Srbija je nerazvijena zemlja jer je antisistem
Antisistem je razlog zašto je Srbija nerazvijena zemlja i ekonomski zaostala. Talentovani pojedinac nema podršku društva
Radio sam svojevremeno sa jednim domaćim proizvodjačem hrane. Imao je dobar i tražen proizvod koji se tražio i u izvozu. Stalno je imao ponude da prodaje svoje proizvode u regionu i u nekim zemljama Evrope, ali su te narudžbine bile male. Par stotine nečega. Onda se pojavio jedan veliki kupac iz jedne evropske zemlje i naručio mu robu za 50,000 eura. Naš preduzetnik se uzbudio, oči su mu zacaklile. Prilika! Zbog nedostatka dovoljnih količina robe otkazao je svima ostalima i prodao svu robu tom jednom velikom kupcu. Na moje pitanje zašto to radi i ruši postojeći sistem odgovorio je da mu je baš merak da tu količinu izveze baš u tu zemlju. Na moje drugo pitanje da li je osigurao izvoz, odgovorio je da mu je to skupo.
Epilog priče: Nikada nije naplatio taj veliki izvoz od velikog kupca. S druge strane izgubio je male kupce i veći deo sistema prodaje, jer su ga doživeli kao neozbiljnog i nepouzdanog. Trebalo mu je više od dve godine da nadoknadi nastali gubitak, što zbog izgubljene robe, što zbog izgubljenog tržišta i kupaca. Ali i kada se žali na svetske prevarante ipak kaže: „Ma, prešli me, ali bio mi je merak da tamo prodam robu!“
No, pre nego što se bacimo na obrazlaganje ideje, napomenuo bih da me je do ovog teksta dovela jedna zanimljiva misao Emira Kusturice koju je on izgovorio u TV intervju za RTS u emisiji „Živeti kao sav normalan svet“. U toj emisiji još 2008-e godine Nemanja (Emir) Kusturica je rekao otprilike nešto ovako, parafraziram: „Srbi pored svih svojih kvaliteta koje imaju kao ljudi, imaju dve velike mane: nisu sistematični i sujetni su. I sada kada se sujetni ljudi susretnu u ambijentu i društvu koje ne podržava sistem, tu je samo sukob i tuča“.
Rekao bih da je pogodio suštinu cele priče o nama, a to i sam mogu da potvrdim kroz svoja ekonomska iskustva i rad sa mnogo srpskih firmi i sa srpskom državom. I svuda sam video da to jeste suštinska istina, nismo sistematični, ne volimo efikasan i valjan sistem, odnosno svako veruje da je njegov improvizovani sistem najbolji. I tako dolazimo do suštine problema zašto je Srbija nerazvijena zemlja – problem je u ljudima i njihovom pravljenju društvenog i ekonomskog sistema.
Loš društveni i ekonomski sistem su uzrok srpske ekonomske i sve ostale bede.
Kad mislim i pišem „društveni sistem“ tu pre svega mislim na karakter, znanje, manire i mentalitet većine ljudi. Posebno onih u vlasti i na mestima koje treba da organizuju neki sistem i neku organizaciju. Jer, ljudi su osnova svega, oni su ti koji osmišljavaju i prave robote i inovacije, stvaraju velike države i ekonomije, oni su ti koji ratuju i ruše ili pak osmišljavaju i grade, oni su ti koji se udružuju u sile i korporacije ili pak se razdružuju i osamljuju ostavljajući jačima da ih pregaze. Ljudi stvaraju sistem koji dobro ili loše funkcioniše.
Ne bih hteo da me čitalac pogrešno shvati, ovo nije negativan i pesimistički prikaz srpskog naroda. Zapravo, ono što me stalno prijatno iznenadi i uvek gane je neočekivan talenat, sposobnost, originalnost i veština koju pojedinci iz ovog naroda iskazuju i pokazuju. Ta inovativnost i sposobnost je vrlo karakteristična za naše ljude, i to bi mogli nazvati talentom koji vas oduševi. Ali, to su sve pojedinci iza kojih ne stoji sistem, odnosno stoji društveni antisistem koji ih ne podržava, a često i sputava. Ti talentovani pojedinci su prepušteni sami sebi i surovoj borbi da prežive u društvenom sistemu koji je nesistematičan i koji ne zna šta i zašto radi, niti se brine o svojim resursima i bogatstvima zemlje. To bi mogli nazvati imenom antisistem, odnosno nešto što ne teži efikasnom i balansiranom sistemu nego njegovoj suprotnosti. Reč antisistem je semantički pogrešna, ali je dopadljiva za ovu priču, jer bi suštinski antisistem bukvalno značio nedostatak bilo kakvog sistema, čemu mi jesmo blizu, mada neki nakaradni, improvizovani sistem ipak postoji.
Takav antisistem, odnosno društveni sistem stvaraju, kreiraju i čine ljudi, posebno oni na vlasti, na svim društvenim nivoima. Oni stvaraju okvire funkcionisanja svih pojedinaca, oni stvaraju organizacije, planove i raspolažu resursima. I koliko su oni spremni da rade valjano i sa znanjem, odgovorno i dugoročno, toliko se može i dobiti na ekonomskom planu. Ako oni to ne rade, ne stvaraju dobre društvene sisteme već grade i sprovode modele za lično iskazivanje sujete i zgrtanje bogatstva i moći, onda polako svi postajemo taoci lošeg društvenog, ekonomskog i svakog drugog sistema.
Da su ljudi koji stvaraju društveni i ekonomski sistem najveći problem Srbije i da oni stvaraju nakaradne sisteme, vidljivo je na svakom koraku. Posebno na vrhu društvene piramide. Nekoliko primera:
– Korumpirano sudstvo i neefikasni sudovi
– Nejasni zakoni i propisi koji forsiraju arbitražu i korupciju
– Glomazna, neefikasna i smušena birokratija
– Otežavajući a ne podstičuću ambijent za mala i srednja preduzeća i favorizovanje velikih kompanija i monopola na uštrb malih
– Nedostatak niza ekonomskih mehanizama i mera podrške za razvoj ekonomije i firmi
– Nedostatak infrastrukture koja je osnov za ekonomski razvoj: putevi, vodosnabdevanje, energija, komunikacije, inkubatori start up-ova, trgovački kanali, mikrokreditiranje …
– Nepostojanje standarda kvaliteta i kontrole kvaliteta rada na svim nivoima društva
Razloga i primera ima zaista mnogo. Svi ovi loši sistemi stvaraju opšti privredni ambijent, koji se još dodatno pojačava i diktira sa vrha vlasti ove zemlje od strane vlade i resornih ministarstava. Dovoljno je pogledati stanje u privredi, zdravstvu, sudstvu, pa shvatiti koliko je država jedan veliki antisistem ljudi koji tome teže i koliko je velika glupost takvog sistema. Jer, šta reći za državu u kojoj pacijenti umiru jer nemaju lekove a imaju novac da ih kupe, ali država ne dozvoljava da se lekovi slobodno uvoze. To je čista glupost, nemar i bahatost. Da ne govorimo o desetinama hiljada sudskih predmeta koji se nikada ne dovrše i zastare, jer sudstvo i sistem interesnih grupacija opstruira efikasnost. Da ne govorimo o tome da zemlja koja zavisi i živi od poljoprivrede već 25 godina nije uradila ništa za održavanje i unapredjenje sistema kanala za snabdevanje vodom za vreme suša i protiv poplava. Da ne govorim o najobičnijoj elektronskoj trgovini, izvozu i uvozu, carini, praktičnim stvarima koje nisu ni blizu rešenja.
Daću vam jedan primer iz skorašnje prakse. Radi se o firmi koja ima dobre proizvode koji se putem interneta mogu prodavati na regionalnom, evropskom i svetskom nivou. Radi se o proizvodima vrednosti 10-30 eura. Postoji interesovanje iz regiona ali i Evrope za tim proizvodima. Možda čak i iz sveta. Ali, to je nemoguća misija jer država nema sporazume sa okolnim zemljama o slobodnom protoku roba i usluga, jer nema rešeno pitanje elektronske trgovine i plaćanje internetom, jer nijedna kurirska služba iz svih tih razloga ne nosi vaše proizvode kod kupaca u okolne zemlje, jer se na sve plaća carina, i tako redom. Da je takva firma registrovana u Sloveniji ili pak Bugarskoj, nijedan od ovih problema ne bi imala, slobodno bi prodavala svoje proizvode lako širom Evrope i sveta.
Uz sve to, život u antisistemu dovodi do toga da ljudi i firme gube kriterijume i ponašaju se nedosledno, posebno kada je u pitanju kvalitet proizvoda i usluga. To je jedan od razloga zašto srpska privreda nema izvoz, jer zbog nedostatka kvaliteta nemamo konkurentne proizvode za svet a ni nemamo sistem subvencija i pomoći ka izvozu. Taj antisistem i njegov jak uticaj na mentalitet je i razlog zašto inostrane firme koje počnu da posluju u Srbiji posle nekog vremena „podivljaju“ i počnu da se ponašaju u skladu sa lokalnim manirima i da ih nije briga o potrošaču.
U našoj zemlji žive ljudi koji sede u vlasti i ne razmišljaju o tome koliko stotina ili hiljada malih firmi je na taj način onemogućeno da radi i posluje. Privredna Komora Srbije na primer ne dozvoljava osnivanje Komore zanatljija i starih zanata, jer žele monopol vlasti a ne dobro svojoj zemlji. I zato je Srbija nerazvijena zemlja, ne zato što nema izvore nafte ili rudnike zlata, već što ima ljude u vlasti i društvu koji stvaraju sistem kao antisistem. I to rade decenijama unazad, na svim nivoima, počev od ministarstava, do dečijeg vrtića na lokalnom nivou, svuda vlada antisistem i sukob ličnih sujeta.
. . .
…ODGOVOR : ** BOG ** KRUNA ** NAROD ** USTAVOTVORNA PARLAMENTARNA MONARHIJA ** TELO NEMOZE BEZ GLAVE ** KRALJ JE KRUNA NARODA ** VRACANJEM KRALJA – KRUNISEMO SRBIYU – VRACANJEM KRALJEVSKE PORODICE KARADJORDJEVIC NA TRON – VRACAMO UGLED I CAST VEKOVMOJ SVETOSAVSKOJ SRBIJI ** BOZE PRAVDE **
Ne valja bez kralja ;-)
Sad, može se napraviti uspešna ekonomija i jaka država i bez monarhije, primera ima mnogo. A može i sa kraljem. Bitno je da sistem funkcionisanja bude dobar i da ljudi imaju više opštedruštvenih motiva a manje ličnih.
Podsećam na jedan zanimljiv istorijski tekst o predratnoj Jugoslaviji od istoričara bliskog kući Karadjordjevića ali koji je pokušao da bude objektivan.
http://www.bastabalkana.com/2010/10/skrivena-istorija-srbije-27-mart-1941-godine-uvod-u-martovski-puc/
Ja kao Srbin želim da kažem da je nama u glavi oduvek nekakva utopijska Velika Srbija,Nacionalizam,mržnja i loši odnosi sa svim Komšijama državama dok oni koji su pametniji da iskoriste srspku državu u pljački i privatizacijama uništavanjem industrije i ekonomije i 1991 nisam bio za rat jer sam znao da ćemo zagubiti sve ratove i da je bio mirni razlaz svih republika SFRJ čak i kosovo da je otišllo od Srbije mirnim putem danas bi sve Republike bile moderno razvijene bez ovoliko kriminala i pljački jer bi radnici ostali u tvornicama i nebi stradalo miljone ljudi patnja glad i siromaštvo i bili bi svi odavno u EU od 2004 ali za SVE SMO MI SRBI I MILOŠEVIĆ KRIVI I JA SAM LJUT NA SVOJ NAROD I POLITIKU JER SE BEZ RATA MOGLO NAJBOLJE ALI MI SMO TAKVI KAKVI JESMO NACIONALIZAM,ČETNIŠTVO I VELIKA SRBIJA
@ Milan
Ako ćemo pošteno četnici stvarno nisu ni za šta krivi, jer ih odavno nema u vlasti, tačnije od 1941 godine. Sve vreme Srbijom vlada komunistička i socijalistička ideologija. Podsećam da su Demokratska stranka socijalistička partija i deo Socijalističke internacionale.
Tek ova sadašnja vlast ima neke veze sa četništvom, mada su se i oni odrekli četništva.
Ne branim četnike, niti sam simpatizer četnika, ali mi je bilo zanimljivo za analizu teza „za sve su krivi četnici i nacionalisti“. Dakle, četnici nisu krivi.
A nacionalisti?
To je tek tema koja zahteva razradu, jer će se ispostaviti da mi u vlasti nemamo nacionaliste nego propagandiste željne smao vlasti, i da zbog toga mnogi rodoljubi i patriote dobijaju pogrešnu ocenu od javnosti. No, neću da razradjujem temu, radije bih se posvetio vašoj misli o mirnom razlazu.
Bio je moguć miran razlaz, to su uradile Češka i Slovačka, Rusija i okolne republike, itd. Ali mi na Balkanu nismo takvi ljudi, da se možemo mirno dogovoriti i napraviti kompromis. Dokaz za to vam je situacija u svim ex YU Republikama, osim Slovenije dakako, u kojima vladaju masovna korupcija, kriminal i nacionalizmi svih boja.
I rekao bih samo za kraj da je raspad SFRJ koliko naše unutrašnje, toliko i delo spoljašnjih sila. Sad već postoji gomila dokaza o zaveri sa strane da se Jugoslavija nasilno pocepa. Jer da su EU i SAD želele da mirno reše jugoslovenski konflikt, one bi upotrebile svu milu i silu da nas primoraju na to. Ali nisu, čak su nas i podgrevali da se malo potučemo izmedju sebe.
Miloševićeva velika istorijska, politička, društvena i sva druga greška ovog naroda, ali ponavljam njega nisu izneli i podržavali četnici, već komunisti i ateisti socijalizma, koje je svojevremeno Tito nadahnjivao socijalizmom radnog naroda, a Milošević novoprobudjenim „nacionalizmom“.
A četnici u Vikovaru i klanja… 1991. ma dajte Zlatko.Moram reagirati na riječ četnik.
Nekako mi nije uvjerljiv Vaš komentar.
Pardon,u Vukovaru.
@ Martina
Ne pričamo o istoj stvari. Četnici nikada nisu vodili srpsku politiku, ili da je makar neka partija bliska četničkom pokretu bila u vlasti i vodila zemlju.
Izvinjavam se, bio je SPO tokom NATO bombardovanja, ali se ispostavilo da se SPO odrekao tih ideja čim se dočepao vlasti. Pogotovo danas kada lider SPO izjavljuje takve stvari zbog kojih bi se svaki četnik – komit koji drži do nacionalnog ponosa postideo.
To o čemu vi pričate su paravojne jedinice a ne političke snage. A u njima je bilo raznih, počev od onih koji su se nazivali četnici, vukovi, arkanovci, škorpijoni, kozaci, beli orlovi, knindže, dobrovoljci, seoski momci, navijači Zvezde i Partizana, itd.
To su sve ratne folkorne grupe i paravojne formacije, nikakva politička snaga.
I ne znam zašto spominjete ratne zločine na tekstu koji se bavi ekonomijom?
Taj antisistem je u stvari savrseno razvijen sistem .Cini mi se da je on postojao i nagrizao do unistenja svaki pokusaj stvaranja drzave,ekonomije i bilo cega ozbiljnog vec vekovima. Samo je mutirao i veoma brzo se prilagodjavao novim uslovima .
Mi ga krstimo kao nasledje onih vekova pod turcima , ali gledajuci danasnju Tursku
i nase drzavice nisam siguran u tu teoriju .
Da Vojsije, antisistem je refleksija mentaliteta i manira ljudi.
Turska je i kao imperija a i sada uvek bila u državnom smislu daleko organizovanija od svake srpske države kroz istoriju. Mi Turke sagledavamo kroz bosanske i lokalne age i begove, koji su primitivan i izvitoperen derivat turske imperije, lokalizovan na našim prostorima. Doduše, Turci imaju izraženije paterlističko društvo i poštovanje autoriteta, svojstveno muslimanskim zemljama ali sa većom dozom organizovanosti.
Podsetili ste me na jednu skorašnju priču o Eu, Turskoj i Srbiji:
EU u svom budžetu izdvaja novac u razne fondove za pomoć u razvoju nekih oblasti po zemljama. Tim fondovima smo obuhvaćeni i mi i Turska. Kada EU birokratija aktivira te fondove, oni se troše na projekte u okviru zemlje domaćina, u oblastima koje EU hoće da reformiše i unapredi: sudstvo, zdravstvo, regionalna saradnja, sloboda medija, ekologija, turizam, kultura i tako dalje.
Sad, suštinsko je pitanje model trošenja tog novca i tu imamo vrlo uočljivu razliku izmedju nas i Turaka. Ovaj detalj znam jer mi se prijatelj bavi time, ima firmu koja učestvuje na tim projektima u regionu, kako u Srbiji tako i u Turskoj, i on nam je i ispričao detalj u pristupu srba i turaka evropskim parama.
Srbija: Po pitanju tih projekata i trošenja naša vlada i ministarstva imaju usko partijske interese i samo se gleda da se partijski projekti izguraju po svaku cenu sa svojim ljudima – tipa Dulić i web sajtovi, ekologija. To su evropljani u startu prepoznali, a pošto su i oni trgovci i žele taj novac sebi, počeli su da trguju sa domaćim izvodjačima, i desila se situacija da danas 70% tog novca se vraća u EU jer na njemu rade evropske agencije i konsultanti kao nosioci posla, eu konsultanti kojima se dan plaća 500 eura, dok domaći konsultant ima od 50 do 200 eura na dan. Mahom 50 do 100 eura na dan.
Turska: Turska vlada je napravila model rada na tim projektima gde je obaveza izvršioca da na projektu rade većinom domaći kadrovi i agencije a ne strane, i da 70-80% tog novca ostane Turcima a svega 20% mogu da odnesu kući evropljani. To je uradjeno kroz niz pisanih i nepisanih pravila, i postalo je model rada. Inače, većina islamskih zemalja u radu sa stranim predstavništvima i firmama nameće neke preduslove tipa da odredjeni broj lokalnih radnika mora da radi u firmi pod obavezno.
Verovatno je i da su Turci pare podelili medju istomišljenicima iz neke partije na vlasti, ali su postavili ispravan sistem – većina para mora da ostane u Turskoj.
Kod nas je sistem – daj šta daš :-)
Ok,hvala,ma pročitala sam jedan komentar…isprika,pogriješila.Pozdrav,bez mene ovdje.