Predrag Despotović
Srbin iz rasejanja, Rumunija
* * * *
to što mi niko priznao ne bi
pa da l iz prkosa il očajanja
postao Srbin iz rasejanja
ovde (da li?) Srbin tamo nisam
gde li sam i ko ja ne znam ni sam
nit znam da ne znam (znao bih da znam)
ko avet me prati nečiji sram
tamo me nema ovde ne postojim
kakvo ću ime grobovima svojim
na očevom sinu dajem do znanja
nek bude tako Srbin iz rasejanja
sa ove strane pišem svome bratu
moj je to kamen o tvome vratu
il obrnuto sve iz neznanja
ti nisi ja sam Srbin iz rasejanja
il smo oboje il nijedan nije
čija je azbuka svetosavlje čije
i da ne brojim naša brojanja
svi smo mi srbi iz rasejanja
tuđinac jesam al ne znam kome
u rodu predaka il domu svome
grešan ti pišem iz pokajanja
Bože rasvetli
. . .
Zahvaljujemo gospodinu Aleksandru Ćotriću, književniku i aforističaru, što nam je skrenuo pažnju na ovu pesmu.
Nas Srbe iz dijaspore ne mogu shvatiti Srbi iz Srbije, kao sto ni mi njih ne mozemo razumjeti
He,he,to Vam je tako i u Hrvata. Samo nama naši izvana puno pametuju kako trebamo živjeti i ispadaju veće hrvatine,pametnije i radišnije. Mi smo za njih ljenčine i neradnici, nije im jasno ako odemo u crkvu, pitaju a ko je umro. Previše ih je izjeo materijalizam a zapad promijenio. Teže savršenstvu u sebi samima. I sve te neke priče kako jedemo,masno,nemasno, jedemo li „brokoli“…ili slaninu.
Iz uže familije,iskustvo :)