Ех, какав пливач је Вељко!

Ни бака, ни мама, ни тата,

Ни другари колико их има,

Ни Ања што се толико заузима –

Нико му раван не може да буде,

Ма колико да желе, да се труде.

A кошаркаш какав је Вељко!

Ни Љуба, ни Жика, ни Југ,

Не, ниједан из улице друг,

Ни школарац брат му Горољуб –

Нико му раван не може да буде,

Ма колико да желе, да се труде.

Тек другар какав је Вељко!

Јабуке кад има, дели свима,

Таблу чоколаде, трешње младе,

Кришку хлеба, млеко ако треба,

И играчке, чији мајстор је сам, сам!

У три улице Вељку раван нико није,

Сигуран сам, сто посто знам!

Илустрација (2007): Марија Јовић, мастер примењених уметности – графички дизајн (Врање, 1. август 1988–6. јул 2012, Ниш; просек студирања 9.92; мастер испит, 1. јул 2012, 10.00)

(За твоју срећу / Портретна певанија, 2007)