакле, ваш пророк коме је, како кажете, Бог говорио, није о камили знао, где се напаса и ко су ти што једу млеко дојећи је? Неће ли и она, упавши некако у невоље као и мајка бити убијена? Или је претеча, пре вас у рај ушла, из које ће вама, како маштате, млечна река бити, јер кажете да ће вам у рају три реке потећи: воде, вина и млека. Али ако је ван раја претеча ваш камила, јасно је да се осушила од глади и жеђи. Или се и други наслађују њеним млеком па се узалуд ваш пророк размеће сматрајући да разговара са Богом, јер му тајну о камили није открио. А ако је у рају, опет ће испити воду и, остајући без воде, пресахнуће усред рајске хране. И, у недостатку воде, јер је сву испила камила, жудећете да пијете са винске реке. Пијући само вино, успалићете се и опићете се и заспати са главобољом. И после буђења од сна, заситивши се вина, заборавићете рајске красоте.
Како се, дакле, ваш пророк није присетио јада, да ће вам се тако нешто догодити у рајском изобиљу? Ни о камили се није бринуо где сада пребива. Али ни ви га не запитасте, како вам је о трима рекама казивао сањарећи? Но ми дивну вашу камилу, која испред вас иде, јасно обелодањујемо међу душама магараца, где и ви хоћете да пребивате као животиње. Тамо је тама крајња и мука бесконачна, огањ шумећи, црв који не спава и бездани бесова.
Рече, опет, Моамед: ‘Спис о храни’ говори да је Христос тражио од Бога храну и дата му је, јер Бог рече говорећи му: ‘Дадох теби и твојима храну нетрулежну’. Затим, ‘Спис о волу’ говори и друге неке речи достојне смеха, које због многих ствари сматрах да треба прескочити.
Положи закон да се они тј. муслимани, укључујући и жене, обрезују; нареди да се не празнује субота, нити да се крштава, а да се једе оно што је законом забрањено, дозволивши да се једе оно за шта је наређено уздржати се. Свињско месо не јести. Пијење вина сасвим је забранио.
Поклањати се само јединоме Богу. Христа, дакле, поштовати као Реч Божју, а не као Сина који се од Духа Светог родио. А Реч, и Дух произнесени и у ваздух разливени, разумети несаставно [не ипостасно], нити са Оцем једнобитно. Свету Деву Марију не називати Богородицом, него је сматрати сестром Мојсијевом и Ароновом.
Сањарећи тако нешто, рече за себе да ће кључар раја бити. Зато ће се, рече, у дан судњи прво појавити Мојсије са Израиљћанима и, као преступници закона, биће предати муци вечној. А потом ће се, рече, појавити Исус и одрећи се пред Богом да је себе звао Сином Божјим. А хришћани, који су се дрзнули да тако нешто припишу Христовом имену, проповедајући га и за Бога, и Сина Божјег, и Реч оваплоћену -[биће предати огњу пакленом].
А потом за себе рече да ће га Бог позвати као веома побожног и похвалиће га као повод побожности читавог парода, и због тога ће бити рајски кључар. И пошто он буде отворио рај, с њим ће, рече, ући, без приговора и без суда, седамдесет тисућа оних који се могу, каже, успротивити томе, да се осталима суди. И праведници ће се, без сумње, насладити уживања, а они за које се нађе да су грешници, имаће писма око вратова везана, па ће и они ући у рај; и ти ће се назвати проштеницима Божјим и Моамедовим.
А у рају ће, рече, три реке бити: једна медна, друга млечна и трећа винска, да свак има власт да се насићује одакле хоће. Са њима ће бити жене бестрасно и одржавати им храмове и свакојако угађати, рече.
А Јудејци и хришћани биће уместо дрва за ватру положени. Самарићани, рече, износиће смеће и њихова говна из раја избацивати како се не би рај усмрдео.
Свак како је живео овде, или у богатству или у сиромаштву, на исти начин ће и онамо, каже, живети.
Тај варалица је уз то учио, да је за свако добро и зло узрочник Бог; и све што наиђе на човека, ако и од искушења лукавога, од Бога бива. Лажно говори.
А разбојници и врачари и сви који буду ухваћени у злим делима и убијани – њима је, рече, Бог писао да буду такви, и хтео је да они тако умру.
И друге неке ствари измишљајући брбљају јадници, вечних блага лишени као нечастиви хулници“.
Molim Vas za objašnjenje, što znači riječ „mirotočiv/mirotočivo“, ne mogu nigdje naći? Hvala.