Uspon na Ježevac 

Vikend šetnja do manastira Gornjak i uspon na Ježevac

Nedelja, april mesec, okupljanje u 7 sati ujutru na Železničkoj stanici. Čeka nas mini bus. Dan je predivan. Polazimo za Petrovac na Mlavi. Cilj ekspedicije su Homoljske planine, odnosno jedan njihov deo najbliži Beogradu. Planiramo sledeće:

1. Poseta Gornjačkoj klisuri

2. Obilazak manastira Gornjak

3. Uspon na Ježevac

4. Provod u Banji Ždrelo

Putovanje traje nepunih dva sata, uz jednu pauzu u usputnom restoranu kod Požarevca. Put je lagan, većim delom se ide autoputem Beograd – Niš, a onda se kod Požarevca isključujemo za Petrovac na Mlavi. Nema gužve na putu, nedelja je.

Raspoloženje u autobusu je odlično. Uz mini bus idu i dva automobila sa planinarima i dve planinarke na motorima. Ekipa je internacionalna. Najmladji planinar ima 8 a najstariji 71 godinu. Mnogi se već poznaju iz prethodnih ekspedicija po Srbiji.  

Pored nas prolaze braničevska sela. Upada nam u oči da ima dosta novih fasada. Malo je sve musavo i nesredjeno pored puta ali malo pa nam skrene pažnju neka luksuzno opremljena kuća. To je poznati sindrom pokazivanja naših gastrabajtera. Tak kraj je poznat po takmičenju lokalnih ljudi ko će veću, bogatiju i spektakularniju kuću da napravi. Stil je lokalni, da se razumemo, lavići i labudovi.

Stižemo do manastira Gornjak. O tome više sa sve fotografijama u nekom sledećem tekstu.

Nakon obilaska manastira Gornjak krećemo uz reku Mlavu ka našem cilju, a to je uspon ne Ježevac. To nije visoka planina, svega 675 metara nadmorske visine. Ni uspon na Ježevac nije težak. Postoje dve staze, južna i severna, mi biramo severnu. Ona je kraća staza a vraćaćemo se dužim putem.  

Uspon na Ježevac je u kontinuiranom nagibu od nekih 20 do 30 stepeni, ni manje ni više. Stalno je umeren nagib terena, nema strmina ali nema ni baš ravnog terena. Hodamo ujednačeno. Očekuje nas negde oko sat i po uspona sa pauzama.

Prva pauza je bila tek nakon 25 minuta i dobro smo se zadihali. Do vrha smo pravili svega 3 kratke pauze. Priroda nas inspiriše jer je puna cvrkuta ptica, mirisa, cvetova, leptira, prijatnog svetla i zelenila. I raznovrsna je. 

Prolazimo kroz lepe i relativno mlade bukove šume. Vreme je idealno, sunčano i oko 22 stepena. Šuma je počela da lista i cveta, i propušta dosta svetlosti. Sve se kupa u sjajoj energiji. Vazduh je čist i mi se svi osećamo preporodjeni.

Staza kojom idemo je utabana i odlično obeležena – markirana. Teško da se ko može izgubiti, samo je potrebno pratiti markacije.  

U zadnjem delu, pri vrhu, očekuje nas kamenjar i šiblje. Šume su se izgubile i hodamo izmedju krša i sitnog rastinja. Malo je nezgodnije za stopala, ali nije teško, mada se javljaju prvi žuljevi.

Ipak, svi smo dobrog raspoloženja i u kompaktnoj koloni stižemo na vrh gde se rasporedjujemo za odmor, ručak i razgledanje mlavske panorame.U daljini vidimo Petrovac na Mlavi i Banju Ždrelo.

U sledećem postu fotografije i Pogled sa Ježevca  …