Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

 

U Studenici

(Pred moštima Svetog Simeona)

 

Manastir Studenica U Studenici pred moštima Svetog SimeonaOtvoriše se vrata hrama
meni slaboj i nedostojnoj
pred veličinom Tvoga sjaja

U dnu crkve belog manastira
pognute glave stojim
Vreme je stalo

Tu sam, kraj Tvojih moštiju bogougodnih
bez glasa od lepote nebeske

Suzice pokajnice i radosnice
oproštaj traže i zahvalnost daju

Slušaš i daruješ
Krepiš i podižeš
snagu daješ
mene beživotnu pokrećeš

Evo…
Evo, već osećam blagodatni oganj
ljubavi Hristove

Evo, već anđeoska pesma u ušima bruji
i reči Tvoje, Sveti, evo, već u srcu osećam,
jer dao si ih za život…

I plodna vinova loza što život daruje
i okuplja nas u ime Hristovo,
rascvetala se u lepoti
od Hilandara
do svakog Božijeg srca
Ljubavlju me svezala u plodonosni grozd
pa mi ni rogozina ni kamen pod glavom Tvojom
u času razlučenja Tvoga
nije bio težak

Monaški glasovi u Studenici
uznose dušu do obitališta Božijeg
Lako Ti prilazim kao da to nije moj korak
Lako Ti šapućem  kao da to nisu moje reči

Reč se zatalasa
Suza skliznu

Lako me nosi ljubav Tvoja
Kao da to nisam ja

Blagoslov je Tvoj
dubok
i potpun
i spasonosan
kao putokaz
izgubljenom u prostoru

Evo me na putu
da kretanje osmislim
ne gubeći se u očaju i sumnji

Evo me na putu
da blagoslov  sačuvam
trajanjem i kretanjem
i čovečnošću i ljubavlju

Kao da se sada sve smirilo…
Projavilo..
Razdanilo…

Valentina Zlatanović – Marković

Užice,
Dan Svetog  Simeona,
26. februara 2013. godine Gospodnje

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: