Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Sveti Ignjatije Brjančaninov

 

Jeretici i jeresi – odnos pravoslavne hrišćanske Crkve prema drugim verovanjima i religijama

.

Jeretici i jeresi Sv.Prokopije i arhangel Mihailo freska Pećka PatrijaršijaGorko ridanje zaslužuje prizor: hrišćani ne znaju u čemu se sastoji hrišćanstvo!

A danas pogledi gotovo stalno nailaze na takav prizor i retko bivaju utešeni drugačijim, zaista utešnim! U mnogobrojnoj masi onih koji sebe nazivaju hrišćanima, pogledi retko mogu da se zaustave na nekome ko je hrišćanin i po imenu i na delu.

Pitanje koje ste postavili, sada je sasvim uobičajeno: ʺZašto se neće spasiti pišete vi neznabošci, muslimani i takozvani jeretici? Među njima ima predobrih ljudi. Pogubiti te najbolje ljude bilo bi protivno milosrđu Božijem!.. To ce protivi čak i zdravom ljudskom razumu! I jeretici su ‐ takođe hrišćani. Sebe smatrati spasenima, a članove drugih veroispovesti poginulima, to je bezumno i krajnje gordo!ʺ

Hrišćani! Vi rasuđujete o spasenju, a ne znate šta je to spasenje, zašto je ono ljudima potrebno, i konačno ‐ ne znate Hrista, Koji je jedino sredstvo našeg spasenja! Evo istinskog učenja o tom predmetu, učenja svete Vaseljenske Crkve: spasenje se sastoji u obnovi opštenja sa Bogom.

To opštenje izgubio je čitav ljudski rod padom praroditelja u greh. Čitav ljudski rod je ‐ skupina poginulih bića. Pogibao je ‐ udeo svih ljudi, i dobrodeteljnih i zločinaca. Začinjemo se u bezakonjima, rađamo se u grehu.

S tugom ću u ad sići za sinom svojim ‐ govori sveti patrijarh Jakov o sebi i svom svetom, prekrasnom i celomudrenom sinu Josifu! Po okončanju svog zemaljskog stranstvovanja u ad su silazili ne samo grešnici, nego i pravednici Starog Zaveta. Eto kolika je sila ljudskih dobrih dela! Takva je vrednost dobrodetelji naše pale prirode! Da bi bilo obnovljeno opštenje čoveka sa Bogom, to jest za spasenje, bilo je neophodno iskupljenje. Iskupljenje ljudskog roda nije savršio Anđeo ni Arhanđeo, niti bilo ko drugi od viših, ali ograničenih i stvorenih bića ‐ savršio ga je Sam bezgranični Bog. Kazne su, kao udeo ljudskog roda, zamenjene Njegovim pogubljenjem; nedostatak ljudskih zasluga zamenjen je Njegovim beskonačnim dostojanstvom.

Sva ljudska dobra dela ‐ slaba, koja su silazila u ad ‐ zamenjena su jednim moćnim dobrim delom: verom u Gospoda našeg Isusa Hrista. Judeji su pitali Gospoda: Šta da činimo da bismo tvorili dela Božija? A Gospod im je odgovorio: Ovo je delo Božije da verujete u Onoga Koga On posla (Jn. 6,28 29). Jedino dobro delo koje nam je neophodno za spasenje je ‐ vera. Ali vera je ‐ delo. Verom, samo verom, mi možemo da uđemo u opštenje sa Bogom, posredstvom Svetih Tajni koje nam je darovao.

Vi pak uzalud i pogrešno mislite i govorite da će se dobri ljudi među neznabošcima i muslimanima spasiti, to jest da će stupiti u opštenje sa Bogom! Na misao koja je tome protivna pogrešno gledate kao na novinu, kao na zabludu koja se potkrala! Ne! To je postojano učenje istinske Crkve, i starozavetne i novozavetne. Crkva je oduvek smatrala da je jedino sredstvo spasenja: Iskupitelj! Ona je smatrala da i najveće dobrodetelji pale prirode silaze u ad. Ako su u ad silazili pravednici istinske Crkve, svetilnici iz kojih je svetleo Duh Sveti, proroci i čudotvorci koji su verovali u dolazak Iskupitelja ‐ ali je njihovo upokojenje prethodilo Iskupiteljevom dolasku ‐ kako onda Vi hoćete da neznabošci i muslimani, zato što se Vama čine baš dobri, a koji nisu poznali i poverovali u Iskupitelja, dobiju spasenje, koje pruža samo jedno, ponavljam samo jedno sredstvo ‐ vera u Iskupitelja?

Hrišćani! Poznajte Hrista! Shvatite da Ga ne poznajete, da ste Ga se odrekli smatrajući da je spasenje moguće i bez Njega, zbog nekakvih dobrih dela! Onaj ko prihvata mogućnost spasenja bez vere u Hrista, odriče se Hrista; on pada, možda i ne znajući, u teški greh bogohuljenja.

Mislimo, dakle veli sveti apostol Pavle, da će se čovek opravdati verom bez dela zakona (Rim. 3,28). Pravda Božija (se javila) kroz veru u Isusa Hrista za sve i na sve koji veruju, jer nema razlike. Jer svi sagrešiše i lišeni su slave Božije. A opravdavaju se darom, blagodaću Njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu (Rim. 3,22 24). Vi ćete prigovoriti: ʺSveti apostol Jakov zahteva neizostavno dobra dela; on uči da je vera bez dela ‐ mrtvaʺ. Razmotrite šta zahteva sveti apostol Jakov. Videćete da on zahteva, kao i svi bogonadahnuti pisci Svetog Pisma, dela vere, a ne dobra dela naše pale prirode! On zahteva živu veru, koja se utvrđuje delima novog čoveka, a ne dobrim delima pale prirode, protivnim veri. On navodi postupak patrijarha Avraama, delo u kome se projavila vera pravednika: to delo sastojalo ce u prinošenju na žrtvu Bogu svoga sina jedinca. Zaklati svoga sina za žrtvu ‐ to nikako nije dobro delo prema shvatanju ljudske prirode: ono je dobro delo kao ispunjavanje zapovesti Božije, kao delo vere. Pogledajte Novi Zavet i uopšte čitavo Sveto Pismo: naći ćete da ono zahteva ispunjavanje zapovesti Božijih, da se to ispunjavanje naziva delima, da od tog ispunjavanja zapovesti Božijih vera u Boga postaje živa i delatna; bez njih, ona je mrtva i kao da je lišena svakog pokreta.

Naprotiv, naći ćete da su dobra dela pale prirode, koja potiču od čula, od krvi, od poriva i nežnih osećanja srca ‐ zabranjena i odbačena! A upravo se ta dobra dela Vama i dopadaju kod neznabožaca i muslimana! Zbog tih (dela), mada su praćena odbacivanjem Hrista, Vi hoćete da im date spasenje. Čudno je vaše razmišljanje o zdravom razumu! Zbog čega i sa kojim pravom ga nalazite i vidite kod sebe? Ako ste hrišćanin, onda o tom predmetu treba da imate hrišćansko shvatanje, a ne neko drugo, samovoljno ili pokupljeno ko zna gde! Jevanđelje nas uči da smo padom stekli lažno nazvani razum, i da razum naše pale prirode, kakva god prirodna svojstva imao, koliko god bio izoštren svetskom učenošću, zadržava one osobine koja mu je doneo pad i ostaje ‐ lažno nazvani razum. Neophodno je odbaciti ga i prepustiti se rukovođenju vere: uz to rukovođenje, kad dođe vreme, zbog značajnih podviga pobožnosti, Bog će Svome vernom slugi darovati poznanje Istine ili razum duhovni. Taj razum možemo i treba da smatramo zdravim razumom: on je osvedočena vera koju je tako lepo opisao sveti apostol Pavle u jedanaestoj glavi svoje poslanice Jevrejima. Temelj duhovnog rasuđivanja je ‐ Bog. Ono se podiže na tom tvrdom kamenu i zato se ne klati i ne pada. Zdrav razum kako ga vi nazivate, mi hrišćani smatramo samo za bolesni razum, toliko pomračen i zabludeo da se ne može izlečiti drugačije nego odsecanjem svih njegovih znanja mačem vere i njihovim odbacivanjem. A ako ga budemo prihvatili kao zdrav ‐ i to na nekom nepoznatom, klimavom, neodređenom i stalno promenljivom osnovu ‐ on će, kao takav, svakako odbaciti i Hrista. Iskustvo je to već pokazalo.

Šta Vam govori vaš zdrav razum? Da je priznavanje pogibije dobrih ljudi koji ne veruju u Hrista protivno takvom razumu! I ne samo to! Pogibija dobrodeteljnih protivna je milosrđu tako Svedobrog Bića kao što je Bog. Vi ste svakako imali otkrivenje sviše o tom predmetu šta je protivno, a šta nije protivno milosrđu Božijem? Ne! Nego Vam to pokazuje zdrav razum. Da! Vaš zdrav razum! Ipak, čak i uz Vaš zdrav razum, odakle Vam to da sopstvenim ograničenim ljudskim umom možete da shvatite šta je protivno, a šta nije protivno milosrđu Božijem?

Dozvolite mi da iznesem sledeću misao: Jevanđelje, ili Hristovo Učenje, ili Sveto Pismo, ili Sveta Vaseljenska Crkva, otkrili su nam sve što čovek može da zna o milosrđu Božijem, koje nadvisuje svako umovanje, svaku ljudsku spoznaju i nije joj dostupno. Sujetno tumara ljudski um kada želi da ograniči bezgraničnog Boga!.. Kada traži da objasni neobjašnjivo i da ga potčini svojim shvatanjima… Koga (da objasni i shvati)? Boga! Takav poduhvat je ‐ satanski poduhvat! Sebe zove hrišćaninom, a ne poznaje učenje Hristovo! Ako iz tog blagodatnog, nebeskog učenja nisi naučio da je Bog nedokučiv ‐ onda idi u školu i slušaj šta deca tamo uče! Njima profesori matematike objašnjavaju teoriju beskonačnog ‐ da se ono kao neodređena veličina ne potčinjava zakonima kojima se potčinjavaju ograničene veličine, brojevi, i da rezultati tu mogu da budu potpuno suprotni rezultatima u oblasti brojeva. A ti hoćeš da odrediš zakone delovanja milosrđa Božijeg, pa kažeš: ovo je u redu, a ovo nije! To je u skladu ili nije u skladu sa tvojim zdravim razumom, sa tvojim pojmovima i osećanjima! Da li iz toga sledi da je Bog obavezan da shvata i oseća onako kako ti shvataš i osećaš? Zar to zahtevaš od Boga? Eto začetka najnerazumnije i krajnje gordosti!

Ne krivi sud Crkve za nedostatak zdravog razuma i smirenja: to je tvoj nedostatak! Ona, sveta Crkva, samo nepokolebivo sledi Božansko učenje o delima Božijim, koje je otkrio Sam Bog! Njena istinska čeda poslušno idu za njom, prosvećujući se verom i gazeći razmetljivi razum koji ustaje na Boga! Verujem da o Bogu možemo da znamo samo ono što On blagoizvoli da nam otkrije! Kada bi postojao drugi put Bogopoznanja, put koji bismo sopstvenim trudom mogli da prokrčimo umu, onda nam otkrivenje ne bi bilo darovano. Ono je dato zato što nam je neophodno. A sopstvene izmišljotine ljudskog uma su sujetne i lažljive.

Vi kažete ʺJeretici su takođe hrišćaniʺ.

Odakle vam to? Zar će neko ko sebe naziva hrišćaninom, a ne zna ništa o Hristu, u svome krajnjem neznanju odlučiti da sebe smatra istim takvim hrišćaninom kakvi su jeretici, i da svetu veru hrišćansku ne razlikuje od proklete bogohulne jeresi? Drugačije o tome razmišljaju istinski hrišćani! Mnogobrojni zborovi svetih primili su mučenički venac jer su više voleli najljuće i preduge muke, tamnicu i izgnanstva, nego da pristanu na učešće u bogohulnom učenju jeretika. Vaseljenska Crkva je jeres oduvek smatrala za smrtni greh, oduvek je smatrala da je čovek zaražen strašnom bolešću jeresi mrtav dušom, tuđ blagodati i spasenju, da je u opštenju sa đavolom i njegovom pogibli.

Jeres je ‐ greh uma, greh više đavolji nego ljudski, ona je ćerka đavola, njegov izum, bezbožnost bliska idolopoklonstvu. Oci idolopoklonstvo obično nazivaju «nečestijem», a jeres «zločestijem». U idolopoklonstvu đavo od zaslepljenih ljudi uzima božansko poštovanje za sebe, dok u jeresi zaslepljene ljude čini saučesnicima svoga glavnog greha ‐ bogohuljenja. Ko sa pažnjom pročita ʺDelasa boraʺ lako će se uveriti da je karakter jeretika potpuno satanski. On će uvideti njihovo užasno licemerje, neshvatljivu gordost, uočiće da je njihovo držanje sastavljeno od neprekidne laži, da se predaju različitim niskim strastima, videće da se oni, kad imaju mogućnost, usuđuju da počine sve najužasnije prestupe i zločine. Naročito je značajna njihova nepomirljiva mržnja i krvožednost prema čedima istinske Crkve! Jeres je povezana i sa gnevom srca, sa strašnim pomračenjem i povređenošću uma, i uporno se drži u duši koja je njome zaražena. Čoveku je teško da se isceli od te bolesti!

Svaka jeres u sebi sadrži hulu na Duha Svetoga: ona huli ili na dogmat o Duhu Svetome, ili na dejstvo Duha Svetoga, ali svakako huli na Duha Svetoga. Suština svake jeresi je ‐ bogohuljenje. Sveti Flavijan, Patrijarh Konstantinopoljski, koji je krvlju zapečatio ispovedanje istinske vere, izrekao je presudu pomesnog Konstantinopoljskog sabora protiv jeresijarha Evtihija sledećim rečima: ʺEvtihije, do sada jerej i arhimandrit, potpuno je razotkriven kako u svome prošlom delovanju, tako i u sadašnjim svojim tumačenjima ‐ u zabludama Valentina i Apolinarija, i u upornom sledovanju njihovom bogohuljenju, tim pre što nije poslušao čak ni naše savete i pouke u vezi sa primanjem zdravog učenja. Stoga, plačući i uzdišući zbog njegove konačne pogibelji, objavljujemo u ime Gospoda našeg Isusa Hrista, da je Evtihije pao u bogohuljenje, da je lišen svakog svešteničkog čina, opštenja sa nama i upravljanja svojim manastirom; dajemo na znanje svima koji će od sada besediti sa njime ili ga posećivati, da su i sami podvrgnuti odlučenjuʺ.

Ova presuda je ‐ obrazac opšteg mišljenja Vaseljenske Crkve o jereticima; ovu presudu prihvatila je čitava Crkva, ona je potvrđena na Halkidonskom Vaseljenskom saboru. Evtihijeva jeres sastojala se u tome što nije ispovedao dve prirode u Hristu po vaploćenju, kako ispoveda Crkva, nego je dopuštao samo Božansku prirodu. Vi ćete reći: samo to!.. Zabavan je po svome nedostatku istinskog znanja, ali gorko žalostan po svojoj suštini i posledicama, odgovor nekog lica koje je raspolagalo vlašću ovoga sveta, upućen svetom Aleksandru, Patrijarhu Aleksandrijskom, o arijanskoj jeresi. Ovo lice savetuje Patrijarha da sačuva mir i da zbog nekoliko reči ne uvodi sporove, koji su toliko protivni duhu hrišćanstva; on piše da u Arijevom učenju ne nalazi ništa za osudu: izvesnu razliku u redu reči samo to! ʺTaj red reči ‐ primećuje istoričar Fleri ‐ u kojima ʹnema ničeg za osuduʹ, odbacuje Božanstvo Gospoda našeg Isusa Hristaʺ. Samo to! Znači, ruši celokupnu veru hrišćansku ‐ samo to!

Zanimljivo ‐ sve drevne jeresi, pod različitim maskama koje se menjaju, težile su ka jednome cilju: one su odbacivale Božanstvo Logosa i iskrivljavale dogmat o Vaploćenju. Najnovije jeresi ponajviše teže da odbace delovanje Duha Svetoga: sa užasnim hulama one su odbacile Božansku Liturgiju, sve Svete Tajne, sve što je Vaseljenska Crkva oduvek smatrala za delovanje Duha Svetoga. Oni (jeretici) su to nazvali ljudskim ustanovama, pa i drskije: sujeverjem, zabludom! Ali naravno, Vi u jeresi ne vidite ni razbojništvo, ni lopovluk! Možda je samo zbog toga ne smatrate grehom? Ovde odbačen Sin Božiji, tamo odbačen Duh Sveti i pohuljeno na Njega ‐ samo to!

Onaj ko je prihvatio i drži bogohulno učenje, ko bogohuli, a nije razbojnik, ne krade i čak čini dobra dela pale prirode ‐ on je divan čovek! Kako Bog može da odbije da ga spase? Sav uzrok Vaše poslednje nedoumice, kao i svih drugih, jeste duboko nepoznavanje hrišćanstva! Nemojte da mislite da je takvo nepoznavanje nevažan nedostatak! Ne! Njegove posledice mogu da budu pogibeljne, naročito danas, kada su u opticaju bezbrojne knjige sa hrišćanskim zaglavljem, a učenjem ‐ satanskim. Usled nepoznavanja istinskog hrišćanskog učenja, lako vam se može dogoditi da lažnu i bogohulnu ideju prihvatite kao istinsku, da je usvojite, a zajedno sa njom da usvojite i večnu propast. Bogohulnik se ne spasava!

Već i te nedoumice, koje ste predstavili u svome pismu, predstavljaju strašne smetnje za vaše spasenje. Ne igrajte se svojim spasenjem, ne igrajte se! Inače ćete večno da plačete. Prihvatite se čitanja Novog Zaveta i svetih otaca Pravoslavne Crkve (nikako ne Tereze, Franciska i drugih zapadnih umobolnika, koje njihova jeretička crkva proglašava za svete); kod Svetih Otaca Pravoslavne Crkve izučite kako pravilno treba da se shvata Sveto Pismo, kakav život, kakve misli i osećanja dolikuju hrišćaninu.

Hrista i hrišćanstvo izučavajte iz Svetog Pisma i žive vere. Pre no što nastupi strašni čas u koji ćete morati da izađete pred Boga na sud, pribavljajte sebi opravdanja, koja Bog ovde, posredstvom hrišćanstva, daruje svim ljudima.

• Francisko Asiški, Ignjatije Lojola i drugi podvižnici latinstva (po otpadanju Zapadne Crkve od Istočne), koji se u njegovim nedrima smatraju svetima, otšelništvom su zadobili najsilnije demonske prelesti. ʺKada je Francisko bio uzdignut na nebo ‐ kaže pisac njegovog žitija ‐ Bog Otac se, videvši ga, na trenutak našao u nedoumici kome da ukaže prvenstvo: Svome Sinu po prirodi, ili sinu po blagodati ‐ Franciskuʺ.

Ima li šta strašnije i izopačenije od ove hule, ima li šta žalosnije od ove prelesti?!

• Zabranjeno je moliti se za jeretike kao za one koji pripadaju Crkvi; stoga za njih ne treba ni vaditi čestice, koje izobražavaju učešće u Crkvi. Moguće je moliti se za njihovo obraćenje. Ko ima svoga pokojnika, plače za njim i moli se za njega. Zločinci zatočeni u tamnici ne mogu se prihvatati zastupanja drugih zločinaca. Gospod jeste Ljubav i toliko želi da se svi spasu, da mi to ne možemo ni da shvatimo.

Prepustimo toj Ljubavi naše spasenje i spasenje svih drugih, a sa svoje strane, potrudimo se oko onoga što zavisi od nas ‐ oko svoga očišćenja.

. . .

Odlomak iz knjige: Sveti Ignjatije Brjančaninov, „ENCIKLOPEDIJA pravoslavnog duhovnog života„, prvo izdanje Beograd 2005, preveo i priredio Mladen Stanković.

Više o knjizi pogledajte na: http://predanje-ms.blogspot.com/search/label/%D0%98%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2).

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: