Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Aflatoksini u mleku, kukuruzu, svinjskom mesu. Kako nastaje aflatoksin?

 

Aflatoksini i kako nastaju

AFLAtoksini. Čime je zatrovano mleko. Kontaminirani kukuruz kao stočna hrana. I meso svinja i drugih životinja zna da bude kontaminirano aflatoksinom.

 

Aflatoksini u mleku ali i u svinjskom mesu. Kako nastaje aflatoksin?AFLAtoksini su ubojiti otrovi i otkud oni u mleku? Spominju se u medijima već danima i javnost je uznemirena. Ima li razloga za brigu?

Ima.

Hrana je zapravo otrovnija nego što mislimo, a razlozi su brojni. Naravno, u pitanju je zdravlje pojedinaca i zajednice, ali tu se malo ili gotovo ništa ne može učiniti. Na žalost je tako.

Aflatoksini su grupa mikotoksina, koji su jedna velika grupa otrovnih prirodnih jedinjenja. To su snažni otrovi i javljaju se na mestima pogodnim za život gljivica. A to su praktično sva mesta i stvari sa koma čovek svakodnevno dolazi u dodir: razno semenje, žitarice, nepravilno termički obrađen pekmez, ustajali hleb i brašno, memljivi zidovi, podrumi, gde god je vlaga i organska materija,  prljavština, kuhinja, kupatilo.

Najotrovniji prirodni mutagen inače je aflatoksin B1, koji direktno narušava strukturu DNK, dovodeći do mutacija koje mogu biti smrtonosne.

Gljivice su svuda oko nas, toliko su rasprostranjene da na neki način mi zapravo živimo u svetu gljivica. Pošto su nepokretna mikroskopska bića, boreći se za životne uslove, za hranu, one teže da pobiju sve ono što im predstavlja konkurenciju, od bakterija do čoveka. Gljivične izlučevine su pogubne po zdravlje ljudi. Uzrokuju astmu, čak i prestanak rada pluća i srca.

Aflatoksini su pokazetelj nehigijenskih uslova u kojima ljudi drže domaće životinje, pre svega svinje i krave. Takođe, ti snažni otrovi dospevaju u tkiva životinja i njihove proizvode preko zatrovane hrane, jer su stabilni i ne mogu se ukloniti čak ni termički. Dakle opasnost od trovanja stočne hrane vreba još sa njive na kojoj je proizvedena. Zbog prisustva toksina u svinjskom mesu, što je posledica rasta gljivica na svinjama, Rumunija je  prilikom pristupanja EU velike svinjce morala da zatvori a svinje proda u bescenje, jer ih niko neće. Strogi propisi lako stavljaju katanace na kapije onih farmi koje ne ispoštuju standard o bezbednosti proizvodnje, jednostavno zbog nekonkurentnosti. Svinje je kupila Srbija, Delta/Juhor, što je dovelo do desetkovanja domaće proizvodnje zbog naglog pada cene svinjskog mesa (na 80 din/kg).

Sva hrana koja je u rinfuzi, recimo po prodavnicama zdrave hrane je obavezno nastanjena gljivicama, a neke od njih luče i aflatoksine. Buđavi pekmez obavezno bacati! Ljudi greše, oberu buđ pa ono ispod daju svojoj deci – greška! Naravno, u neizmernom mnoštvu gljivica ima i korisnih vrsta. Neke vrste se masovno gaje u ogromnim bioreaktorima zbog metabolita koje one luče na bakterije u prirodnom staništu da bi ih eliminisale, to su ANTIBIOTICI. U svakom slučaju, gljivice luče supstance snažnog dejstva po čoveka i lako mogu narušiti zdravlje.

 

Tekst je priredio Miroslav Ivić, biolog, vlasnik radionice za preradu meda “Ivić“ u Sokobanji. www.ipsokobanja.com  i http://www.facebook.com/pages/IVI%C4%86A-P%C4%8CELINJACI-Sokobanja/231862996868061

 

2 komentara

  • Javnost bi trebalo da dobije informaciju da li će se kontaminirane krave uništiti ili će za par meseci završiti u mesarama i na našim stolovima. Jer, aflatoksini iz njih neće nestati.

    Takodje, javnosti bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da objasni kako to da su toksična mleka bila po celoj Srbiji i da su sva mahom bila upakovana u UHT dugotrajno mleko. Očigledno je da su proizvodjači znali iz kojih štala dobijaju lošije mleko i svi su ga ubacivali u UHT dugotrajno mleko, gde mahom i ide mleko nižeg kvaliteta.

    I pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, Zdravlja i Policije, zašto policija i sanitarne službe nisu izašle odmah na teren, zaplenile svu spornu hranu, svu spornu stoku i svo sporno mleko i po kratkom postupku je uništile – izolovale, onako kako rade odgovorne zemlje.

    Imamo uticak u ovoj aferi da se država nije ponela odgovorno prema zaštiti zdravlja potrošača i da štite interese krupnih farmera i mlekara nauštrb našeg zdravlja.

  • Pise se Alfatoksin a ne aflatoksin kao prvo, kao drugo to postoji od kad covek zna za sebe i nista novo osim sto neke firme sa kosticem i viktorija grupa da izvedu par ekonomskih manevara u korist alfatoksina ! svi krive drzavu srbiju kao nesposobnu ajde malo da se okrenemo aferama sa zapada,otrovnih jaja u nemackoj i krastavaca u spaniji lude krave koju su postojale samo na zapad i o cemu mi pricamo vise ?! sve se vise koristi hemija u proizvodnji hrane ne sto je srbiji nizak svest o tome vec da bi se odrzao korak sa poljoprivrednom proizvodnjom evrope,pola hemijskih proizvoda za poljoprivredu dolaze upravo sa zapada sa kojim se sve vise sklapaju razni ugovori a nasa poljoprivreda se sve vise bazira na zapadnom sistemu radi boljih prinosa ,gledajte samo sta radi monsato po americi pravi teror nad farmerima to ce i nas jos malo cekati,do pre 10 godina se rucno kopao kukuruz kod nas sad se prska i koristi hemija i najmanje se truje onaj sto vristi u gradu da ga truje seljak a najvise strada nesretnik sto to radi iako ima masku jer je direktno izlozen time,dok isprska veliki deo hemije se razgradi i nestane a manji deo upije biljka a i da se predje opet na kopanje nema vise ko ni da kopa jer su sela prazna a ciganima nepada napamet da to vise rade 🙂 onda propaganda o crvima u ribama opet panika i pljuvanje boze zarazice nas i potrovati a to opet postoji od kad je sveta i veka,ja se secam posto zivim pored reke i jos kao klinci smo hvatali ribu i cesto smo vidjali te crve u njima i niko se nikad nije zarazio time kad se se normalno ispece ili skuva,polako ulazimo u zapadnu masinu ,mediji lako upravljaju narodom i stvaraju paniku i strah a narod se masovno kljuka sedativima i puca po svim savovima ! i sto je najgore 🙂 i setite se da su jos krajem prosle godine proglasili da kukuruz ipak ima ispod proseka alfatoksina i gde je taj kukuruz ? pa izvezli ga posto je prosao evropske kontrole i zgrnuli pare a onaj sa alfatoksinom je ostao nama da ga jedemo 🙂 ekonomija i pare su cudo !

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280