Zdravlje

Lečenje depresije hranom i ishranom bogatom omega 3 masnim kiselinama i triptofanom

Dr Nil Nidli

 

Lečenje depresije hranom i namirnicama

Lečenje depresije ishranom i suplementima koji su se pokazali dobrim za depresiju

 

Lečenje depresije hranom. Mnogim pacijentima se popravi raspoloženje kada promene način ishrane

Mnogim mojim pacijentima – a svaki od njih je imao različitu životnu priču – raspoloženje se popravilo jednostavno kada su promenili svoje navike u ishrani.

Atlantska skuša plava riba bogata omega 3 mastima Lečenje depresije hranom i ishranomIako se svaki deo mog programa zasniva na pro verenoj nauci, moram vam reći da pristup mentalnoj bolesti sa stanovišta stila života nije baš uobičajen u lečenju pacijenata koji pate od depresije i zabrinutosti. Ja se nadam da će uskoro biti sprovedena opsežna, kontrolisana klinička ispitivanja u vezi sa pristupom koji se zasniva na stilu života i da će taj pristup postati opšti standard ako to istraživanja potvrde, a očekujem da će tako biti. Dok se to ne dogodi, ja se uopšte neću ustezati da uključim pacijente u ovaj program zato što

(1) se on zasniva na potvrđenoj nauci o ishrani,

(2) mnogo puta sam video da je delotvoran i

(3) ne ostavlja nikakve štetne posledice po zdravlje.

Kada sam sve ovo rekao, moram dodati i to da ovo ni u kom slučaju nije jedini metod lečenja koji treba primeniti kod depresivnog pacijenta. Nadam se da sam do sada dovoljno jasno stavio do znanja da se depresija gotovo uvek javlja usled istovremenog delovanja više faktora, što znači da tu postoji mnogo potencijalnih uzroka. Faktori ishrane obično su samo jedan od nekoliko uzroka koji  zajedničkim dejstvom izazivaju mentalnu bolest.

Moramo istražiti i pozabaviti se što je moguće većim brojem uzroka kako bismo doveli do potpunog i trajnog izlečenja. Nažalost, pacijenti koji pate od depresije, zabrinutosti ili bipolarnog poremećaja skoro nikada ne dobijaju savete o ishrani. Smatram da se ovaj veliki propust u načinu lečenja mentalnih bolesti i te kako oseti.

Značaj serotonina

Serotonin predstavlja značajan neurotransmiter u mozgu, naročito u frontalnom režnju. To je deo mozga čiju aktivnost treba naročito ojačati kod depresivnih pacijenata.

Mozak uopšte ne može da stvara serotonin ako tu prvo nije prisutan triptofan. Većina depresivnih pacijenata pati od gubitka apetita (apetit se povećava samo u malom broju slučajeva). Stoga hrana koju unose treba da sadrži velike količine triptofana. Namirnice bogate triptofanom navedene su na Slici 1.

Tabela 1. Sadržaj triptofana u namirnicama (mg/100 gr)

Neobrano mleko 46

Pasulj 267

Orasi 290

Bademi 322

Susamovo seme 358

Glutensko brašno 510

Seme bundeve 578

Tofu (sir od soje) 747

Zapazite da neobrano mleko sadrži najmanje triptofana od svih namirnica na listi iako mnogi ljudi smatraju da mleko predstavlja jedan od najbogatijih izvora triptofana.

Na sreću, postoje bolji izvori od kojih je tofu (sojin sir) prvi na listi.

Kao što je rečeno u prethodnom poglavlju, neki depresivni pacijenti su veoma oset ljivi na čak vrlo malo, privremeno smanjenje količine triptofana, a ako samo jedan dan ne bi uzeli umerenu ili veliku dozu triptofana, oni bi ponovo zapali u depresiju. Misti je jedna od mojih pacijenata koja je primetila da mora da uzima dovoljno triptofana da bi sačuvala svoje mentalno zdravlje.

Meso u ishrani sprečava dotok triptofana u mozak

Unošenje dovoljnih količina triptofana nije jedini nutricionistički faktor u stvaranju serotonina. Kao što je rečeno u prethod nom poglavlju, pet velikih aminokiselina takmiče se sa triptofanom želeći da pre njega stignu u mozak. Hrana koja sadrži veliku količinu ovih pet aminokiselina smanjiće dotok triptofana u mozak.

Dakle, ako su u našoj ishrani zastupljene umerene količine triptofana, a velike količine tih pet aminokiselina, u frontalnom režnju mozga ipak može da se javi nedostatak triptofana. Količina triptofana upoređena sa količinom tih pet aminokiselina predstavlja glavno merilo.

Namirnice koje sadrže velike količine triptofana u odnosu na ovih pet amino kiselina prikazane su u tabeli 2.4

BioMind Plus biljne kapi za depresiju povlačenje u sebe bezvoljnost melanholiju

Tabela 2. Odnos između triptofana i 5 aminokiselina

Neobrano mleko 40% / 60%

Losos 40% / 60%

Goveđi but 46% / 54%

Pileća prsa 46% / 54%

Integralni pirinač 46% / 54%

Pasulj 48% / 52%

Soja 53% / 47%

Orah 55% / 45%

Seme bundeve 56% / 44%

Tofu 63% / 37%

Bademi 68% / 32%

Susamovo seme 81% / 19%

Tabela 2 pokazuje da neobrano mleko sadrži male količine triptofana u poređenju sa količinom pet aminokiselina, a količina triptofana je sama po sebi, takođe, veoma mala, kao što je prikazano u tabeli 1. Ovi faktori pokazuju da mleko nije tako vredan izvor triptofana za mozak.

Tofu je, međutim, sušta suprotnost neobranom mleku. On sadrži veliku količinu triptofana u odnosu na količinu tih pet aminokiselina, a i sadržaj samog triptofana je izuzetno visok. Zbog toga je on odlična namirnica za snabdevanje mozga triptofanom, što opet povećava proizvodnju serotonina, koji, sa svoje strane, pomaže u borbi protiv depresije. Kada mozak dobije dovoljnu količinu triptofana, ostale stavke vezane za stil života postaju veoma značajne za stvaranje serotonina. Lečenje stilom života je ukratko izloženo u narednom poglavlju.

Značaj omega-3 masnoća u borbi protiv depresije

Omega-3 masnoće postaju značajan nutricionistički element u nauci o mozgu.

Postoji, zapravo, dva tipa masnoće koje igraju apsolutno najvažniju ulogu u našoj ishrani – omega-6 i omega-3 masnoće. Omega-6 masti ima u velikim količinama u mnogim namirnicama, tako da se veoma retko dešava da neki fizički ili mentalni problemi nastanu usled nedostatka omega-6. Omega-3 masnoća nema baš u tako velikim količinama, tako da se mnogo češće susrećemo sa štetnim posledicama ishrane siromašne njima.

Obično se dešava da čovek unosi male količine triptofana kada unosi i mali broj kalorija, no, kada su u pitanju omega-3 masnoće, njih može biti malo čak i kada čovek unese više kalorija nego što mu je potrebno. Čak i ishrana bogata mastima može sadržati male količine omega-3, naročito kada omega-3 u ishrani ima malo u odnosu na omega-6. Zanimljivo je to da je količinski odnos ovih masnoća u krvi u direktnoj vezi sa “količinom” depresije.

Što je količina omega-3 manja u odnosu na omega-6, “količina” depresije je veća.

Nedavno obavljena istraživanja pokazuju da se bipolarni poremećaj (manijakalna depresija), baš kao i težak oblik depresije (unipolarni poremećaj) može lečiti pomoću ishrane bogate omega-3 masnoćama.

Većina ljudi povećava unos omega-3 masti jedući ribu. Ipak, većina riba ne predstavlja dobar izvor omega-3 masti. Mor ska riba predstavlja dobar izvor, ali ne zato što njihov organizam stvara omega-3 masti, već zato što one pojedu veliku količinu morskog rastinja koje sadrži veliku koncentraciju omega-3 masti. Važno je zapaziti da su prvobitni izvori omega-3 masnoća biljke, a kada ih unosimo jedući ribu, mi dobijamo hranljive materije iz druge ruke. Sadržaj omega-3 u određenim vrstama ribe nalazi se u tabeli 3.9

Zapazite koliko sadržaj omega-3 masti varira od jedne vrste ribe do druge. Na primer, sadržaj omega-3 u crnjelju, gde je on najmanji, predstavlja samo 25% ukupnih omega-3 u skuši.

Tabela 3. Sadržaj omega-3 u ribi (mg/100gr)

Crnjelj (komad) 810

Tunj (u vodi) 930

Pastrmka (30 grama) 1180

Slatkovodni luben (100 grama) 1190

Losos (100 grama) 1710

Haringa (100 grama) 3000

Svoja (100 grama) 3160

Skuša (100 grama) 3930

Ishrana bogata omega-3 mastima višestruko je korisna, ali negativna strana svega toga je što te masti ljudi unose jedući ribu. U knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja navodim šest glavnih zdravstvenih problema koji mogu nastati unošenjem omega-3 masnoće iz ribe.

. . .

Odlomak iz knjige „Izlaz iz depresije“ autor Dr Nil Nidli

1 komentar

  • Citala sam da riblje ulje, ako se koristi svakodnevno, pomaze ljudima koji imaju bolest sizofreniju. Zasniva se na lijecenju lipidima. Sigurno da moze pomoci i kod bolesti kretnji kao sto je Parkinsonova i alzhajmerova. Da je smiruje, to je sigurno.

Ostavite komentar