Rihard Vagner biografija i 200 rodjendan!

Pre 200 godina je rodjen Rihard Vagner poznati nemački kompozitor. Kratka biografija.

Rihard Vagner je bio jedan od najznačajnijih kompozitora poznog romantizma, i kao takav, i danas uživa svetsku slavu genijalnog stvaraoca monumentalnih muzičkih drama.

Jedinstvena dela poput „Loengrin“, „Rajnsko zlato“, „Valkire“ ili „Sumrak bogova“ utemeljuju čitav jedan pravac u scenskoj umetnosti.

200. rođendan Riharda Vagnera. 2013. godina predstavlja dvestotu godišnjicu rođenja Riharda Vagnera.

„Jubileji svetski poznatih umetnika kao što je Rihard Vagner mogu poslužiti kao izvrsna prilika da se Nemačka širom sveta promoviše kao zemlja muzike i kulture“, objašnjava Petra Hedorfer, predsedavajuća Upravnog odbora Turističke organizacije Nemačke.

Nemačka je jedna od omiljenih kulturnih turističkih destinacija. Povodom ovog jubileja u toku 2013. godine se širom Nemačke održavaju brojne manifestacije i izložbe.

www.germany.travel/en/ms/richard-wagner/start/start.html

Rihard Vagner biografija

Rihard Vagner je rođen 22. maja 1813. u Lajpcigu kao deveto dete Fridriha i Johane Rozine Vagner i kršten je u crkvi Svetog Tomasa. Najveći deo svog detinjstva i mladosti proveo je u Lajpcigu i Drezdenu. Zbog rane smrti oca i ponovne udaje svoje majke više puta se selio i s vremena na vreme su o njemu vodili računa rođaci.

Još kao učenik, Vagner je razvio veliko interesovanje za pesništvo i komponovanje. Prve časove teorije muzike održao mu je Kristijan Gotlib Miler, muzičar čuvenog lajpciškog Gevandhaus orkestra. 1831. Vagner upisuje Muzičku akademiju Univerziteta u Lajpcigu i pohađa nastavu komponovanja Kristijana Teodora Vajnlinga, ho rovođe crkve Svetog Tomasa. Betovenova opera „Fidelio“ inspirisala ga je da komponuje svoju prvu simfoniju.

Mladi muzičar je imao tek 17 godina kada je u pozorištu u Lajpcigu prvi put izvedeno njegovo delo sa uvertirom u B-duru. Tu je i sazrela njegova odluka da se bavi muzikom.

Između 1833. i 1839. radio je Vagner u Operama u Vircburgu, Magdeburgu, Keningsbergu i Rigi kao kapelan, dirigent i na drugim pozicijama. Kao i mnogim njegovim savremenicima primanja su mu jedva omogućava da preživi, pa je stoga uzimao kredite kod imućnih građana.

Veoma zadužen, Vagner je 1839. pobegao u Pariz, ali je uspeh koji je tamo očekivao izostao. Pod svetla reflektora uspeo je da dođe izvođenjem „Rijencija“ 1842. godine u Dvorskom pozorištu u Drezdenu. Postao je poznat kao operski kompozitor i preselio se u Drezden gde je dobio poziciju drugog kapelana. Nakon toga nastala su izuzetno poznata dela „Tanhojzer“ i „Loengrin“.

Kao ostrašćeni demokrata podržavao je građansku revoluciju, što ga je koštalo službe.

Uz pomoć Franca Lista pobegao je u egzil u Cirih, gde je nakon početnih poteškoća uspeo da ponovo ostvari uspeh. U Cirihu je, između ostalog, nastao jedan od njegovih najznačajnijih teorijskih spisa „Umetničko delo budućnosti“.

Pošto je primio vest o amnestiji, vratio se u Zahsen da bi dirigovao uvertire za „Majstore pevače iz Nirnberga“. Uspeh je u početku stizao sporo i postepeno. Dolaskom Angela Nojmana na mesto rukovodioca Gradskog pozorišta u Lajpcigu 1870. počinje zlatno doba Vagnerovih opera u Zahsenu.

Nakon što je poravnao Vagnerove dugove, mladi bavarski kralj Ludvig II dovodi umetnika 1864. u Minhen. Ovde počinje doba njegovog neometanog stvaranja bez finansijskih poteškoća. Vagner se 1870. ženi po drugi put 24 godine mlađom Kozimom fon Bilov i zajedno se sele u Bajrot. Njihovo troje dece odraslo je u vili Vanfrid koju je Vagner sagradio 1874. Godine 1872. usledilo je polaganje kamena temeljca za izgradnju Vagnerove operske dvorane, čije je podizanje finansirao Ludvig II. Opera u Bajrotu svečano je otvorena 1876. uz premijerno izvođenje „Prstena Nibelunga“.

Rihard Vagner je umro 13. februara 1883. u Veneciji.