Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Možda spava – Vladislav Petković Dis i antologija najlepše srpske ljubavne pesme

Vladislav Petković Dis

 

Antologija najlepše srpske ljubavne pesme i pesma Možda spava

Možda spava

 

Možda spava Vladislav Petković Dis fotografija Ashley LebedevZaboravio sam jutros pesmu jednu ja,

pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:

Da je čujem uzalud sam danas kušao,

Kao da je pesma bila sreća moja sva.

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

 

U snu svome nisam znao za buđenja moć,

I da zemlji treba sunca, jutra i zore;

Da u danu gube zvezde bele odore;

Bledi mesec a se kreće u umrlu noć,

U snu svome nisam znao za buđenja moć.

 

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,

I u njemu očin neke, nebo nečije,

Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,

Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

 

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:

Kao da je san mi ceo bio od pene,

Il te oči da su moja duša van mene,

Ni arije, ni sveg drugog, što noćas snih;

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

 

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Ja sad slutim za te oči, da su baš one,

Što me čudno po životu vode i gone:

U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

 

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad

I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;

Njene oči, njeno lice, njeno proleće

U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad:

 

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,

I njen pogled što me gleda kao iz cveća

Što me gleda, što mi kaže, da me oseća,

Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

 

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;

Ne znam mesto na kom živi ili počiva;

Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;

Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

 

Možda spava sa očima iznad svakog zla.

Izvan stvari, iluzija, izvan života,

I s njom spava, neviđena, njena lepota;

Možda živi i doći će posle ovog sna.

Možda spava sa očima izvan svakog zla.

. . .

2 komentara

  • Za razliku od MIljkoviceve pesme uzalud je budim,Disova ljubavna lirika je drugacija.Mastovita i pomalo setna i elegicna.On zna sa kim spava,i koga budi,sa ocima izvan svakog zla i raspeca.On nosi ljubanu liru cvrsto u rukama i zadivljen je svojom dragom i njenom beskrajnom lepotom.Za tu bol zivi i prevazilazi sve teskoce,bez obzira sto je nema,ili sto spava u grobu.On nije suicidan i tuzan.Mirnim stihom opisuje ljubav i zakone zivota.Svestan,da mozda sutra spava,lepsa i bolja od drugih.U mislima pesnikove maste,iluzija,i naviranja pozitivnih misli.U prolece kada zazubore trave,cvece,i cista priroda!

Ostavite komentar