Veselinka Stojković
Putovanja po svetu: Naša prva destinacija bila je simbolična: Pariz!
Od ranog detinjstva maštala sam o putovanjima. Pred polazak u II razred osnovne škole, otac mi je u tada najboljoj knjižari u gradu kupio udžbenike, sveske i najlepši školski pribor. Dodao je i „Haufmanove bajke“. Moji roditelji primetili su da volim knjige i da čitam bolje i više od svojih vršnjaka. I moj deda hteo je da me pred početak nove školske godine obraduje. Poveo me je da mi kupi lepe sandale. Ta prodavnica „Bata“ bila je odmah do knjižare, i ja sam zastala pred njenim izlogom. Nisam htela sandale, već globus kakav su imali bogatiji gimnazijalci. Deda i knjižar su se smejali. Obojica su me ubeđivali da sam još mala, da ima vremena za globus, ali ništa nije pomoglo. Dobila sam i globus i sandale… Skratiću priču…
Pasoše smo mi, bivši ibeovci, dobili tek 1960. godine. I naša prva destinacija bila je simbolična: Pariz!
Tako sam tek u tridesetoj godini života, sa svojim suprugom, prvi put prešla državnu granicu ondašnje Jugoslavije. Posle toga, putovali smo širom Planete. Kadgod je to bilo moguće, i po dva puta godišnje. Moja profesorska plata odlazila je uglavnom, u turističke agencije, (moglo se putovati na kredit).
Po susednim zemljama putovali smo s društvom, svojim kolima. Najambicioznija od tih putovanja bila su do Varšave, do Odese i do Istanbula. Sem Evrope, proputovali smo ceo Egipat (dva puta), Tunis, ondašnji SSSR (deset puta), SAD, Kanadu, zatim Indiju, Kinu, Japan i Filipinska ostrva – to je, valjda, najduža destinacija. Moj globus iz detinjstva, bio je, izgleda, prava inspiracija, vrlo slična inspiraciji u stvaralačkom činu.
Putovanja su za mene ne samo upoznavanje sa narodima, kulturama, lepotama i raznovrsnošću naše Planete, već i dragocene svetkovine duha, svetlost i radost srca.
U filozofskom smislu, putovanja su, pre svega, sloboda. Tačnije, moj pojam slobode, ali, svakako, i bekstvo od svakidašnjice. Kad letite jedanaest hiljada metara iznad okeana, planina i reka, nema državnih granica. Sve je samo čisto prostranstvo na našoj planeti Zemlji, plavi ćutljivi beskraj. Na Zemlji je mnogo lepote i mnogo zla, istovremeno… (Intervju: dr Slavica Garonja Radovanac, Srećan je onaj koji ume toliko da oseća, Razgovor sa Verom Cenić, Školski čas, 1, 2011, 19–31)
