Maslačak lekovita svojstva

 

MASLAČAK (Taraxacum officinale) – med i sirup od maslačka

Svuda prisutni korov i salata Maslačak je dragocena lekovita biljka. Kako se pravi med od maslačka i sirup od maslačka

 

Maslačak (Taraxacum officinale) je zlatna i dragocena lekovita biljka

Polje Maslačka

Lekoviti delovi biljke maslačak: skuplja se koren (Radix Taraxaci) biljka pre cvetanja ili kasnije u početku cvetanja (Herba Taraxaci) ili pak sami cvetovi za vreme cvetanja (Flores Taraxaci). Skuplja se i čitava biljka s korenom (Radix Taraxaci сuт herba).

Sadržajne supstaпce u biljnim delovima mijenjaju se s godišnjim dobom. Tako je Wasicky dokazao da sveži koren, iskopan u proleće (od sredine marta do sredine aprila), sadrzi 17-20% šećera i levulina. Tokom sredine avgusta, umesto mlеčnog soka, stvara se inulin. Mlečni sok je emulzija, koja se sastoji od belančevina, smole, smoli slične supstance tarakserina i gorke supstance taraksina,

Koren maslačka u proleće sadrži većim delom gorku materiju, koren od sredine avgusta do kraja septembra sadrži većinom iпulin, a u oktobru je u korenu najvise tarakserіna i levulina. Maslačak је upravo školski primer koiiko je važno sakupljati odredjeni biljni deo u odredjeno godišnje doba, kada se može očekivati najbolja lekovitost.

Iskopani koren maslačka se očisti od nadzemnih delova ili se naniže па konac i obesi ili, ako se radi o većim količinama, rasprostre u hladu na provetrenom mestu zbog sušenja. Listovi i cvetovi suše se takodje u hladu, ali s obzirom da su listovi skupljeni u rozetu, treba ih prilikom stavljanja na sušenje pojedinačпo odvojiti, jer se inače teže suše, a u toku nepovoljnog i vlažnog vremena mogu postati i рlеsnavi. Osušeni koren je jako smežuran, па prelomu ravan, sivo-bele boje, a u sredini preloma žuto obojen.

Lekovite i delotvorne supstance maslačka: čitava biljka sadrzi holin, gorku materiju, skrob, koji se kod dužeg čuvanja pretvara u voćni šećer, saponin, mast, jedan enzim, tragove eteričnog ulja, vosak, sluz, kaučuk, šećer, belančevinu, levulin i taraksacin. Čitava biljka sadrži, osim već navedenog inulina i tarakserina, u korenu još mnogo kalijuma i ostalih mineralnih soli, kalcijuma, mangana, natrijuma, silicijumovu kiselinu, sumpor i u znatnoj količiпi vitamina С. Sadržaj vitamina C veći je u proleće u svežim listovima.

Lekovito delovanje maslačka: u službenoj upotrebi je biljka u cvetu ili koren s biljkom ili sаm koren. Iz korena se pravi ekstrakt (Extractum Taraxaci). U narodnoj medicini skupljaju se cvetovi. Neobično bogatstvo lekovitih supstanci i supstanci potrebnih za izgradnju, čini maslačak izvanredno lekovitom biljkom, čije se značeпје premalo ceni, jer raste u velikom broju, daje mu se nepotreban beleg „korova“. Ako se uzme u obzir samo poboljšanje u celokupnom metabolizmu, kao i visoko delovanje na čišćenje krvi, tada se mogu utvrditi još mnogi oblici lеčeпја, kao kod gihta, reumatizma, skrofuloze, kožnih ekcema, lišaja, otekliпа, čireva, krvnih bolesti, debljine, staračkih pojava, nedostatka apetita, lenjosti creva, kod smetnji u radu jetre i žuči, kao i kod pojave vode u grudima i trbuhu.

Mаѕlаčak se, osim toga, veoma preporučuje kod šećerne bolesti. Pre svega ima koren lekovitu snagu da rastvara, osvežava, čisti, poboljšava stolicu, da izlučujе znoj i da јаčа. Koren maslačka utiče па sva izlučivanja iz tela, naročito žuči, otklanja zaѕtoje, smetnje i nakupljanje sluzi, deluje bezbolno na izlučivanje mokraće jer otklanja iz tela otrovne supѕlance koje čine telo umornim, koren deluje na osvežаvаnjе i jаčanje (tопičnо). Najdelotvorniji i najlekovitiji je sveže iscedjeni ѕok maslačka kojega treba uzimati dnevno 2-3 supene kašike, najmanje kroz 3-4 nedelje. Za čajni napitak, uglavnom zimi, upotrebljava se mešavina osušenih listova, cvetova i sitno isečenog korena maslačka; uzima se 1-2 čajne kašike za 1 šoljicu čaja, a piju se dnevno 2-3 šoljice. Dodatkom meda, umesto šećera, povećava se lekovito delovanje.

BioImunitet biljne kapi za imunitet i za jačanje imuniteta

BioImunitet biljne kapi za imunitet i za jačanje imuniteta

Primena maslačka u narodnoj medicini: kod malo se lekovitog bilja tako pokriva primena u naučnoj i narodnoj medicini, kao kod maslačka.

Dve mogućnosti primene maslačka treba još spomenuti zbog njihovog uticaja na zdravlje i na opšte jačanje, a to su maslačkovo vino i maslačkov sirup, odnosno sirup od maslačka.

Vino od maslačka: 6 litara po suvom vremenu ubranih, dobro stisnutih cvetnih glavica maslačka, kuva se sa 6 litara sveže vode, uz dodatak po 2 kore limuna i narandže kroz 1/4 do 1/2 sata. Posle toga se čitava masa procedi kroz lanenu krpu, ocedjenom se soku doda 3 kg šećera i sok od 2 limuna i 2 narandže, sve se dobro promeša i ostavi da se sok ohladi. Sada se u pola šoljice mlake vode rastopi toliko kvasca (germe) da nastane zasićen i kašasti rastvor. Taj se rastvor pomeša s ohlađenim sokom i kroz 5 dana prepusti vrenju, najbolje u blizini peći, čim je tečnost dobro provrela, ponovo se procedi kroz lanenu tkaninu i puni u jake vinske boce ili u boce za penušavo vino. Boce pre toga treba dobro oprati, a isto tako i čepove koji moraju dobro zatvarati bocu. Najbolje je napunjene boce začepiti mašinom za čepljenje boca. Čepove na boci treba dobro povezati i zapečatiti pečatnim voskom i staviti u hladan podrum na tamnom mestu, postavljanjem grla boce prema dole u nasipani pesak. Posle 2 meseca piće je zrelo za korišćenje i može se skoro neograničeno čuvati.

Ispravno pripremljeno vino od maslačka je svetlo poput vode, veoma jako, i prilikom točenja se peni kao šampanjac.

Kako se pravi sirup od maslačka

Sirup od maslačka (pogrešno nazvan med od maslačka); 3-4 pune šake cvetnih glavica maslačka dobro se prokuvaju u 2 litre vode, sok se procedi i doda mu se 1 i 1/2 kg šećera i sok od 2 limuna. Stalnim mešanjem kuva se tečnost još jednom tako dugo dok ne nastane gusta tečna masa poput sirupa, koja se puni u boce sa širokim grlom, a najbolje u boce u kojima se konzervira voće. Tako dobijeni sirup, ako je pažIjivo pripremljen, jedva da se po ukusu razlikuje od meda. On deluje na jačanje, čišćenje krvi i na poboljšanje varenja.

Primena u kuhinji: upotreba svežih, vitaminima tako bogatih listova maslaćka u obliku salate, ne može se dovoljno preporučiti. Listovi maslačka mogu se mešati i s glavatom salatom.

Kao završetak! Razlog, što je maslačak u starom veku bio nepoznat kao lekovita biljka — nije ga opisao ni Plinije, a ni u srednjem veku Hildegarda od Bingena — leži u tome, što se u toj tako običnoj biljci nije uopšte naslućivala lekovitost. Tek je Hieronymus Bock dao o toj biljci prvi upotrebljivi opis. Malo po malo došlo se do saznanja da je maslačak veoma vredna lekovita biljka.

Napomena: listovi i koren maslačka često se kod skupljanja, naročito pre cvetanja, zamenjuju s divljom cikorijom ili cikorijom (Cichorium intybus L.). Razlika je samo u tome što je osušeni koren cikorije svetle boje i na prelomu više drvenast, a list ima sam vrh mnogo duži nego list maslačka.

. . .

Odlomak iz knjige Lekovito bilje i njegova primena, autor Rihard Vilfort

http://prirodanadar.rs/proizvodi/