Valentina Vanja

Sećanje

Još uvek se sećam

one klupe u parku.

Ruka u ruci,

smeh, radost,

sjaj u očima.

Šaputanje u polumraku.

Ponekad osetim miris

rascvetale lipe

i opet sam tamo.

A kada otvorim oči

i vidim gde sam,

znam da je to sećanje samo

koje boli i danas,

i koje polako bledi.

I naviru suze,

i srce se ledi

zbog sećanja na nas.

Jelisaveta Krasić Stojković: „Motiv iz Sokobanje“