Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Vo i kiseli kupus ili kako je propao rok end rol 5 oktobra 2000-e – Buldožeru nema više ko da piše

Ime poznato redakciji

 

Razočarenje nacije nakon 5-o oktobarske demokratske revolucije u Srbiji – 12 godina posle kiselim i stavlja kupus u kacu na taj dan

 

Draga i poštovana Bašto Balkana,

Redovno vas čitam i voleo bih da, ako želite i možete, prenesete i ovo moje malo i kratko pismo, na današnji dan, 5 oktobar 2012, kada se sećamo kako smo i šta smo radili nekada. Naslovite ga kako hoćete, vaš je izbor.

Nekada smo se borili da ne budemo u vremenu sada. Jer, sada je isto što i nekada. Nekada su vladali socijalisti i radikali, i mi smo se borili protiv njih. Sada opet nama vladaju socijalisti i neoradikali, ali se mi više ne borimo protiv njih. Borimo se protiv sebe samih, uvučeni u naše male živote i svetove, i izgubljene nade.

A tada, 2000 godine smo imali nadu, inspiraciju i nadahnuće. Pogotovu moja beogradska rok end rol generacija. Verovali smo demokratskoj opoziciji, da neće samo da bude pozicija već i pokretačka i moralna snaga ovoga društva. Nakon 5 oktobra, vrlo brzo se pokazalo da su naša verovanja bila naša, a njihova njihova, i da su svi oni pametni i fini akademski opozicioni lideri, zapravo želeli samo jedno, da iskoriste trenutak vlasti i uzmu sve što se uzeti može. I uzeli su sve što su mogli. Uzeli su nam i nadu da će biti bolje. A ostavili apatiju i beznadje. Jer, nakon 12 godina razočarenja sa demokratama i nazovi demokratama, odnosno kradljivcima naših para i duša, pitamo se kome se više može verovati. Zato se narod valjda vratio starim dobrim vremenima, i manjem zlu, na koje je navikao i za koje zna kuda mogu da nas odvedu. A mogu u samo predvorje pakla, iskusili smo to. Hiperinflacija, gradjanski ratovi, rat sa Nato paktom, izolacija, masovna histerija i „sila Boga ne moli“ država.

Sad se stvarno pitam ima li nam spasa?

Mislim, ko nas može i kako spasiti. Od domaćih snaga, odnosno slabosti, ne vidim nikoga ko bi nas negde poveo, i ko zna bilo kakav put državnog i narodnog napretka. Džo i njegov buldožer su odavno u penziji i na otpadu istorije, a novi nismo imali čime da kupimo od gradjenja i čišćenja Srbije. Zato smo i počistili prošlu garnituru, jer su se mnogo bavili smećem da su se usmrdeli. A ovi današnji i recijlirani? Ko ima oči, danas može da vidi, da smo opet krenuli unazad, i da sa novom vlašću bodemo oči celom svetu. Sadašnji predsednik vlade se igra i zeza sa lokalnim poskočicama i fazonima obraćajući se cinično Evropi i svetu, vraćajući im milo za drago kada su ga oni progonili i rušili. Nova vlast je odlučila da će da se držimo Rusije, nadajući se da će nas ona pomoći i braniti, a mi sve više tonemo u civilizacijsko i kulturno dno.

S druge strane, ona intelektualna elita, književnici, glumci, politički teoretčari i mladi studenti iz 90-ih su pokazli da su lako kvarljiva roba sumnjivih životnih vrednosti. Nekadašnji mladi studentski lideri su postali tajkuni i nasilni političari nafurani na moć i bahatost, političari bez morala i skrupula, dok oni političari a i profesori, književnici i umetnici, samo su pokazali da su ljudi sumnjivog karaktera i bez dostojanstva, spremni da se prodaju svakom ko im da nešto više pažnje i para. A tim pre, što su u želji da nešto promene izgubili potpuno sve moralne i druge životne kriterijume, postavši histerični glasnogovornici i pametnih i glupih stvari. Stid me je tih sedih glava kad samo pomislim kako su se lako i brzo prodali i u šta su se pretvorili.

Počev od politike, grand estrade, sporta do sindikata, sve je kod nas postala histerija i manijakalno navijanje za jedne ili za druge. Važno je nadglasati, pobediti i udarati direktno u glavu, sa štapom ili bez njega. Umerenost i zdrav razum su otišli odavde odavno, ako su ikada i stanovali, samo što mi toga nismo bili svesni. Kada to govorim, želim da se svi osvrnete samo na medije u Srbiji, nazovi demokratske medije u Srbiji, koji su svi ispolitizovani do bola, i koji su svi toliko puni negativnih i crnih informacija da to mozak boli ako još nije nad njim izvršena lobotomija. Toliko jako zlo isijava iz medija u Srbiji. Prestao sam da pratim medije, uvek me uzbude i uznemire svojim agresivnim govorom i sadržajima. Od elita na vrhu koje se biju sve počinje a preko medija se prenosi. Epilog je da imamo potpuno podivljali narod. I sada se ja pitam da li su svi „oni“ bili divlji pre ili su podivljali naknadno?

Gnušam se svega. Razočaran sam. Potpuno. I sa svima. I sa svakim.

Kada sam to konstatovao, a nije to bio neki 5 oktobar, nego neki običan dan na pijaci, dok sam gledao polulude penzionere kako se guraju da kupe dnevne novine koje im zlo u kuću unose, i kada sam čuo piljare i prodavce na pijačnim tezgama kako raspredaju „kako bi oni majku pokazali onome političaru, sve bi ih postreljali …“, u tom trenutku me je obasjala milost saznanja. Shvatio sam da moja budućnost zavisi od tih agresivnih ljudi, koji ne znaju za sebe, koji su neobrazovani, manipulisani, rigidni, primitivni, pod uticajem zla iz medija. A oni glasaju i dovode vlast na čelo ove zemlje. Oni, a ne ja, horda gladnih i pohlepnih a ne moja mala grupa smirenih i pametnih ljudi, varvarska ekipa koju huškaju crni magovi politike odlučuje o budućnosti ove zemlje. Čak i pederi i lezbejke, koji su u nekom drugom svetu pitomi i blazirani, kod nas su besne lisice i lasice, spremni da ujedaju i grizu, da vredjaju i blate sve živo. To je mentalitet, i nije bitno na kom si nivou društvene lestvice kada ti je ambijent zatrovan u svim delovima.

Spasa nam nema. Gde ja to živim?

Tada sam uzeo praziluk iz torbe, mlatnuo se njima po licu i zamislio se nad njim. Imam dva izbora, da ga zabodem sebi u zadnjicu, i budem kao i oni, ili da ga stavim sebi na glavu kao perjanicu i postanem poglavica svog života, pa ma šta košta. Hodajući tako kroz pijacu, upijajući sve mirise ovoga društva, počev od kiselog kupusa, pregorelog sira, i slatkasto nakiselog prevrelog groždja punog pčela, obrati mi se jedan seljak: „Gospodine, oćete dobar kupus? Volovi ga obožavaju!“

„Pa nisam ti ja vo, govedo jedno!“ – odbrusio sam mu u grču mojih predjašnjih mračnih razmišljanja.

„A gospodine, pa i vi jedete kupus kao volovi, ništa niste vi finiji od njih kada vam stomak zakrči“

Fleš. Vizija. Uvid. Seljak govori istinu. Otvori mi se svet mudrosti. Pridjoh tezgi i uzeh najveću glavicu kupusa, ne zato što mi je trebala, već zato što sam hteo seljaku da se zahvalim za uvid koji sam imao. I oslobodjenje. Oslobodjenje od drugih, zemlje, 5 oktobra, društva i politike.

To je to. Ako i vola i mene hrani taj isti kupus, onda ću i ja da počnem da razmišljam kao vol. Da se bavim sobom i svojim malim životom – hrana, štala i moja mila krava koju treba da zaskočim.

I evo, od sutradan, a nije to bio neki 6 oktobar, nego neki običan dan i datum, iz mog života su nestali politika, vlada, država, kradje i lopovluci, novine i televizija, afere i svadje, partije i navijači, nacionalisti i pederi, patriote i globalisti, nestao je sav taj tudji život koji proživljavamo jel nam ga serviraju umesto kupusa. Sve je najednom kao rukom odnešeno.

Ostali smo samo kupus, vo i ja. Srećni i bezbrižni. Živeo kupus! 5 oktobra ga stavljam u kacu i kiselim!

. . .

7 komentara

  • Moram da prokomentarišem, moram. Jače je od mene, jer ovo me štivo podseti na jednu sjajnu pesmu koja se zove „Novo vrijeme“

    Izvodi je grupa Buldožer.

    Mala koincidencija, zar ne 🙂

    Od pre 30 godina, ali je vrlo aktuelna i danas 🙂

    http://www.youtube.com/watch?v=QoflkCZ4evs

    Text pesme „Novo vrijeme“ grupa Buldožer

    Drugovi!
    Nas radni zadatak
    u prelaznoj buducnosti
    cuvajmo granice mogucnosti

    Drugovi i drugarice!
    Nasa obostrana zelja
    napraviti korak naprijed
    u novome svijetlu
    II. poluvrljeme
    Snazni mladici
    prebacuju svijetski rekord
    visoko
    vise! puno vise!
    puno vise nego prije rata

    Novo vrijeme. Staro stanje
    Novo vrijeme isto sranje!

    Novo. novo. novo vrijeme

    Drugovi! (i domacice)
    U postepenom porastu (pravo zadovoljstvo)
    u kriticnim godinama (moze donijeti promjenel

    opet cemo dokazati (neotpornom organizmul
    ako bude trebalo
    3 puta dnevno jednu
    zlicicu uz malo vode!

    Novo. novo. novo vrijeme
    Vrijeme danas:
    Duboko podrucje niskog zracnog pritiska.
    koje se krece od Zapada prema Uralu
    zahvatit ce nocas nase krajeve!

    Novo. novo. novo vrijeme
    „Novo vrijeme, drugovi, donosi sa sobom i nove zadatke!“
    (podvukao je na kraju svog izlaganja)

  • Al` mi poznat rukopis… Ili je autor vec pisao ovde ili isvi sto ovde pisu na slicne teme imaju isti stil.
    Svi koji su se uzdali u oktobarske tekovine pri spoznaji da su prevareni izabrali su jedan od dva puta :
    -cuveni : ako ih ne mozes pobediti ti im se pridruzi
    -alternativni : preko grane..
    Ovi prvi lako postase trendy , `napravise` pare, automobile i sve sto uz to ide .. , odvojise se od prostog sveta i istog trena shvatise da je on glup,prljav i za sve kriv..
    Oni drugi lagano postaju neko drugi i ne propustaju priliku da onom istom narodu koji je ostao dole( glup,prljav i za sve krivi ) bar peko interneta drze pridike .
    Pa godpodo pismeni,bivsa rnr generacijo, nece se pojaviti dobri vodja , niti ce neki politicar vuci nas napred . Moracemo sami prestati davati i primati mito , moracemo sami uciti decu da nije najvaznija stvar u zivotu brand , moracete ih uspavljivati necim drgim a ne istraziteljima,foreznicarima i sl. , moracemo deci davati manje para a vise vremena , moracemo dugo da se trudimo a i dalje biti poslednji da bi krenuli napred..
    Mozda posle nekog vremena dozivite novo prosvetljenje i shvatite da na toj pijaci nisu bili volovi vec ljudi i da kiseli kupus i praziluk uopste nisu simbol zaostalosti vec zdrava hrana . vrlo zdrava !

    Ovo je na zalost bilo istina :
    http://www.youtube.com/watch?v=Hm19xgvxOTU

  • Prvi komentar razumem, mada tu grupu ne volim iako je pesma ok, mislim na tekst. Drugi komentar ne razumem, mislim da nije pogodio smisao mog pisma. Ali i to je demokratija, da svako misli kako mu se svidi. Moje pismo je puno optimizma a ne pesimizma, daje nadu za dobar privatan rock and roll.

  • @ Autor
    Slazem se da ostaje samo privatan rnr . Ipak , dzaba nam sve sto izgradimo privatno za svoj gros kod kuce i s istomisljenicima `mali svet`…kad nam decu pred skolom cekaju dileri a gde god da se okrenes i pokusas napraviti korak zjape dzepovi zeljni mita , spoljnji svet nadire iz tv-a , novina, frizidera..
    Pesma je odabrana savrseno , ne samo zbog teksta vec i petooktobarske simbolike imena benda – Buldozer .
    Morace neka eventualna nova relolucija da se vodi nekim drugim alatom …

  • @“Ime poznato redakciji“
    Iz svake situacije, naizgled bezizlazne, uvek postoji izlaz. Uvek postoji izlaz! Da, uvek.
    „Ime poznato redakciji“ zašto ćovek sebe satera u apatično stanje? Zato što nije naučio da osluškuje, da sluša. Da otvori oči i da vidi.
    Čovek se zavarava verujući da je od drugih pismeniji i bolji, da je religijski prosvećeniji i da je bliži Bogu. Ljudi su svi od reda nezavisno od političkog gledišta, školske obrazovanosti, religijskog opredeljenja u istom košu u istom zatvorenom prostoru iz koga samo veruju da baš oni bolje znaju i bolje vide od drugih. To što ti veruješ, da si mirniji i bolji od drugih veruju i spcijalisti i radikali i demokrate i tehnokrate i drugovi i seljaci… Baš zato vidiš celu ujdurmu kao ludnicu, iako je tako nisi nazvao.
    Izlaz ti nije pokazala nijedna partija, nijedan politički lider, nijedna religija niti njihovi lideri… Pa gde je izlaz? Gde je prolaz? Gde su vrata?
    Vidiš, mnogi ljudi bi da nadju izlaz ali bi svi odreda rastrgli onog ko bi im pokazao taj isti izlaz, prolaz, rešenje.
    Znaš li zašto?
    Zato što čovek ne želi odgovornost. Čovek ne želi suočenje sa samim sobom. Suočenje sa životom. Sa onim što čini i onim što ne bi smeo činiti.
    Život ima ključ. Taj ključ je dostupan svakome ali ga niko ne želi dotaći. Ne želi prihvatiti ta je ključ već u njegovoj ruci. Ma ne, u njegovom srcu.
    Ti imaš taj ključ. Ima ga svako drugi ali ga niko ne želi jer je odgovornost velika. Treba imati malo više ili mnogo više hrabrosti.
    Tvoja priča je ništa drugo do li apatija straha od samog sebe od suočenja sa sobom – sa životom.
    Žao mi je ako će te moje reči povrediti iako mi to nije namera.

  • Moj mali svet nije ekskluzivan i nisam hteo u tekstu da se izdvojim od mase. Naprotiv. Htedoh samo opisati glavni tok mase i sudbine naroda, i da je u tome najbolje biti vo.
    Zato sam daleko od apatije, jer sam u svom kupusu. Ali i to ima cenu. Kako je redakcija napisala na fb profilu najave ovog texta, „onaj ko je dobio batine kao vo u kupusu“ 🙂

Ostavite komentar