Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Andjeli i demoni – Djavo, Lucifer ili Satana i pali zli duhovi – uzroci pada, izgled i svojstva demona

Otac Rodion Petrogradski

 

Andjeli i demoni. Đavo, pali duhovi i uzroci njihovog pada

 

Sve dok je đavo bio anđeo, svetao i svet, on je obitavao na nebu. Na nebu je došlo do nesrećnog preokreta i mnogobrojni sabor anđela se odvojio od svetog sabora nebeskih sila, postao je skup mračnih demona imajući na čelu palog heruvima. U pad i pogibelj su odvučeni mnogi od viših anđela, od gospodstava, načela i vlasti (Ef. 6,12).

Andjeli i demoni Pad pobunjenih andjela sa Neba Piter Brojgel Stariji 1562

Evo šta o tome kaže sveti Kiril Jerusalimski: „Dakle, prvi vinovnik greha i rodonačelnik zala jeste đavo. Ne govorim ja to, već je Gospod rekao: Jer đavo greši od početka (1. Jn. 3,8). Pre njega niko nije grešio. On pak nije sagrešio od prirode – po nužnosti, stekavši naklonost prema grehu; inače bi krivica za greh opet padala na Onoga Koji ga je načinio takvim. Naprotiv, budući stvoren kao dobar, po vlastitoj slobodnoj volji postao je đavo, stekavši sebi ime po svojim delima (đavo u prevodu znači klevetnik). Budući arhanđelom, kasnije je nazvan đavolom zbog klevete; budući dobrim slugom, postao je satana u punom značenju tog imena zato što satana znači protivnik.

I to nije moje učenje, nego duhonosnog proroka Jezekilja. On, plačući zbog satane govori: Ti si pečat savršenstva, punoća mudrosti i venac lepote. Ti si se nalazio u Edemu, u vrtu Božijem (Jez. 28,12,13). A zatim dodaje: Ti si savršen bio na putevima tvojim od dana stvaranja tvoga, sve dok se ne nađe u tebi bezakonje (Jez. 28,15). Veoma dobro je rečeno dok se ne nađe u tebi; zlo nije spolja uneseno, nego si ga ti sam stvorio. Sledećim rečima prorok je izrekao i uzrok: Zbog lepote tvoje pogordilo se srce tvoje, zbog taštine tvoje pogubio si mudrost tvoju; zbog toga ću te zbaciti na zemlju (Jez. 28,17). Takođe saglasno sa ovim govori Gospod u Evanđelju: Videh satanu gde pade s neba kao munja (Lk. 10,18). Vidiš saglasnost Starog Zaveta s Novim. Đavo je pao i mnoge je povukao sa sobom u otpadništvo. On stavlja pohote u one koji mu se pokoravaju. Od njega potiče preljuba, blud i sve ono zlo što postoji. Kroz njega je praotac naš Adam izbačen, te je onaj raj koji sam po sebi donosi divne plodove, zamenio za zemlju koja donosi trnje“.

Nakon zbacivanja zlih duhova s neba u oblast podnebesku ili vazdušnu (Ef. 2,2), njima je potpuno postao nedostupan svet nebeskih žitelja i zato je sva njihova zlobna pažnja isključivo usmerena na blisku im zemlju kako bi tu među ljudima sejali zlo. Na taj način, zlo predstavlja nasušnu potrebnu demona koji ni o čemu ne misle osim zla, i ni u čemu ne nalaze mir ili nasladu osim zle delatnosti. Osećanje dobra, kao i carstvo Božije, njima je mrsko.

Prema učenju svetog Ignjatija Brjančaninova, „pali duhovi su se survali s visine duhovnog dostojanstva; oni su upali u telesno mudrovanje više nego ljudi. Ljudi imaju mogućnost da prelaze s telesnog mudrovanja na duhovno; pali duhovi su lišeni te mogućnosti. Ljudi nisu toliko izloženi jakom uticaju telesnog mudrovanja zato što u njima prirodno dobro nije uništeno kao što je padom uništeno u dusima.

U ljudima je dobro pomešano sa zlom i zato je ono nečisto; u palim duhovima preovlađuje i deluje samo zlo. Telesno mudrovanje u oblasti duhova dobilo je najširi i najpotpuniji razvoj koje ono može dostići. Njihov najveći greh je pomamna mržnja prema Bogu koja se izražava strašnim i neprestanim bogohuljenjem. Oni su se pogordili da su iznad samog Boga; pokornost Bogu, koja je prirodna tvarima oni su pretvorili u neprekidno suprotstavljanje, u nepomirljivo neprijateljstvo. Zbog toga je njihov pad dubok i rana večne smrti kojom su oni pogođeni neisceljiva je. Njihova suštinska strast je gordost; kod njih preteže čudovišna i glupa taština; nalaze uživanja u svim vrstama greha, neprestano su u njima, prelazeći s jednog greha na drugi. Oni gmižu i u srebroljublju i u stomakougađanju i u preljubama. Nemajući mogućnost da ostvaruju plotske grehe telesno, oni ih čine u mašti i osećanjima; oni su pridali bestelesnoj prirodi poroke svojstvene telu; oni su razvili u sebi neprirodne poroke neuporedivo više nego što ti poroci mogu biti razvijeni među ljudima. Sadržeći u sebi početak svih grehova, pali duhovi se trude da uvuku u sve grehe ljude kako bi ih pogubili. Oni nas uvlače u raznovrsna ugađanja telu, te u koristoljublje i slavoljublje, slikajući pred nama predmete tih strasti najzavodljivijim slikama“.

Demoni ništa ne mogu da učine Tvorcu Koji je, budući da je svemogući Bog, nedostižan bilo kakvom uticaju od strane tvari. Zato su svu svoju zlobu okrenuli na čoveka koji predstavlja lik Božiji i, znajući da Gospod voli Svoje stvorenje, teže da što je moguće više naškode predmetu Njegove ljubavi.

.

Spoljašnji izgled, telesni sastav i svojstva palih duhova – andjeli i demoni

Sveti Makarije Veliki kaže da anđeli imaju lik i izgled kao što duša ima svoj lik i izgled i da taj lik i spoljašnji izgled, kako anđela tako i duše, jeste lik i izgled spoljašnjeg čoveka u njegovom telu. Isti ugodnik Božiji primećuje da su anđeli i duše, iako su vrlo prefinjeni po svojoj suštini, ipak uza svu svoju prefinjenost, ipak tela.

Kako kaže sveti Ignjatije Brjančaninov: „… oni su tela fina, etarska, kao što su naprotiv, naša zemaljska tela vrlo materijalna i gruba… Anđeli, poput duše, imaju: udove, glavu, oči, usta, grudi, ruke, noge, kosu – jednom rečju, potpuni izgled vidljivog čoveka u telu. Lepota vrline i Božija blagodat sijaju na licima svetih anđela; očajnička zloba čini karakter palih anđela; njihova lica su slična nakaznim licima zločinaca među ljudima“. Demoni su unakazili sebe uništavanjem dobra u sebi, rađanjem i razvojem zla u sebi. To se odrazilo i na njihovom spoljašnjem izgledu. Iz tog razloga Pismo ih naziva zverima, a glavnog od njih zmijom (Otk. 12,9). Ne predaj zverima dušu koja se ispoveda Tebi (Ps. 73,19). „Njihov prirodni izgled je užasno strašan i ružan; tako je video Jov đavola kao nakazno čudovište i prikazao ga je strašnom verbalnom slikom“ (Jov 39,42).

Sveto Pismo kaže da demoni imaju ista čula koja ima i čovek: vid, sluh, njuh; ono im pripisuje sposobnost da govore; palim duhovima pripisuje nedostatke pale ljudske prirode, nemost i gluvoću. Sam Gospod nazvao je jednog demona gluvim i nemim. Duše nemi i gluvi – rekao mu je Gospod – Ja ti zapovedam (Mk. 9,25) i gluvi duh, koji nije čuo glas svetih apostola i nije se potčinjavao njihovoj zapovesti, čuo je glas Boga i odmah je, strašno se mučeći i ričući, izvršio Božiju zapovest. Prilikom drugog isceljenja čoveka opsednutog demonom, Evanđelje kaže da je taj demon bio nem (Lk. 11,14).

Materija od koje se sastoje duhovi daleko je prefinjenija od materije ljudskog tela. Upravo iz tog razloga su, po mišljenju svetog Ignjatija Brjančaninova, „duhovi u svojim dejstvima daleko slobodniji, u sposobnostima daleko razvijeniji nego ljudi“. U Delima svetih apostola se kaže da je anđeo Gospodnji uzeo Filipa i odneo ga u Azot (Dap. 8,39-40). U knjizi proroka Danila čitamo o tome kako je anđeo doneo proroka Avakuma iz dalekog mesta da bi ovaj nahranio proroka Danila koji se patio u jami s lavovima (Dan. 14,31-39).

Sposobnost da brzo savladavaju prostor imaju ne samo anđeli, nego i demoni. Demoni imaju mogućnost da prenose s mesta ne mesto, kako grubu zemaljsku materiju, tako i ljude. U Evanđelju od Mateja čitamo da je đavo, kušajući Gospoda Isusa Hrista, uzeo Ovoga u sveti grad i stavio ga na krov hrama, a zatim Ga je uzeo na vrlo visoku goru (Mt. 4,1-11). U žitiju svetog Jovana, arhiepiskopa Novgorodskog, kaže se o putovanju koje je ovaj imao jašući na demonu iz Novgoroda u Jerusalim i natrag. Pri tome je celokupno putovanje obavljeno u drugoj polovini noći, to jest, trajalo je 2-3 časa. To svedoči da brzina kretanja palih duhova, iako je vrlo velika, nije beskrajna.

Poput anđela, oni takođe imaju moć da vrše zapanjujuće promene u vidljivoj prirodi. U knjizi o Jovu čitamo kako je pod dejstvom đavola oganj, koji se ljudskim pogledima učinio kako je bačen s neba, spalio Jovova stada ovaca zajedno s pastirima. Tu takođe saznajemo o tome kako je usled manipulacija nečistog duha počeo uragan koji je srušio kuću u kojoj su bila okupljena Jovova deca, te su ova poginula (Jov 1,9). U knjizi Tovitovoj napisano je o demonu Asmodeju koji je ubio sedmoricu muževa za koje je redom bila udavana Sara, kći Raguilova (Tov. 3,8). Delovanje duhova na materiju posredstvom nama nepoznate materije, kao i mnoga druga svojstva anđela, prikazana su u sledećoj povesti Svetog Pisma. Anđeo se javio budućem izrailjskom sudiji Gedeonu i kada je ovaj pri-premio žrtvoprinošenje, anđeo Gospodnji pruži kraj žezla koji beše u ruci njegovoj, dotače se mesa i beskvasnih hlebova; i iziđe oganj iz kamena i pojede meso i beskvasne hlebove; i anđeo Gospodnji sakri se od očiju njegovih (Sud. 6,21).

Kao što vidimo iz ovog navedenog primera, bestelesni duhovi, stvoreni od finije materije od čoveka, prvobitno su posedovali moći koje su im dozvoljavale da vrše snažan uticaj na materijalni svet; osim toga, oni imaju neuporedivo veća znanja o ustrojstvu i zakonima sveta; poseduju sredstva koja im omogućavaju da savlađuju zakone vidljivog sveta.

. . .

2 komentara

  • Dobar dan imam problema sa demonom koji me poseduje vec vise od8god vrti me ko centrifugu dali bi mogli da mi kazete kako je moguce osloboditi se tog parazita . Hvala unapred

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter