Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost Preporuka

Krsna slava – pravila i običaji za slavu i kako se slavi porodična slava

 

Porodična i krsna slava i običaji za slavu

Kako se slavi krsna slava, pravila i običaji. Prenos slave na sina. Sveta vodica. Pozivanje na slavu. Šta pripremiti za slavu. Slavska trpeza. Slavsko vino, žito, slavski kolač.

 

KRSNA SLAVA

Krsna slava pravila i običaji za slavu i kako se slavi porodična slava slavski kolačJedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava. Pre primanja hrišćanstva Srbi su bili mnogobožački narod. Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao i svoje domaće božanstvo. Po prirodi sentimentalni i vezani za domaće navike i običaje, u susretu sa hrišćanstvom, Srbi su se najteže odricali tih domaćih božanstava Mudri i praktični Nemanjin sin, Sveti Sava, mnogobožačke kumire i idole, zamenio je velikim svetiteljima Crkve Hristove, koji postadoše zaštitnici i pomoćnici srpskih domova, crkava i manastira, porodica i plemena, sela i gradova, pa i čitavih pokrajina i oblasti. Tako je nastala krsna slava.

Crkva je, imajući u vidu praktične razloge, savetovala i preporučivala porodicama koje svetitelje da uzimaju za svoju krsnu slavu. Birani su veliki svetitelji koji se praznuju u jesen, zimu i proleće, kada je manje radova u njivi, pošto su Srbi bili narod koji se bavio zemljoradnjom i stočarstvom. Pojedine porodice, opet, birale su dan kada će se krstiti, i svetitelja koji se toga dana slavi, uzimale su taj dan za svoju krsnu slavu.

Značaj krsne slave

Slavljenje krsne slave je ostala jedina, neprekinuta tradicija kod Srba od vremena pokrštavanja do danas. Mnogo je štošta promenjeno u narodnom životu i običajima, ali se slava sačuvala kao najveća svetinja našeg naroda Srbin je slavio slavu u najslavnijim danima svoje istorije, ali isto tako i u toku petvekovnog robovanja pod Turcima. Slavljena je krsna slava u vreme i nevreme u ratu i izgnanstvu, u tamnici i bolnici, u žalosti i radosti, u bedi i siromaštvu isto kao u bogatstvu i izobilju. Naši vojnici su u jeku najžešćih bitaka u rovu lomili bajati vojnički hleb (tajin) pevali tropar svoje slave, palili komadić voštanice koji su od kuće poneli, molili se Bogu za pomoć i srećnije dane. Posle Drugog svetskog rata u vreme neviđene bezbožničke i antiverske propagande, Srbi se nisu odricali svoje slave i, slobodno se može reći, da je krsna slava sačuvala pravoslavnu veru i tradiciju u našem narodu.

Kada jedan dom, jedna porodica, počinje da slavi krsnu slavu?

Slava se prenosila i nastavljala sa kolena na koleno, sa oca na sina, tako, da se danas može lako zaključiti koje su porodice sa istim prezimenima od jednog pretka, samo po tome koju slavu slave. Ukoliko slave istu slavu onda su od istog pretka, ali su se tokom vremena i raseljavanja udaljile jedne od drugih, i postale nepoznate.

Kada otac predaje slavu sinovima?

Ukoliko sinovi žive sa ocem u jednoj kući, onda svi zajedno slave slavu. Međutim, kada neko od sinova zasnuje svoju porodicu, oženi se i ne živi više sa ocem, on treba odmah da počne da u svom domu slavi krsnu slavu. Sasvim je pogrešno, što pojedini danas, ne slave, izgovarajući se: živ mi je otac i on slavi. Znači, čim neko živi zasebno i ima svoju porodicu, dužan je da slavi svoju slavu, jer je slava zaštitnik domaćeg ognjišta i pomoćnik u svakom radu, veliki Božiji blagoslov i zaštitnik svih ukućana, naročito dece.

Kako se prima krsna slava od oca?

Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, on dolazi kod oca na slavu. Kad se kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugom čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i decom, budućim unucima i potomcima, dugo u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi slavu. Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svoju krsnu slavu.

Pripreme za krsnu slavu

Na nekoliko dana pred slavu, u domu u kome se slavi, počinju pripreme, kako bi se slava što svečanije i dostojnije dočekala Kuća se rasprema, čisti i sređuje. Ukućanima, deci naročito, kupuje se ponešto novo, od odela, da to „ponove“ na dan slave. U kući vlada svečana atmosfera i vedro duhovno raspoloženje i radost u iščekivanju slave.

Svećenje vodice

Po drevnoj i ustaljenoj praksi naše crkve, u vreme pred slavu sveštenik osvećuje vodicu u domovima koji slave. Za osvećenje vodice domaćica pripremi sledeće: jednu posudu (činiju) sa vodom, buket bosiljka, manju svećicu, kadionicu sa žarom ili briketom, tamjana i spisak ukućana u kući. Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona, koja je na istočnom zidu sobe. Poželjno je da na obredu osvećenja vodice budu svi ukućani sa domaćinom. Zato sveštenik, bar na dan ranije, „zakazuje“ vodicu, to jest, najavljuje domaćinu u koje vreme tačno dolazi, kako bi svi bili na okupu i molitvi. U selu se obično zna kad će u taj kraj naići sveštenik, pa se vodica ne „zakazuje“. Kad se vodica osveti, svi ukućani se malo napiju ove osvećene vodice, a od ostatka se mesi slavski kolač. Ukoliko se vodica sveti na dan slave, zajedno sa rezanjem kolača, pošto se ukućani po malo napiju, ostatak se sipa za neku kalemljenu voćku, ili cveće u kući.

Zašto se osvećuje vodica u domovima za slavu i Vaskrs?

Pored zajedničkih molitava i bogosluženja, koji se obavljaju u hramu, crkva je odredila da se dva puta u godini održavaju obredi i molitve u domovima vernika, za duhovni napredak svakoga doma. A to je sve vezano za dva velika i najsvečanija dana za slavu i Vaskrs. Osvećenjem vodice i kropljenjem doma, blagodat Božija i sveti Duh ulaze u taj dom i njegove žitelje, i on im daje blagoslov i duhovnu snagu u njihovom sveukupnom životu i radu.

Molitva se prinosi za napredak svih čeljadi u kući, i za pokoj duša umrlih srodnika

Pozivanje na slavu

U nekim našim krajevima, gosti se na poseban način pozivaju na slavu. Domaćin ili neko od mlađih, ode u kuću onoga koga želi pozvati, ili koga godinama poziva, i uz prigodan razgovor, pozove prijatelja na slavu. Negde se uoči slave, u kuće koje se pozivaju, šalje lepinja ili manji hleb koji se peče za slavu, i na taj način gosti se pozivaju na slavu. Negde se, opet kaže: „na slavu se ne zove“.

Ispravno je i jedno i drugo, ali dobro je, na nekoliko dana pred slavu, potsetiti svoje prijatelje i zvanice, i u znak pažnje i poštovanja pozvati ih na slavu. To se danas može učiniti i telefonom, mada je prikladnije i učtivije to učiniti lično i neposredno.

Pozdravljanje i doček gostiju

Domaćin goste dočekuje pred kućom ili na pragu svog doma. Najsvečanije obučen, i svečarski raspoložen, on goste dočekuje rečima:

„Dobro došli!“

Gosti čestitaju slavu rečima:

„Srećna slava domaćine, tebi i tvom domu, tvojim ukućanima na mnogo godina u zdravlju i veselju.“

Domaćin odgovara: „Hvala, dobro došli, i vama neka Bog i … (kaže ime slave) pomognu da dosta godina dolazite, i da slavimo u zdravlju i veselju.“

Gosti ulaze u kuću, i po stareštvu sedaju za sto gde se obavlja slavski ručak, ili u neku drugu prostoriju gde sede do početka ručka

Šta sve treba pripremiti za slavu?

Za slavu je najvažnije spremiti sledeće: slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveću.

Slavski kolač

Na jedan dan uoči slave domaćica mesi slavski kolač. Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna. Testo se zakuvava sa vodom, i dodaje se malo bogojavljenske i osvećene vodice, koju je sveštenik svetio pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat (slovo) sa slovima IS HS NI KA, što skraćeno i prevedeno znači: Isus Hristos pobeđuje. Sam kolač simvoliše Hrista koji je hleb života, a vino, kojim se preliva, simvoliše krv koja je tekla iz Hristovih rana.

Posle sečenja kolača, kolač se iseče na kriške kao hleb. Najpre domaćin i ukućani uzimaju i jedu po deo kolača, a ostatak se postavlja na trpezu.

Slavska sveća

Za slavu se kupuje veća sveća, po mogućstvu od pravog voska, obično dužine 50 60 cm, može i veća, ili manja, zavisno od prilika i mogućnosti. Ona se stavlja u čirak (svećnjak) i posebno ukrašava. Sveća se pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom. Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost nauke Hristove. Sveća gori celog dana na dan slave, a kada izgori na nekoliko santimetara do svećnjaka, sveća se gasi na sledeći način: Domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću. Potom se sveća i čirak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo svečano mesto u kući, i tu stoji do sledeće godine, i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitvi.

Slavsko žito

Uoči slave, domaćica priprema slavsko žito koljivo ili panaiju. Slavsko žito se kuva od čistog i otrebljenog pšeničnog zrna. Jedan kilogram ili pola kilograma žita (zavisno od broja gostiju), ukuva se u čistoj vodi, zatim se procedi i malo prosuši. Prosušeno žito se, zatim, melje. U samleveno žito dodaje se šećer, mleveni orasi, malo vanilin šećera i malo morskog oraha radi lepšeg ukusa. To se stavlja u neku plitku činiju ili tacnu, lepo oblikuje , i po površini se pospe šećerom u prahu ili mlevenim orasima.

Prilikom rezanja slavskog kolača, u žito se, odozgo u centar, stavlja manja svećica koja gori dok traje obred rezanja slavskog kolača. Po završetku obreda žito se preliva crnim vinom, svećica se gasi i vadi iz žita, a na njeno mesto može se staviti neki cvet karanfil, ruža, bosiljak…

Služenje žitom

Kada se završi rezanje kolača i žito prelije vinom, najpre se domaćin posluži žitom, a zatim svi ukućani. Onda se služe svi gosti. I kako koji gost dolazi na slavu, prvo se poslužuje slavskim žitom. Žito obično služi domaćica ili ako ima devojka u kući, ćerka ili unuka, a može i neka devojka ili mlađa žena od prijatelja ili komšija te kuće. Žito stoji na većem poslužavniku sa nekoliko kašičica na posebnoj tacni, zatim jedna čaša sa vodom u koju se stavljaju kašičice posle posluženja žitom. U nekim krajevima uz žito stavlja se i čaša sa vinom, ali obzirom da je žito preliveno vinom, ova čaša vina nije obavezna.

Žito se služi na sledeći način: Domaćica prinese žito, gost ustane, prekrsti se, okrene se domaćinu i domaćici i čestita slavu i uzima žito. Posle posluženja opet se prekrsti i ponovo sedne. Žitom se prvo služe stariji pa mlađi. Poslužavnik sa žitom stoji pored slavske sveće dok traje slava Ukoliko žita preostane, ono se daje deci, ili se sprema deci prisutnih gostiju. Poznato je da deca vole slavsko žito zbog njegovog lepog ukusa.

Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, kao i za pokoj duša svih predaka u tom domu. Pšenično zrno u hrišćanstvu je simvol večnog života smrti i vaskrsenja. Jer kada se seje ono umire i klija, ali iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod.

Žito se sprema za sve slave

Ovde posebno naglašavamo da se žito priprema za sve slave. Nažalost, ima u nekim krajevima pogrešna navika da se žito ne sprema za Aranđelovdan, Gavrilovdan i svetog Iliju, jer ti sveci su „živi“, kako kažu u tim krajevima. Pre svega svi sveci su živi i od Boga proslavljeni. Znači, za sve slave treba spremati žito. Naši manastiri i crkve koji slave svetog Arhangela Mihaila ili svetog Iliju, pripremaju žito i to mora biti primer kako treba raditi, jer se tradicija i običaji u crkvi čuvaju nepovređeni. Nepripremanje žita, i pored upozorenja crkve, može se u tom slučaju smatrati čak i grehom.

Obred rezanja slavskog kolača i osvećenja slavskog žita

Kolač i žito se na dan slave nose u crkvu na osvećenje. U pojedine domove, ukoliko sveštenik može da stigne i koji to izričito žele, dolazi sveštenik, i u njima osvećuje žito i reže slavski kolač. Kada sveštenik izreže kolač i prelije vinom, onda svi ukućani na čelu sa domaćinom učestvuju u okretanju slavskog kolača, uz pevanje crkvenih pesama.

Onda sveštenik lomi kolač sa domaćinom. Ako se kolač okreće i lomi van stola, domaćica na pod prostere manji beli čaršav ili veću salvetu da bi se pokupile mrve od kolača, jer bi bio greh da padnu na pod kuda se gazi nogama.

Domaćinovo dvorenje slave

U našem narodu sačuvan je jedan lep običaj, dvorenje slave. Naime, domaćin, na dan slave, obučen u svečano odelo, gologlav, vedar i raspoložen, dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. Ne seda iz poštovanja prema svetitelju koga toga dana slavi, i koji je glavni gost u njegovoj kući, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi. Ukoliko je domaćin u starijim godinama, i fizički nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom dopuštenju slavu dvori neko od mlađih muškaraca, sin ili unuk. On ujedno brine o posluženju i rasporedu gostiju i o svemu što doprinosi da se gosti osećaju prijatno i raspoloženo.

Domaćin na isti način ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu u još boljem zdravlju i raspoloženju

Slavska trpeza

Pored nabrojanoga što čini slavu: slavski kolač, slavsko žito, sveća i vino, po našem narodnom običaju domaćin priprema slavski ručak koji se obavlja na dan slave. U nekim krajevima se priprema i večera uoči slave, na koju dolaze gosti, i to se zove navečerje praznika Negde se slavi i drugi, pa čak, i treći dan slave.

Odsustvo veronauke uslovilo je da se slava pretvorila skoro isključivo u slavsku gozbu, na kojoj, niti domaćin, niti gosti znaju o pravom smislu i suštini slave, pa čak ništa ni o svetitelju koji se slavi. Pošto se to pretvorilo, dakle, u obilnu gozbu, siromašnije porodice danas nisu u stanju da finansijski izdrže toliki trošak. Podvlačimo ponovo ovde, da je slava pre svega duhovni događaj i doživljaj uz ono što je neophodno za sam obred rezanja kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti svake porodice.

Posne slave

Ovde valja upozoriti na još jedan poguban i štetan običaj, koji se polako iz neupućenosti u nekim našim krajevima, uvlači u naš narod. Naime, kada neka krsna slava padne uz post, ili u sredu ili petak, na primer Nikoljdan, koji je uvek u Božićnom postu, taj dan se obavezno posti, bez obzira da li porodica iz nekih razloga ne posti taj post. Spremati mrsnu hranu za slavu je veliki i pogubni greh ako je post.

Bolje je ne slaviti, nego praviti javnu sablazan i navoditi na greh druge (goste) da mrse na veliki praznik u vreme kada crkva naređuje post. Kad slava padne u sredu ili petak, a nije post, gozba i mrsni slavski ručak može se odložiti za naredni dan.

Pogrešno je, kako to neki čine, na dan slave kada je post, „prikazati“ na trpezi malo ribe i posne hrane, a posle postavljati i služiti mrsnu hranu. To je svojevrsno licemerje, i nije dostojno hrišćanina, Srbina i pravoslavca, pogovo kada se zna da se može čak lepše i jeftinije pripremiti ručak od ribe i posne hrane. Postoji, čak i kuvar sa receptima za pripremanje posnih jela, koga bi trebalo da koriste domaćice koje pripremaju posnu slavu.

Crkvena slava

Pored svetitelja i slave koju slavi svaka porodica, zajednička slava svih parohijana i vernika koji pripadaju određenom hramu u mestu u kome žive, jeste hramovna slava te crkve. Svaki hram je posvećen nekom svetitelju, ili prazniku, i on na taj dan slavi svoju hramovnu slavu. Pošto je hram najveća svetinja u jednom mestu i zajednički duhovni dom i ognjište svih meštana, poželjno je da svi uzmu učešća u toj slavi. Veliki je greh ne otići toga dana svojoj crkvi, pogotovo ako za to nema opravdanog razloga.

Domaćin crkvene slave

Na dan hramovne slave služi se sveta liturgija, zvone sva zvona, oko crkve se nose barjaci (litije) ikone i drugi sveti predmeti, i posle trokratnog ophoda seče se slavski kolač. Hramovna slava, takođe, ima svog domaćina. To je jedan od meštana, a može i više njih, koji se dobrovoljno jave. On pripremi kolač i žito, sveću i vino i ako je u mogućnosti i slavski ručak, na koga poziva sve prisutne toga dana u crkvi. Ako on nije sam u mogućnosti da snosi sve troškove slave, u pripremanju ručka učestvuje delom i crkva.

Na sečenju slavskog kolača u crkvi, pominje se njegovo ime i imena njegovih srodnika i ukućana. On taj dan, kao i u kući na dan slave, dvori slavu i služi goste. Pred rezanje slavskog kolača, sveštenik pita, ko se javlja za domaćina za narednu slavu. Onome koji se javi, domaćin predaje jednu četvrtinu slavskog kolača, koju ovaj nosi kući i deli sa svojim ukućanima

Okupljanje naroda oko crkve

Neophodno bi bilo obnoviti običaj i tradiciju okupljanja naroda oko svoje crkve. Znamo da su se Srbi kroz istoriju i u teškim vremenima okupljali i sastajali kod svojih hramova i manastira, naročito oko velikih svetinja koje su poznate u našem narodu: Žiča, Studenica, Gračanica, Ljubostinja, Devič i dr. Na tim saborima donošene su sudbonosne odluke za narod i budućnost. To saborovanje, u ovom vremenu opšte otuđenosti, trebalo bi obnoviti, da se duhovno bolje upoznamo i zbližimo. A to je Srbima danas i te kako potrebno.

Preslava – zavetina

Pojedina sela i gradovi imaju svoju slavu koja se zove preslava ili zavetina. Oni su uzeli jednoga svetitelja ili praznik i preko njega se mole Bogu za svako dobro i napredak. Zatim se mole Bogu da ih čuva od bolesti, poplava, suše, grada, zemljotresa i drugih nepogoda i nesreća.

Litija

Toga dana skuplja se narod oko crkve i posle svečane službe polazi litija. Za crkvenim zastavama, krstovima i ikonama i za sveštenikom ide pobožni narod. Tu su i đaci sa svojim učiteljiš i nastavnicima, idu u redu i pevaju crkvene pesme. Litija ide kroz ulice, preko polja, kroz voćnjake i vinograde. Sveštenik blagosilja, a narod se iskreno moli da Bog sačuva od nepogoda plodove njihovog rada

Litija se u nekim krajevima zaustavi kod zapisa To je unapred određeno drvo, obično na raskršću. Sveštenik čita molitvu i u zapisu (na drvetu) urezuje, zapisuje, krst svake godine na istom mestu. Litija se potom vraća u crkvu.

Toga dana meštani sela ili varoši, pripremaju svečani ručak na koji dolaze gosti iz susednih mesta To se zove preslava, to jest slava preko one glavne slave. U mestima gde nema crkve, na dan preslave, na određenom mestu se osvećuje vodica i seče slavski kolač za celo to mesto. Ta preslava ima, takođe, svog domaćina, koji se svake godine smenjuje. U nekim krajevima za preslavu se pali sveća i lomi kolač kao i za slavu.

Zanatlijske slave

Pored domaće i crkvene slave, ili preslave, u našoj je tradiciji, da pojedina zanatlijska udruženja (pekari, stolari, trgovci itd), esnafi, preduzeća, sportski i drugi klubovi, bratstva, zajednice, društva lekara i razna udruženja mogu imati i slaviti svoju slavu. Oni za svoju slavu, za svoga pokrovitelja i zaštitnika uzimaju nekog svetitelja koji je prikladan toj delatnosti ili zanimanju. Lekari obično uzimaju svete Vrače (lekare), stolari sv. i Pravednog Josifa, jer je bio stolar itd. Slavi se slava, kao crkvena ili školska, ima svoga domaćina, ili svi zajedno pripremaju slavu, pa svi su domaćini. Kolač i žito se nose u crkvu, ili sveštenik dolazi da preseče kolač i osvešta žito. Sve ostalo je kao na domaćoj ili crkvenoj slavi.

. . .

 

11 komentara

  • Krsna slava, sama rec govori da slavite krst na kome je razapet Hristos „pomazanik na grckom jeziku“.
    Krst je obilezje onih koji su ga razapeli a to su Rimljani, Rimski vojnici koji pripadaju Rimskom carstvu i Vatikanu. Svi oni koji koriste Julijanski i Gregorijanski kalendar pripadaju veri rimskog carstva odnosno Vatikana.
    Pa sretna vam slava, a i bozic unapred jer kao zrtvu paljenicu dajete prase „svinju“ onome ko sazda svet i sve sto je vidljivo i nevidljivo.

  • Sto se tice takozvanog SVETOG NIKOLE on se slavi u nemackoj 6. Decemabar po Gregoriajnskom kalendaru a 19. Decembar po Julijanskom aklendaru. To vam je Vavilonski takozvani BOG NIMROD, Lovac na ljude odnosno na ljudske duse. Deca koja od prerusenog Nimroda dobijaju poklone sama rec kaze poklon, klanjaju se Nimrodu i vole ga jer im donosi poklone, cokolade i bombone i ostalo. A gde je taj Deda mraz u svetom pismu? Gde pise da ima neko da nam zavodi i sablasni decicu i tesko tim ljudima u onaj dan.
    Nikolinci su opisani u svetom pismu jer slede laznog Petra, Petar Simeon koji je sebe uzdigao do bozanstva u Rimu a pravi Petar apostol nikad nije krocio u Rim.
    I moja porodica i moji preci slavili su paganskog Nikolu ali hvala svevisnjem ja neslavim jer mi otvori oci, da vidim i usi da cujem sta sveti duh govori crvama. 7 su u aziji i opisane su u novom zavjetu, svetom jevandjelju, citajte da saznate istinu.

  • krsna slava. Nije bio krst razapet na krst vec ISUS HRISTOS
    Slavite Hrista Kralja a ne krst na koji je razapet.
    krst ili + je zig zveri, 666 broj imena njegovog, Nimrod, Santa=Satan. Vicarius Fili dei „Zamenik sina bozijeg“ i tako dalje
    Imate uostalom internet i uzmite si vremena i proucavajte svoju veru da bi ju utvrdili.
    Blagoslovi Hriste sve ljude.

  • Dejane, ne znam kakav to nemir tebe goni ali brate, ti iskrivljuješ i optužuješ! Katolici slave istog svetog Nikolu, kakab Babilonski Bog, ja to ne poznajem a katolkinja sam. Držim do svoje vjere, to što ti pišeš, znaš tko to slavi, ateisti i nevjernici i bezbožnici kojima je za vrijeme isčekivanja rođenja Kristova najvažnije:

    pokloni, šopingiranje, okititi bor puno prije Božića, nažderati se i imati pun stol, dakle…malo više poštovanja prema Svetom Nikoli. I molim te, ako ideš za Kristom, možeš li i jedan komentar napisati bez svoga tužitelja.

    Pozdrav u Kristu od katolinje.

    Bog te ljubi, ljubi i ti bližnje svoje. Ako ćeš pisati o bezbožnicima i poganima ima ih isto i u tvom narodu kao u i mom. Uostalom Njemačka, baš si našao zemlju za primjer, zemlja koja je u opadanju od vjere, na mjestima gdje se služila sveta misa, dakle, u bivšim katoličkim crkvama koje se zatvaraju otvaraju se u istim prostorima disko klubovi, noćni klubovi i takve sotonjarije.

    Moja vjera ne poznaje sve što to pišeš. I Božić slavimo 25.prosinca uvijek. Malo više ljubavi, jer ti slijediš Krista zar ne? A on poziva na ljubav, posebno u ovom vremenu i uvijek.

  • Hvala za poruku Martina. Nemam ja nista protiv da slavis krista na 25 dec. Ali ukazujem vam na sve ono sto sveto pismo upozorava. Sama znas koje kipove imaju u rimokatolickoj crkvi a i pravoslavni ikone sto je isto. Stari zavet 2.Mojsije 20:3 – 20:17 sad usporedi 10 bozijih zapovesti iz crkve i uporedi sa biblijom.

    3 Nemoj imati drugih bogova uza me.

    4 Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje.

    5 Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene;
    Tvoje opredeljenje je katolkinja, neko drugi pravoslavac itd.
    Zar nisi Hriscanka? Vec se politicki ili verski opredeljujes za neku od tih religioznih firmi a ne za hrista.
    Gdje u bibliji pise katolik ili protestant ili adventist itd?
    Osim toga Papa sixtus je uveo 25dec da se slavi „krist“ a odakle mu datum kad u svetom evandjelju nigde nepise kad je ISUS HRISTOS rodjen ?!!!
    Ndji mi gde pise kad je rodjen i pokazi mesto u bibliji pa argumentiraj.
    Silvestrovo ili katolicka rimska nova godina je rodjendan pape Silvestra.
    Crkvena nova godina nije taj dan.
    Pozdrav Hriscanin bez versko religioznog pripadanja nekoj crkvi ili slicno.

  • Dejane i tebi Božji blagoslov i pozdrav u Kristu. Drago mi je da si iskreno rekao da ne pripadaš niti jednoj crkvi. Tako možeš očitati i pravoslavnima a ne samo katolicima. Šalim se, ali primjećujem jedan trend „duša je udarati po katoličkom“ s tim da po protestantima uopće kao i da ne postoje, mislim meni nije namjera po nikome, ali vidim jedan vrlo popularan trend. Da kršćanka sam, prvo sam kršćanka. Shvati ovo kao bratsku opomenu ne kao prezir ili neki negativni osjećaj prema tebi osobno. Mislim da je na svakome od nas biti kršćanin, a to znači zauszeti ljubav prema ostaloj braći i kršćanima.

    Ispravak. Ja se nisam nikada politički opredjelila za Krista. Vjera je vjera a ne politika ili nacija. Ja razlikujem. Ne moram biti Hrvatica, mogu biti i Mađarica. Bibliju čitam a u svojoj crkvi blagujem Krista i kažem ti da je pravi i da je živ. Znam da se mnogima to neće sviđati ali što im ja mogu. Gdje ti blaguješ Krista a nisi u Crkvi, može odgovor jako me zanima jer čitaš Bibliju. Pravoslavni Božić isto ne piše u Bibliji ali postoje kalendari. Isus se rodio, slaviti rođenje je važnije nego prepirka oko datuma. Slaviti rođenje znači slaviti Uskrs.

  • Po ovome sto citam mogu samo da zakljucim da si JESUIT odnosno jedna od onih koji propovjedaju sve ono osim istine.
    Krscanin je onaj koji KRSI ZAKON.
    Ako je napisano na grckom HRISTOS kako od toga ti pravis Krist ?
    U Indiji obozavaju svakojake spodobe pa i Krisnu, neznam dali je od toga ali tako zvuci.
    Nezelim vise da se raspravljam sa bilo kim od vas jer vidim da je velika zavera na djelu i retko ko i moze da dodje do istine.
    Svako za sebe neka trazi i preispita svoje verovanje. Ja vas sve srdacno pozdravljam uz blagoslov uz Otkrovenje Ivanovo, Jovanovo Glava 2;12-17

    12 I anđelu pergamske crkve napiši: Tako govori Onaj što ima mač oštar s obe strane:
    Is.N. 5:13, Otk. 1:16

    13 Znam dela tvoja, i gde živiš, gde je presto sotonin; i držiš ime moje, i nisi se odrekao vere moje i u one dane u koje je Antipa, verni svedok moj, ubijen kod vas, gde živi sotona.
    3 Moj. 17:7, 5 Moj. 32:16, Otk. 11:3, Otk. 13:2

    14 No imam na tebe malo, što imaš tu koji drže nauku Valama, koji učaše Valaka da položi sablazan pred sinovima Izrailjevim, da jedu žrtve idolske, i da se kurvaju.
    4 Moj. 25:1, Dela 15:29, 1 Kor. 6:13, 2 Pet. 2:15

    15 Tako imaš i ti koji drže nauku NIKOLINACA, na koju ja mrzim.

    16 Pokaj se dakle; ako li ne, doći ću ti skoro, i vojevaću s njima mačem usta svojih.
    Isa. 11:4

    17 Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama: koji pobedi daću mu da jede od mane sakrivene, i daću mu kamen beo, i na kamenu novo ime napisano, kog niko ne zna osim onog koji primi.

    AMIN

  • Čuj, sam piješ svoju osudu kad osuđuješ, zašto jednostavno ne živiš to nešto svoje? Ja sam Dijete Božje, vjerujem u Krista, njemu se molim i klanjam. Dali Bog tako gleda kao ti nepotrebno je raspravljati, daleko je tvoja Biblija od istine.

    Nisi odgovorio? Ne moraš biti katolik,ali što s onim dijelom iz Biblije da „uzmeš i jedeš njegovo tijelo…“ gdje se time hraniš? To me je zanimalo.

    Ili su jeziuti ili ustaše … ili ovo ili ono…. najbolje oguglati na sve :).

    u jednom se slažem, bespotrebno je raspravljati.

  • Sve je ovo lepo, ali je šteta što ovaj tekst ne može da se iskopira pa da se na tak način pokaže i onima koji znaju i veruju i onima drugima. Šteta, jer smatram da je ovo nešto što treba da se deli, ali Vi …

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280