ПРЕД СПОМЕНИКОМ БРАНКУ МИЉКОВИЋУ

Песниче,
бронзани друже,
што мудро ћутиш ватру!

Да ли прејака реч
још тиња у теби дубоко?

Јесу ли ти ране извидане
миром и понором?

Твоје се ватре распламсаше
на овој планети,
па пеку и ломе срца песничка.

Песниче,
бронзани друже,
и други Бранко
(твој друг по перу)
с тобом дели
тајну вечеру песничке речи.

И који Бранко по реду још не заигра
трагично коло последње?

„Ћутиш! И ми ћутимо,
налик теби скоро!“

ЗАПЛАЊСКИ ОРФЕЈ