Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo Duhovnost

Patrijarh Irinej o zločinu u Velikoj Ivanči (i Bostonu)

 

 

Propoved na liturgiji o zločinu u Velikoj Ivanči koju je održao Patrijarh Irinej

Patrijarh Irinej je na liturgiji u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Beogradu govorio o zločinu u Velikoj Ivanči (i Bostonu)

 

Patrijarh Irinej o zločinu u Velikoj Ivanči (i Bostonu)U nedelju 14 Aprila 2013 godine u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice na Lionu, u Beogradu, svetu liturgiju je na iznenadjenje vernika i pomalo neočekivano održao Srpski Patrijarh Irinej. Kažem pomalo neočekivano, jer je pre nepunih pola godine patrijarh srpski takodje bio u istoj toj crkvi. I sve je nekako bilo iznenadjujuće, jer vernici nisu znali za dolazak patrijarha, ulazili su u Crkvu i bivali zatečeni, pošto kada se tako nešto dešava ne može se ući u Crkvu. A te nedelje na početku službe nije bilo velike gužve. Posle se crkva ispunila mnoštvom naroda, valjda se proneo glas da je Srpski Patrijarh Irinej na liturgiji. 

Koji je razlog za ponovni dolazak patrijarha u našu crkvu nećemo verovatno saznati, ali jedno sam do sada naučio, to nije slučajno na duhovnom planu, iako se može svima činiti pa i samom patrijarhu da je to samo sled nasumičnih dogadjaja.

U svakom slučaju, prisustvovao sam liturgiji koju je vodio srpski patrijarh Irinej. Patrijarh je na kraju liturgije i vršio pričešće vernika, što verujem da je bila velika čast za sve koji su se tog dana pričešćivali. Tokom liturgije nije bilo propovedi i kada se pričest završavala krenuo sam prema oltaru da stanem u red za dobijanje osveštanog hleba. To mi je omogućilo da budem medju malobrojnima koji su bili blizu govornika i čuli reči patrijarha Irineja, jer se nakon završetka pričešća Patrijarh Irinej okrenuo ka nama i prišao okupljenim vernicima u Crkvi da održi propoved.

Srpski patrijarh Irinej tiho priča. Iako je u crkvi bila tišina, bilo ga je teško čuti. Crkva je bila prepuna ali se njegov glas nije čuo daleko. Bio sam u trećem redu, na nekih 4 do 5 metara od patrijarha i jedva sam uspevao da čujem izgovoreno. Oni iza mene su samo naslućivali reči. Veći deo propovedi sam ipak čuo i razumeo i želim ovom prilikom da je podelim sa širom publikom, jer mislim da zaslužuje vašu pažnju.

Izvinjavam se Njegovoj Svetosti Patrijarhu Irineju i svima drugima što ne mogu da od reči do reči ponovim patrijarhove reči, nemam fotografsko pamćenje ali ću preneti smisao poruke vernicima, tim pre što je tema propovedi bila zločin u Velikoj Ivanči, kada je 13 ljudi ubijeno od strane lokalnog meštanina. I to mahom njegovi rodjaci. Na žalost, jučerašnji tragični dogadjaji na maratonu u Bostonu kada su eksplodirale dve bombe samo se nadovezuju na patrijarhovu misao i poruku vernicima.

 

Šta nam je poručio Srpski Patrijarh Irinej

 

Patrijarh Irinej je počeo svoj govor podsećanjem na zločin u Velikoj Ivanči, kao dogadjaj koji se nikada nije dogodio u istoriji srpskog roda i koji je velika opomena za ceo srpski narod. Opomena, jer je takav zločin manifestacija Satane i njegove vlasti nad ljudima, odnosno njegovoj vlasti nad ubicom koji je zločin počinio. To je i znak da se mračne sile umnožavaju u našem društvu.

I dok se sada po medijima raspreda šta bi mogao biti uzrok, šta su razlozi za takvu destrukciju, Crkva i vernici znaju šta je pokretač zla, da je to Satana koji je dušu obuzeo nesrećnog čoveka. Patrijarh je napomenuo da moramo razumeti da ubica sigurno nije bio svestan šta čini u svom bezumlju, jer kada ga Satana i zli duhovi u potpunosti obuzmu, oni vode misli i dela nesrećnog čoveka. U ljudima nema tako čudovišnog zla dok se tom zlu ne otvore i dok im to vekovno zlo ne postane saputnik i vodja pale duše. Tada oni postaju orudje nečastivog i njegovo oružje uništenja nevinih ljudi. (Ovo se odnosi i na Boston – primedba autora)

Čovek koji greši, koji živi u grehu, otvara svoje srce, svoj um i svoju dušu za ulazak Satane i njegovih slugu u njega. Što je greh dublji to su uplivi djavolje sile veći i dublji. Tako ljudi postaju umesto Hrama Božijeg sedište i oltar za dejstvo demonskih sila koje ih vode u razvrat, mračnjaštvo, destrukciju, depresiju, ludilo, narkotike, nasilje. Otuda svuda prisutno zlo u svetu i ljudima.

Svako od nas ima svog andjela čuvara koji nas po Božijoj volji čuva. Ali kada naši grehovi počnu da pretežu i kada mi svesno počnemo da biramo i potpadamo pod greh, kada mu postajemo podatni i ne ispovedamo se, kada sa grehom i u grehu živimo, andjeo čuvar počinje da odstupa od nas. Kako andjeo čuvar odstupa, tako pali andjeli nastupaju ka nama vodeći nas ka destrukciji.  

Zaštita od dejstva Satane i njegovih slugu je život po Jevandjelju i blagodat koju dobijamo kroz Crkvu i Svete tajne. Blagodat Božija koju dobijamo na liturgiji i kroz molitvu i pričešće čuva i nas ali i druge od dejstva djavolovih snaga, jer one beže od ljudi u kojima blagodet prebiva. Ljudi koji se svakodnevno mole, koji žive jevandjelski, koji žive pravednički, koji poste i ispovedaju svoje grehe pred Gospodom, njih andjeo čuvar čuva i brani od svakog zla.

A vremena bezakonja i greha su se umnožila. Sa svih strana na ljude napadaju demonske snage zla, preko medija, pogane zabave, lažnih informacija, iskrivljavanja vere, do samih ljudi koju postaju pokvareni i zli. Zato smo svi pozvani da se usrdnije molimo i da zajedno sa Crkvom pravoslavnom umnožavamo blagodet na zemlji, ne bi li se svet odbranio do zla koje nastupa.

To je i naša roditeljska dužnost prema našoj deci, da ih molitvom i ispovedanjem greha zaštitimo od mračnih sila koje vrebaju u svetu. Da ne dozvolimo da nosimo na sebi greh i privlačimo Satanu koji hoće da nas preuzme i obuzme. Da molitvom deci damo smirenost i mir, da ih čuvamo od nesreća i nedaća. Jer tamo gde Bogougodnog života ima, tu vlada mir, zdravlje i harmonija.

Molimo se Gospodu Bogu, Gospodu Isusu Hristu, Svetoj Bogomajci, svim Svetiteljima i našem Andjelu čuvaru da nas njihovom snagom i blagodaću čuvaju. Amin.

5 komentara

  • U vezi pomenutog zločina moje mišljenje je sledeće.
    Treba postaviti pitanje kako se sredina u kojoj je živeo odnosila prema tom čoveku? Moguće je prepostaviti da su ga svi ignorisali ili potcenjivali, i da se on dugo osećao usamljen i zanemaren, a onda mu je odjednom „pukao film“ i uradio je u afektu nešto užasno strašno.
    Čudno je to da su u početku njegovi komšije izjavljivali da je bio normalan, dobar čovek, a onda se odjednom ispostavilo da je on tukao svoju ženu.Ako je on nju zaista tukao, normalno je da se postavi pitanje, zbog čega je on nju tukao. To ne može biti bez razloga.Ona treba da kaže kako su te tuče počinjale.
    U narodu postoji saznanje da postoje žene koji jednostavno svojim postupcima zarade batine.Uzmimo primer da muž,ostane bez posla, nema novca, a žena mu stalno prigovara da je nesposoban i t.d. Stalno ga potcenjuje, stalno ga omalovažava, a on je u situaciji da ništa ne može, i onda mu se odjednom sve zacrni pred očima, i počne da je bije. I svi kažu da je on tuče, a niko se ne pita zbog čega?
    Ja sam lično poznavao jednog popa koji je tukao svoju ženu (to je bilo u tajnosti i ona je trpila i na kraju umrla, a on je među ljudima bio cenjen kao ugledni građanin). I na kraju da kažem, u ovom vremenu tuge i siromaštva, ne daj Bože, biće još toga.Bez socijalne pravde,ne može postojati zdravo društvo.

  • Zanimljivo je da u Srbiji verovatno ima dosta nasilja u porodicama, gde muževi zlostavljaju suprugu, ili gde roditelji zlostavljaju decu, ali zaista nikada nije bilo masovnih ubistava, za razliku od Amerike ili Zapadne Evrope, gde se to dešava dosta često.

    Malo pa čujemo za masakr u nekoj školi ili kampu u Americi. Ili ovo skoro što je bilo u Francuskoj i Nemačkoj. Čak i socijalne države ne uspevaju da spreče pomračenje uma.

    Sad, pitanje je zašto se to dešava intezivnije na Zapadu a ne kod nas. Mislim da je u patrijarhovim rečima i odgovor.

  • Ово што је рекао патријарх је заправо оно што се говори на свакој литургији и оно што је садржај Св. Писма.

    На жалост, ми смо се и као народ и као појединци, свако у својој мери, помрачили у својој души, и сходно тој помрачености – илити мери одступања од Бога и Његових заповести – жањемо плодове таквог стања.

    На сву срећу, ако смо ми заборавили Бога, Он није нас – те тако је искључиво у нашој слободној вољи да Му приступимо. Морамо дакле да се потрудимо, упрегнемо и у молитви, и у посту, и у добрим делима, и у борби сваког од нас понаособ са самим собом да се стално исправљамо и грехе исповедамо и не понављамо колико год је то у нашој моћи, те ће онда и Бог дати.

    Ако буде имао коме како је својевремено почивши патријарх Павле говорио.

    Узео бих слободу да напоменем једну исправку у горњем тексту о патријарховој беседи – „сатана“ се увек пише малим почетним словом.

    Бог вас све благословио и дао снаге да издржимо сва искушења која нас чекају.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280