Doći će

kada će svi prijatelji da odu,

kada ćeš u svakoj tišini čuti melodiju straha i note zaborava,

kada ni nada, ni najlepša uspomena, neće značiti ništa,

kada će da te zaboli svaka kost i svaka dlaka,

kada će iluzije da popadaju kao kiše,

kada ni noću nećeš sanjati više.

Doći će vreme,

kada ćeš se osetiti samim,

kada ni plakati nećeš umeti,

doći će vreme,

doći će,

doći će dan,

kada ćeš osetiti

da nisi od koristi

nikome,

ni sebi.

Doći će dan,

doći će,

doći će jutro,

kada će na tvom jastuku

biti više kose,

nego na tvojoj glavi,

i kada ćeš zube zaboraviti

u čaši,

i upitati se,

zašto? kako?

Gde je sve prošlo?

Kuda se provukoše planirani i neplanirani dani,

tako brzo.

Doći će jutro,

doći će,

doći će taj trenutak,

kada ćeš osetiti

da starost kuca na vrata,

doći će taj tren,

doći će,

doći će, doći će, doći će,

dolazi svima,

ne boj se.

I kada bude,

videćeš u ogledalu

da više ne vidiš sebe,

već život svoj,

videćeš,

ma ko da si,

postaješ isti sa svima

koji behu.

Ah, svi smo isti, tada,

svi vidimo isto,

tada,

to isto svetlo

videćemo,

doći će,

kada treba da dođe, to dođe,

doći će, i

nemoj se uplašiti!

Zorica Sentić

BISTA ZORICE SENTIĆ

PESNIKINJI KOJA JE USPELA SVA SVOJA LICA STAVITI U JEDNO I LJUBAVI POETIKE DUSE PREKRITI ZEMLJU SVOJIM OSMEHOM. U CAST SVIH NJENIH LEPOTA RASCVETALIM KROZ ZRTVU DAVANJA, IZVAJAO SAM OVU BISTU DA BUDE SVETLOST ONIMA STO TRAZE SPASENJE U LJUBAVI.“

Boris Staparac