Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Vladika Nikolaj Velimirović

 

Iznad Istoka i Zapada – Istočna filosofija i zapadna nauka

 

Rasuđivanje peto

ISTOČNA FILOSOFIJA I ZAPADNA NAUKA

Iznad istoka i zapada istočna filosofija i zapadna nauka rasudjivanje petoKolevka filosofije jeste Istok, od Pekinga do Atine. Kolevka nauke jeste Zapadna Evropa i Amerika. Niti je Istok za nauku niti Zapad za filosofiju. Istočna filosofija sva je u tajni, sva misaona, spontana, intuitivna.

Zapadna nauka je sva u znaku javnosti, ljubopitstva, propagande i interesa.

Niti je Istok za nauku niti Zapad za filosofiju. Kad se istočnjak prevari te poveruje u nauku, on prihvata teorije naučne a ne pozitivna znanja. Lakše mu je operisati sa teorijama nego sa znanjem naučnim. Teže mu je pod vrućinom Istoka primenjivati u život znanje nego li u hladovini mesiti evropske teorije i premesivati ih u neku filosofiju ogrnutu šarenim ogrtačem Istoka.

Kad se zapadnjak namami na neku filosofiju istočnjačku, on iz nje izvuče jednu od glavnih misli i na ovoj sastavlja svoj sistem filosofije, ostavljajući svojim kolegama da izvlače druge misli iz one iste filosofije i da na njima sastavljaju opet svoje sisteme filosofije. Jer u množini sistema gleda zapadnjak umno bogatstvo i kulturu naroda a ne u koordinaciji i jedinstvu duha.

Kao što istočnjak ogrće naučne teorije ogrtačem Istoka, tako zapadnjak oblači istočnu filosofiju u grubu odeću nauke. Tobož da bi mu njegov „sistem“ izgledao verovatniji kao izražen naučnim rečnikom i zajemčen naučnim „faktima“.

U stvari hrišćanski Zapad nema smisla za filosofiju. Istorija zapadne filosofije jeste istorija najvećih zabluda u prošlosti čovečanstva. Bog je oduzeo um krštenim ljudima koji su prezreli otkrivenu Istinu Božju kroz Gospoda Isusa Hrista pa su hteli sami pomoću neznabožnih filosofa da rešavaju osnovna pitanja o biću i životu po svome računu. Od početka Renesanse pa do devetnaestog veka zapadni filosofi su živeli od Platona i Aristotela i drugih jelinskih neznabožnih filosofa. Pa kad su ove potpuno oglodali i ostali ipak gladni, oni su se u devetnaestom stoleću naklopili na filosofe indijske od kojih se i do danas hrane, i kiteći se njihovim perjem čine sebe slavnim među neslavnim.

Indija je mati svih filosofija. Od pamtiveka filosofiranje u Indiji nerazdvojno je skopčano sa askezom. Svi filosofi indijski bili su asketi To zapadnjak ne razume i ne ceni. Jer je kod zapadnjaka intelektualna veština dovoljna za sastavljanje novih filosofskih sistema. On ne polaže baš ništa na post, uzdržavanje, moral i karakter filosofa. On ceni samo njegovu intelektualnu konstrukciju misli. Nije zapadnjak za filosofiju. Filosofe na istoku smatraju svecima. Filosofi zapadni su profesori. A između sveca i profesora razdaljina je veća nego od Istoka do Zapada.

Niti je istočnjak za zapadnu nauku. Jer je istočnjak naučen da i svetska znanja smatra nečim svetim, sakralnim, kao i filosofiju. Pa kako je zapadna nauka bez i najmanjeg oreola svetinje, istočnjak se takve nauke boji i prezire je. Prima Je samo u koliko mora, da bi odbranio život svoj od zapadne smrtonosne mašinerije. A ta mašinerija je nakaradno čedo zapadne nauke; grozni plod bračnog razvoda Zapada od svetih nebesa i nezakonitog braka sa zemljom. Mnoge protivrečne filosofije zapadne jasno predstavljaju kaznu Božju zbog odbacivanja Hrista. Jer po reči sv. apostola Pavla kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um. (Rim. 1, 28.)

Dve su velike ludosti kojima se nekršteno i nekršteno čovečanstvo gordi. To je filosofija istočna i nauka zapadna. Ni jedno ni drugo nije od blagoga Boga. Nego je oboje od ljudi i demona. Dve ludosti, dva prokletstva. Na kantaru svete istine Hristove to dvoje drži ravnotežu. Hristos je iznad istočne filosofije i zapadne nauke. On meri, ali On se ne meri.

Kako je sa Hristovim Balkanom?

Kad ognjilo udari o kremen onda se javlja varnica. Plamen se uzdiže u vis, iznad ognjila i kremena. Istok se sudario sa Zapadom na Balkanu. Ako bi se Balkan istovetovao sa ognjilom ili sa kremenom, ne bi bio Balkan, nego bi bio Istok ili Zapad.

Ako bi poželeo da bude plamen, iznad čelika i kamena, bio bi i ostao bi Hristov Balkan, iznad Istoka i iznad Zapada, i kao takav koristan Istoku i Zapadu.

Najgore je – biti između.

Slava je – biti iznad.

Iznad tuge Istoka i truda Zapada treba da se uzdiže pravoslavni Balkan. Tuga Istoka, to je filosofija Istoka. Trud Zapada, to je nauka Zapada. Može li tica leteti na jednom krilu? I još bolesnom?

Sudbodavac Bog odredio je Balkanu mesto iznad Istoka i Zapada. Da li će Balkan razumeti i prihvatiti tu promisaonu sudbu ili će biti smrskan kao orah između čekića i nakovnja? To pitanje ne treba da da sna ni jednom Srbinu, dokle god Srbin ne dade pravilan odgovor. A samo je jedan pravilan odgovor:

Da, Gospode, primam ono što mi Ti nudiš, a odbacujem oko što mi Tvoji protivnici sa Istoka i Zapada nude.

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: