Ana Gram
NEZNANCI
Te noći slučajno su se srele dve senke. Senka Lokna, sa vlažnim uvojcima i napućenim usnama je izgledala pomalo krhko. Senka Šešir je bio nekako više četvrtast i imao je šešir mekog oboda.
Ležali su na snegu i pažljivo se posmatrali. Onda je Šešir podigao Loknu i poljubio je nežno. Spojili su se i potpuno stopili. Drhtali su jedno u drugom dok je ulična svetiljka treptala pod rojem pahulja.
Došao je tramvaj broj sedam i pritisnuo ih tamom. Naglo istrgnut iz zagrljaja Šešir je nestao. Lokna je ostala utisnuta u belinu. Bez nade da će ga ponovo sresti, senka je ustuknula, udarila o zid i slomila se.
. . .
Priča iz zbirke kratkih priča „Najkraće priče 2011“, priredio Djordje Otašević, IK Alma.